Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 22. februara 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su u načelu, više predloga zakona koji su uvršteni na dnevni red Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine i to: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program za energetsku efikasnost u prenosnom sistemu II), koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni („KfW“) i Republike Srbije („Zajmoprimac“) koju predstavlja ministar finansija za projekat „Energetska efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja - Ozelenjavanje javnog sektora“, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i Evropske unije o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da su svi predlozi zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Toma Fila, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Milenko Jovanov, Violeta Ocokoljić i Milena Popović.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo održanoj 22. februara 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su amandman na član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je podneo narodni poslanik Vladimir Đukanović. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da je pomenuti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Toma Fila, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Milenko Jovanov, Violeta Ocokoljić i Milena Popović.

Na sednici, održanoj 19. februara 2021. godine, članovi Odbora za Kosovo i Metohiju razmotrili su Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2020. godine, koji je podnela Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Izveštaj je članovima Odbora obrazložio Igor Popović, v.d. pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Popović je iscrpno obrazložio pružanje pomoći Kancelarije u oblasti pravosuđa i imovinsko-pravnih pitanja licima koja žive na prostoru Autonomne pokrajine i interno raseljenim licima, potom u oblasti pravne podrške lokalnim samoupravama na teritoriji Kosova i Metohije, poslova u oblasti privrede, ekonomskog razvoja i infrastrukturnih projekata. Što se tiče pravne pomoći, u izveštajnom periodu, poslato je 330 dopisa, primljeno 140 stranaka sa kojima je obavljena usmena konsultacija i dato je 932 saveta telefonskim i elektronskim putem. Kancelarija je u ovom periodu nastavila da pruža pomoć licima srpske i nealbanske nacionalnosti, protiv kojih se, od strane pravosuđa Privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, vode montirani krivični postupci za navodno počinjena teška krivična dela tokom oružanih sukoba na teritoriji AP Kosovo i Metohija ili za druga krivična dela po optužnicama, koje su konstituisane u cilju vršenja pritiska za iseljavanje preostalog srpskog i nealbanskog stanovništva i sprečavanje povratka raseljenih. Kancelarija je u izveštajnom periodu nastavila sa pružanjem pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi u cilju zaštite crkvene imovine, putem finansiranja rada Pravne službe Eparhije Raško-Prizrenske. Da bi se omogućio kvalitetniji život i stvaranje uslova za dalji opstanak i ostanak u smislu obezbeđivanja bržeg i efikasnijeg načina za podsticanje sektora privrede i stvaranja povoljnijeg okruženja utrošeno je 63.509.641 dinar. Ovim sredstvima nabavljeno je više desetina jedinica opreme, krupne i sitne mehanizacije za poljoprivredna gazdinstva, u više opština obnovljeni su poljoprivredni objekti, a pomognuta je i prolećna i jesenja setva u povratničkim zajednicama. Vlada Republike Srbije je Zaključkom od 13. februara 2020. godine usvojila Program rasporeda i korišćenja finansijskih sredstava radi podrške privrednom i ekonomskom razvoju nealbanskih zajednica kojim su obezbeđena sredstva u iznosu od 137.539.000 dinara, a od kojih je veliki deo od 72.096.231 dinar uloženo u razvoj i izgradnju projekta „Rajska banja“. Kancelarija je pružila pomoć i vodosnabdevanju „Gazivode“, potrebama stanovništva iz tri opštine. Kancelarija je za projekte izgradnje i rekonstrukcije kuća pomogla osam opština na Kosovu i Metohiji, gde je rekonstruisano 29 stambenih objekata, u iznosu od 79.951.409 dinara. U izveštajnom periodu, Kancelarija je kroz četiri realizovana projekta na tri teritorije: Leposavić, Kosovska Mitrovica i Zvečan, rekonstruisala više stambenih zgrada, za čiju je realizaciju izdvojeno 461.032.158 dinara. U nastavku sednice, Popović je obrazložio da su pored budžetom izdvojenih sredstava, u toku godine izdvojena dodatna sredstva, u iznosu od 12.000.000 dinara, za izgradnju PCR laboratorije, u borbi za suzbijanje koronavirusa. Pomoćnik direktora, članovima Odbora podneo je izveštaj i o radu Kancelarije kada su u pitanju poslovi u oblasti povratka i opstanka, planiranja infrastrukturnih projekata, poslova u oblasti upravljanja IPA projektima, međunarodne saradnje, implementacije sporazuma, poslova u zaštiti kulturne baštine, podrške javnim službama, socijalne pomoći i pomoći lokalnim medijima. Popović je govorio i o poglavlju 35, kao i o finansijskim poslovima. Nakon konstruktivne diskusije, članovi Odbora predložili su Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2020. godine. U okviru druge tačke dnevnog reda sednice Miloje Zdravković, pomoćnik direktora iz Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa PIS u Prištini informisao je članove Odbora o stanju u dijalogu Beograda i Prištine. Zdravković je upoznao članove Odbora o stanju i dijalogu Beograda i Prištine, istakavši da su isti bili blokirani od 2018. godine do aprila 2020. godine. Podsetio je na prvi Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji je potpisan 19. aprila 2013. godine, u kojem prvih šest tačaka reguliše formiranje zajednica srpskih opština, pri čemu Priština nijednu od ovih šest tačaka nije ispunila, što i predstavlja osnovni problem u nastavku dijaloga. Govoreći o Poglavlju 35 koje se tiče pregovora Beograda i Prištine i koje je specifično jer sadrži mehanizam za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine, zaključio je da njegovo otvaranje nije moguće dok se ne postigne potpuna primena prvog Sporazuma o normalizaciji odnosa. Zdravković je ukazao da osim što Priština nije ispunila svoje obaveze iz Sporazuma, dodatno je uticalo na dijalog i uvođenje taksi od strane Prištine na robu iz Srbije u iznosu od 100 odsto, 2018. godine, pa sve do aprila 2020. godine, kada je za specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine izabran Miroslav Lajčak, čijim je imenovanjem ponovo otpočet dijalog Beograda i Prištine. Konstatovao je da je do danas održano 11 rundi pregovora u periodu od juna 2020. godine do kraja 2020. godine u okviru kojih se govorilo o nestalim licima, interno raseljenim licima i ekonomskoj saradnji. Po ovim pitanjima postoji načelna saglasnost, ali da do sada nije postignut nikakav dogovor. Kao problem sa kojim se suočavamo, kako je naveo Zdravković, je da je tokom razgovora sa privremenim institucijama Prištine u Briselu naša strana zahtevala otvaranje arhiva, odnosno dnevnika OVK, koji je inače dostupan njihovim institucijama, pri čemu je prištinska strana demantovala da tako nešto uopšte postoji. Takođe je govorio o imovini i finansijskim potraživanjima i naglasio da Priština insistira na reciprocitetu u tim oblastima. Pod tačkom razno, Odbor je doneo Odluku o izmeni Odluke o obrazovanju Radne grupe, tako da se vrši sledeća izmena: Razrešava se dužnosti člana Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji narodni poslanik Svetozar Andrić, zamenik člana Odbora za Kosovo i Metohiju. Takođe, članovi Odbora doneli su Odluku kojom se uređuje način održavanja sednica Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Nebojša Bakarec, Milica Obradović, Nenad Mitrović, Milan Savić, Miloš Terzić, Tamara Pilipović, Aleksandar Mirković, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Đorđe Todorović, Žarko Bogatinović, Zvonimir Stević, Đorđe Kosanić i Danijela Veljović.

Na sednici, održanoj 18. februara 2021. godine, članovi Odbora za privedu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmotrili su Godišnji izveštaj o radu Agencije za energetiku za 2019. godinu. Predsednik Odbora Veroljub Arsić, na početku sednice, istakao je da u skladu sa Zakonom o energetici Izveštaj o radu sadrži podatke o radu Agencije u pomenutoj godini, finansijskom poslovanju i o stanju u energetskom sektoru Republike Srbije, u okviru nadležnosti Agencije. Godišnji izveštaj Odboru je obrazložio Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije, koji je na početku izlaganja objasnio ovlašćenja i način poslovanja same Agencije, te istakao da se Agencija bavi regulacijom svih cena iz oblasti energetike, odnosno garantovanog snabdevanja električnom energijom i gasom za domaćinstva, cenom pristupa za prenos električne energije, transport gasa, distribuciju električne energije i gasa, kao i za transport nafte i naftnih derivata. Popović je naveo da je sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u 2019. godini bila zadovoljavajuća i dodao da je ukupna potrošnja električne energije bila na približnom nivou kao i u 2018. godini. Predsednik Saveta istakao je da je smanjena potrošnja u domaćinstvima za 0,6 odsto, dok je povećana u industriji, što ukazuje na pozitivan trend u radu, u oblasti industrije. Predsednik je naveo da je Srbija uvezla neto 367 gigavat časova (GWh) više nego što je izvezla, a na slobodnom tržištu prodato je 49,2 električne energije, što je više nego 2018. godine. Strategijom razvoja energetike za period do 2025. godine, prognoziran je rast potrošnje električne energije manje od 1 odsto prosečno godišnje, što 2018. godine nije ostvareno. Što se tiče dostizanja 27 odsto učešća proizvodnje iz obnovljenih izvora, tokom 2019. godine priključene su vetroelektrane instalisane snage 134 megavat (MW), tako da je na kraju godine ukupna instalisana snaga vetroelektrana priključenih na prenosnu mrežu iznosila 373 MW, dok je na distributivnu mrežu bilo priključeno 311 malih hidroelektrana ukupne instalisane snage 201 MW. U predstavljanju Izveštaja predsednik je istakao da Savet Agencije posluje Rešenjem o izuzeću novog interkonektora za privredni gas koji je prošle godine pušten u rad, i jedan je od najznačajnih projekata u Srbiji u oblasti energetike u poslednjih 30 godina. Njime se transportuje prirodni gas kroz Republiku Srbiju, koji je povezan na bugarski i mađarski nacionalni transportni sistem. Predsednik Saveta ukazao je i na nizak stepen gasifikacije domaćinstava, oko 10 odsto od ukupnog broja, što znači da postoji potencijal za veći rast u ovom sektoru, a podrazumeva razvoj gasne infrastrukture. Za dalji razvoj gasnog tržišta, od velike je važnosti da se ubrza i nabavka i ugradnja odgovarajuće merne opreme. Popović je naveo i da je PJ EMS AD u 2019. godini nastavio aktivnosti u cilju razvoja sistema i jačanja prekograničnih kapaciteta i učešće u koordinisanim aukcijama prekograničnih kapaciteta. Takođe, Savet Agencije za energetiku Republike Srbije, prilikom davanja saglasnosti na regulisane cene, insistira na racionalizaciji u poslovanju energetskih preduzeća i priznavanju samo opravdanih troškova. Jedan od najvećih troškova su visoki gubici električne energije u distributivnoj mreži, koje Agencija redovno priznaje u manjem iznosu od ostvarenih, a u skladu sa planom smanjivanja gubitaka. U 2019. godini je došlo do smanjenja gubitaka u distributivnoj mreži, koji su u odnosu na gubitke u 2018. godini smanjeni za 0,45 odsto i iznose 11,75 odsto električne energije preuzete u distributivni sistem, što je i dalje veoma visoka vrednost u odnosu na tehnički opravdan. Predsednik Saveta Agencije izneo je i Izveštaj o finansijskom poslovanju Agencije i istkao da prihodi najvećim delom dospevaju iz naknada za troškove izdavanja licenci, prihoda od regulatorne naknade, refundacija i donacija. U 2019. godini je prihod od naknada za troškove izdavanja licenci značajno manji u odnosu na planirani i to za 35 odsto, kao i prema ostvarenom prihodu prethodne 2018. godine za 29 odsto nominalno. Razlog tome je smanjenje broja podnetih zahteva za izdavanje licenci i izmena postojećih rešenja u 2019. godini. Nakon obrazloženja usledila je diskusija, a članovi Odbora usvojili su Predlog zaključka kojim prihvataju Godišnji izveštaj o radu Agencije za energetiku za 2019. godinu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Nataša Ljubišićna, Zoran Tomić, Ivana Popović, Ana Beloica, Snežana Paunović, Vojislav Vujić, dr Aleksandra Tomić, Dragomir Karić, Branimir Jovanović, Nenad Krstić, Adrijana Pupovac, Vesna Stambolić i Snežana Petrović.

Na sednici Odbora održanoj 18. februara 2021. godine, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmatrali su informaciju o radu Ministarstva rudarstva i energetike za period oktobar-decembar 2020. godine. Informaciju o radu predstavila je prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministar rudarstva i energetike, koja je na samom početku izlaganja, ukazala na odličnu saradnju kako sa matičnim odborom tako i sa Narodnom skupštinu u prethodnom periodu. Ministarka Mihajlović, istakla je da ministarstvo nastoji da sprovodi energetsku politiku na tri koloseka. Prvi kolosek se odnosi na normativne aktivnosti, istakavši da se ove godine očekuju promene u oblasti energetske politike Srbije i energetske tranzicije, kroz dopune i izmene zakonskih rešenja. Istakla je da će se pred parlamentom uskoro naći izmene i dopune zakona o energetici, izmene i dopune zakona i rudarstvu i geološkim istraživanjima, kao i dva nova zakona, zakon o energetskoj efikasnosti racionalnoj upotrebi energije i zakon o obnovljivim izvorima energije. Drugi kolosek se odnosi na neophodnost reformisanja najznačajnijih preduzeća: Srbijagas i Elektroprivreda Srbije. Istakla je da se krajem maja ove godine očekuje razdvajanje delatnosti kod oba preduzeća, s tim da će u slučaju sa preduzećem Srbijagas, trebati više vremena. Treći kolosek se odnosi na kapitalne investicije. Istakla je da je veoma bitno napraviti dobar plan korišćenja kapitalnih investicija i dodala da vrednost investicionih programa iznosi oko 10,5 milijardi evra u svim oblastima energetskog i rudarskog sektora. Ono što je najbitnije je da se uspostave prioriteti, kako u energetskom tako i u gasnom sektoru, odnosno utvrditi koji bi investicioni projekti trebalo prvi da se realizuju. Ukazala je i na veoma važnu činjenicu koja se odnosi na to da ne može da se donese više nijedna odluka o bilo kojoj investiciji, restrukturiranju ili usvajanju novog zakona, ukoliko to nije povezano sa zaštitom životne sredine. Prema rečima ministarke, cilj je da Srbija u narednim godinama postane zelena Srbija, da putem korišćenja solarne elektrane, solarnih panela, vetro-elektrana i bio mase se krene u proizvodnju zelene električne energije. Takođe je naglasila da će novim zakonom o obnovljivim izvorima energije biti obuhvaćena novina koja se odnosi na to, da se na svakoj zgradi, firmi, kući, sportskoj i fabričkih hali postave solarni paneli, kako bi se obezbedila sve veća proizvodnja zelene električne energije, a smanjili troškovi plemenite električne energije, koja se dobija iz prljavih izvora energije. Nakon konstruktivne debate, članovi Odbora jednoglasno su usvojili Informaciju o radu Ministarstva rudarstva i energetike za period oktobar-decembar 2020. godine. U nastavku sednice, direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač započeo je virtuelno predstavljanje Godišnjeg izveštaja Sekretarijata Energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike. Zbog tehničkih smetnji prezentacija je prekinuta, a sednica će biti nastavljena 10. marta 2021. godine u Narodnoj skupštini. Sednici su prisustvovali, pored ministarke rudarstva i energetike prof. dr Zorane Mihajlović i predstavnici ministarstva, kao i predsednik Agencije za energetiku Republike Srbije Dejan Popović, sa članovima saveta. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Aleksandra Tomić, Dragomir Karić, Branimir Jovanović, Nenad Krstić, Adrijana Pupovac, Vesna Stambolić, Snežana Petrović, Nataša Ljubišić, Zoran Tomić, Ivana Popović, Ana Beloica, Snežana Paunović i Vojislav Vujić.

Na sednici, održanoj 18. februara 2021. godine, članovi Odbora za spoljne poslove razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država. Predlog zakona obrazložio je predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Bojan Cvetković, koji je naveo da je inicijativu za potpisivanje Sporazuma pokrenula meksička strana sa željom da se učvrsti i nadogradi saradnja u navedenim oblastima. Stupanjem na snagu Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država prestaće da važi Ugovor o kulturnoj razmeni između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Sjedinjenih Meksičkih Država, koji je potpisan 26. marta 1960. godine. Potpisivanjem ovog Sporazuma stvara se novi pravni okvir za realizaciju bilateralne saradnje na savremen način, uz uvažavanje obostranih interesa, realnih potencijala i aktuelnih tendencija u oblasti prosvete, kulture i sporta. Na osnovu ovog Sporazuma mogu se zaključivati periodični programi saradnje koji bi doprineli konkretizaciji saradnje na polju obrazovanja, kulture i sporta i samim tim bi omogućili dalje unapređivanje ukupnih bilateralnih odnosa između dveju zemalja u ovim oblastima. Odbor je, nakon obrazloženja, prihvatio Predlog zakona. Prisutni su, u nastavku sednice, prihvatili poziv za učešće na virtuelnom sastanku na temu „Prevazilaženje raskoraka u podacima o Ciljevima održivog razvoja 16: Alati i pristupi u ubrzavanju prikupljanja podataka i izveštavanju o Ciljevima održivog razvoja 16“, koji će se održati na marginama 52. zasedanja Statističke komisije UN, 18. februara 2021. godine, u zajedničkoj organizaciji Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC), Visokog komesarijata UN za ljudska prava (OHCHR) i Programa UN za razvoj (UNDP), na kojoj će učestvovati narodni poslanik dr Milorad Mijatović. Odbor je prihvatio i poziv za posetu srpskoj zajednici u Hrvatskoj koja živi u Glini i okolnim selima u periodu od 20. do 24 februara 2021. godine. Takođe, članovi Odbora konstatovali su redovne aktivnosti stalnih delegacija, realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Na sednici Odbora, konstatovane su i promene u sastavu poslaničkih grupa prijateljstva sa Azerbejdžanom, Albanijom, Alžirom, Austrijom, Belgijom, Bosnom i Hercegovinom, Velikom Britanijom, Indonezijom, Kanadom, Luksemburgom, Nemačkom, Norveškom, Palestinom, Portugalijom, Turskom, Sjedinjenim Američkim Državama, Francuskom, Slovenijom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Švajcarskom i Švedskom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su u članovi i zamenici članova Odbora: Ana Karadžić, Stefan Srbljanović, Ljiljana Malušić, Elvira Kovač, dr Milorad Mijatović, Lav-Grigorije Pajkić, Dubravka Filipovski, Đorđe Todorović, Predrag Rajić, Dragan Šormaz, Vesna Marković i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održanoj 18. februara 2021. godine, govorilo se o stanju srpske zajednice u Republici Hrvatskoj, sa posebnim osvrtom na posledice izazvane zemljotresom i značaj pomoći Republike Srbije u saniranju posledica. Predsednika Odbora Milimir Vujadinović rekao je da smo svedoci da se u poslednjim godinama i mesecima naše društvo, ali i društva u svetu, suočava sa prirodnim katastrofama i društvenim i ekonomskim problemima. U prilog tome podsetio je na poplave, zemljotrese, migrantsku krizu, pandemiju i naglasio da se malo koji predsednik države susreo sa takvim teškoćama sa kakvim se susreo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, ali i da je iz svih tih problema Srbija izašla kao pobednik. On je naglasio da je Srbija nesebično pomagala i drugim zemljama, o čemu svedoči doniranje vakcina protiv Korona virusa Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, a vakcinisani su medicinski radnici iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. „Time pokazujemo da smo prave komšije i da ne mislimo samo na sebe kada je najteže. Srbija je bila jedna od najvećih donatora nakon zemljotresa u Hrvatskoj. Pružanjem materijalne i nematerijalne pomoći Srbija dokazuje da se zalaže za politiku solidarnosti i gajenja prijateljskih odnosa“, naglasio je Vujadinović. Prisutnima se obratila članica Hrvatskog sabora i potpredsednica Srpskog Narodnog Veća Dragana Jeckov, koja je istakla da se Baniji koja je razorena ratom, raseljena, obuhvaćena epidemijom i na kraju razorena zemljotresom pruža prilika da se potpuno revitalizuje u najširem smislu i ekonomskom i infrastrukturalnom i socijalnom i demografskom. „Tu najveći deo posla treba uraditi u okvirima Republike Hrvatske, ali ono što se ne sme zaboraviti je činjenica da je prva i najznačajnija pomoć došla iz Republike Srbije, te se javno zahvaljujem predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i svima koji su imali priliku da daju svoj doprinos. Pomoć nije samo materijalne prirode, ona je ispružena ruka srpskoj zajednici u Hrvatskoj“, rekla je Jeckov. Glavni kordinator u akciji Srpskog Narodnog Veća „Banija je naša kuća“ Jelena Nestorović, istakla je da su gubici nakon zemljotresa ogromni, poginulo je mnogo ljudi, a neka sela su sravnjena sa zemljom. „Banija je ostala bez vode, bez puteva, to je posao koji će trajati i nije odgovornost Srbije, ali doprinos Srbije jača Srbe u Hrvatskoj“, istakla je Nestorović. Protojerej Saša Mićović govorio je o žrtvama zemljotresa i koliko je bio razočaran svaki put kada je bio pitan koje nacionalnosti su žrtve. „Zemljotres ne bira ni veru, ni nacionalnost, on razara sve pred sobom. Sve se može popraviti i nadoknaditi, ljudske žrtve su nenadoknadive“, rekao je protojerej. On je naglasio da je Banija ostala pusta, bez ljudi, a nakon zemljotresa Petrinjska parohija je ostala bez ijedne crkve. U ime srpske zajednice iz Republike Hrvatske članovima Odbora obratio se predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić. On je rekao da su meštani Banije po ko zna koji put ostali bez ičega, a Srbija je prva priskočila u pomoć i to ne samo srpskoj zajednici, već svim građanima Hrvatske bez obzira na nacionalnost. „Milion evra pomoći koje je Srbija uputila Vladi Republike Hrvatske namenjeno je svim stradalnicima zemljotresa. Srbija se ponovo pokazala kao lider u regionu, a predsednik Vučić kao neko ko hoće da gradi dobrosusedske odnose“, rekao je Jeremić, naglasivši da je pomoć Srbije kontinuirana i da se u proteklih par godina povećala za 300 odsto. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić istakao je da je neophodna ekonomska osnova da bi jedna država mogla da pokaže solidarnost. „Odgovorna politika Vlade Republike Srbije i njenog predsednika Aleksandra Vučića doprinosi tome da Srbija može odgovorno da se ponaša u trenucima kada je susedima potrebna pomoć“, rekao je gradonačelnik. On je naglasio da je potrebno definisati šta je našim sunarodnicima potrebno i održati kontinuitet pružanja podrške i pomoći, čime ćemo pokazati da brinemo jedni o drugima i da smo jedan narod. Okupljenima se obratio i direktor Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu Duško Ćutilo, predstavnik Privredne komore Srbije Đorđe Andrić, članovi Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović, Milorad Linta i Sanja Lakić. Na kraju sednice, predsednik Odbora je pročitao molbu direktora Srpske kuće u Podgorici Emila Labudovića, kojoj se i lično pridružio, sa apelom da film „Dara iz Jasenovca“ koji će premijerno biti prikazan 20. februara 2021. godine bude vidljiv i gledaocima Radio televizije Srbije u Crnoj Gori. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Čotrić, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Stefan Srbljanović, Sanja Lakić, Mladen Bošković, Janko Langura, Milan Ilić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić, Justina Pupin Košćal i prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 17. februara, članovi Odbora odlučivali su o pokretanju postupka za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“. Članovi Odbora jednoglasno su doneli O D L U K U o pokretanju postupka za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“, koja glasi: Pokreće se postupak za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“ (u daljem tekstu: Programski savet RTS-a ). Predsednik Odbora za kulturu i informisanje o pokrenutom postupku za izbor kandidata za članove Programskog saveta RTS-a, obaveštava predsednika Narodne skupštine i generalnog sekretara Narodne skupštine, kao i Upravni odbor Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“. Javni konkurs se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“, dnevnom listu „Politika“ i na internet stranici Narodne skupštine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Zoran Tomić, Željko Tomić, Vuk Mirčetić, Rozalija Ekres, Nataša Vacić Mihailović, Jovan Kolundžija, Snežana Paunović, prof. dr Marko Atlagić, Lav-Grigorije Pajkić, Milica Obradović, Aleksandar Čotrić i Miloš Terzić.

Na sednici Pododbora, održanoj 11. februara, postignut je dogovor u vezi sa organizacijom javnog slušanja na temu: „Digitalizacija u Srbiji – gde smo danas“. Članovi Pododbora su se saglasili da Odboru za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, predloži da javno slušanje na temu „Digitalizacija u Srbiji – gde smo danas“ bude organizovano u petak, 26. februara 2021. godine. Sednici je predsedavala predsednica Pododbora Marina Raguš , a prisustvovali su sledeći članovi: Nevena Đurić, Milan Radin, Vladica Maričić i prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici, održanoj 11. februara 2021. godine, članovi Odbora za obrazovanje, nauku tehnološki razvoj i informatičko društvo razmotrili su predlog za organizovanje javnog slušanja na temu: „Digitalizacija u Srbiji – gde smo danas“. Predsednik Odbora je istakao da je nedavno oformljen i Pododbor za informatičko društvo i digitalizaciju čime je pokazana spremnost Odbora za ovu oblast. Pododbor je odmah krenuo i sa aktivnostima i održao sednicu sa istom temom koja se nalazi na dnevnom redu sednice Odbora. Članovi Odbora su, nakon obrazloženja narodne poslanice Marine Raguš, usvojio predlog da javno slušanje bude održano u petak, 26. februara 2021. godine, sa početkom u 10.00 časova. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Zukorlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: dr Emeše Uri, Svetlana Milijić, Goran Spasojević, Jelena Obradović, Marina Raguš, Milica Dačić, Nataša Jovanović, doc. dr Mihailo Jokić, Bratislav Jugović, Nevena Đurić, Milijana Sakić i Milan Radin.

Na sednici odbora, održanoj 9. februara 2021. godine, razmatrani su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, koje je podnela Vlada. Predloge zakona članovima Odbora obrazložili su pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Zoran Lazarov, a ispred Ministarstva odbrane pukovnik Miroslav Glišić. Odbor je jednoglasno usvojio predloge zakona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Aleksandar Marković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Mirković, Nataša Ljubišić, Uglješa Mrdić, Ivan Ribać, Srbislav Filipović, Dijana Radović, Jasmina Obradović, Đorđe Todorović, Duško Tarbuk, Milovan Drecun, prof. dr Zoran Dragišić,Justina Pupin Košćal i Dragan M. Marković.

Na sednici, održanoj 9. februara 2021. godine, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su Predlog da se 58. sednica Odbora za pravna i politička pitanja Parlamentarne skupštine Crnomorske ekonomske saradnje održi u Srbiji 13. i 14. oktobra 2021. godine. U nastavku sednice, Odbor je usvojio poziv za učešće na Interparlamentarnoj konferenciji o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj i Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, koja će se održati virtuelno 3. i 4. marta 2021. godine, kao deo portugalskog predsedavanja Savetom Evropske unije. Takođe, članovi Odbora konstatovali su predstojeće redovne aktivnosti stalnih delegacija i usvojili izveštaje o realizovanim posetama. Odbor je konstatovao i realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Na sednici Odbora konstatovana su i promene u sastavu poslaničkih grupa prijateljstva sa Irakom, Kuvajtom, Saudijskom Arabijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Sirijom, Turskom, Velikom Britanijom, Bosnom i Hercegovinom, Belorusijom i Kazahstanom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Stefan Srbljanović, Tihomir Petković, Nataša Mihailović Vacić, Elvira Kovač, Goran Milić, Dubravka Filipovski, Lav-Grigorije Pajkić, Đorđe Milićević, Vesna Ranković, Dragan Šormaz, Vesna Marković i Dušica Stojković.

Na sednici, održanoj 8. februara 2021. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su Predlog zakona o socijalnoj karti, koji je podnela Vlada, u načelu. Nakon diskusije, Odbor je ocenio da je Predlog zakona o socijalnoj karti, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, koje je podnela Vlada, u načelu. Odbor je ocenio da su oba podneta zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su i članovi u zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj, Toma Fila, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Milenko Jovanov i Violeta Ocokoljić.

Na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, održanoj 8. februara 2021. godine, razmotren je u načelu Predlog zakona o socijalnoj karti, koji je podnela Vlada. Biljana Zekavica iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja navela je da se Predloženim zakonom ide dalje u postizanju efikasnosti sistema socijalne zaštite i pravednijoj raspodeli socijalne pomoći i socijalnih usluga. Cilj je da se budžet, opredeljen za materijalnu podršku i usluge u sistemu socijalne zaštite, koristi racionalnije i da se obezbedi sveobuhvatni uvid u materijalni status korisnika socijalne zaštite. Formiranje registra Socijalna karta će omogućiti bolje usmerenje socijalnih davanja, navela je predstavnica Ministarstva. Ona je dodala da je do sada završena prva faza razvoja registra socijalne karte, koja podrazumeva povezivanje i objedinjavanje podataka koje poseduje nadležno Ministarstvo, a u narednoj fazi predstoji povezivanje sa relevantnim sistemima podataka drugih organa državne uprave i institucija na lokalnom nivou. Članovi Odbora su tokom rasprave naveli važnost usvajanja predloženog sistemskog zakona, kako za zaposlene, tako i za korisnike sistema socijalne zaštite. Posebno je naglašena važnost povezivanja i objedinjavanja podataka sa drugim relevantnim državnim organima i institucijama, u kontekstu digitalizacije javne uprave. Nakon rasprave, članovi Odbora jednoglasno su prihvatili, u načelu, Predlog zakona o socijalnoj karti. U nastavku sednice, obrazovana je Radna grupe za razmatranje predstavki i predloga građana. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Radovan Tvrdišić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Josip Broz, dr Emeše Uri, Vesna Knežević, mr Danijela Vujičić, Biljana Jakovljević, prof. dr Dragoljub Acković, Branimir Spasić, Vesna Krišanov, Nenad Krstić, Ana Čarapić, Milanka Jevtović Vukojičić, Vladimir Grahovac, Smilja Tišma, Milenka Subić i Hadži Milorad Stošić.

Na sednici Odbora, održanoj 4. februara, razmatrana je Informacije o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2020. godine, govorilo se o bezbednost hrane, veterini i zaštiti bilja, o realizaciji subvencija u poljoprivredi, kao i o aktuelnom stanju u lovstvu. Informaciju o radu Ministarstva obrazložio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Željko Radošević. On je članove Odbora upoznao sa donetim zakonima koji će značajno unaprediti zakonodavni okvir u oblasti poljoprivrede, posebno se osvrnuvši na Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji će se veoma brzo naći na javnoj raspravi i da očekuje se da će bati usvojen u prvoj polovini tekuće godine. Državni sekretar je najavio i niz novih zakona koji će, između ostalog, definisati profesionalnog poljoprivrednika i unaprediti poljoprivredu u ruralnom razvoju. Odbor je usvojio je Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2020. godine. Govoreći o bezbednost hrane, veterini i zaštiti bilja, direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara naglasila je da država vrši strog monitoring nad kvalitetom mesa i mesnih proizvoda i da građani nemaju razlog da dovode u sumnju kvalitet mesa koji se nalazi na našem tržištu. Ona je istakla da je 2019. godine inspekcija FVO (Food and Veterinary Office) iz Brisela posmatrala proizvodnju mesa i mleka i da je prvi put dobijen Izveštaj sa neznatnim korektivnim merama, koje se pre svega odnose na insistiranju na obukama ljudskih resursa. Milakara je naglasila da je tokom godine ispitano 4.621 uzoraka mesa i mesnih proizvoda, od kojih je 399 pokazalo manje neusaglašenosti koje ni na koji način ne mogu da utiču na ljudsko zdravlje. Takođe, vrši se nadzor i nad hranom za životinje i zabranjenih supstanci u hrani, kao i na uvoz mesa. Istaknuto je da je potpuno neosnovano sumnjati i u kvalitet bilja čiji su proizvodnja i uvoz takođe pod strogim nadzorom. Odbor je usvojio Zaključak o pitanju bezbednosti hrane, veterine i zaštite bilja koji će biti upućen Narodnoj skupštini. Na sednici je razmotrena realizacija subvencija u poljoprivredi. Predsednik Odbora Marijan Rističević naglasio je da treba uzeti u obzir da postoje dugovanja koja dosežu i do 2018. godine, te da je ova tema veoma značajna. On je u tom svetlu pomenuo i eventualni rebalans budžeta ili opciju da se iz budžetske rezerve isplati određeni iznos na ime dugovanja. Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković, rekao da je tokom 2020. godine zabeležen rast broja zahteva za subvencije i da je tokom te godine isplaćeno oko 137 hiljada zahteva. Odbore je usvojio sledeći Zaključak, koji će biti upućen Narodnoj skupštini: Obezbediti sredstva za isplatu podsticaja u poljoprivredi za docnje iz prethodnih godina. Obezbediti dodatna sredstava za isplatu podsticaja u 2021. godini, da ne bi došlo do nove docnje. Uskladiti podzakonska akta koja garantuju kontinuitet i stabilnost u pravima na isplatu i isplate podsticaja. Probleme cene stoke, svinja, ovaca i poremećaja na tržištu rešavati podsticajem za izvoz i time uravnotežiti cenu na domaćem tržištu, poput nedavnih podsticaja za izvoz junadi i goveda. Tokom rada razgovaralo se i o aktuelnom stanju u lovstvu, odnosno o primedbama koje su se pojavile na konkurs za dodelu lovišta. Odbor je usvojio Zaključak u vezi sa lovstvom i divljači koji će biti upućen Narodnoj skupštini. Na sednici je formiran Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim i najnerazvijenim područjima Republike Srbije-područjima sa otežanim uslovima rada. Za predsednika Pododbora izabran je Milija Miletić, a za članove Žarko Bogatinović, Olja Petrović, Momir Stoilković, Velibor Stanojlović i Hadži Milorad Stošić. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Veroljub Matić, Žarko Bogatinović, Milija Miletić, Stanislava Janošević, Sonja Todorović, Momir Stoilković, Goran Spasojević, Velibor Stanojlović, Olja Petrović, Goran Kovačević, dr Ljubinko Rakonjac, Josip Broz, Dijana Radović, Arpad Fremont, Nikola Kožović i Hadži Milorad Stošić.

Na sednici Odbora održanoj 3. februara, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmatrali su Godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2019. godinu. Pomenuti izveštaj predstavio je Nebojša Perić predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, istakavši da je Komisija za zaštitu konkurencije mlado telo osnovano Zakonom o zaštiti konkurencije 2005. godine, kao nezavisna i samostalna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom, a da je prvi savet Komisije formiran u aprilu 2006. godine. Naveo je da je aktuelni savet Komisije izabran na sednici Narodne skupštine 14. novembra 2019. godine. Prema rečima predsednika Komisije, prioriteti u radu Komisije su postupci utvrđivanja povreda konkurencije, postupci ispitivanja koncetracija, sprovođenje određenih sektorskih analiza kao i javno zastupanje politike zaštite konkurencije i njena promocija. Ukazao je da je u izveštajnom periodu zabeležen visok nivo saradnje sa značajnim međunarodnim institucijama, kroz aktivno učešće predstavnika Komisije na svim značajnim skupovima posvećenim politici zaštite konkurencije. Posebno je unapređena razmena iskustava i znanja na regionalnom nivou. Upoznao je članove Odbora sa finansijskim rezultatima Komisije, koja se finansira isključivo iz sopstvenih prihoda, i dodao da je 2019. godine, Komisija ostvarila pozitivan rezultat, prihod u iznosu od oko 266 miliona dinara, od kojih je u budžet Republike Srbije uplaćeno oko 160 milona, a ostatak je izdvojen kao sredstva rezervi. O izveštaju je govorio i član saveta Čedomir Radojičić, koji je tom prilikom upoznao članove sa normativnim aktivnostima Komisije, istakavši da će se uskoro pred Vladom naći tri nove uredbe, koje je Komisija po zahtevu Evropske komisije iz izveštaja o evropskom napretku bila u obavezi da uradi i usaglasi sa ministarstvima. Na kraju sednice obratio se predsednik Odbora Veroljub Arsić i tom prilikom ukazao na veliki značaj rada Komisije za zaštitu konkurencije. Nakon kraće diskusije članovi Odbora su jednoglasno prihvatali Godišnji izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije za 2019. godinu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova; dr Aleksandra Tomić, Dragomir Karić, Branimir Jovanović, Tihomir Petković, Adrijana Pupovac, Vesna Stambolić, Janko Langura, Snežana Petrović, Nataša Ljubišić, Zoran Tomić, Ivana Popović, Ana Beloica, Snežana Paunović, Uglješa Marković, Vojislav Vujić i Mina Kitanović.