Na sednici, koja je održana 20. decembra 2021. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su predloge zakona predložene za dnevni red Četrnaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini. Članovi Odbora razmotrili su, u načelu: Predlog zakona o inovacionoj delatnosti, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prosvetnoj inspekciji, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o tržištu kapitala, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada, Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o kulturnom nasleđu, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Kreativna Evropa (2021-2027), koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2079 (2021) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za Projektni zajam – Univerzitetska infrastruktura, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za ugovaranje stranog projekta o izgradnji) za projekat izgradnje državnog puta 1.B reda br. 27 Loznica-Valjevo-Lazarevac, eonica Iverak-Lajkovac (veza sa autoputem E763 Beograd-Požega), između kineske Export-import banke, kao Zajodavca i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, koji je podnela Vlada i Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podnela Vlada i Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koji je podnela Vlada i ocenila da su podneti predlozi zakoni u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, dr Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj, Borisav Kovačević, dr Balint Pastor, Dijana Radović, Ilija Matejić i Milenko Jovanov.

Članovi Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održali su 20. decembra 2021. godine sednicu, na kojoj su razmotrili, u načelu, šest predloga zakona iz nadležnosti rada Odbora. Članovi Odbora su razmotrili i prihvatili, u načelu: Predlog zakona o inovacionoj delatnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prosvetnoj inspekciji, koje je podnela Vlada, a obrazložio prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić. Na sednici su razmotrene i usvojene i informacije o radu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za period april – jun 2021. godine i jul – septembar 2021. godine, koje je obrazložio ministar Ružić. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora prof. dr Marko Atlagić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenic članova Odbora: Samira Ćosović, Nandor Kiš, Svetlana Milijić, Goran Spasojević, Milijana Sakić, Dunja Simonović Bratić, Milica Dačić, Miloš Banđur, Nataša Jovanović, Bratislav Jugović, prof. dr Ljubiša Stojmirović i Nevena Đurić.

Na sednici, koja je održana 20. decembra 2021. godine, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, u načelu, koji je podnela Vlada. Predlog zakona Odboru su obrazložili Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu i Jelica Trninić viši savetnik, koji su istakli da se izmene odnose na reformu i akcioni plan Poreske uprave. Razlog za izmene i dopunu Zakona odnose se na prenošenje nadležnosti utvrđivanja postojanja povrede prava intelektualne svojine, a naročito prava na računarske programe i baze podataka, kao sporedne aktivnosti Poreske uprave, sa Ministarstva finansija - Poreske uprave na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunukacija, odnosno na tržišnu inspekciju. Nakon diskusije Odbor je prihvatio Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Ana Beloica, dr Ilija Životić, Snežana Petrović, Dragomir Karić, Vesna Stambolić, Branimir Jovanović, Adrijana Pupovac, Snežana Paunović, Nenad Krstić i Ivana Popović.

Na sednici Odbora, održanoj 17. decembra, razmotren je Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2021. godine, koji je podnela Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Odbor je takođe informisan o toku Dijaloga između Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2021. godine, obrazložio je Igor Popović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Meteohiju. On je naveo da su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, ukupna opredseljena sredstva za Kancelariju za KiM, dostigla iznos od 11.978.397.000,00 RSD, što predstavlja značajna sredstva bez kojih opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ne bi bio moguć. On je naveo da je kancelarija nastavila sa pužanjem besplatne pravne pomoći, što olakšava položaj korisnika koji su najčešće u teškoj materijalnoj situaciji. Zdarvković je istakao da je u cilju obezbeđivanja stručne i redovne pravne zaštite imovinskih prava stanovništvu Kancelarija aktivno sarađuje sa Projektom besplatne pravne pomoćikoji se finansira iz sredstava EU- IPA 2016, u vrednosti od 2.951.630,00 evra. U izveštajnom periodu od strane Kancelarije za namene finansiranja rada pravne službe Eparhije Raško-prizrenske u 2021. godini je isplaćeno ukupno 1.600.000,00 dinara na godišnjem nivou u dve tranše po 800.000,00 dinara u junu i decembru. U Izveštaju je navedeno da je Kancelarija nastavila sa pružanjem pomoći privrednim subjektima, predstavnicima srpske zajednice u Skupštini Privremenih institucija samouprave na teritoriji AP Kosovo i Metohija, ako i posebne finansijske pomoći Srbima i nealbancima na teritoriji AP KiM. U skladu sa Zaključkom Vlade od 25. marta 2021. godine tokom aprila i maja 2021. godine organizovana i realizovana je saradnja sa svim jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Kosovo i Metohija u cilju pružanja jednokratne pomoći svim državljanima Republike Srbije, srpske i nealbanske nacionalnosti koji žive na teritoriji AP Kosovo i Metohijs, a u cilju smanjivanja negativnih efekata prouzrokovanih korona virusom COVID-19. Maloletna lica, zaposleni, penzioneri i korisnici novčanih naknada iz budžeta primaju po 100 evra, a nezaposleni po 200 evra pomoći. Predsednik Odbora Milovan Drecun pohvalio je iscrpan Izveštaj koji je pedstavljen i uputio molbu predstanicima Kancelarije da u što većoj meri komunicirju sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. On je naglasio da je stekao utisak da postoje građani koji ili ne znaju, ili nisu dovoljno informisani ili pak nemaju tehničke mogućnosti da stupe u kontakt sa Kancelarijom. Nakon rasprave koja je usledila, Odbor je usvojio predstavljeni Izveštaj. Miloje Zdravković direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, informisao je Odbor o toku Dijaloga između Beograda i Prištine uz posredovanje EU. On je naglasio da je kvantitativno posmatarno dijalog išao dobrim tokom, sa devet sastanaka tokom 2021. godine, ali da mora da konstatuje da u kvalitativno nije postignut nikakav napredak, zbog odbijanja Prištine da sa srpskom stranom razgovara o bilo kom tehničkom pitanju. On kaže da upravo to odbijanje stvara krizu na terenu i da mogu uslediti kitični periodi zbog mogućih jednostranih akcija prištinske strane. „ Osnovni problem sa kojim se suočavamo je pitanje enrgetike. Naime, Priština je odbila da izvrši registraciju i licenciranje kompanije „EPS Trgovina“, dok je kompanija „Elektrosever“ registrovana samo za trgovinu električnom energijom i čeka da dobije licencu za snabdevanje električnom energijom“, rekao je Zdravković. On naglašava da bi Priština mogla jednostranom akcijom da isključi snabdvanje elektične energije na Severu Kosova i Metohije, što bi dovelo do humanitarne katastrofe. Kriza bi, prma njegovim rečima, mogla da nastupi i sprečavanjem održavanja predstojećeg referenduma o promeni Ustava RS od strane privremenih prištinskih instutucija, a ono što se neminovno nameć kao zaključak je da redosled pomenutih događaja koinscidira sa predstojećim izborima u Republici Srbiji. Predsednik Odbora je izrazio zabrinutot zbog moguće destabilizacije bezbednosne situacije na KiM i pozvao na sinhrovizonu državnu akcija na međnarodnom planu, kako bi se upozorilo na rizik koje ove situacije nose. Smatra da je potrebno upoznati predsednika Naroden skuptine Republike Srbije Ivicu Dačća, koji ima najviše međunarodnih kontakata, sa mogućim kriznim situacijama. Tokom sednice bilo je reči o pitanju privatne imovine, slobode kretanje i registarskih tablica. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova:Milora Linta, Nataša Mitrović, Danijela Vujičić, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Srbislav Filipović, Đorđe Kosanić, Danijela Veljović i Ilija Životić.

Članovi Pododbora za pitanje Roma, 16. decembra, održali su sednicu sa jednom tačkom dnevnog reda: negovanje kulture sećanja na Rome žrtve Holokausta – razmatranje aktivnosti u cilju jačanja saradnje Roma u Republici Srbiji i Republici Hrvatskoj. Prof dr Dragoljub Acković, istakao je da sednica organizovana povodom Međunarodnog dana sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu, koji se u Srbiji obeležava na današnji dan. Tim povodom sednici su prisustvovali i gosti predstavnici Romskog nacionalnog saveta u Srbiji i gosti iz Republike Hrvatske. Sandra Joković, na čiju je inicijativu organizovana sednica, istakla je da povodom obeležavanja Dana sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu, Pododbor položio vence u Jabuci, kod Pančeva, kako bi se odala počast stradalim Romima. Povod za održavanje komemorativnog okupljanja je 16. decembar 1942. godine kada je Hajnrih Himler izdao naredbu za sistemsko upućivanje Roma u koncentracione logore radi njihove likvidacije. Kao posledica sistemskog pogroma do 2. avgusta 1944. godine logor Aušvic zatočio je više od 23 000 Roma, od kojih je stradalo oko njih 20 000, navela je Joković. Dalibor Nakić, predsednik Romskog nacionalnog saveta, naveo je da Narodna skupština treba da bude mesto na kojem se govori o ovoj temi. Iskoristio je priliku da napomene da bi iniciranje i usklađivanje nastavnih planova i školskog programa u Srbiji, mogli da pomognu da se tema stradanja romske populacije u Drugom svetskom ratu proširi, jer ona nije u najvećoj meri zastupljena u školstvu. Poslanik Hrvatskog sabora Veljko Kajtazi izrazio je zadovoljstvo povodom poziva za saradnju. On je dodao da se u Hrvatskoj Međunarodni dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu obeležava 2. avgusta i da je njihov parlament priznao ovaj datum. Na njegovu inicijativu Hrvatski sabor priznao je i Dan romskog jezika, koji je obeležava 5. novembra, kao i Svetskog dana Roma. Kajtazi je naveo da je Hrvatska jedina zemlja u svetu u kojoj postoje i magistarske studije romistike. U nastavku izlaganja hrvatski poslanik je govorio o inicijativama koje su pokrenute u Hrvartskoj o ovoj temi, Romskom memorijalnom centru Uštica, spomeniku Zidu boli i svojim aktivnostima u Saboru. Suzana Krčmar iz Saveza Roma u Republici Hrvatskoj „Kali Sara“ govorila je o projektima kojim se Savez bavi, letnjim školama, stambenom zbrinjavanju i zapošljavanju Roma, a pomenula je i budući projekat evropskog romskog sportskog centra u Hrvatskoj. Ona je dodala da Savez uživa podršku premijera Hrvatske i da je partner njihovoj Vladi. Sednici je predsedavala član Pododbora Sandra Joković, a prisustvovali su predsednik prof. dr Dragoljub Acković, članovi Pododbora Stefan Srbljanović i Vesna Nedović. Od gostiju na sednici su učestvovali i predstavnici romskih organizacija i institucija, Pava Čabrilovski, Stevan Jovanović, Ljiljana Mihajlović, Dejan Vlajković, Aleksandar Belinanović, Stanko Borić, Adi Sinani i Jadranka Ivković.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održao je 16. i 17. decembra 2021. godine sednicu, van sedišta Narodne skupštine, u Vranju, na kojoj je predstavljen Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Vranje za 2018. godinu i Izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja Javnog preduzeća za grejanje i održavanje stambenih zgrada i poslovnih prostorija „Novi dom“ Vranje za 2018. godinu. Sednici su, pored članova Odbora, prisustvovali i gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković sa predstavnicima Grada i saradnicima, predsednik Saveta Državne revizorske institucije (DRI) dr Duško Pejović sa saradnicima, predstavnici Minstarstva finansija, preduzeća „Novi dom“ iz Vranja, kao i predstavnici nevladine organizacije Transparentnost Srbija i međunarodne organizacije UNDP. Otvarajući sednicu, predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da se na ovaj način ispunjavaju obaveze Odbora predviđene Vladinim Programom reforme upravljanja javnim finansijama – da Odbor razmatra izveštaje DRI pojedinačnih korisnika javnih sredstava. Gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković, naveo je da je Grad Vranje posvećen jačanju internih kontrola i edukaciji zaposlenih, kako bi se izbegle greške prilikom primene propisa. Milenković je naglasio da prelomnu tačku predstavlja dolazak revizora 2017. godine, na početku tekućeg mandata uprave, kada su kroz revizije za 2016. godinu i izveštaje ukazali na ozbiljne nepravilnosti u radu skoro svih budžetskih korisnika, i dodao da je krajnji ishod bio negativno mišljenje o konsolidovanim finansijim izveštajima Grada Vranja za tu godinu. Grad je imao i velik javni dug i bio je pred bankrotom, naveo je on. Nakon toga, finansijska disciplina je podignuta na viši nivo, a zahvaljujući podršci predsednika Republike i Vlade Srbije, smanjeno je dugovanje grada i intenzivirane su kapitalne investicije, istakao je dr Milenković. Za jačanje sistema finansijske uprave i kontrole u Gradu Vranju, formirana je služba budžetske inspekcije i interna revizija, naveo je gradonačelnik, i zahvalio se na podršci i saradnji DRI i Ministarstvu finansija. Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Vranje za 2018. godinu predstavio je predsednik Saveta Državne revizorske institucije dr Duško Pejović, navodeći da je poslednja izvršena revizija u Vranju obavljena 10. juna 2019. godine za 2018. godinu, i doneto je mišljenje s rezervom, što predstavlja napredak u odnosu na prethodnu reviziju, kada je data negativna ocena. Revizijom za 2018. godine ostvaren je budžetski deficit u iznosu od 164 miliona dinara. Naveo je da je u prethodnoj reviziji uočena 41 nepravilnost, odnosno preporuka, od kojih su 17 otklonjene u postupku revizije, dok je za preostale 24 preporuke, dat rok za otklanjanje istih, te su samo tri ostale neispravljene, odnosno delimično ispravljene. Naveo je da su u 2021. godini izvršene ukupno 23 revizije od kojih je 20 razmatrano u skupštinama lokalnih vlasti. Dodao je da je 91 odsto izveštaja Državne revizorske institucije bio pred odbornicima lokalnih samouprava. Pejović je članovima Odbora obrazložio i Izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja Javnog preduzeća za grejanje i održavanje stambenih zgrada i poslovnih prostorija „Novi dom“ Vranje, za 2018. godinu, istakavši da su rokovi za podnošenje završnog računa bili u skladu sa zakonskim rokovima. Državna revizorska institucija je dala mišljenje s rezervom i ukazala na nepravilnosti preduzeća, između ostalog, nije usvojena strategija upravljanja kod obrtne imovine, nije usvojen interni akt o magacinskom poslovanju i ukazao na druge uočene nepravilnosti. U nastavku rada, Odbor je dao saglasnost na Predlog finansijskog plana Državne revizorske institucije za 2022. godinu i projekcije za 2023. i 2024. godinu, koji je takođe obrazložio dr Duško Pejović. Na sednici su članovima Odbora predstavnici Državne revizorske institucije i Ministarstva finansija izneli inicijative za izmene i dopune propisa, na osnovu nalaza i preporuka iz izveštaja o reviziji za 2020. godinu. Dr Pejović je istakao da je Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji navedeno da Državna revizorska institucija pored svojih nadležnosti, ima i nadležnost da daje preporuke za izmene važećih zakona, na osnovu informacija do kojih je došla prilikom obavljanja revizije, a ukazane nepravilnosti, proizvode ili mogu da proizvedu negativne posledice ili rezultate. U nastavku sednice, 17. decembra, direktor Uprave za duvan Slobodan Erdeljan predstavio je rezultate rada Uprave za duvan pri Ministarstvu finansija. Erdeljan je istakao da Uprava za duvan ima 34 zaposlena radnika. Dodao je da je realizacijom poslova iz nadležnosti Uprave izdato 11.113 dozvola za trgovinu na malo duvanskim proizvodima i registrovano novih 176 marki duvanskih proizvoda. Ostvareni prihod u budžet po osnovu naplaćenih republičkih administrativnih taksi i naknada za obavljanje proizvodnje i prometa duvana iznosi oko 1.500.000,00 evra na prosečnom godišnjem nivou. Prema rečima Erdeljana, na tržištu duvana i duvanskih proizvoda Republike Srbije danas, posluje četiri fabrike duvanskih proizvoda, 11 trgovaca na veliko i 19.950 trgovaca na malo. Učešće na sednici uzela je Jelica Ćirović, pomoćnica direktora Uprave za duvan istakavši da je Uprava za duvan 2018. i 2019. godine, bila nosilac izrade Zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, koji je usvojen u Narodnoj skupštini u decembru 2019. godine. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, između ostalog ima za cilj suzbijanja sive ekonomije i nelegalnog prometa duvana i duvanskih proizvoda, navela je Ćirović. Po završetku sednice, članovi Odbora obišli su fabriku British American Tobacco, gde im je predstavljen njihov rad, a održan je i sastanak sa rukovodstvom. Sednica van sedišta Narodne skupštine podržana je projektom „Jačanje parlamentarne demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga“ koji sprovodi UNDP uz podršku Švajcarske. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Arsić, Zoran Bojanić, Nikola Jolović, Olivera Pešić, Bratimir Vasiljević, Snežana Petrović, Vojislav Vujić, dr Muamer Bačevac i dr Boban Birmančević. Sednici su prisustvovali i narodni poslanici Nenad Krstić, Slaviša Bulatović, Milan Ilić i Nevenka Kostadinova.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 15. decembra, članovi Odbora razmatrali su sledeće tačke dnevnog reda: 1. Razmatranje Izveštaja o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2020. godine, 2. Predlog zakona o tržištu kapitala, koji je podnela Vlada, u načelu; 3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, koji je podnela Vlada u načelu; 4. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada, u načelu; 5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za ugovaranje stranog projekta o izgradnji) za Projekat izgradnje državnog puta 1.B reda br. 27 Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac (veza sa autoputem E-763 Beograd – Požega), između kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca i Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, koji je podnela Vlada i 6. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2079 (2021) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Univerzitetska infrastruktura, koji je podnela Vlada. Izveštaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2020. godine predstavio je Dejan Damjanović zamenik direktora. Istakao je da su ukupna sredstva za rad za 2020. godinu iznosila 292.579.000,00 dinara, a da je ukupno izvršenje u 2020. godini 276.436.247,35 dinara, što je 94,48 odsto od odobrenih sredtava. Ostatak sredstava je vraćen u budžet Republike Srbije, naveo je Damjanović. Članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da u formi predloga zaključka prihvati Izveštaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2020. godine. U nastavku rada, predloge zakona od tačke 2. do tačke 6. dnevnog reda sednice, obrazložili su predstavnici Ministarstva finansija, pomoćnici ministra Sonja Talijan i Ognjen Popović. Nakon kraće diskusije, članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona od tačke 2. do tačke 6. dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Uglješa Marković, Ana Čarapić, Ana Beloica, dr Muamer Bačevac, Bratimir Vasiljević, Adrijana Pupovac, Veroljub Arsić, Zoran Bojanić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora održanoj 15. decembra, članovi Odbora razmatrali su i doneli Odluku o visini osnovice za obračun i isplatu plate za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana lica u Službi predsednika Republike i Službi Narodne skupštine. Predsednik Odbora dr Martinović naveo je da odredbom člana 27e st. 60. Zakona o budžetskom sistemu propisano da se u 2022. godini, ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, plate povećaju za sedam odsto, počev od plate za januar 2022. godine. U nastavku rada, razmotrena je usvojena inicijativa Ministarstva kulture i informisanja za izmenu i dopunu Odluke o visini naknade za rad u Nacionalnom savetu za kulturu. Na kraju sednice Odbor je utvrdio spisak nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova; Luka Kebara, dr Nina Pavićević, Branimir Spasić, Miroslav Kondić, Dijana Radović, Veroljub Matić, Marina Raguš, Branimir Jovanović, Nebojša Bakarec i Ivana Nikolić.

Na sednici Odbora, održanoj 15. decembra, razmotreni su u načelu Predlog zakona o tržištu kapitala i Predlog zakona o kulturnom nasleđu, koje je podnela Vlada. Predloge zakona članovima Odbora u ime predlagača obrazložila je Aleksandra Dragović Delić iz Ministarstva finansija i Vukica Kilibarda iz Ministarstva kulture i informisanja. Odbor je jednoglasno usvojio Predlog zakona o tržištu kapitala i Predlog zakona o kulturnom nasleđu. U nastavku sednice određena je delegacije Odbora koja će učestovati na stanku predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica Evropske unije (KOSAK), koji se u okviru Parlamentarne dimenzije francuskog predsedavanja Savetu EU, održava 13. i 14. januara 2022. godine, u Parizu. Sednici je predsedavala je predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi zamenici članova: Andrijana Avramov, Samira Ćosović, Ana Miljanić, Stanislava Janošević, Vesna Ranković, Dijana Radović, Predrag Rajić, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora, održanoj 14. decembra, razmotren je Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova, koje je podneo Visoki savet sudstva. Predloge oduka u ime predlagača obrazložio je Žarko Pavlović, član Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Odbor je jednoglasno usvojio Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova, koje je podneo Visoki savet sudstva. Sednici je predsedavala zamenik predsednika Odbora Biljana Pantić Pilja, a prisustvovali su sledeći čalnovi i zamenici članova: Đorđe Dabić, Sanja Jefić Branković, Daniel Đivanović, Nebojša Pavlović, Dejan Kesar, doc. dr Mihailo Jokić, Dubravka Kralj, Toma Fila,Đorđe Komlenski, Velibor Milojičić i Jelena Žarić Kovačević.

Na sednici. Koja je održana 14. decembra, članovi Odbora za finansije republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Banca Intesa AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona obrazložio predstavnik Uprave za javni dug je Dragan Babić, koji je istakao da je izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan je od prioritetnih projekata Republike Srbije u drumskom transportu, s obzirom da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje oko 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i Podrinje i zapadnu Srbiju sa Vojvodinom, kao i taj deo Srbije sa regionom, posebno Bosnom i Hercegovinom. Naveo je da se Ugovorom o dugoročnom investicionom kreditu za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica, između Republike Srbije i Banca Intesa AD Beograd, koji je potpisan u Beogradu 19. novembra 2021. godine, dogovoreni finansijski uslovi za direktno zaduženje Republike Srbije 14.900.000.000 dinara, na period od deset godina. Nakon obrazloženja članovi Odbora jednoglasno su prihvatili Predlog zakona. Sednici je predseadavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Zoran Tomić, Ana Čarapić, Ana Beloica, Zoltan Pek, Nikola Jolović, Adrijana Pupovac, Veroljub Arsić, Zoran Bojanić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Članovi Odbora za spoljne poslove su, na sednici, održanoj 14. decembra 2021. godine, razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže o ukidanju viza za nosioce doplomatskih i službenih pasoša, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložila je v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova Vera Vukićević, nakon čega su ga članovi Odbora odlučili da predlože Narodnoj skupštini da ga usvoji. Članovi Odbora su na sednici prihvatili inicijative za posete i redovne aktivnosti stalnih delegacija u narednom periodu. Na sednici su usvojeni izveštaji o realizovanim posetama i konstatovani realizovani ostali kontakti. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članovi Odbora: Ana Karadžić, Đorđe Todorović, Stefan Srbljanović, Ljiljana Malušić, Elvira Kovač, Vesna Marković, Ana Pešić, Vesna Ranković i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 14. decembra 2021. godine, članovi Odbora obavili su razgovor sa kandidatima za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje je predložio ovlašćeni predlagač, univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, zajedničkim dogovorom. Predsednica Odbora Sandra Božić je podsetila članove Odbora da je na sednici održanoj 7. decembra 2021. godine, Odbor utvrdio listu kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koju čine: 1. Aleksandar Gajović; 2. prof. dr Vesna Baltezarević; 3. prof. dr Nemanja Tasić i 4. Marko Lukić. Ovlašćeni predlagač, univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, zajedničkim dogovorom utvrdili su konačan predlog dva kandidata za člana Saveta Regulatora i to: prof. dr Vesna Baltezarević i prof. dr Nemanja Tasić. Predsednica Odbora je obavestila članove Odbora da će uputiti Narodnoj skupštini Izveštaj sa biografijama kandidata i njihovim izjavama da prihvataju kandidaturu za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Članovi Odbora su većinom glasova prihvatili predlog da se Narodnoj skupštini prosledi lista kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije na razmatranje, po hitnom postupku. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milica Obradović, Vuk Mirčetić, mr Jadranka Jovanović, Miloš Terzić, Rozalija Ekres, Jelena Mihailović, Nataša Mihailović-Vacić, Jovan Kolundžija, prof. dr Marko Atlagić, Dunja Simonović Bratić i Ana Miljanić.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo održali su 13. decembra 2021. godine sednicu, na kojoj su razmotrili, u načelu, više predloga zakona koji su predloženi za dnevni red Dvanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Banca Intesa AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta Ruma - Šabac – Loznica i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o davanju dozvola članovima porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava za bavljenje plaćenim delatnostima, koje je podnela Vlada. Na ovoj sednici, članovi Odbora su dali mišljenje Ustavnom sudu povodom inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 14. st. 1, 3. i 5, člana 50. stav 3, člana 52, člana 53. stav 7, člana 143. stav 4, člana 147, člana 149. stav 1. tačka 27), člana 152. stav 1. tačka 2a), člana 154. stav 1. tač. 3) i 5) i stav 2. tačka 4), člana 155. stav 1. tač. 3) i 4a), čl. 155a, 156, 161, 164. i 165. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 116/07, 88/09, 101/10 – dr. zakon, 10/15, 88/15 – US, 36/18 i 94/19). Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Vojislav Vujić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, dr Uglješa Mrdić, Borisav Kovačević, Dubravka Kralj, dr Balint Pastor, Toma Fila, Ilija Matejić, Milenko Jovanov i Đorđe Todorović.

Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, održao je 13. decembra 2021. godine sednicu, izvan sedišta Narodne skupštine, u Skupštini grada Požarevca, na kojoj su predstavljene informacije o poslovanju više preduzeća sa teritorije Grada Požarevca. Članove Odbora pozdravio je gradonačelnik Požarevca Saša Pavlović, ističući da oblasti koje su u nadležnosoti rada i interesovanja ovog Odbora, predstavljaju bitan faktor i generator razvoja Grada Požarevca. Gigant Kostolac i izdvojena preduzeća – privredna društva, predstavljaju motor razvoja Požarevca, istakao je Pavlović i naveo da iz ovih subjekata pristiže značajan priliv u budžet grada. Trgovina takođe predstavlja bitnu delanost privrede ovog grada, koji ima i veliki turistički potencijal sa velikim brojem turističkih lokacija, naveo je gradonačelnik Požarevca. Članovima Odbora informaciju o poslovanju PD „Georad“ d.o.o. Drmno u 2020. godini i planove za 2022. godinu, predstavio je direktor preduzeća dr Miodrag Stepanović. Informaciju o poslovanju PD „Autotransport“-Kostolac u 2020. godini i planove za 2022. godinu obrazložio je zamenik direktora preduzeća Marko Gostojić. Članovima Odbora Informaciju o poslovanju PD „PRIM“ d.o.o. u 2020. godini i planove za 2022. godinu predstavio je direktor preduzeća Aleksandar Jovanović. Informaciju o poslovanju „RIO“ d.o.o Kostolac u 2020. godini i planove za 2022. godinu, članovima Odbora obrazložio je direktor Igor Gazdić. Informaciju o poslovanju PD "Kostolac-Usluge" d.o.o. Kostolac u 2020. godini i planove za 2022. godinu predstavio je direktor Dragoslav Đokić. Sednici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike - v.d. pomoćnika ministarke Milan Macura i Vesna Laković. Tokom rasprave, članovi Odbora su izneli mišljenja i stavove o podnetim informacijama, i dodatno se informisali o određenim aspektima poslovanja ovih preduzeća. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ilija Životić, Snežana Petrović, Dragomir Karić, Vesna Stambolić, Dijana Radović, Mirela Radenković, Nenad Krstić, Zoran Tomić, Jasmina Karanac, Mladen Bošković, Miloš Banđur i Adrijana Pupovac, kao i narodna poslanica Ana Miljanić. Sednica van sedišta Narodne skupštine podržana je projektom „Jačanje parlamentarne demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga“ koji sprovodi UNDP uz podršku Švajcarske.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj 13. decembra, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu, koji je podnela Vlada. Izveštaj za pomenuti period predstavila je pomoćnica direktora Agencije za zaštitu životne sredine dr Tamara Perunović, istakavši da je prikaz i ocena stanja životne sredine za 2020. godinu bazirana na indikatorskom prikazu prema tematskim celinama iz Pravilnika o Nacionalnoj listi indikatora zaštite životne sredine. Perunović je govorila i kvalitetu vazduha i monitoringu klime, koncetraciji alergenog polena i kvalitetu površinskih i podzemnih voda. Osvrnula se na klimatske uslove, istakvši da je 2020. godina bila prosečno kišna, a kada je reč o godišnjoj temperaturi vazduha, 2020. godina je sedma najtoplija godina od 1951. godine. Perunović je govorila o upravljanju otpadom, i to komunalnom, industrijskom i farmaceutskom otpadu. Upoznala je članove Odbora sa stanjem u oblasti šumarstva, energetike i turizma. Kada je reć o zakonskim regulativama u oblasti životne sredine, istakla je da je tokom 2020. godine, Republička inspekcija ostvarila 88 odsto od planiranih 90 odsto inspekcijskih nadzora, što govori o uspešnosti sprovođenja zakonske regulative. U okviru diskusije govorila je i pomoćnica ministra Aleksandra Imširagić Đurić, koja je tom prilikom uponala članove Odbora sa normativnim aktivnostima Ministrstva za zaštitu životne sredine. S tim u vezi, navela je da su akteuelna četiri nova nacrta zakona, izeđu ostalog Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti živone sredine, o kojem će se od 2. do 21. decembra ove godine, voditi javna rasprava, kao i Nacrt zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance. Učešće na sednici uzeo je i predstavnik Zelene stolice Milan Rogulja. Nakon diskusije koja je usledila, članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu, koji je podnela Vlada. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova; Marija Todorović, Jelena Obradović, Marko Mladenović, Akoš Ujhelji, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Velibor Milojičić, Stanislava Janošević, Bogatinović Žarko i Kostadinova Nevenka.