Članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva održali su sednicu 16. marta 2021. godine, na kojoj su utvrdili predlog kandidata Odbora za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Članovi Odbora su predložili Danijelu Vujičić za kandidata za člana ove Komisije i taj predlog uputili nadležnom Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Članovi Odbora su na sednici razmotrili i predstavke i predloge građana i na predlog Radne grupe za razmatranje predstavki i predloga građana, utvrdili dalje postupanje sa njima. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Radovan Tvrdišić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Josip Broz, dr Emeše Uri, Vesna Knežević, Branimir Spasić, mr Danijela Vujičić, Biljana Jakovljević, Vesna Krišanov, Milanka Jevtović Vukojičić, Ana Čarapić, Milenka Subić, Vladica Maričić i Nadije Bećiri.

Na sednici, održanoj 16. marta 2021. godine, članovi Odbora za kulturu i informisanje razmotrili su Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - za zaštitu podataka o ličnosti. Milan Marinković, Poverenik za informacije od značaja i zaštitu podataka o ličnosti za svog zamenika predložio je Sanju Unković, diplomiranog pravnika iz Beograda. On je rekao da je Sanja Unković svojim desetogodišnjim radom u Službi Poverenika, na poslovima zaštite podataka o ličnosti, dala izuzetno značajan doprinos rezultatima koje je institucija ostvarila u ovoj oblasti. Dodao je i to, da su njen dosadašnji rad i pristup poslovima iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, garancija uspešnog obavljanja funkcije za koju je predložena. Odbor je obavio razgovor sa gore pomenutom i glasao da prihvati Predlog odluke i Narodnoj skupštini predloži Sanju Unković za zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - za zaštitu podataka o ličnosti. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandar Čotrić, Ivan Tasovac, Aleksandar Jovanović, Željko Tomić, Vuk Mirčetić, Jelica Sretenović, Ljubomir Marić, Milica Obradović, Miloš Terzić, prof. dr Marko Atlagić, Rozalija Ekres, Nataša Mihailović-Vacić, mr Jadranka Jovanović, Lav-Grigorije Pajkić i Snežana Paunović.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 16. marta 2021. godine, članovi Odbora usvojili su inicijative za posete i konstatovali predstojeće redovne aktivnosti stalnih delegacija. Odbor je takođe, konstatovao realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Tokom sednice, konstatovane su promene u sastavu poslaničkih grupa prijateljstva sa Rusijom, Alžirom i Indonezijom. Članovi Odbora su za predsednika PGP sa Alžirom izabrali narodnog poslanika Dušana Radojevića. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Luka Kebara, Stefan Srbljanović, Tihomir Petković, Ljiljana Malušić, Vesna Marković, Dubravka Filipovski, Lav-Grigorije Pajkić, Dušica Stojković i Vesna Ranković.

Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, održanoj 16. marta 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podneo Milan Savić. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavke narodnog poslanika Milana Savića izabranog sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – ZA NAŠU DECU, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata imenovanom narodnom poslaniku. U nastavku sednice, razmatran je zahtev narodne poslanice Jelene Žarić Kovačević za obavljanje drugog posla ili delatnosti. Članovi Odbora su jednoglasno dali pozitivno mišljenje da narodna poslanica obavlja posao posredovanja u rešavanju sporova, na osnovu rešenja koje je doneo ministar pravde. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Luka Kebara, Branimir Spasić, Sonja Vlahović, Veroljub Matić, Marina Raguš, Viktor Jevtović, Branimir Jovanović i Ivana Nikolić.

Na sednici, održanoj 15. marta 2021. godine, članovi Odbora za zaštitu životne sredine razmotrili su Predlog zakona o klimatskim promenama, koji je podnela Vlada, u načelu. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Jelena Tanasković. Ona je istakla da je cilj ovog Predloga zakona smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, usvajanjem i sprovođenjem dokumenata javnih politika. Takođe, cilj ovog Predloga zakona je uspostavljanje sistema kako bi se smanjile emisije GHG na isplativ i ekonomski efikasan način, čime se doprinosi dostizanju naučno neophodnih nivoa emisija GHG kako bi se izbegle opasne promene klime na globalnom nivou i nepovoljni uticaji promene klime. Da bi se ciljevi ovog zakona dostigli potrebno je usvojiti i strategiju niskougljeničnog razvoja, akcioni plan za sprovođenje strategije i program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Nakon obrazloženja, članovi Odbora su odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac, a priustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Olja Petrović, Marko Mladenović, Samira Ćosović, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Nevenka Kostadinova, Jelena Obradović, dr Marko Bogdanović, Aleksandar Jugović, Žarko Bogatinović i Dragan M. Marković.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 15. marta 2021. godine, razmotren je Predlog odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine, koji je podnela Vlada. Direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević istakao je da je sastavni deo Programa, u skladu sa odredbama Zakona, Strategije razvoja zvanične statistike u Republici Srbiji u periodu od 2021. do 2025. godine. Strategija treba da obezbedi razvoj zvanične statistike u pravcu potpune harmonizacije statističkih standarda, metodologija i dobre statističke prakse, kao osnovu za dobijanje relevantnih rezultata zvanične statistike i njihovu uporedivost sa statističkim podacima evropskih i drugih zemalja. Osnovni strateški cilj je potpuno usaglašavanje sa zahtevima ESS i EU u pogledu statističkih pokazatelja, rokova objavljivanja i promenjenih metodologija do kraja naznačenog perioda. Odbor je jednoglasno usvojio Predlog odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine. U nastavku rada, Odbor je dao saglasnosti na Predlog pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Komisiji za kontrolu državne pomoći, koji je podnela Komisija za kontrolu državne pomoći. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vojislav Vujić, Bratimir Vasiljević, Veroljub Arsić, Goran Kovačević, dr Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Ana Čarapić, Duško Tarbuk, prof. dr Vladimir Marinković, Uglješa Marković, Nikola Jolović, Milenka Subić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održanoj 15. marta 2021. godine, predstavljene su dosadašnje i planirane aktivnosti Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu u realizaciji projekata pomoći i saradnje sa Srbima u regionu i dijaspori. Na početku sednice, predsednik Odbora Milimir Vujadinović je istakao da je ovo istorijski momenat, jer je prvi put na sednici Odbora prisutan direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Naveo je da Uprava nije imala direktora od 2015. godine i izrazio nadu da će se u narednom periodu uspostaviti uspešna saradnja Odbora sa Upravom za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Fondom za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu. Takođe, istakao je da je zajednički cilj Odbora, predsednika Republike i Vlade Republike Srbije da se pomogne Srbima u regionu, poštujući ustavne odredbe zemalja u kojima žive. Dosadašnje i planirane aktivnosti Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima predstavio je direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon. Arno Gujon je istakao da je zajedničko za sve Srbe koji žive u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Albaniji, Rumuniji, Mađarskoj i Sloveniji očuvanje srpskog jezika, kulture i identiteta. Prema rečima Gujona, Srbi koji žive od davnina u tim zemljama doprinose ekonomskom i kulturnom razvoju našeg regiona. Istakao je da Srba u regionu prema statističkim podacima ima oko 1,6 miliona i da oko 16 miliona ljudi u svetu govore srpski jezik. Gujon je ocenio da je Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu upravo tu da bi na dnevnom i institucijalnom nivou mogla da sasluša, čuje i pomogne Srbima u regionu. Postavlja se pitanje zašto Srbi u regionu nemaju status nacionalne manjine, kada sunarodnici, koji su malobrojniji u našoj zemlji ga imaju, zašto je ćirilično pismo potisnuto, kada je latinica u Srbiji prisutna. Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu učestvuje godišnje sa preko 50 miliona dinara za udruženja Srba iz regiona, kao i 50 miliona dinara za udruženja Srbe iz dijaspore. U proseku svake godine Uprava finansira 250 projekata. Trenutno, kao najbitniji projekat, kojim se bavi Uprava je pojednostavljenje konkursa koji su se do sada radili ručno i „peške“. Cilj je da digitalizujemo konkurse kako bi se oni uspešnije sprovodili, da se jednim klikom sve realizuje, naveo je Gujon. On je istakao i da je Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu povodom Međunarodnog dana očuvanja maternjeg jezika, koji se obeležava 21. februara, pokrenula kampanju za očuvanje srpskog jezika. Duško Ćutilo direktor Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu - AP Vojvodina je naveo da je nedavno Fond dobio ovlašćenja da i se pored toga što se bavi pitanjima izbeglih i raseljenih lica bavi i saradnjom sa Srbima u regionu. Istakao je da se Fond već 14 godina bavi stambenim zbrinjavanjem i ekonomskim osnaživanjem izbeglih i raseljenih lica, pre svega iz BiH, Hrvatske i Kosova i Metohije. Raspisani su javni konkursi koji s odnose na stambeno zbrinjavanje i dva programa ekonomskog osnaživanja, naveo je direktor Fonda. Takođe, raspisana su i dva javna poziva koji se odnose na region, i to informisanje na srpskom jeziku i zemljama u regionu i javni poziv za udruženja iz regiona. Jedan od važnijih ciljeva Fonda je unapređenje saradnje u oblasti kulture i obrazovanja, uz poseban osvrt na očuvanje ćiriličnog pisma. Milimir Vujadinović je naveo da treba obratiti pažnju na popis koji sledi, da se Srbi ohrabre i izjasne onako kako se osećaju. Statistički podaci i popis stanovništva su jedno, dok je zvanično državljanstvo drugo. „Važno je ohrabrivanje našeg naroda da podnesu u konzulatima zahtev za državljanstvo Republike Srbije, jer ako nemaju državljanstvo, veza se maticom se gubi, a sticanjem državljanstva ona postaje trajna i čvršća“, podvukao je Vujadinović. Važno je sprečiti stvaranje novih identiteta na Balkanu na račun urušavanja srpskog identiteta, zaključio je predsednik Odbora. U diskusiji, koja je usledila, govorili su narodni poslanici Aleksandar Čotrić, Radovan Tvrdišić, mr Jadranka Jovanović i Aleksandar Marković. Oni su čestitali direktoru Gujonu na postavljenju i poželeli mu uspeh u radu. Zajednički su ocenili da je veoma bitno staviti akcenat na očuvanje srpskog jezika i kulture i da je neophodno da zajedničkim trudom i radom doprinesemo očuvanju položaja srpskog naroda u zemljama regiona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sanja Lakić, Aleksandar Čotrić, mr Jadranka Jovanović, Radovan Tvrdišić, mr Slavenko Unković, Goran Milić, Mladen Bošković, Aleksandar Marković i Hadži Milorad Stošić.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su na sednici od 15. marta 2021. godine razmotrili Predlog zakona o klimatskim promenama i Predlog odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2021 do 2025. godine, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora su ocenili da su oba predložena akta u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Ilija Matejić, Milenko Jovanov i Violeta Ocokoljić.

Na sednici, održane 12. marta članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o klimatskim promenama, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona Odboru je obrazložila pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Sandra Dokić. Kako je navela cilj ovog zakona je uspostavljanje sistema kako bi se smanjile emisije gasova (GHG) sa efektom staklene bašte na isplativ i ekonomski efikasan način, čime se doprinosi dostizanju naučno neophodnih nivoa emisija kako bi se izbegle opasne promene klime na globalnom nivou i nepovoljni uticaji promene klime. Smanjenje gasova i uticaja na klimatske promene blagotvorno će delovati na oblasti zdravlja, privrede, vodoprivrede i zaštite životne sredine uopšte. Stvaranje pravnog osnova za uspostavljanje sistema monitoringa i izveštavanja o emisiji GHG u cilju smanjenja emisija ovih gasova i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u skladu sa potrebama i mogućnostima Republike Srbije, ali i zahtevima Okvirne konvencije UN o promeni klime. Uspostavljanje sistema monitoringa emisije GHG je preduslov za trgovinu emisijama po ulasku u EU, odnosno predložena rešenja neophodna su i od posebnog značaja za formulisanje pregovaračke pozicije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, u kontekstu trgovine emisionim jedinicama. Tokom primene zakona preduzeće se zakonodavne, upravne i upravno-nadzorne, institucionalno-organizacione, tehničko-operativne, ekonomske mere, kao i mere jačanja javne svesti. Nakon obrazloženja i diskusije članovi Odbora usvojili su Predlog zakona, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Andrijana Avramov, Milan Ilić, Samira Ćosović, Dubravka Filipovski, Viktor Jevtović, Ana Miljanić, Stanislava Janošević, Zagorka Aleksić, Ilija Matejić, Milan Radin, Vesna Marković, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora za zdravlje i porodicu održanoj 11. marta 2021. godine, članovi Odbora razmatrali su predlog kandidata Odbora za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Imajući u vidu zadatak komisije i potrebu da Komisija što pre počne sa radom, neophodno je da Odbor za zdravlje i porodicu, u najkraćem roku, iz reda članova Odbora, predloži kandidata za člana Komisije i predlog dostavi Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao predlagaču, kako bi Narodna skupština na jednoj od narednih sednica mogla da donese odluku o izboru članova Komisije. Članovi Odbora, većinom glasova, predložili su Narodnoj skupštini da prihvati predlog predsednika Odbora dr sci. med. Darka Laketića da dr Marko Bogdanović bude kandidat Odbora za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. U toku sednice, predsednik Odbora je informisao Odbor da je prema dopisu Ministarstva zdravlja, povodom primene Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije, odredio narodnu poslanicu dr Emeše Uri za predstavnika Odbora na onlajn sastanku, koji je održan od 22. do 26. februara tekuće godine. Sednici je predsedavao dr sci. med. Darko Laketić, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dragana Branković Minčić, dr Vesna Ivković, Sofija Maksimović, dr Emeše Uri, Đuro Perić, Nataša Ivanović, Svetlana Milijić, Zagorka Aleksić, dr Dragana Barišić, dr Marko Bogdanović, Slađana Nikolić i Nevena Đurić.

Na sednici Odbora, održanoj 10. marta, razmotrena je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Odbor je jednoglasno usvoji Odluku o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini, kojom se mandat dodeljuje Jeleni Kocić, sledećem kandidatu sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ-ZA NAŠU DECU. U nastavku rada usvojen je spiska nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a predsedavali su sledeći članovi i zamenici članova dr Darko Laketić, Željko Tomić, Luka Kebara, Adam Šukalo, Nebojša Bakarec, Branimir Spasić, Marijana Krajnović, Nemanja Joksimović i Viktor Jevtović.

Na sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, koja je prekinuta 18. februara 2021. godine, članovima Odbora predstavljen je Godišnji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike. Godišnji izveštaj je predstavio Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, podsetivši da je Energetska zajednica formirana 2006. godine i da ugovorne strane čine Evropska unija kao celina i osam ugovornih strana iz regiona Jugoistočne Evrope i Crnog mora. Srbija je kao osnivač, postala članica 2006. godine. Naveo je da Sekretarijat EnZ ima obavezu da prati sprovođenje pravnih tekovina EU, da prati stanje u oblasti električne energije, gasa, životne sredine, obnovljive energije, nafte i energetske efikasnosti. Prema rečima Kopača, cilj je privući investicije u proizvodnju električne energije i mreže kako bi se obezbedilo stabilno i stalno snabdevanje energijom, koje je ključno za ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost, kao i uspostavljanje integrisanog tržišta, tako što će se omogućiti prekogranična trgovina energijom. Janez Kopač je istakao da je Srbija na vodećem mestu u regionu u sektoru električne energije i u oblasti naftnih rezervi, ali da poslednjih godina gubi prvo mesto u sektoru gasa i korišćenju obnovljivih izvora energije. Izneo je da proces razdvajanja EMS nije još okončan u skladu sa Trećim energetskim paketom, i izrazio optimizam da će to biti rešeno izmenama zakonskog okvira. Kao veliki problem koji pogađa ceo region, istakao je da su subvencije za proizvodnju električne energije iz uglja i dalje veće od subvencija električne energije iz obnovljivih izvora energije. Govorio je o koeficijentu emisije sumpor dioksida koji je relativno visok i pravi problem u oblasti zaštite životne sredine. S tim u vezi, neophodno je da velike termoelektrane poput Kostolca i Nikole Tesle, termoelektrane Novi Sad i Pančevo imaju ugrađene filtere za odsumporavanje. Neophodno je preći što više na obnovljive izvore energije poput energije sunca, vode, vetra i biomase i izrazio zadovoljstvo što će se pred skupštinom uskoro naći i novi zakon o obnovljivim izvorima energije. Sednici je prisustvovala i ministarka energetike i rudarstva prof. dr Zorana Mihajlović, koja je podsetila članove Odbora i učesnike da će se pred narodnim poslanicima uskoro naći set od četiri zakona koji se odnose na oblast energetike i zaštite životne sredine. Ovi zakoni su pre svega osnova za nove investicije, naročito u obnovljive izvore energije, vetro-parkove i solarne panele. Takođe, dodala je da je od velikog značaja za Srbiju saradnja sa Energetskom zajednicom i sa Agencijom za energetiku. Na sednici je govorio i Dejan Popović, direktor Agencije za energetiku Republike Srbije, koji je tom prilikom istakao da Agencija nema nadležnost za rešavanje pitanja koja im Sekretarijat Energetske zajednice stavlja na teret. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Gojko Palalić, Jasmina Karanac, Tihomir Petković, Adrijana Pupovac, Vesna Stambolić, Snežana Petrović, Miloš Banđur, Nataša Ljubišić, Sonja Vlahović, Nevenka Kostadinova, Ana Beloica, Snežana Paunović, Uglješa Marković, Vojislav Vujić i Mina Kitanović.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na sednici održanoj 9. marta 2021. godine, su razmotrili Predlog kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije, koji je podnela ministar pravde. Predstavnik Ministarstva pravde Vladimir Vinš upoznao je članove Odbora sa raspisivanjem i rezultatima Javnog konkursa za izbor pet članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije, koje je raspisalo Ministastvo pravde, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije. Odbor je nakon toga, konstatovao da je ministarka pravde Maja Popović, Predlog kandidata za izbor članova Veća utvrdila kao ovlašćeni predlagač i da je dostavila Narodnoj skupštini 18. februara 2021. godine, predlog od 19 kandidata za članove Veća, kao i da je 3. marta 2021. godine, obavestila Narodnu skupštinu da povlači predlog jednog kandidata. Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da razmotri Predlog kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije i donese Odluku o izboru pet članova Veća. U nastavku sednice, članovi Odbora utvrdili su Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Negotinu, Osnovnog suda u Kruševcu i Osnovnog suda u Novom Pazaru i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Sanja Lakić, Daniel Đivanović, Dubravka Kralj, Vesna Krišanov, Đorđe Komlenski, Sanja Jefić Branković, Nenad Baroš, Nebojša Pavlović, doc. dr Mihailo Jokić i Jelena Žarić Kovačević.

Na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, održanoj 9. marta 2021. godine, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje obrazložio je Zoran Lazarov, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, istakavši da je sporazum potpisan u januaru 2020. godine i da ima za cilj obostrano jačanje saradnje u borbi protiv kriminala, terorizma, nezakonite trgovine ljudima i krijumčarenja. Članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje. U nastavku sednice, razmotrene su predstavke građana, koje je Odbor uputio na dalje postupanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Aleksandar Marković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Uglješa Mrdić, Marijana Krajnović, Ivan Ribać, Srbislav Filipović, Đorđe Todorović, Jasmina Obradović, Duško Tarbuk, Milovan Drecun, Justina Pupin Košćal, prof. dr Zoran Dragišić i mr Igor Bečić.

Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, održanoj 9. marta 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podneo Žarko Mićin. Odbor je utvrdio, da je podnošenjem ostavke narodnog poslanika Žarka Mićina, izabranog sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – ZA NAŠU DECU, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te predložio da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata imenovanom narodnom poslaniku. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Željko Tomić, Luka Kebara, Marijana Krajnović, Branimir Spasić, dr Dragana Barišić, Branimir Jovanović, Veroljub Matić i Ivana Nikolić.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su na sednici održanoj 8. marta 2021. godine, razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, 1995 i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje, koje je podnela Vlada. Odbor je ocenio da su predloženi zakoni u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Vojislav Vujić, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Uglješa Mrdić, Luka Kebara, Borisav Kovačević, Arpad Fremond, Dijana Radović, Ilija Matejić, Milenko Jovanov, Violeta Ocokoljić i Milena Popović.