Na sednici, održanoj 14. avgusta, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, razmotrili su položaj žena na selu, kao najugroženije kategorije društva, i šanse za njihovo bolje pozicioniranje. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da su žene stub svakog domaćinstva i porodice i da je vreme da se položaj žena na selu unapredi, kako kroz zakonske okvire, tako i podsticajima koje nude resorna ministarstva. Naveo je da žene na selu nemaju nikakav vid bolovanja, niti beneficije koje žene u gradu uživaju, kao što su trudničko i porodiljsko bolovanje, pravo na dečiji dodatak i to pored činjenice da uplaćuju penziono i socijalno osiguranje. Žene na selu koje uplaćuju poljoprivredno penziono osiguranje nemaju pravo na mogućnost odloženog plaćanja. Takođe, otežan im je pristup, pre svega zdravstvenim uslugama, a potom i obrazovnim, socijalnim i drugim institucijama. Ispitivanja su pokazala da je samo u 7 odsto, od 40 ispitanih opština, na čelu saveta mesnih zajednica, žena postavljena za rukovodioca, što je još jedan pokazatelj neophodne reforme zakonskih okvira, u koje se mora uvesti pravilo ravnopravnosti polova. Na sastanku je bilo reči o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u kojem će, prvi put, žena sa sela biti formalno pravno prepoznata. Lidija Aćimović, predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede navela je da Ministarstvo aktivno sprovodi politiku ravnopravnosti i trudi se da podstakne žene na selu da vode privredna gazdinstva, ali da patrijarhalan mentalitet i imovinska nejednakost i dalje vladaju u mnogim selima širom Srbije. Aćimović je dodala i to da kod žena, i pored ovakve situacije, raste interesovanje za podsticaje koje ministarstva pružaju ženama kao nosiocima privrednih gazdinstava, a koji su regulisani kroz niz pravilnika i projekata od strane resornih ministarstava. Dalibor Radičević, član Pododbora, izneo je stav da veliki broj ljudi iz sela odlazi i da se sve manji broj žena opredeljuje da ostane na selu zbog teških životnih uslova. Ujedno, ljudi na selu nisu dovoljno informisani o projektima i subvencijama koje im nudi Ministarstvo i samim tim ne znaju kako da konkurišu za aktuelne projekte. Jedna od ideja, koja je izneta na sednici, je da se u većim opštinama održe tribine na kojim bi se stanovnici ruralnih naselja edukovali i bliže upoznali sa fondovima, projektima i donacijama koje se pružaju u tom polju. Na kraju sednice sačinjeni su predlozi zaključaka koji će biti upućeni Ministarstvu, a koji savetuju što skorije donošenje zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, da se ženama na selu dodeli pravo na bolovanje, da se žene u što većoj meri podstaknu na ostvarivanje prava na vođenje privrednih gazdinstava, da se žene na selu na tromesečnom nivou edukuju o ostvarivanju prava i o aktuelnim projektima Ministarstva, kao i da se izdvoje veći fondovi za finansiranje žena u privrednim društvima i zadrugama. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su i članovi Pododbora Žarko Bogatinović i Dalibor Radičević, predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Lidija Aćimović i članica Mreže za ruralni razvoj Srbije Zorica Velimirović.

Na sednici Pododbora, održanoj 8. septembra, članovi Pododbora razgovarali su o položaju i perspektivama mladih na selu. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je jugoistok Srbije najugroženije područje u kome preovlađuje stanovništvo čiji je prosek godina preko 65 godina starosti. Miletić je naveo da je od velikog značaja za najnerazvijenija područja Srbije povratak mladih poljoprivrednika na selo. U tom smislu, pohvalio je korake Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje je kroz IPARD donacije - bespovratna sredstva Evropske unije omogućilo mladim poljoprivrednicima od 18 do 40 godina starosti da konkurišu za sredstva, na osnovu kojih bi pokrenuli svoj biznis i na taj način učinili svoj život na selu kvalitetnijim i boljim. Takođe, dodao je da je život na selu težak, između ostalog i zbog loše infrastrukture, nedostatka vodovodnih mreža i uređenih kanalizacija. Miletić je izneo ideju da se ustanove, poput škola koje ne rade stave u funkciju, da se vrate u nadležnost lokalnih samouprava, a one dalje da ih ustupe mladim preduzetnicima na korišćenje, kako bi započeli svoj biznis. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević istakao je da je jedan od osnovnih problema života na selu, emigriranje stanovništva i dodao da veliki broj stanovništva godišnje napusti seoska područja. Složio se sa predsednikom Pododbora da ustanove koje nisu u funkciji treba ustupiti mladim preduzetnicima za pokretanje biznisa, kao i da treba poboljšati uslove koji se tiču infrastrukture. Stanojević je istakao da je ove godine Ministarstvo prvi put obezbedilo sredstva iz Republičkog budžeta za podršku mladim poljoprivrednicima, koja bi motivisala mlade da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. U nastavku sednice, članovima Pododbora obratio se i pomoćnik ministra Zoran Janjatović i tom prilikom upoznao ih sa IPARD fondom, odnosno sredstvima u iznosu od 15 miliona evra koja su namenjena za razvoj poljoprivredne proizvodnje u ruralnim područjima. Istakao je da je neophodno da se ta sredstva realizuju do kraja ove godine i apelovao na narodne poslanike da podstaknu lokalnu samoupravu da pošalju snažnu poruku poljoprivrednicima da u skladu sa pravilnikom IPARD programa realizuju svoje projekte. Tokom sednice razgovaralo se o problemima sa kojima se suočavaju mladi na selu, nakon kojih je Pododbor predložio i usvojio sledeće zaključke: sredstva koja se izdvajaju od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za pomoć mladima do 40 godina starosti neophodno je da budu veća za brdsko-planinska područja. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Republičke direkcija za imovinu da omogući da sela koja imaju objekte, a koja nisu u funkciji, kroz program lokalne samouprave ustupe iste mladim poljoprivrednicima na korišćenje. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova pododbora: Dalibor Radičević i Žarko Bogatinović. Sednici je prisistvovao i narodni poslanik prof. dr Ljubiša Stojmirović.

19. sednica Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije Na sednici, održanoj 14. jula, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije govorili su o udruživanju poljoprivrednih proizvođača u najnerazvijenijim područjima sa eminentnim stručnjacima u toj oblasti. Na početku sastanka, predsednik Pododbora Milija Miletić, istakao je da je većina održanih sednica bila iz delokruga rada Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iz kojih se može zaključiti da je za opstanak najnerazvijenih područja Srbije udruživanje poljoprivrednih proizvođača. Objasnio je i da je način za udruživanje poljoprivrednika uprošćeno kako bi se podstaklo udruživanje lica koja se bave poljoprivrednim delatnostima. Podsetio je i da udruženja mogu da dobiju bespovratna podsticajna sredstva u marginalnim područjima i do 55 odsto od cene bez poreza iz državnog budžeta. Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, govorili su o unapređenju, podršci i podsticajima u najugroženijim područjima. Niz pravilnika, koji su doneti u poslednjih godinu dana, poput Pravilnika za mlade poljoprivrednike do 40 godina, uz sugestije Pododbora, u mnogome će pomoći u održavanju ili unapređenju poljoprivrede na marginalnim područjima. Savetodavne službe su na raspolaganju u svim regionima za podršku udruženjima poljoprivrednika, koji i tokom zimskog perioda održavaju obuke i predavanja o unapređivanju tehnologija u raznim poljoprivrednim oblastima. Na sastanku je bilo reči i o Pravilniku o određivanju područja sa otežanim uslovima rada, koji će dati prednost najnerazvijenijim i slabije razvijenim područjima, a koji će biti definisan do kraja godine. Siniša Perić, pomoćnik ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, naglasio je da je Kabinet predložio program Vlade Republike Srbije za podsticaj zadrugarstva u Nišavskom, Topličkom, Jablaničkom, Pirotskom i Pčinjskom okrugu, a za koja su planirana sredstva od 200 miliona dinara. U diskusiji reč su imali i predstavnici udruženja Zadružnog Saveza Srbije, Sabora proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS), Udruženja uzgajivača goveda Rtanj i Udruženja sajamskih proizvođača „Baš iz Srbije“. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su i članovi Žarko Bogatinović i Dalibor Radičević, i narodni poslanici prof. dr Ljubiša Stojmirović i Snežana B. Petrović.

Na 18. sednici, održanoj 22. juna, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o organskom stočarstvu, kao šansi za najnerazvijenija područja Srbije. Sa članovima Pododbora, o ovoj temi, mišljenja su razmenili državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević, prof. Cvijan Mekić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Goran Mitić, direktor Centra za zelenu ekonomiju. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da velike teritorije na prostoru jugoistočne Srbije omogućavaju razvoj organskog stočarstva. On je naglasio da za ovu oblast postoji zakonska regulativa, kao i da su mogućnosti u brdsko-planinskim područjima za organsku proizvodnju velike, s obzirom da su ona ekološki očuvana, kao i da omogućavaju uzgoj autohtonih rasa. On je ocenio da je, uz podsticaje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i lokalnih samouprava, od organske proizvodnje moguće ostvariti prihode veće i do 30 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević naveo je da je organska proizvodnja kod nas još u povoju. Podaci iz 2016. godine pokazuju da je 126 gazdinstava tražilo podsticajna sredstva za ovaj vid proizvodnje, a do polovine 2017. godine samo 90. U organskom stočarstvu broj goveda se kreće od 3.300 do 3.500, ovaca, koza ima oko 7.000, a košnica do 3.500, naveo je Stanojević. On je ocenio da Ministarstvo podsticajima ohrabruje proizvođače za organsku proizvodnju, posebno one u brdsko-planinskim područjima, imajući u vidu da ovi prostori nisu zagađeni, te se tako za ovaj vid proizvodnje izdvaja i 30 odsto više sredstava nego za konvencionalnu proizvodnju. On je dodao i da pojedinačni proizvođači sami u ovom procesu ne mogu da opstanu, već je potrebno njihovo udruživanje u granska i strukovna udruženja, što im olakšava promovisanje i plasman regionalne proizvodnje. Prof. Cvijan Mekić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu istakao je prednosti brdsko-planinskih područja, koja čine 65 odsto teritorije Srbije, a to su stanovnici, prirodni resursi i ekološka nezagađenost, kao i autohtone tehnologije uzgoja i prerade, koje su jedinstvene, kako kod nas, tako i u Evropi. Uz adekvatan način korišćenja zemljišta, bolju infrastrukturu i adekvatne ekonomske mere, mogao bi se stvoriti održivi sistem uzgoja goveda i ovaca. On je članovima Pododbora izneo predlog održivosti proizvodnje u govedarstvu i ovčarstvu, što bi uz eko-turizam oživelo sela u ovim područjima i smanjilo iseljavanje stanovništva sa tih prostora. Direktor Centra za zelenu ekonomiju Goran Mitić predstavio je ideje za preobražaj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u organsku, kao i načine njenog finansiranja. Nakon rasprave, članovi Pododbora jednoglasno su usvojili Zaključak kojim se poziva Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine da stavi akcenat na organsko stočarstvo i razvoj brdsko-planinskih područja, kao i da uđe u postupak promene Zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su i članovi Žarko Bogatinović i Dalibor Radičević, kao i narodni poslanik Goran Čabradi.

Na sednici održanoj 14. juna, Pododbor je razmatrao temu svinjarstva, kao šanse za najnerazvijenija područja Srbije. Predsednik Pododbora Milija Miletić podsetio je da je ta grana poljoprivrede svojevremeno bila najrazvijenija u Srbiji, te da je neophodno pospešivati njen razvoj, posebno u nerazvijenim brdsko-planinskim područjima jugoistočne Srbije. Ukazao je i na to da se kroz programe za razvoj Ministarstva poljoprivrede i u saradnji sa lokalnim samoupravama može pružiti pomoć poljoprivrednim proizvođačima u devastiranim područjima, u vidu osnivanja malih gazdinstava i udruženja i zadruga, pomoću kojih će moći da plasiraju svoje proizvode na tržište. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević izneo je podatak da se u Srbiji 350 hiljada poljoprivrednih gazdinstava bavi proizvodnjom svinja, od kojih 25 odsto proizvodi po 400 grla godišnje. Dodao je da su u Srbiji najzastupljenije visokokvalitetne rase „jorkšir“ i „landras“, kao i da se na godišnjem nivou zakolje oko 6 miliona grla. Uprkos tome što se tržište sve više otvara za stočarstvo, kako je naglasio, treba dalje raditi na uspostavljanju tipske, predvidive proizvodnje, čime bi se podmirile potrebe domaćeg tržišta, ali i pospešio izvoz. Stanojević je naglasio i da je Ministarstvo poljoprivrede opredelilo sredstva za uzgoj kvalitetnih krmača i nerasta u iznosu od 10 000 dinara po komadu, odnosno za svaku utovljenu svinju po 1000 dinara, kao i podsticaje za izgradnju novih, ali i adaptaciju i nadogradnju postojećih objekata za smeštaj životinja i nabavku mehanizacije. Mirko Novaković iz Sektora za agrarnu politiku pri Ministarstvu poljoprivrede dodao je da se sa Kraljevinom Danskom trenutno sprovodi projekat utvrđivanja kvaliteta svinjskih i goveđih grla, te da će se nakon klasifikacije imati tačan podatak o stepenu kvaliteta. Kao neke od mogućnosti za ruralna područja u Srbiji, Novaković je pre svega naveo nastup malih proizvođača na lokalnim tržištima, ali i nastup na većim tržištima, kroz zadruge i udruženja, sa specifičnim proizvodima poput proizvoda od mangulice i slično. Posebno je naglasio da treba obratiti pažnju na organsku proizvodnju, kao najvećeg potencijala ruralnih područja. Predstavnici Visoke poljoprivredno-prehrambene škole strukovnih studija iz Prokuplja prof. dr Nebojša Zlatković i prof. dr Branislav Pešić istakli su da je stočarstvo pogodno za ruralna područja, imajući u vidu starosnu strukturu stanovništva i visoku adaptibilnost životinja na sredinu. Istakli su da je pokrenuta akcija subvencionisanja neumatičenih grla, u vrednosi od 5000 dinara pojedinačno, tako da se u narednom periodu očekuje da oko 25-30 odsto grla bude registrovano. Ukazali su na neophodnost uvođenja u sistem matičnih knjiga mešovitih rasa kao i osnivanje zadruga u devastiranim područjima. Tijana Vuković iz sajamskog udruženja „Baš iz Srbije“ naglasila je da je udruženje osnovano sa ciljem pomoći malim i srednjim poljoprivrednim domaćinstvima i ukazala na potrebu dodatne edukacije malih proizvođača o uzgoju čistokrvnih rasa i daljeg plasmana proizvoda na tržište. Predsednik Odbora je, nakon diskusije, predložio usvajanje zaključaka koji se odnose na omogućavanje umatičenja i mešovitih rasa, pre svega u devastiranim područjima Srbije, kao i omogućavanje podsticajnih sredstava za zajednički uzgoj svinja, ćuraka i živine u nerazvijenim sredinama, od strane nadležnog ministarstva. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević i Žarko Bogatinović.

Na sednici Pododbora održanoj 7. juna, članovi Pododbora razmatrali su stanje u živinarstvu u najnerazvijenijim opštinama. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je živinarstvo velika šansa za nerazvijena područja, da se sa relativno malim finansijskim ulaganjima i manjim fizičkim radom ostvaruju prihodi neophodni za život jedne porodice. Takođe, dodao je da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine omogućilo mladima da se kroz programe subvencionisanja bave ovom delatnošću. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević upoznao je članove Pododbora sa podatkom da se u poslednjih deset godina beleži blagi porast živinarske proizvodnje, kao i da se prema popisu iz 2012. godine, živinarstvom bavi oko 400 000 gazdinstava, odnosno 65 odsto od ukupnog broja gazdinstava u Srbiji. Naveo je da je živinarstvo grana stočarstva koja zavređuje veliku pažnju, iz razloga što se uz manja finansijska ulaganja i na manjim prostorima može ostvariti značajna proizvodnja. Stanojević je istakao da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obezbedilo podsticaje za roditeljske kokoške lakog i teškog tipa, a i u okviru organske proizvodnje, daju se podsticaji za ove dve kategorije. Kada se radi o investicijama za izgradnju i opremanje objekata, ove godine je Ministarstvo po prvi put obezbedilo sredstva, odnosno povraćaj sredstava, u iznosu od 50 odsto, gazdinstvima koja se bave živinarstvom, istakao je Stanojević. Nebojša Zlatković profesor Visoke poljoprivredno - prehrambene škole u Prokuplju naveo je da ulaganje u živinarstvo može biti produktivno i izneo podatak da je neophodno da jedna farma raspolaže sa najmanje 500 nosilja, da bi ostvarila prihod od oko 2500 evra na godišnjem, odnosno 200 evra na mesečnom nivou. Istakao je da Vlada Republike Srbije treba da nastavi sa ovakvim projektima i subvencijama, ali isto tako neophodno je edukovati male poljoprivredne proizvođače u cilju boljeg i efikasnijeg poslovanja . Milija Miletić je zaključio da Vlada Republike Srbije treba da nastavi sa politikom koju vodi kao i da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine nastavi da finansira ovu oblast poljoprivrede. Neophodno je da se u što skorijem periodu, zakonskim okvirima reguliše pomoć marginalno-nerazvijenim područjima. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi Žarko Bogatinović i Dalibor Radičević.

Na sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije od 23. februara, članovi Pododbora razmotrili su značaj zadrugarstva za najnerazvijenija područja. Milija Miletić, predsednik Pododbora, istakao je da su zadruge značajne ne samo za nerazvijena područja u Republici Srbiji, već šansa za razvoj svih područja u zemlji koja se bave poljoprivredom. Istaknuto je da je Zakonom o zadrugama iz 2015. godine, unapređen zakonski okvir i da je njime smanjen broj lica koji može da oformi zadrugu, kao i da je zadrugama, statusom pravnog lica, omogućena bolja saradnja sa drugim pravnim licima i učešće u raznim projektima i programima. Zadrugarskim udruženjima suzbila bi se siva ekonomija, a pospešio budžet lokalne samouprave i Republike Srbije, naveo je Miletić. Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, istakao je da ove godine Savez obeležava 123 godine postojanja, a na teritoriji Republike Srbije postoji oko 2500 zadruga, od kojih se oko 2000 uskladilo sa Zakonom o zadrugama. Mihailović je dodao i da donetim zakonom nisu obuhvaćene štedno-kreditne zadruge, ali da se nada da će se podzakonskim aktima ovaj problem rešiti. Što se tiče zemljoradničkih zadruga finansijski izveštaji su pokazali da su prihodi u 2015. godini, naspram 2014. godine, smanjeni za 10 odsto, ali smanjeni su i rashodi i broj zaposlenih. Od ukupnih prihoda u poljoprivredi, ostvarenih u 2015. godini, od preko 68 milijardi dinara, procentualno najveći prihod ostvaren je u AP Vojvodina, i iznosio je 72 odsto od pomenutog, a preostalih 28 odsto ostvareno je u centralnoj Srbiji. Istraživanje je pokazalo i da su zadruge koje su specijalizovale svoje oblasti delovanja, ostvarile bolje prihode. Ono što se pokazalo kao dugogodišnji problem jeste i pitanje zadružne svojine. Takozvanom društvenom svojinom, koja u praksi i dalje postoji, zadruge ne mogu da učestvuju na konkursima za obrtna sredstva i dr. a procedure za pretvaranje društvene svojine u javnu, privatnu ili zadružnu svojinu, vremenski dugo traju. Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, naveo je da se, poučen iskustvom sa terena, šansa za opstanak privrede u marginalnim i najnerazvijenijim područjima Republike Srbije nalazi u osnivanju zadruga i strukovnih udruženja poljoprivrednika. Takođe je naveo da se pored velikog broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava javlja i veliki broj zemljoradničkih zadruga koje konkurišu za subvencije i podsticaje za razvoj poljoprivrede. Sednici je predsedavao, predsednik Pododbora, a prisustvovali su i članovi Dalibor Radičević i mr Marko Milenković.

Na dnevnom redu sednice Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, održane 9. februara, članovi Pododbora razmotrili su značaj Poljoprivredne stručne službe za najnerazvijenija područja. Veljko Đorđević, rukovodilac grupe za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, izneo je podatke koji govore da na teritoriji Republike Srbije postoji 35 savetodavnih službi, od kojih 23 deluje u centralnoj Srbiji, i u kojima radi 173 savetodavca, a preostalih 12 na teritoriji AP Vojvodina, u kojima radi 85 savetodavaca. Rečeno je i da ovaj broj savetodavaca nije dovoljan, ali i da pored toga, sve opštine na kojima se nalaze poljoprivredna gazdinstva, dobijaju adekvatnu pomoć. Savetodavcima je potrebna pomoć većeg broj univerzitetskih profesora i prisnija saradnja lokalnih samouprava i savetodavnih službi. Na sednici je bilo reči i o podsticajnim merama, o dodatnom smanjenju kamatne stope za subvencionisane kredite za mehanizaciju potrebnu privrednim gazdinstvima, ali i o budućim projektima najavljenim iz resornog ministarstva, takozvanim savetodavnim modulima, kojima će se meriti higijena mleka u stočarskim gazdinstvima i pospešiti kvalitet mlečnih proizvoda. Nakon diskusije Pododbor jednoglasno je prihvatio predlog zaključaka predsednika Pododbora Milije Miletića da se opštinama koje imaju status marginalnih – najnerazvijenijih područja poveća broj savetodavaca i stručnih osoba koje će pomagati na terenu i da se omogući edukacija i licenciranje stručnjaka iz jedinica lokalne samouprave i uspostavi uspešnija komunikacija stručnih lica iz lokalne samouprave i savetodavaca poljoprivrednih stručnih službi. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević i mr Marko Milenković, narodni poslanik prof. dr Ljubiša Stojmirović, Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Veljko Đorđević, rukovodilac grupe za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Božidar Stojanović, direktor Poljoprivredne savetodavne službe Niš, Saša Stojiljković, načelnik Uprave za poljoprivredu i ruralni razvoj u Nišu, dr Bratislav Pešić, direktor Poljoprivredne savetodavne službe Leskovac, Vlada Krstić, šef Odseka za privredu opštine Svrljig i Zoran Jozić, predsednik opštine Blace.

Na sednici održanoj 2. februara, razmatrano je pitanje ovčarstva i kozarstva kao šanse za razvoj nerazvijenih područja u Republici Srbiji. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da su ovčarstvo i kozarstvo izuzetan potencijal za razvoj poljoprivrede u celosti i da je nadležno Ministarstvo, izmenama zakonodavnog okvira, omogućilo da se ove oblasti poljoprivrede dodatno razvijaju. Osvrćući se na podatke, predsednik je istakao da Republika Srbija daje tri puta više subvencija u ovoj oblasti od zemalja Evropske unije i naglasio da će se podsticajnim merama, predviđenim za 2017. godinu, dodatno stimulisali proizvođači i odgajivači u nerazvijenim područjima. Dodao je da proizvodi kao što su ovčije i kozije mleko, meso i vuna predstavljaju izuzetan potencijal koji nerazvijena područja, posebno u Jugoistočnoj Srbiji, treba maksimalno da iskoriste. Miletić je zaključio će se razmenom mišljenja na ovu temu, kako sa predstavnicima nadležnog Ministarstva tako i ostalim učesnicima ove sednice, dati značajan doprinos u poboljšanju razvoja ovčarstva i kozarstva u Srbiji. Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine istakli su da je više od 85.000, odnosno oko 1/4 ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava registrovano upravo u devastiranim područjima i da su iz tog razloga ona prioritet u razvoju. Kroz postojeće i nove mere podsticaja, pre svega u vidu „Start-ap“ podrške za mlade poljoprivrednike, omogućiće se, da pod veoma povoljnim uslovima, poljoprivredni proizvođači iskoriste državne subvencije, otvore svoja poljoprivredna gazdinstva i ojačaju područja u kojima žive. Dodali su i da su ovčarstvo i kozarstvo oblasti koje imaju izuzetne komparativne prednosti za dalji razvoj, te da je u 2016. godini proizvedeno 102.000 omatičenih ovaca, što predstavlja značajan rast, kao i 5.300 umatičenih koza, čemu se mora posvetiti dodatna pažnja u budućnosti. Podsetili su da je za 2017. godinu izdvojena subvencija od 4.500 dinara po grlu, kada je reč o autohtonim rasama. Na kraju su prisutne informisali da su izrađena dva pravilnika za proizvode biljnog i životinjskog porekla, kojima će se precizno urediti oblasti proizvodnje i stavljanja u promet ovih proizvoda. Sagovornici su se složili da aktuelne mere Vlade RS za podsticaje u poljoprivredi daju dobre rezultate, posebno u oblasti ovčarstva, ipak istakavši da u narednom periodu treba raditi i na prevazilaženju preostalih poteškoća sa kojima se poljoprivredni proizvođači u ovim oblastima suočavaju. Naglasili su da je to, pre svega, neophodnost formiranja odgajivačko-repro centara i testnih stanica, a predloženo je i aktivno uključivanje srednjih poljoprivrednih i visokih stručnih škola u ovaj proces. Naveli su i problem sigurnog plasmana robe na tržište, posebno u oblasti kozarstva, kao i eventualno subvencionisanje grla sa RB brojevima. Kada je reč o kozarstvu, istakli su da bi bilo dobro sistemski urediti pitanje veštačkog osemenjivanja koza i regulisati pitanje registracije prerade mleka. U nastavku su se složili i oko toga da je neophodno da se u narednom periodu dodatno radi na informisanju poljoprivrednih proizvođača u ovim područjima oko uslova za ostvarivanje subvencija, kako bi na što lakši način mogli da iskoriste sva raspoloživa sredstva koje ove subvencije pružaju. Nakon diskusije, članovi Pododbora usvojili su Zaključke kojima se predviđa mogućnost ostvarivanja saradnje između srednjih poljoprivrednih škola i visokoškolskih ustanova, kroz formiranje repro-centara i testnih stanica, kao i omogućavanje lakšeg plasmana proizvoda na tržište, zatim mogućnost stimulisanja poljoprivrednih proizvođača iz devastiranih područja kroz programe Nacionalne službe za zapošljavanje, mogućnost dodele RB broja grlima u nerazvijenim područjima, kao i mogućnosti ostavljanja podmladaka za reprodukciju. Pod tačkom razno, Frida Bauman iz Saveza udruženja odgajivača ovaca i koza Srbije, iznela je predlog da nadležno Ministarstvo u narednom periodu razmotri mogućnost uvođenja solarnih panela, posebno u planinskim krajevima, što će predstavljati dodatni podsticaj za razvoj devastiranih poljoprivrednih područja Srbije, što su članovi Pododbora usvojili kao Zaključak po ovoj tački dnevnog reda. Sednici Pododbora prisustvovali su Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Nenad Terzić, rukovodilac Grupe za stočarstvo pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, prof. dr Slavče Hristov, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, dr Branislav Pešić, predstavnik Visoke poljoprivredno-prehrambene škole strukovnih studija u Prokuplju, dr Nevena Maksimović sa Instituta za stočarstvo u Beogradu, Slađan Rakić, pomoćnik za poljoprivredu predsednika opštine Žitorađa, Milan Rainović, predsednik Saveza udruženja kozara i ovčara Srbije, Frida Bauman iz Saveza udruženja odgajivača ovaca i koza Srbije i Tomislav Bogdanović, direktor veterinarske stanice u Svrljigu. Sednicom je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su i narodni poslanici Dalibor Radičević i mr Marko Milenković.

Na 11. sednici, održanoj 26. januara, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razmatrali su temu voćarstvo - šansa za razvoj najnerazvijenijih područja. O voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji, strateškim projektima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, subvencijama i investicijama u voćarstvo govorili su državni sekretar Velimir Stanojević i Vesna Radojević iz Sektora za agrarnu politiku, a o situaciji na jugu Srbije, iz ugla savetodavne službe, Dejan Tomić iz Prokuplja. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da se u Srbiji 240.000 ha nalazi pod voćnjacima, a oko 50.000 ha pod vinovom lozom, kao i da se 55 odsto zemljišta pod voćem nalazi u Šumadiji. U 2016.godini Srbija je izvezla voća u iznosu od 473 miliona dolara, a glavni problemi sa kojima se voćari suočavaju jeste starost voćnjaka i preko 20 godina, nedostatak sertifikovanog sadnog materijala, nedostatak najkvalitetnijih sorti voća i loša zaštita od klimatskih promena, kao što su zima, suša i grad. Miletić je pozvao na povećanje subvencija za voćarstvo u marginalizovanim područjima, komasaciju, ali i donošenje pravilnika kako bi, pre svega mali proizvođači, imali šansu za voćarsku proizvodnju. Držani sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević naveo je da je voćarstvo, kao grana poljoprivrede, velika razvojna šansa, ali šansa koja nije dovoljno iskorišćena. U Srbiji se godišnje proizvede 1,5 miliona tona voća, a voćarstvo u izvozu poljoprivrednih proizvoda učestvuje sa 20 odsto. Ministarstvo je s toga prepoznalo glavno strateško pitanje za unapređenje voćarske proizvodnje, a to je reonizacija. On je naveo da je 2013. godine završena reonizacija vinogradarske proizvodnje, a u naredne tri godine na redu je reonizacija voćarske proizvodnje sa ciljem definisanja reona i podreona pogodnih za gajenje određenih voćarskih kultura. Projektom će biti obuhvaćeno 170.000 ha pod voćnjacima sa 18 kultura, a analizu će uraditi poljoprivredni fakulteti i instituti u zemlji. Na osnovu ovakvog strateškog dokumenta određivaće se i davanje podsticajnih sredstava za gajenje određenih kultura na određenom prostoru, sa posebnim akcentom na marginalna područja, naveo je Stanojević. On je podsetio na budžetska sredstva namenjena poljoprivredi, a posebno na subvencije koje se daju za voćarsku proizvodnju i proizvodnju u nerazvijenim područjima. Pododbor je sa pravilnicima i svim vrstama subvencija u voćarstvu detaljnije upoznala Vesna Radojević iz Sektora za agrarnu politiku, a Dejan Tomić iz prokupačke savetodavne službe, sa situacijom u svih pet okruga na jugu Srbije po pitanju proizvodnje oblačinske višnje, šljive i jagodičastog voća, kao što su malina i kupina. U nastavku rada razmenjena su mišljenja o pitanjima kao što su usitnjene parcele, subvencije za mehanizaciju kojom se može raditi u voćnjacima, kupovina kvalitetnog i sertifikovanog sadnog materijala, reonizacija, organska proizvodnja, regresiranje goriva, izvoz i plasman robe na strana tržišta, izvoz svežeg voća, otkup i skladištenje voća i drugo. Nakon rasprave Pododbor je jednoglasno zaključio sledeće: potrebno je obezbediti veći broj savetodavaca za proizvodnju u nerazvijenim područjima, potrebno je nastaviti sa većim subvencijama u nerazvijenim područjima, povećati subvencije za zakup zemljišta u nerazvijenim područjima, potrebno je pojednostaviti procedure za dobijanje dozvola i saglasnosti za kopanje bunara na državnom zemljištu i potrebno je staviti akcenat na proširenje kapaciteta za skladištenje voća, razvoj protivgradne mreže i sistem navodnjavanja. Predsednik Pododbora Milija Miletić obavestio je članove da će se na narednoj sednici govoriti o stočarstvu, odnosno, ovčarstvu, kao šansi za razvoj najnerazvijenijih područja. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi mr Marko Milenković i Dalibor Radičević, kao i narodni poslanik prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Na sednici Pododbora, održanoj 18. januara, članovi Pododbora razgovarali su o pčelarstvu kao šansi za razvoj najsiromašnijih opština. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je za nerazvijena područja Srbije pčelarstvo velika šansa za razvoj poljoprivrede i istakao da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine predvidelo, za ovu godinu, 44 odsto veće subvencije za podsticaj razvoja pomenute oblasti u odnosu na 2014. godinu. Izneo je podatak da u Srbiji ima 969 hiljada registrovanih košnica i oko 20 hiljada pčelara, kao i da je prosek proizvodnje po košnici oko 12,5 kilograma meda. Takođe, naveo je da Srbija obiluje medonosnim biljkama, poput bagrema, lipe i livadskog bilja i izneo podatak da se od jednog hektara zasada bagrema dobija tona meda. Miletić je upoznao članove Pododbora da se u Srbiji godišnje proizvede oko 12 hiljada tona meda, od kojih se oko tri hiljade tona izveze van granica naše zemlje. Osim meda, kao primarnog proizvoda, pčele proizvode matični mleč, propolis, vosak i pčelinji otrov koji je veoma bitan u farmaceutskoj oblasti. Miletić je u nastavku sednice izneo probleme sa kojima se suočavaju pčelari, a odnose se, između ostalog, na proizvodnju industrijskog meda, koji se pravi od kukuruza i šećera, problem koji se odnosi na registraciju vozila koja vrše prevoz košnica i neophodnost pošumljavanja medonosnim drvećem. Predstavnik Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Nenad Terzić naveo je da pčelarska grana ima poseban značaj kada su u pitanju manje razvijena područja i dodao da su Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju definisane odgovarajuće mere koje se odnose na sektor pčelarske proizvodnje, i prvi put je uvedena mera za subvencije po košnici pčela. Kroz bespovratna sredstva i subvencije pčelarima, zalažemo se da ova izuzetno profitabilna grana bude što više zastupljena u Republici Srbiji, naveo je Terzić. Takođe, dodao je da u Srbiji ima sedam subjekata registrovanih za izvoz meda u zemlje Evropske unije. U diskusiji je učestvovao i Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, navodeći da pčelarstvo ima veliku ulogu u poljoprivredi i da naročito može da pomogne nerazvijenim područjima kroz jedan vid samozapošljavanja ljudi. Upoznao je članove Pododbora da je Savez pčelara jedina nacionalna organizacija poljoprivrednika Srbije koja broji 9.648 pčelara i 521.796 košnica i istakao da 6,8 odsto članova udruženja čine žene. U svom izlaganju naveo je aktuelne probleme koje pčelarstvo Srbije ima i čije rešavanje bi značajno unapredilo razvoj pčelarstva. Tokom sednice razgovaralo se o problemima sa kojima se suočavaju pčelari, nakon kojih je Pododbor predložio i usvojio sledeće zaključke: Da se u narednom periodu nastavi sa borbom protiv falsifikovanja meda; U cilju rešavanja problema registracije vozila za prevoz pčela neophodno je organizovati sastanak sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine; Doneti pravilnik o upotrebi pčelinjeg otrova; Pošumljavanje medonosnom šumom; Edukovanje svih pčelara u vezi sa proizvodnjom organskog meda; Donošenje podzakonskog akta kojim bi se regulisao kvalitet satnih osnova na tržištu i Regulisati procedure selidbe pčela i prilagoditi cene uverenja o zdravstvenom stanju pčela. Savez pčelarskih organizacija Srbije izrazio je zahvalnost na sve većem zalaganju državnih institucija i organa u sagledavanju značaja pčelarstva u Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora Dalibor Radičević i mr Marko Milenković.

Na sednici održanoj 12. januara 2017. godine, razmatrane su mogućnosti poboljšanja u oblasti uzgajanja lekovitog bilja, kao šansa za unapređenje nerazvijenih opština. Sednici su prisustvovali Branislav Veljković iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – Odeljenje za ruralni razvoj, kao i predstavnici firmi koje se bave uzgajanjem i preradom lekovitog bilja. Tokom diskusije, Branislav Veljković je istakao da će proizvođači lekovitog bilja moći da koriste podsticaje za unapređenje konkurentnosti, što podrazumeva pomoć Vlade u nabavci opreme i sve što je potrebno za proces proizvodnje, sa učešćem Ministarstva od 40 odsto za sva područja, osim za marginalizovana područja, gde je predviđen podsticaj od 65 odsto. Prisutni su razmatrali i ostale mogućnosti unapređenja i podsticaja razvoja uzgajanja, proizvodnje, prodaje i izvoza proizvoda od lekovitog bilja. Po završetku diskusije, članovi Pododbora su zaključili da je potrebno omogućiti proizvođačima da se pojednostave procedure za prijavu na konkurs za podsticaj, kao i da bi konkurs trebalo da traje godinu dana od februara tekuće, do marta naredne godine. Takođe, prisutni su se složili da u narednom periodu održe zajednički sastanak na jugoistoku Srbije, na kome bi osim članova Pododbora prisustvovali i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su i članovi mr Marko Milenković i Dalibor Radičević i narodni poslanik prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Na sednici održanoj 27. decembra, razmatrani su rezultati rada Pododbora u ovom sazivu. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je dosadašnji rad bio izuzetno uspešan, i izrazio nadu da će se i u narednom periodu nastaviti započete aktivnosti po pitanju unapređenja stanja u poljoprivredi u marginalnih- nerazvijenih područja u Republici Srbiji. Miletić je istakao da je do sada održano sedam sednica Pododbora, od kojih dve van sedišta, na kojima su članovi imali priliku da iznesu konstruktivne predloge koje je nadležno Ministarstvo uzelo u razmatranje. Neki od predloga, kako je naveo, bili su promena Pravilnika o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, kojim bi se devastirana područja u Srbiji klasifikovala kao područja četvrte kategorije, čime bi se olakšali uslovi za razvoj svih grana poljoprivrede u tim područjima. Razmatrano je i pitanje sprovođenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu, posebno pitanja komasacije i predloženo da se radi na izmenama i dopunama postojećeg zakona ili donošenje novog Zakona o komasaciji. Miletić je i izrazio zadovoljstvo zbog usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju na prethodnoj sednici Narodne skupštine, posebno se osvrćući na subvencije za mlade bračne parove koji žive u nerazvijenim područjima. Subvencije predviđaju da od trećeg kvartala naredne godine, mladi bračni parovi dobiju novčana sredstva za otvaranje privatnih gazdinstava, čime bi se pospešio razvoj, ali i zadržala mlađa populacije u ruralnim delovima Srbije. Na kraju, naglasio je da je Vlada Republike Srbije prepoznala problem nerazvijenosti Jugoistoka Srbije i dodao da će Pododbor aktivno raditi na sprovođenju prioriteta Vlade Republike Srbije u cilju razvijanja i ulaganja u oblast poljoprivrede.

Na sedmoj sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, održanoj 25. novembra, razmotrene su opasnosti od nodularnog dermatitisa i drugih bolesti životinja i stanje u stočarstvu. Stanje u stočarstvu, kada su u pitanju bolesti životinja, članovima Pododbora predstavio je dr Miloš Petrović, direktor Veterinarskog specijalističkog instituta u Nišu. On je istakao da je od juna meseca tekuće godine, kada se nodularni dermatitis pojavio u Republici Srbiji, tačnije u Bujanovcu, veterinarska služba, u saradnji sa lokalnom samoupravom, Vojskom Republike Srbije i Ministarstvom unutrašnjih poslova, za veoma kratko vreme uspela da suzbije bolest i štetu nastalu usled oboljevanja životinja. U Republici Srbiji eutanazija je izvršena nad 594 goveda u 16 opština, a isplaćena naknada iznosila je preko 60 miliona dinara. Distribuirano je oko 110 000 vakcina protiv nodularnog dermatitisa, a za 25 dana vakcinisana su sva goveda u Pčinjskom, Jablaničkom, Topličkom, Nišavskom i Pirotskom okrugu. Petrović je naglasio i da se na Institutu u Nišu očekuje otvaranje laboratorije za molekularnu dijagnostiku, što će pospešiti i sam rad Instituta, jer se neće gubiti vreme na otkrivanje zaraznih bolesti. Miodrag Milković, predsednik Upravnog odbora Veterinarske komore Srbije, dodao je da javnost nije dovoljno upoznata sa pojavom nodularnog dermatitisa, odnosno bolesti kvrgave kože, i da se apelovalo na pozornost još od februara 2016. godine, kada se bolest pojavila u Turskoj, a potom proširila na Makedoniju i Bugarsku. Rečeno je i da neke veterinarske stanice nisu imale sredstava da izađu na teren i da se pojedinim veterinarskim stanicama mora pružiti finansijska pomoć, kao i da u Surdulici i Bujanovcu ne postoji ni jedna veterinarska stanica. Takođe je navedeno da se na terenu moraju vršiti deratizacija i dezinsekcija, jer insekti imaju veliku ulogu u prenosu bolesti kod stoke. Na sednici je razmotreno i stanje u veterinarskoj službi, a Milija Miletić, predsednik Pododbora, naveo je da u Srbiji postoji 348 veterinarskih stanica, 624 veterinarske ambulante, 17 veterinarskih stanica u stečaju, i dve stanice, u Bujanovcu i Lebanu, koje nisu u postupku privatizacije, zbog velikog broja transporta životinja u tim okruzima. U Srbiji postoji oko 3500 veterinara, ali je privatizacija veterinarskih stanica loše urađena. Gradimir Milosavljević, doktor veterinarske medicine iz Svrljiga, pohvalio je terensku veterinarsku službu i konstatovao da je odgovorno i profesionalno odreagovala prilikom suzbijanja nodularnog dermatitisa. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su i narodni poslanici mr Marko Milenković, Zvonimir Đokić, Ivana Nikolić i Marija Janjušević.

Na četvrtoj sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, održanoj 19. avgusta, članovi su rezimirali dosadašnji rad o predlogu Pododbora o izmeni i dopuni zakona kojim se uređuje vraćanje utrina i pašnjaka selima na korišćenje i inicijativi za promenu Pravilnika o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Na temu predloga Pododbora o izmeni i dopuni zakona kojim se uređuje vraćanje utrina i pašnjaka selima na korišćenje i inicijativi za promenu Pravilnika o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi članovi Pododbora razgovarali su sa predstavnikom resornog ministarstva i utvrdili da se zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, koji nije menjan od 1992. godine, stavi van snage ili barem promeni, posebno ističući član 9. zakona kojim se zabranjuje vraćanje poseda lokalnim samoupravama na korišćenje. Ovakvim postupkom, navedeno je na sednici, marginalna područja mogla bi da se finansiraju na lokalnom nivou, a ublažio bi se i problem nezaposlenosti u demografsko ugroženim područjima. U nastavku sednice, članovi Pododbora razgovarali su sa Rajicom Mihajlovićem, profesorom Građevinskog fakulteta u Beogardu, Milivojem Abramovićem iz Republičkog geodetskog zavoda i Nenadom Gvozdenovićem, predstavnikom GIZ-a o sprovođenju Zakona o poljoprivrednom zemljištu, u delu koji je vezan za komasaciju. U raspravi je istaknuto da se u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu moraju promeniti uredbe vezane za komasaciju ili da se donese novi zakon koji bi se odnosio samo na postupak komasacije. Prof. Milivoje Abramović, istakao je da se u periodu od 1991. do 2006. godine postupak komasacije na području Republike Srbije gotovo nije ni vršio i da je neuređivanje zemljišta dovelo do današnjeg stanja. Prisutni su se složili da glavne mere koje se moraju preduzeti po ovom pitanju jesu uređenje ruralnog naselja, ukrupnjavanje zemljišta, organizovanje poljoprivredne proizvodnje, izgradnja i restauracija puteva, kao i zaštita zemljišta. Nenad Gvozdenović je dodao da su na sedam opština Plužine, Vlaško Polje, Krivi Vir, Radojac, Paraćin, Vojčince i Pirot, pokrenuti pilot projekti na kojima se vrši komasacija zemljišta i pozvao članove Pododbora da posete navedena područja. Pododbor doneo je Zaključak u kome se navodi potreba za izmenom i dopunom Zakona o poljoprivrednom zemljištu, u delu koji se odnosi na komasaciju ili donošenjem novog zakona o komasaciji. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić.

Na trećoj sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, održanoj 29. jula, članovi su razmotrili sprovođenje Pravilnika o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi i sprovođenje Zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Na temu sprovođenja Pravilnika o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, rečeno je da je Pravilnik donet krajem aprila tekuće godine, da ima manjkavosti, zbog čega je potrebno da se donese nov, koji bi popravio trenutno stanje. Predstavnici Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine istakli su da su svesni nedostataka u Pravilniku koji je na snazi, kojim nisu obuhvaćena sela u Srbiji koja se nalaze ispod 500 metara nadmorske visine, a koja ispunjavaju druge kriterijume marginalnih područja, odnosno da se nalaze u granicama područja nacionalnog parka određenim Zakonom o nacionalnim parkovima, i da imaju manje od 100 zaposlenih na 1000 stanovnika. Predstavnici Ministarstva rekli su i da se nadaju da će krajem godine biti izrađena studija koja će da definiše teritorije i kriterijume na kojima je otežan rad u poljoprivredi, pre svega zbog niskog kvaliteta zemljišta, visokog nagiba terena i padavina. Nakon rasprave Pododbor je doneo zaključak da se Pravilnikom obuhvate područja četvrte grupe nerazvijenih i devastiranih područja u Srbiji, a koja spadaju u marginalna – najnerazvijenija područja. U nastavku sednice, Pododbor je razmotrio vraćanje utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Članovi i predstavnici Ministarstva zaključili su da postoje velike manjkavosti u primeni Zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, pa čak i zloupotrebe. Navedeno je da se pašnjaci koriste u svrhe za koje nisu namenjeni, te da je potrebno da se, zbog nesavesnog postupanja, pojedine lokalne samouprave sankcionišu. Nakon izlaganja i rasprave o ovoj tački dnevnog reda Pododbor je doneo Zaključak da se Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, koji nije menjan od 1992. godine, promeni, sa brisanjem člana 9. Zakona ili da se isti stavi van snage. Članovi Pododbora su, u dogovoru sa Nenadom Gvozdenovićem, predstavnikom GIZ-a, dogovorili da tema naredne sednice bude pitanje komasacije zemljišta. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić.