Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije - područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, održao je 29. jula 2021. godine sednicu na kojoj je razmotrena aktuelna situacija u poljoprivredi u najnerazvijenijim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je pandemija izazvana korona virusom potvrdila da države treba da stave akcenat na selo i poljoprivredu, jer je to izvor života. Naročito je potrebno da se više izdvaja za nerazvijena područja, sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ukazao je Miletić. On je dodao i da je veoma bitno ulagati i u mehanizaciju. Miletić je naveo i da poljoprivrednici u manjim područjima imaju problem prilikom tehničkih pregleda traktora, imajući u vidu da u manjim sredinama nije moguće vršiti tehničku proveru, već je potrebno da se vozilo dopremi do većih naselja, što predstavlja značajan finansijski trošak. Članovi Pododbora su tokom rasprave razmenili mišljenja o aktuelnoj situaciji u poljoprivredi u najnerazvijenijim područjima. Sednici su prisustvovali predstavnici organizacija Koalicija za dobročinstvo i Federacija banaka hrane, sa kojima su članovi Pododbora razgovarali o potrebi da se obezbede uslovi da se kompanijama ukine naplata PDV na donaciju hrane nerazvijenim opštinama i stanovništvu, koja je pred istekom roka trajanja. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su sledeći članovi Pododbora: Olja Petrović, Hadži Milorad Stošić i Goran Spasojević, kao i narodni poslanici Bratimir Vasiljević i prof. dr Jahja Fehratović.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 29. jula, usvojene su tri inicijative za posete u narednom periodu. Odbor je usvojio izveštaje o realizovanim aktivnostima, konstatovao realizovane parlamentarne kontakte i ostale realizovane kontakte, kao i promenu u sastavu Poslaničke grupe prijateljstva sa SAD. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Stefan Srbljanović, Ljiljana Malušić, Elvira Kovač, Dijana Radović, Đorđe Todorović, Predrag Rajić, Dragan Šormaz, Nataša Jovanović, Milan Jugović i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo održanoj 28. jula 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturi i Predlog zakona o izmeni Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi Broj 1/2021 o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA 2006), kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje iz člana 14. st 1. i 3. i ukidanju i zameni Odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 3/2013 i 3/2015, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora su ocenili da su svi predlozi zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Olja Petrović, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Borisav Kovačević, Jovan Palalić, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Milenko Jovanov i Violeta Ocokoljić.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 28. jula 2021. godine, članovi Odbora razmatrali su sledeće tačke dnevnog reda: 1. Razmatranje Finansijskog plana Narodne banke Srbije za 2021. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije; 2. Razmatranje Izveštaja o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. jul - 31. decembar 2020. godine, koji je podneo Savet guvernera Narodne banke Srbije; 3. Razmatranje Finansijskih izveštaja Narodne banke Srbije za 2020. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, koji je podneo Savet guvernera Narodne banke Srbije; 4. Razmatranje Godišnjeg izveštaja o monetarnoj politici za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije; 5. Razmatranje Godišnjeg izveštaja o poslovanju i rezultatima rada za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije; 6. Razmatranje Godišnjeg izveštaja o stabilnosti finansijskog sistema za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije i 7. Razmatranje Predloga odluke o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije. O tačkama dnevnog reda od 1. do 6. današnje sednice, govorila je guvernerka Narodne banke dr Jorgovanka Tabaković. Tabaković je na početku izlaganja upoznala članove Odbora sa podatkom da Narodna banka broji oko 2.500 zaposlenih. Tokom sednice, govorila je o preduzetim ekonomskim merama za vreme globalne pandemije, izazvane korona virusom. Istakla je da je Vlada Republike Srbije zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem donela adekvatne i pravovremene mere. Prema rečima dr Tabaković, Narodna banka je u punoj saradnji sa drugim nosiocima ekonomske politike uspela da pravovremenim i koordiniranim delovanjem minimizira ekonomsku štetu izazvanu pandemijom. Takođe, preduzetim merama Narodna banka Srbije uspela je da nivo bruto društvenog proizvoda iz perioda pre krize, bude dostignut u rekordnom roku, već u prvom kvartalu ove godine. Sveobuhvatan i blagovremeni paket mera monetarne i fiskalne politike doprineo je da se sačuvaju radna mesta, proizvodni kapaciteti privrede, kao i da se spreči veći pad poslovnog i potrošačkog poverenja. Guvernerka je navela da je Srbija, po pitanju ekonomskih aktivnosti u prošloj 2020. godini, ostvarila među najboljim rezultatima u Evropi. Nakon konstruktivne rasprave koja je usledila, članovi Odbora su prihvatili Finansijski plan Narodne banke Srbije za 2021. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije. Članovi Odbora su usvojili Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. jul - 31. decembar 2020. godine, Finansijski izveštaj Narodne banke Srbije za 2020. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, koji je podneo Savet guvernera Narodne banke Srbije, Godišnji izveštaj o monetarnoj politici za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije, Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije i Godišnji izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije. Članovi Odbora su predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije, koji je podnela guvernerka, imajući u vidu da viceguverneru dr Ani Ivković ističe mandat. Guvernerka Narodne banke Srbije uputila je predlog predsedniku Narodne skupštine da se ponovo izabere dr Ana Ivković za viceguvernera, na period od šest godina. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Goran Kovačević, dr Milorad Mijatović, Marina Mirković, Sonja Vlahović, Ana Čarapić, doc. dr Mihailo Jokić, Adrijana Pupovac, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.

Članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su na sednici održanoj 28. jula 2021. godine, razmotrili i doneli Odluku o obrazovanju i načinu rada konkursne komisije za sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u Službi Narodne skupštine, koji je podneo generalni sekretar Narodne skupštine. U nastavku sednice, članovi Odbora doneli su Odluku o obrazovanju Žalbene komisije Narodne skupštine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr sci. med. Darko Laketić, Luka Kebara, Branimir Spasić, Miroslav Kondić, Sanja Jefić Branković, Uglješa Marković, dr Dragana Barišić, Marina Raguš, Veroljub Matić, Nebojša Bakarec, Vesna Nedović, Šaip Kamberi i Ivana Nikolić.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 27. jula 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturi i Predlog zakona o izmeni Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti. Predložene zakone obrazložio je pomoćnik ministra za kulturu i informisanje Radovan Jokić. Odbor je jednoglasno prihvatio predložene zakone. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vuk Mirčetić, Samira Ćosović, Rozalija Ekres, Snežana Paunović, prof. dr Marko Atlagić, Aleksandar Čotrić, Lav-Grigorije Pajkić, Milica Obradović, Nebojša Bakarec, mr Jadranka Jovanović, Miloš Terzić, Justina Pupin Košćal i Ljubomir Marić.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 27. jula 2021. godine, članovi Odbora obavili su razgovor sa 41 kandidatom za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“. Predsednica Odbora Sandra Božić je podsetila članove Odbora i prisutne da je na sednici održanoj 17. februara 2021. godine, Odbor doneo Odluku o pokretanju postupka za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“. Nakon obavljenog razgovora sa svim kandidatima, utvrđena je lista od 30 kandidata koji ispunjavaju uslove, Javnog konkursa za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“, koji odražavaju teritorijalnu, nacionalnu, versku , polnu i drugu strukturu stanovništva. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vuk Mirčetić, Lav-Grigorije Pajkić, prof. dr Marko Atlagić, Nebojša Bakarec, Aleksandar Čotrić, mr Jadranka Jovanović, Miloš Terzić, Milica Obradović, Snežana Paunović, Justina Pupin Košćal, Rozalija Ekres i Nataša Mihailović-Vacić.

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu održao je 26. jula 2021. godine sednicu, na kojoj je razmotrena Informacija o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za period od 1. aprila do 30. juna 2021. godine. Državna sekretarka u Ministarstvu Jelena Blagojević i njeni saradnici predstavili su članovima Odbora akte koje je donelo Ministarstvo u navedenom periodu, kao i realizovane aktivnosti u sektoru poljoprivredne politike. Nakon raprave, Odbor je usvojio Informaciju o radu Ministarstva za navedeni period, kao i Zključak povodom razmatranja Informacije. U nastavku sednice, razmotreno je stanje u poljoprivredi (vremenske nepogode, stabilnost cena i dr.) o čemu su govorili predstavnici nadležnih institucija i uprava. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Stjepanović, Velibor Stanojlović, Goran Spasojević, Goran Kovačević, Milija Miletić, Stanislava Janošević, prof. dr Ljubinko Rakonjac, Arpad Fremond, Nikola Kožović, Sonja Todorović, Hadži Milorad Stošić i Žarko Bogatinović.

Odbor za spoljne posle Narodne skupštine održao je 23. jula 2021. godine 27. sednicu Odbora, koja je na zahtev članova Odbora bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorima Republike Srbije u Kraljevini Norveškoj Draganom Petrovićem i u Demokratskoj Republici Kongo prof. dr Miroljubom Jeftićem. Sednicom Odbora predsedavao je predsednik Odbora, prof. dr Žarko Obradović.

Odbor za zaštitu životne sredine je održao 23. jula sednicu van sedišta Narodne skupštine, u Čačku, na kojoj su se članovi Odbora informisali o kapitalnim investicijama iz oblasti zaštite životne sredine u Čačku. Članove Odbora pzdravio je gradonačelnik Čačka Milun Todorović, navodeći da je Grad Čačak u proteklom periodu uložio velike napore da se naprave pomaci u zaštiti životne sredine. Ukazao je da se intenzivno radilo na izmeni i dopuni planskih akata, kako bi se omogućio što kvalitetniji razvoj u ovoj oblasti. Todorović je upoznao članove Odbora i sa konkretnim projektima koji su pokrenuti na teritoriji Grada Čačka i u seoskim područijima, a tiču se zaštite životne sredine i umanjenja zagađivanja vazduha. Narodni poslanik Marko Parezanović, koji je inicirao održavanje sednice u Čačku, objasnio je da lokalna samouprava Grada Čačka posle dužeg vremena može da se pohvali kapitalnim investicijama iz oblasti životne sredine i da je ovo dobra prilika da se narodni poslanici na licu mesta upoznaju i vide kao izgleda proces kultivacije i sanacije deponije u Čačku, radove u Ovčar banji i da se razgovara o temama koje su od krucijalnog značaja za Republiku Srbiju, a tiču se zaštite životne sredine. Mirjana Đoković, pomoćnik gradonačelnika za oblast zaštite životne sredine, panel prezentacijom predstavila je kapitalne projekte Grada Čačka i program rada životne sredine Grada Čačka. Istakla je da je strateški plan životne sredine Čačka donet 2018. godine, a da lokalna samouprava svake godine donosi plan rada, koji se oslanja na krovne dokumente u ovoj oblasti. Što se tiče programa rada životne sredine Grada Čačka navela je on zajednički rezultat rada jedinica lokalne samouprave, predstavnika javnih preduzeća i ustanova, ostalih organizacija i udruženja, kao i građana i volontera koja su prepoznala zaštitu životne sredine kao bitan faktor. Zamenica je istakla da Zavod za javno zdravlje Čačak prati i radi određeni monitoring kvaliteta vazduha, vode, polena, buke, zemljišta, a od kapitalnih projekata, izdvojila je projekat „Naša šuma-naša briga“, kojim je zasađeno 3400 sadnica u Čačku sa intencijom novog sađenja. Što se tiče ostalih projekata grad je dobio 4.600.000 RSD od države, za pošumljavanje rudne zone, a Čačak je sufinansirao projekat sa još 1.000.000 dinara. U ovom projektu, učestvovali su i donatori koji su posadili 1.000 stabala kanadske topole u mesnoj zajednici Konjevići, i sadnice crvenolisne trešnje u varošici Mrčajevci. Od kapitalnih projekata Đoković je izdvojila i kompostanu JKP „Gradsko zelenilo“, potom postavljanje 35 reciklažnih ostrva na seoskom području i novu parkovsku površinu mesne zajednice „Sveti Sava“, čiji projekat vredi 37.000.000 RSD. Što se tiče upravljanja otpadom, Đoković je navela da je Grad Čačak potpisao Memorandum o saradnji u Programu podrške za primarnu selekciju otpada iz IPA 2017, sa ciljem poboljšanja upravljanja otpadom u Gradu Čačku, a u skladu sa standardima Evropske unije i zakonodavstvom Republike Srbije, a vrednost projekta iznosi 898.000 evra, sa sufinasiranjem Grada Čačka od 106.000 evra. Ona je navela da je u toku završna faza pripremne projektne dokumentacije za postrojenje za otpadne vode, te da je Čačak je najveći osnivač sa udelom od 26,88 odsto u regionalnom sistemu upravljanja otpadom „Duboko“, te da je sistem primarne selekcije u Čačku razvijen na 65 odsto, sa stalnom potrebom povećavanja tog procenta. U prezentaciji pomoćnik gradonačelnika prisutnima je predstavila i faze sanacije i rekultivacije deponije „Prelići“. Pod tačkom razno, član Odbora Tomislav Janković je Odbor upoznao sa projektima u Sremskoj Mitrovici, kojim će se u ovom gradu formirati prva Zelena poslanička grupa u Srbiji i pozvao je svoje kolege uzmu aktivno učešće u ovom projektu. Ovim projektom predviđeno je formiranje Zelene stolice u lokalnoj skupštini, kao i formiranje regionalne Zelene mreže Sremskog okruga. Janković je naveo da je Savezno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, zaštitu prirode, građevinarstvo i nuklearnu bezbednost Savezne Republike Nemačke, raspisalo konkurs za bespovratna sredstva za unapređenje mera za sprečavanje klimatskih promena, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, a koji je Sremska Mitrovica uspela da dobije. Ovim projektom unaprediće se rad regionalne deponije „Srem-Mačva“ i postaće edukacoino-demonstraciona deponija za celu Srbiju. Za sam kraj sednice, članovi Odbora usvojili su zaključak da se u Gradu Čačku izrađeni značajni objekti iz oblasti zaštite životne sredine i značajne aktivnosti na polju zaštite životne sredine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jelena Obradović, Aleksandar Jugović, Nevenka Kostadinov, Akoš Ujhelji, Jasmina Karanac, Gojko Palalić, Marija Todorović, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Marko Parezanović i Žarko Bogatinović, kao i narodni poslanici iz Čačka, Biljana Jakovljević i Milica Dačić Sednica van sedišta Narodne skupštine održana je uz podršku projekta „Jačanje parlamentarne demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga“ koji sprovodi UNDP uz podršku Švajcarske.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održanoj 22. jula 2021. godine, razmotren je Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi Broj 1/2021 o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA 2006), kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje iz člana 14. st. 1. i 3. i ukidanju i zameni Odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 3/2013 i 3/2015, koji je podnela Vlada. Predlog zakona je pred Odborom obrazložila Tatjana Stanić, viši savetnik u Ministarstvu finansija. Odbor je jednoglasno usvojio i Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi Broj 1/2021 o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA 2006), kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje iz člana 14. st. 1. i 3. i ukidanju i zameni Odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 3/2013 i 3/2015, koji je podnela Vlada. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Snežana Petrović, Rozalija Ekres, Bratimir Vasiljević, Svetlana Milijić, Adrijana Pupovac, Zoran Bojanić, Olivera Pešić, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović, Marina Mirković i Nikola Vojinović.

Na sednici Odbora za zdravlje i porodicu, održanoj 22. jula 2021. godine, razmotrane su informacije o radu Ministarstva zdravlja za period jul-septembar 2020. godine i za period oktobar-decembar 2020. godine. Informacije o radu, za pomenute periode, članovima Odbora obrazložila je sekretar ministarstva zdravlja Nataša Gudović. Odbor je jednoglasno prihvatio informacije o radu Ministarstva zdravlja za period jul-septembar 2020. godine i za period oktobar-decembar 2020. godine. U nastavku rada, Odbor je razmotrio predstavke građana i organizacija, koje je Odbor uputio na dalje postupanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr sci. med. Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Vesna Ivković, Dragana Branković Minčić, Svetlana Milijić, Marina Mirković, Arpad Fremond, Sonja Todorović, dr Dragana Barišić, Rajka Matović, dr Marko Bogdanović, Slađana Nikolić, Milica Nikolić i Nevena Đurić.

Odbor za spoljne poslove održao je 22. jula 2021. godine 26. sednicu Odbora, koja je na zahtev članova Odbora bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorima Republike Srbije u Kraljevini Maroko dr Ivanom Bauerom i u Sirijskoj Arapskoj Republici Radovanom Stojanovićem. Odbor je usvojio inicijativu za učešće članova stalne delegacije Narodne skupštine u Parlamentarnoj skupštini OEBS u Misiji PS OEBS za posmatranje parlamentarnih izbora u Ruskoj Federaciji, koji će biti održani 19. septembra 2021. godine. Sednicom Odbora predsedavao je predsednik Odbora, prof. dr Žarko Obradović.

Igoru Bečiću, predsedniku Odbora za kontrolu službi bezbednosti plaketu za izuzetnu saradnju i doprinos radu Vojnoobaveštajne agencije uručio je brigadni general Zoran Stojković, direktor Vojnoobaveštajne agencije. Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na odvojenim sednicama, razmatrao je i usvojio redovne šestomesečne izveštaje o radu generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije. U izveštajnom periodu generalni ispektor službi Ministarstva odbrane sproveo je nadzor nad zakonitošću primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka kao i nadzor nad zakonitošću trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad u centrima Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije. Tokom sprovedenog nadzora generalni inspektor nije uočio nezakonitosti i nepravilnosti u radu Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije. Utvrđeno je da obe agencije u primeni posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka postupaju u skladu sa zakonom, a da se budžetska sredstva troše u skladu sa planovima uz poštovanje propisa. Vojnobezbednosna agencija uspešno je realizovala sve težišne planirane i vanredne zadatke. I pored specifičnih uslova rada koji su prouzrokovani epidemijom virusa korona, Vojnobezbednosna agencija je uspela da obezbedi realizaciju planiranih i vanrednih zadataka i da u okviru svojih nadležnosti, na zakonit način i u skladu sa svojim ovlašćenjima, uspešno realizuje bezbednosnu i kontraobaveštajnu zaštitu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Kroz saradnju sa organima rukovođenja i komandovanja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, nadležnim organima Republike Srbije, srodnim službama bezbednosti i partnerskim službama drugih država, Vojnobezbednosna agencija obezbedila je pravovremeno otkrivanje i procenjivanje indikatora mogućeg i neposrednog ugrožavanja bezbednosti sistema odbrane i preduzimanje efikasnih mera kontraobaveštajne i bezbednosne zaštite. Kvalitet prikupljenih podataka operativnim radom omogućio je adekvatno procenjivanje stanja i događaja, rukovođenje i preduzimanje preventivnih i drugih mera zaštite Ministarstva odbrane i Vojske Srbije od svih izvora ugrožavanja i pravovremeno informisanje nadležnih državnih organa u cilju preduzimanja mera iz njihove nadležnosti. Vojnoobaveštajna agencija je u izveštajnom periodu ostvarila saradnju sa stranim obaveštajno-bezbednosnim službama u skladu sa aktuelnom političko-bezbednosnom situacijom u regionu i zonama angažovanja pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u okviru multinacionalnih operacija. Odbor je pozdravio odluku Vlade Republike Srbije o broju i rasporedu izaslanstava odbrane Republike Srbije u inostranstvu kojim je proširena mreža vojnih izaslanstava, a članovi Odbora su naglasili da u budućnosti očekuju da se ovakva praksa nastavi u skladu sa potrebama sistema odbrane, prioritetima spoljne politike i ekonomskim mogućnostima. U izveštajnom periodu Vojnoobaveštajna agencija je pravovremeno izveštavala korisnike o regionalnim i globalnim izazovima, rizicima i pretnjama. Odbor je pozdravio međusobnu saradnju i razmenu informacija vojnih službi bezbednosti, kao i njihovu saradnju sa drugim službama i državnim organima Republike Srbije, kao i koordinaciju rada tokom zajedničkih aktivnosti. Članovi Odbora posebno su istakli značaj ove saradnje i razmene informacija u obavljanju poslova bezbednosne i kontraobaveštajne zaštite lica. Izuzetan značaj za pravovremeno izveštavanje i informisanje nadležnih državnih organa predstavlja saradnja koju agencije ostvaruju sa srodnim službama drugih država. Na sednicama je data puna podrška Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji da i ubuduće efikasno izvršavaju postavljene zadatke i štite interese građana Republike Srbije u domenu svojih nadležnosti.

Na sednici održanoj 21. jula 2021. godine, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrali su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Predlog zakona o dopuni Zakona o Visokom savetu sudstva, Predlog odluke o izboru Republičkog javnog tužioca i Predlog odluke o izboru predsednika sudova. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Predlog zakona o dopuni Zakona o Visokom savetu sudstva obrazložio je predstavnik Ministarstva pravde Vladimir Vinš, istakavši da se predlaganjem ovih zakona postižu neophodni koraci u ispunjavanju obaveze iz međunarodnih akata preporuka Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO). Članovi Odbora predložili su Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona. Predlog odluke o izboru Republičkog javnog tužioca, takođe je obrazložio predstavnik Ministarstva pravde Vladimir Vinš, istakavši da javnog tužioca, na predlog Vlade bira Narodna skupština na period od šest godina i da može biti ponovo biran. S tim u vezi izneo je biografiju Zagorke Dolovac, predloženog kandidata, a Odbor je jednoglasno predložio Narodnoj skupštini da prihvati predlog odluke o izboru Republičkog javnog tužioca. Predlog odluke o izboru predsednika sudova obrazložio je predstavnik Visokog saveta sudstva Žak Pavlović dok su članovi Odbora jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati pomenuti predlog odluke. Sednici je predsedavao Vladimir Đukanović, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Đorđe Dabić, Nenad Baroš, Dejan Kesar, Bratimir Vasiljević, Dubravka Kralj, doc. dr Mihailo Jokić, Vesna Krišanov, Đorđe Komlenski i Velibor Milojičić.

Na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održanoj 21. jula 2021. godine, razmotren je predlog za organizovanje javnog slušanja na temu: „Digitalizacija u privredi – potencijali i izazovi“. Predsednik Odbora akademik Muamer Zukorlić istakao je da su aktivnosti Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju, u čijoj su organizaciji do sada održana tri javna slušanja, nadmašila sva očekivanja. Naglasio je značaj delovanja van Beograda, te da se nakon Kragujevca očekuju javna slušanja u Čačku, Nišu, Novom Sadu i Novom Pazaru. Predsednik Odbora je istakao da je veoma važno razviti svest o značaju digitalizacije, kao novog segmenta celokupne kulture. „Zato je važno „ući u narod“ a najbolji način je to učiniti kroz decu, posebno putem onih koji imaju najbolje rezultate u školama. Tim povodom javila se ideja da se kreiraju određeni programi koji bi bili namenjeni najboljim, nadprosečnim učenicima iz raznih škola, posebno za one van Beograda“, rekao je Zukorlić. Sa detaljima narednog javnog slušanja, članove Odbora upoznala je predsednica Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju Marina Raguš. Ona je rekla da će naredno javno slušanje biti održano 3. septembra 2021. godine u Čačku. Raguš je pozvala sve člane Odbora da istupe sa svojim idejama naglasivši značaj što većeg angažovanja svih narodnih poslanika. Odbor je jednoglasno usvojio Odluku u predloženom formatu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora akademik Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sanja Jefić Branković, Milica Dačić, Marina Raguš, Nandor Kiš, Nataša Jovanović, Goran Spasojević, Milijana Sakić, Vladica Maričić, prof. dr Marko Atlagić, prof. dr Žarko Obradović i Nevena Đurić.