Članovi Odbora za evropske integracije održali su 12. aprila 2021. godine sednicu, na kojoj su, u načelu, razmotrili četiri predloga zakona iz oblasti energetike i rudarstva, koje je podnela Vlada i koji su predloženi za dnevni red Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini. Predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, o korišćenju obnovljivih izvora energije, o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, članovima Odbora obrazložila su državni sekretari u Ministarstvu rudarstva i energetike Jovanka Atanacković i Zoran Ilić i pomoćnik ministarke Dejan Milijanović. U obrazloženju su istakli da su predloženi zakoni usklađeni sa evropskim direktivama, kao i da su usko povezani sa pitanjem zaštite životne sredine. Predstavili su i konkretna rešenja i novine koje se uvode. Odbor je jednoglasno usvojio navedene predloge zakone. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dijana Radović, Milan Radin, Samira Ćosović, Ljiljana Malušić, Goran Milić, Nemanja Joksimović, Dubravka Filipovski, Vesna Marković, Viktor Jevtović, Ana Miljanić i Stanislava Janošević.

U okviru sednice Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, održane 9. aprila 2021. godine, organizovano je javno slušanje na kojem su predstavljeni Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o energetici i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić istakao je, u uvodnom izlaganju, da Narodna skupština u ovom mandatu poklanja veliku pažnju razmatranju zakonskih predloga u formi javnog slušanja i da je uveren da je to dobra praksa i da u velikoj meri pomaže Skupštini i narodnim poslanicima da dobiju važne informacije i saslušaju stavove širokog kruga zainteresovanih, kao i da u krajnjoj liniji donesu najbolju odluku. „Ovde je reč o možda najvažnijim propisima koje razmatra ovaj saziv Narodne skupštine, a rekao bih i u dužem periodu”, istakao je Dačić i dodao da imamo pred sobom zakonske predloge koji uređuju materiju iz oblasti od strateške, nacionalne važnosti, te da je uveren da je njihova provera i diskusija o njihovim rešenjima u ovakvom forumu više nego dobrodošla. Prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministar rudarstva i energetike obrazložila je zakone koji su tema ovog javnog slušanja i to: Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o energetici i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Naglasila je da su predlozi zakona, koji će narodni poslanici razmatrati na Osmoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, pre svega usklađeni sa evropskim standardima, a isto tako i zakoni koji treba da omoguće jedan dobar investicioni ambijent, koji će omogućiti rast zaposlenih. Prema rečima ministarke, ovi zakoni predstavljaju polaznu osnovu da se krene sa reči na dela, odnosno da se u oblasti energetike i rudarstva krene u proces energetske tranzicije. Upravo ova četiri predloga zakona treba da nam omoguće da govorimo o dekarbonizaciji i da u narednom periodu imamo klimatski neutralan razvoj. Da bi Srbija bila energetski bezbedna i sigurana država ona mora da vodi računa o nekoliko različitih pravaca, koji su pod kapom dekarbonizacije i energetske tranzicije. Prvi pravac se tiče proizvodnje električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora energije, drugi pravac se odnosi na rudarstvo i geološka istraživanja i treći na povećanje energetske efikasnosti, odnosno racionalne upotrebe energije. Istakla je da su predloženi zakoni prošli sve rasprave i procedure, i da su učešće u raspravama uzeli predstavnici Privredne komore, relevantnih međunarodnih institucija, kao i sva zainteresovana javnost. Posebno je naglasila značaj donošenja Predloga zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, koji ima za cilj smanjenje proizvodnje električne energije iz fosilnih izvora i rešavanje pitanja podzemne eksploatacije uglja. Ovim zakonom će biti obuhvaćena novina koja se odnosi na to, da se na svakoj zgradi, firmi, kući, sportskoj i fabričkoj hali postave solarni paneli, kako bi se obezbedila sve veća proizvodnja zelene električne energije a smanjili troškovi plemenite električne energije, koja se dobija iz prljavih izvora energije. Ovaj zakon omogućiće privlačenje kako državnih, tako i privatnih investicija. Mihajlović je naglasila da je plan da sa današnjih ukupno 5,5 odsto učešća energetike i rudarstva u BDP, u narednih pet godina zajednički procenat rudarstva i energetike iznosi između 7 i 9 odsto. O predlozima zakona govorili su i državni sekretari u Ministarstvu rudarstva i energetike Jovanka Atanacković i Zoran Lakićević, kao i pomoćnici ministra rudarstva i energetike Zoran Ilić i Dejan Milijanović. Prisutnima su se obratili i Miloš Kuzman iz Radne grupe KONVENT za pregovaračko Poglavlje 15 i Aleksandar Macura u ime RES Fondacije. U završnoj reči predsednik Odbora Veroljub Arsić je istkao da ovaj set zakona ide u pravcu da Srbiju i njeno stanovništvo zaštiti od uništavanja prirodnih resursa koji nisu obnovljivi ili spreči zagađenje životne sredine u kojoj živimo. „Siguran sam da ćemo sa ovim zakonima, kada budu ušli u primenu, dati doprinos pre svega životu i zdravlju naših građana i kvalitetu njihovog života. Omogućićemo privredi da ima stabilnu energetsku efikasnost i na taj način nastaviti neometan razvoj i obnovu Republike Srbije, a da pri tome ne zagađujemo životnu okolinu ili da je zagađujemo u daleko manjoj meri nego što smo to radili do sad.“ Dodao je da su to procesi koji će trajati, te da cilj neće biti lako ostvariv, ali da su ovi zakoni dobar početak na tom putu i da će biti ekonomski isplativi, a samim tim doprineće i višem standardu stanovništva. Predsednik Odbora zaključio je javno slušanje i raspravu na sednici Odbora, a članovi Odbora izjasniće se o setu zakona, u utorak, 13. aprila 2021. godine, u 12.00 časova, kada će nastaviti 11. sednicu Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Miloš Banđur, Nataša Ljubišić, Nevena Đurić, Zoran Tomić, Ana Beloica, Nevenka Kostadinova, Snežana Paunović, Uglješa Marković, Mina Kitanović, dr Aleksandra Tomić, Gojko Palalić, Jasmina Karanac, Nenad Krstić, Vesna Stambolić i Snežana Petrović.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 8. aprila 2021. godine, usvojene su dve inicijative za posete, odnosno inicijative za učešće na dve video konferencije. Na sednici su konstatovane redovne aktivnosti stalnih delegacija, kao i realizovani parlamentarni kontakti i ostali realizovani kontakti. Članovi Odbora su konstatovali i promene u sastavu PGP sa Egiptom, Bahreinom, Italijom, Mađarskom i Poljskom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Predrag Rajić, Dragan Šormaz, Stefan Srbljanović, Tihomir Petković, Milan Jugović, Milan Urošević, Vesna Marković, Dubravka Filipovski i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, održanoj 7. aprila 2021. godine, članovi Odbora utvrđivali su predlog izmena Skupštinskog budžeta za 2021. godinu, koji je pripremio generalni sekretar Narodne skupštine. Generalni sekretar Narodne skupštine Veljko Odalović obrazložio je da su predložene izmene u skladu sa sugestijama Državne revizorske institucije i Ministarstva finansija, i da su precizirane stavke koje su izazivale nedoumice u javnosti. Odalović je istakao da je predloženo da putni troškovi narodnih poslanika za dolazak u Narodnu skupštinu više ne budu tretirani kao lična primanja, već da za to bude otvorena nova pozicija. Druga predložena izmena tiče se paušala, naveo je Odalović i ukazao da se do sada vodio na poziciji plata stalno zaposlenih narodnih poslanika, a da je predloženo da se na drugu posebnu poziciju odvoji paušal za one narodne poslanike koji nisu stalno zaposleni u Narodnoj skupštini. Odbor je, nakon obrazloženja generalnog sekretara, jednoglasno utvrdio Predlog izmena Skupštinskog budžeta za 2021. godinu, u visini od dve milijarde 288 miliona i 388 hiljada dinara, koji dostavlja na mišljenje Ministarstvu finansija. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio predlog pravilnika o popunjavanju radnih mesta u Službi Narodne skupštine, koji je podneo generalni sekretar Narodne skupštine i jednoglasno doneo Odluku o obrazovanju i načinu rada konkursne komisije za sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u Službi Narodne skupštine. Odbor je na sednici dao pozitivno mišljenje na zahteve narodnih poslanika Marije Jevđić i prof. dr Vladimira Marinkovića za obavljanje drugih javnih funkcija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sanja Jefić Branković, Željko Tomić, Luka Kebara, Veroljub Matić, Nebojša Bakarec, Sandra Božić, Branimir Spasić, Sonja Vlahović, Viktor Jevtović, Miroslav Kondić i Ivana Nikolić.

Na sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, održanoj 6. aprila 2021. godine, razmotrena je Osnova za zaključivanje Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Zajedničke deklaracije u vezi sa trilateralnim pristupom pravilima o poreklu i Zajedničke deklaracije o vezi između Protokola o Irskoj/Severnoj Irskoj i Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji, radi davanja saglasnosti za privremenu primenu Sporazuma do stupanja na snagu, koju je podnela Vlada. Sporazum je obrazložio Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. On je istakao, da je zaključivanje Sporazuma veoma bitno, pre svega zbog jačanja već dugo postojeće ekonomske saradnje. Naveo je da ekonomski odnosi između naše zemlje i Ujedinjenog Kraljevstva postoje 200 godina unazad i da su u poslednje vreme doživeli ekspanziju, naročito od 2016. godine, kada je robna i ukupna ekonomska razmena iznosila preko milijardu evra. Takođe, naveo je da je 2019. godine, trgovinska razmena sa UK iznosila oko 557 miliona evra. Prema rečima Stevana Nikčevića, Srbija ostvaruje suficit u robnoj razmeni sa UK od 2016. godine i dodao, između ostalog, da je 2019. godine ostvarila suficit u iznosu od 94 miliona evra. Kada je reč o trgovini uslugama, može se reći da je poslednjih godina Ujedinjeno Kraljevstvo postalo treći partner Srbije i da je ostvaren suficit u iznosu od 164 miliona evra. Nakon detaljnog obrazloženja, Odbor je jednoglasno odlučio da da saglasnost Vladi Republike Srbije za privremenu primenu osnova za zaključivanje Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Zajedničke deklaracije u vezi sa trilateralnim pristupom pravilima o poreklu i Zajedničke deklaracije o vezi između Protokola o Irskoj/Severnoj Irskoj i Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji, radi davanja saglasnosti za privremenu primenu Sporazuma do stupanja na snagu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Gojko Palalić, Branimir Jovanović, Tihomir Petković, Adrijana Pupovac, Vesna Stambolić, Snežana Petrović, Miloš Banđur, Nataša Ljubišić, Sonja Vlahović, Nevenka Kostadinova, Ana Beloica, Snežana Paunović, Uglješa Marković, Vojislav Vujić i Mina Kitanović.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 6. aprila 2021. godine, doneta je Odluka o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Predsednica odbora Sandra Božić obavestila je članove Odbora da je Slobodan Cvejić 22. decembra 2020. godine podneo ostavku na funkciju člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. S obzirom da je Cvejić izabran na mesto člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije na predlog nadležnog Odbora Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, Božić je naglasila da je neophodno da Odbor pokrene postupak predlaganja kandidata za ovog ovlašćenog predlagača. Odbor je utvrdio tekst javnog poziva za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koji će biti objavljen na internet stranici Narodne skupštine, a nakon sprovedenog postupka za utvrđivanje liste kandidata za izbor člana Saveta Regulatora, izbor člana Saveta Regulatora, stavlja se na dnevni red prvog narednog zasedanja Narodne skupštine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milica Obradović, Željko Tomić, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Jovanović, mr Jadranka Jovanović, Miloš Terzić, Rozalija Ekres, Nataša Mihajlović-Vacić, Ivan Tasovac, Jelica Sretenović i Snežana Paunović.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održao je 5. aprila sednicu van sedišta Narodne skupštine, u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici, na kojoj je predstavljen Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Sremske Mitrovice za 2018. godinu. Sednici su, pored članova Odbora, prisustvovali i zamenik gradonačelnice Sremske Mitrovice Petar Samardžić sa saradnicima, predsednik Saveta Državne revizorske institucije (DRI) dr Duško Pejović sa saradnicima, kao i predstavnici civilnog sektora – Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić i Ruralni centar „Sova“ Gospava Kalaba. Otvarajući sednicu, predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da se na ovaj način ispunjavaju obaveze Odbora predviđene Vladinim Programom reforme upravljanja javnim finansijama – da Odbor razmatra izveštaje DRI pojedinačnih korisnika javnih sredstava. Zamenik gradonačelnice Sremske Mitrovice Petar Samardžić naveo je da Grad Sremska Mitrovica godinama unazad ima uspešnu saradnju i partnerski odnos sa DRI. Preporuke i mere koje daje DRI doprinose dobrom poslovanju i uspešnom radu lokalnih samouprava, naveo je on. Samardžić je istakao i da održavanje ovakvih sednica Odbora izvan sedišta Narodne skupštine podiže svest građana o značaju kontrolne uloge Parlamenta i parlamentarnog nadzora nad trošenjem javnih sredstava. Predstavljajući Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Sremske Mitrovice za 2018. godinu, dr Duško Pejović je istakao da je DRI izrazila Mišljenje sa rezervom, kao i da je dato 20 preporuka, od kojih je 14 u prvoj kategoriji, što znači da se nepravilnosti mogu otkloniti u roku od 90 dana. Pejović je posebno naglasio da je preporučeno da se uspostavi funcija interne revizije i da će se time smanjiti rizik za greške. Grad Sremska Mitrovica predstavlja primer dobre prakse u postrevizionom postupku, naveo je Pejović, ukazujući da Postrevizioni izveštaj pokazuje da je već ispunjeno 18 od 20 datih preporuka, a da su dve preostal u toku ispunjavanja. Predsednik Saveta DRI je prisutnima predstavio nalaze i za tri preduzeća nad kojima je izvršena revizija. U nastavku, održana je sednica Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama DRI, na kojoj su razmotreni sektorski izveštaji Državne revizorske institucije – Sektor broj 1 i Sektor broj 3, za 2020. godinu, koji se odnose na budžet i zdravstvo. Izveštaje su podneli vrhovni državni revizori Danimir Vulinović i Snežana Trnjaković. Nakon razmatranja, Odbor je na predlog Pododbora prihvatio navedene sektorske izveštaje, kao i to da se predlozi zaključaka povodom razmatranja tih izveštaja utvrde na nekoj od narednih sednica Odbora. Na nastavljenoj sednici Odbora, predstavljeni su izveštaji o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Efektivnost podsticaja u stočarstvu“ i „Podsticaji merama ruralnog razvoja“. Tom delu sednice prisustvovao je i predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Marijan Rističević. Stojanka Milovanović, vrhovni državni revizor predstavila je prisutnima navedene izveštaje. Navela je ciljeve i subjekte revizije, ključne poruke, kao i zaključke, nalaze i preporuke DRI. Tokom duže rasprave, koja je usledila, narodni poslanici su naglasili važnost ovih izveštaja o reviziji svrsishodnosti, navodeći da oni daju korisne infomacije o kvalitetu podsticaja, o tome da li su ti podsticaji ispunili svoje ciljeve, kao i o tome da je neophodno meriti efekte podsticaja u stočarstvo i ruralni razvoj, kako bi oni bili dalje unapređeni. Članovi Odbora su na sednici doneli i Odluku o održavanju javnog slušanja na temu: Predstavljanje Predloga zakona o elektronskom fakturisanju, u ponedeljak, 12. aprila 2021. godine, sa početkom u 11 časova, u maloj sali Doma Narodne skupštine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Arsić, Zoran Bojanić, Olivera Pešić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, dr Boban Birmančević, Bratimir Vasiljević, Ana Čarapić, Uglješa Marković, Vojislav Vujić i dr Milorad Mijatović. Sednice odbora van sedišta Narodne skupštine održavaju se uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine.

Na sednici, održanoj 1. aprila 2021. godine, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku doneli su Odluku o održavanju javnog slušanja o predlozima zakona iz oblasti energetike, u petak, 9. aprila 2021. godine, sa početkom u 12.00 časova. Tema javnog slušanja je predstavljanje četiri predloga zakona iz oblasti energetike koje je podnela Vlada - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Na taj način će narodni poslanici i svi drugi akteri na koje se zakoni iz ove oblasti odnose, biti bolje informisani o novim predloženim zakonskim rešenjima, naveo je predsednik Odbora Veroljub Arsić. Članovi Odbora su na sednici utvrdili i spisak gostiju koji će biti pozvani da prisustvuju javnom slušanju. Sednici je predsedavao je predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Jasmina Karanac, Snežana Petrović, Vesna Stambolić, Tihomir Petković, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Uglješa Marković, Ana Beloica, Miloš Banđur, Adrijana Pupovac, Ivana Popović i Nevena Đurić.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo održanoj 1. aprila 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine podneto su dva amandmana. Odbor je ocenio da su oba amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Tokom sednice, Odbor je razmotrio i četiri amandmana koje je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Arpad Fremond, Toma Fila, Marija Jevđić, Jovan Palalić i Violeta Ocokoljić.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održanoj 1. aprila 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, podneta su dva amandmana, i to: amandman na naziv Predloga zakona sa ispravkom, koji je podneo narodni poslanik Đorđe Todorović, koji je predstavnik predlagača prihvatio na samoj sednici. Takođe, narodni poslanik Đorđe Todorović je podneo i amandman na član 3. Predloga zakona, koji su članovi Odbora jednoglasno prihvatili. Tokom sednice, Odbor je podneo i četiri odborska amandmana koja su predstavnik predlagača i članovi Odbora jednoglasno usvojili. Sednici je prisustvovao potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i predstavnici predlagača iz Republičkog zavoda za statistiku. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Snežana Petrović, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Goran Kovačević, Marina Mirković, prof. dr Vladimir Marinković, Nikola Jolović, Milenko Subić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Na sednici održanoj 1. aprila, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije - područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, razgovarali su o predstojećim zadacima i planiranim aktivnostima u narednom periodu. Milija Miletić je podsetio da je Pododbor kojim on predsedava u prošlom sazivu zasedao 38 puta a teme tih sednica su bile fokusirane na unapređenje kvaliteta života ljudi u malim, nerazvijenim područjima, brdsko - planinskim i životu na selu. Cilj ovog Pododbora, koji je formiran u okviru Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je da sasluša i razgovara sa ljudima u nerazvijenim područjima kako bi se njihovi problemi čuli i rešavali. Članovi Pododbora su razgovarali o budućim aktivnostima koje će biti usmerene na sve oblasti poljoprivrede u nerazvijenim područjima i izrazili nadu da će sastancima prisustvovati i predsednici nadležnih ministarstava i relevantnih institucija. Sednicom je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Pododbora: Olja Petrović i Velibor Stanojlović.

Članovi Odbora za evropske integracije su na sednici, održanoj 1. aprila 2021. godine, razmotrili Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Savezne Republike Nemačke (jul – decembar 2020. godine), koji je obrazložila ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović. Ona je navela da je Srbija pridavala veliki značaj nemačkom predsedavanju, imajući u vidu poznati stav Nemačke prema politici proširenja, ali da su zbog vanrednih okolnosti, izazvanih pandemijom korona virusom, promenjeni prioriteti, kako EU, tako i njenih država članica. Tokom nemačkog predsedavanja nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, navela je Joksimović, i dodala da to nije posledica zastoja Srbije u reformskim procesima, već da su uzroci brojni i višeslojni. Joksimović je istakla i da je u navedenom periodu došlo do kreiranja nove metodologije pregovora, da su sada svih 36 pregovaračkih poglavlja grupisani u šest klastera. Kroz klastere se definišu i zajedničke politike EU i meri koliko zemlje kandidati učestvuju u njima, navela je ona. Novom metodologijom je unapređen i format Međuvladine konferencije, ukazala je ministarka Joksimović. Ona je istakla i da su Odbor za evropske integracije i Narodna skupština dobili pojačanu odgovornost u novoj metodologiji pregovora. Nakon rasprave, članovi Odbora usvojili su Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Savezne Republike Nemačke i predložili Narodnoj skupštini da ga razmotri i prihvati. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Samira Ćosović, Dubravka Filipovski, Ana Miljanić, Viktor Jevtović, Vesna Ranković, Zagorka Aleksić, Dijana Radović, Predrag Rajić, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Na sednici, održanoj 30. marta 2021. godine, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrili su Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić, Bojan Torbica, u načelu i pojedinostima. Narodni poslanik Đorđe Komlenski, jedan od predstavnika predlagača, objasnio je da je razlog za donošenje ovog zakona proistekao iz potrebe da se sudijama prekršajnih sudova unapredi rad i izjednači položaj sa sudijama opšte i posebne nadležnosti. Finansijska sredstva potrebna za primenu ovog zakona izdvojiće se iz Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, u iznosu od 378.689.400,00 dinara. Na ovaj Predlog zakona podneto je tri amandmana, od strane Vlade, a Odbor je glasao o Predlogu zakona u načelu i pojedinostima i predložio Narodnoj skupštini da usvoji ovaj Predlog zakona. U nastavku sednice, Odbor je glasao za utvrđivanje Predloga odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, a Komisiju će činiti narodni poslanici: Jelena Žarić Kovačević, član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Dejan Kesar, zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Dubravka Kralj, zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, dr Muamer Bačevac, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Danijela Vujičić, član Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sanja Lakić, Daniel Đivanović, Vesna Krišanović, Toma Fila, Đorđe Komlenski, Velibor Milojičić, Đorđe Dabić, Nenad Baroš, Nebojša Pavlović i Jelena Žarić Kovačević.

Na sednici, održane 29. marta, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je podnela Vlada, u načelu. Članovi Odbora ocenili su da je pomenuti Predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice Odbor je ocenio da su Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koji je podnela Vlada, u načelu i Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, u načelu, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je razmotrio i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, koji je podnela Vlada, u načelu, kao i Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koji je podnela Vlada, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Takođe, Odbor je odgovorio Ustavnom sudu povodom podnete inicijative, za ocenu ustavnosti odredaba člana 5. tačka 5 i člana 7. 141. i 150. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su i sledeći članovi i zemanici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Arpad Fremond, Dijana Radović, Milenko Jovanov i Violeta Ocokoljić.

Odbor za Kosovo i Metohiju je na Četvrtoj sednici održanoj 29. marta tekuće godine razmotrio informacije Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji sa aspekta održavanja kompleksa multinacionalnih vojnih vežbi pod nazivom „Branilac Evrope 21“, koje organizuje kopnena komanda evropske komande oružanih snaga SAD. Dostavljene informacije nosile su odgovarajući stepen tajnosti, zbog čega je sednica Odbora bila zatvorena za javnost. S obzirom da će jedna od tih vežbi „Trenutni odgovor 21“ biti održana na teritoriji AP KiM uz učešće multinacionalnih snaga i pripadnika tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS), Odbor je analizirao posledice po bezbednost srpskog naroda na KiM. Odbor za KiM upozorava da korišćenje teritorije AP KiM za izvođenje multinacionalnih vojnih vežbi nije u skladu sa mandatom Rezolucije 1244 SB UN čime se narušava statusno neutralna pozicija KFOR-a. Najavljeno angažovanje „KBS“ u vežbi „Trenutni odgovor 21“ predstavlja prekoračenje aktuelnog mandata ovih snaga, koji je ograničen na civilnu zaštitu i reagovanje u vanrednim situacijama i brutalnu militarizaciju i legalizaciju „KBS“ kao tzv. Vojske Kosova. Vežbom „Trenutni odgovor 21“ grubo se narušava teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije. Odbor ocenjuje da vežba „Trenutni odgovor 21“ predstavlja pretnju i pritisak na Republiku Srbiju pred nastavak pregovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini. Odbor za KiM ocenjuje da je apsolutno neprihvatljivo da se „Kosovu“ daje kapacitet domaćina multinacionalnih vojnih vežbi i vojnim snagama, čije angažovanje nije u skladu sa Rezolucijom 1244. Učešće „KBS“ će dodatno destabilizovati, zastrašiti i ugroziti opstanak srpskog naroda na KiM. Odbor podseća da su u skladu sa mandatom poverenim od UN, međunarodne bezbednosne snage KFOR jedina legitimna vojna formacija na KiM, te je s toga neprihvatljivo da se planirana vežba na bilo koji način zloupotrebljava od strane PIS u Prištini, kao mehanizam za izgradnju kapaciteta tzv. Vojske Kosova i dostizanje operativnih sposobnosti ovih snaga za angažovanje u međunarodnim operacijama. Za Srbiju, bezbednost i opstanak srpskog naroda na KiM, neprihvatljiv je proces militarizacije postojećih bezbednosnih struktura u Prištini kroz jednostrani proces transformacije „KBS“ u Vojsku Kosova. Odbor traži od Ujedinjenih nacija da se poštuje Rezolucija 1244 i spreči održavanje planirane vežbe „Trenutni odgovor 21“ na teritoriji AP KiM i učešće pripadnika „KBS“ Odbor pruža punu podršku Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu odbrane na preduzetim aktivnostima da se spreči održavanje vežbe „Trenutni odgovor 21“ na AP KiM i učešće pripadnika „KBS“. U radu sednice učestvovali su predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za KiM i Kancelrije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa PIS u Prištini. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Milovan Drecun, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Milica Obradović, Danijela Vujičić, Miloš Terzić, Nenad Mitrović, Tamara Pilipović, Aleksandar Mirković, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Srbislav Filipović, Snežana Paunović, Đorđe Kosanić i Danijela Veljović.

Na sednici Odbora, održanoj 29. marta, razmotreni su položaj i perspektive Srba u Republici Sloveniji i Rumuniji, u kontekstu podrške Republike Srbije i uticaja na položaj srpske zajednice u regionu. Predsednik Odbora Milimir Vujadinović istakao je da srpski narod nikada nije bio jedinstveniji oko osnovnih nacionalnih pitanja i da je dokaz tome prisustvo gostiju na današnjoj sednici, ali i prisustvo srpskih vlasti na svakom mestu gde žive Srbi. „Jedino jaka Srbija kakvu danas stvara vlast na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem može biti od pomoći Srbima u regionu“, naglasio je Vujadinović. Vladimir Kokanović predsednik Saveza Srba u Sloveniji govorio je o položaju Srba u Sloveniju. On je naglasio da je Savez osnovan sa ciljem da stvari jedinstvo svih Srba koji žive u toj zemlji i u tome su, kako je istakao, imali veliku pomoć matice. Kokanović je naglasio da još od XV veka, kada su Srbi naselili Belu Krajinu, nisu imali veću podršku i bolju saradnju sa maticom, nego danas. On je rekao da je da je Savez pokrenuo i realizovao niz projekata, od kojih je najznačajniji uvođenje dopunske nastave na srpskom jeziku u svim školama Slovenije, za koju se prijavilo 1500 učenika. Značajna inicijativa koju je Savez pokrenuo odnosi se na popis stanovništva u Sloveniji. Kokanović je objasnio da se prema popisu iz 2002. godine, 40 hiljada stanovnika izjasnilo kao pripadnici srpske nacionalne manjine, da bi 2011. godine popis bio čisto statistički, bez mogućnosti izjašnjavanja o veroispovesti i pripadnosti nacionalnim manjinama. Zbog toga je Savez u decembru prošle godine podneo inicijativu Vladi Republike Slovenije za izmenu te regulative i formiranje registra verske i nacionalne pripadnosti. Međutim i ako je rok za odgovor bio 15 dana, do današnjeg dana nije stigao, rekao je Kokanović. O položaju Srba u Rumuniji govorio je Ognjan Krstić predsednik Saveza Srba u Rumuniji i poslanik u Parlamentu Rumunije. On je istakao da je položaj srpske nacionalne manjine u toj zemlji izuzetno dobar, ali i da pored toga u Rumuniji živi sve manje Srba, te da ih je prema poslednjem popisu stanovništva bilo svega 18 ipo hiljada. „Uživamo svo poštovanje od strane rumunskih vlasti, jer su u nama prepoznali partnera koji je uvek za dijalog“, rekao je Krstić naglasivši da svaka manjina ima i svog predstavnika u Parlamentu, što im omogućava da budu i političi aktivni i uključeni u procese odlučivanja. Komentarišući saradnju sa maticom Krstić je naglasio da su u prošlosti imali često utisak da u Rumuniju članovi Diplomatsko konzularnog predstavništva dolaze „kao po kazni“, dok je danas situacija potpuno drugačija i da Srbiju u Rumuniji predstavljaju ljudi na koje su ponosni i sa kojima imaju izuzetnu saradnju. Predsednik odbora je izneo svoj lični stav da imenovanja jesu bila „po kazni“ jer su bila oličenje politike koja je vođena prema našim sunarodnicima u regionu, gde cilj nije bio jedinstvo već nešto sasvim suprotno. Predsednik Odbora osvrnuo se na informaciju da Slovenija ne priznaje PCR testove iz Srbije, te uputio apel vlastima u Sloveniji da preispitaju tu odluku i postupe u interesu i naroda Srbije i naroda Slovenije. „Apelujem na naše slovenačke prijatelje, na vlasti u Sloveniji, da još jednom razmotre tu odluku. Srbija je danas lider u borbi protiv pandemije, to govori i činjenica da se danas mnogo građana iz regiona i nekih zemalja Evropske unije vakciniše u Srbiji. Ako je lider u tome, ne vidim ni jedan razlog da Slovenija ne uvažava ono što je dokument zdravstvenog sistema Republike Srbije“, zaključio je Vujadinović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Milan Ilić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić, Justina Pupin Košćal, Aleksandar Čotrić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Goran Milić, Stefan Srbljanović, Mladen Bošković i Janko Langura.