Na sednici održanoj, 25. marta 2021. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je podnela Vlada, u načelu. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložila je Snežana Lakčević, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku, koja je objasnila da je Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine definisano da se popisivanje sprovodi od 1. do 30. aprila 2021. godine. Međutim, globalna kriza izazvana pandemijom COVID-19 prouzrokovala je klimu neizvesnosti u kojoj nije moguće sprovesti kvalitetan i bezbedan popis u planiranom terminu. Naime, da bi popis mogao da bude sproveden u aprilu 2021, potrebno je realizovati niz aktivnosti koje zahtevaju direktan kontakt, kako zaposlenih u Republičkom zavodu za statistiku sa neposrednim učesnicima u popisu, tako i direktan kontakt instruktora i popisivača sa građanima. Sledeće aktivnosti su prepoznate kao najrizičnije: selekcija kandidata za obuku, obuka oko 20.000 kandidata za instruktore, popisivače i popisivanje, odnosno terensko prikupljanje podataka metodom intervjua u aprilu 2021. godine. Imajući u vidu navedene aktivnosti i rokove za njihovu realizaciju, ali i neizvesnu epidemiološku situaciju i opasnost od širenja zarazne bolesti tokom sprovođenja popisnih radnji, nakon konsultacija sa nadležnim zdravstvenim organima i opsežne analize različitih scenarija i procene rizika, zaključeno je da je period 1 – 31. oktobra 2021. povoljniji za terensko prikupljanje podataka od perioda 1 – 30. aprila 2021. godine, te da je neophodno da se popisivanje, odnosno terenska realizacija popisa odloži za šest meseci i da se preduzmu dodatne aktivnosti za realizaciju popisa u novim okolnostima, kako bi se smanjio rizik od zaražavanja neposrednih učesnika popisa i stanovništva. Nakon obrazloženja, Odbor je glasao o Predlogu zakona i odlučio da predloži Narodnoj skupštini da ga prihvati, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Zoltan Pek, Svetlana Milijić, dr Milorad Mijatović, Velibor Milojičić, Marina Mirković, Sonja Vlahović, Nikola Vojinović, Ana Čarapić, Duško Tarbuk, Milenka Subić i Olivera Pešić.

Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije održali su 25. marta 2021. godine sednicu na kojoj su razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, koji je podnela Vlada. Nakon što je državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Enes Buhić obrazložio navedeni Predlog zakona, članovi Odbora su ga jednoglasno prihvatili. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Snežana Petrović, Goran Pekarski, Dejan Kesar, Nikola Vojinović, Nikola Kožović, Maja Grbić, Veroljub Matić, Nataša Jovanović, Adrijana Pupovac, Milutin Mrkonjić, Ivana Nikolić i Milan Urošević.

Na sednici Odbra za kulturu i informisanje, održanoj 25. marta 2021. godine, razmotreni su u načelu, Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja i Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koje je podnela Vlada. U ime predlagača sednici su prisustvovali predstavnici ministarstva kulture i informisanja. Odbor je jednoglasno prihvatio Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja i Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koje je podnela Vlada. Sednici je predsedavala predsedniaca Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vuk Mirčetić, Rozalija Ekres, Nataša Mihailović-Vacić, Jelica Sretenović, prof. dr Marko Atlagić, Snežana Paunović, Milica Obradović, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Jovanović, mr Jadranka Jovanović, Miloš Terzić, Nebojša Bakarec i Ljubomir Marić.

Odbor za spoljne poslove Narodne skupštine održao je 25. marta 2021. godine 14. sednicu. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Azerbejdžan Draganom Vladisavljevićem. Odbor je konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o realizovanim parlamentarnim kontaktima. Odbor je konstatovao promene u sastavu Poslaničkih grupa prijateljstva sa: Austrijom, Bahreinom, Danskom, Francuskom, Švedskom, Italijom i Egiptom. Za predsednika PGP sa Mađarskom izabran je narodni poslanik Predrag Rajić, a za predsednika PGP sa Bocvanom narodni poslanik Ivan Ribać.

Na sednici održanoj, 24. marta 2021. godine, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je razmotrio Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i Predlog odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, koje je podneo Visoki savet sudstva. Predstavnik VSS obrazložio je Predlog odluke za Ivanu Jovičić, koja se prvi put bira na sudijsku funkciju u Privrednom sudu u Zaječaru i Predlog odluke za Jasminu Vasović za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Odbor je nakon diskusije odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati predloge odluka, podnetih od strane Visokog saveta sudstva. U nastavku sednice, članovi Odbora utvrdili su Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu i uputila ga Narednoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Na sednici, Odbor je predložio kandidate Odbora za članove Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Odbor je za članove izabrao narodne poslanike Jelenu Žarić Kovačević, Dejana Kesara i Dubravku Kralj. Odbor je izabrao i narodnu poslanicu Danijelu Vujačić, člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva za člana Komisije. Sednici je predsedavla zamenica predsednika Odbora Biljana Pantić Pilja, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dubravka Kralj, Toma Fila, Velibor Milojičić, Marijan Rističević, Sanja Jefić Branković, Nenad Baroš, Nebojša Pavlović i Jelena Žarić Kovačević.

Pododbor za praćenje epidemiološke situacije zbog prisustva zarazne bolesti COVID-19, održao je 24. marta 2021. godine sednicu, na kojoj je bilo reči o karakteristikama vakcina dostupnih u Srbiji i o dosadašnjim iskustvima. Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić istakla je, otvarajući sednicu, da je imunizacija stanovništva posebno bitna mera u zaštiti stanovnika od zaraznih bolesti. Epidemiolozi Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ dr Vladan Šaponjić i Dragana Plavša predstavili su najvažnije karakteristike vakcina koje su u upotrebi u Srbiji, kao i dosadašnje rezultate imunizacije. Dr Šaponjić je naveo da imunizacija predstavlja veliki poduhvat za zdravstveni sistem Srbije, ali i za celokupno društvo. Vakcina protiv zarazne bolesti COVID-19 je obezbeđena krajem 2020. godine, i to prvo Fajzer, čija je prva doza data 24. decembra 2020. godine, a onda su sukcesivno uvođene i nove vakcine. Danas u Srbiji imamo u upotrebi četiri vakcine - Fajzer, Sputnjik „V“, Sinofarm i Astra-Zeneka naglasio je dr Šaponjić, ističući da je to za ponos i pohvalu. On je članovima Pododbora detaljno predstavio karakteristike sve četiri vakcine. Više od 400 timova ljudi svakog dana sprovodi imunizaciju, u 232 ustanove zdravstvene zaštite, a formirano je i više od 30 vanrednih vakcinalnih punktova, ukazao je dr Vladan Šaponjić i naveo da je do sada u Srbiji dato više od 2 miliona doza vakcine, a da je preko 860.000 ljudi primilo obe doze. Imunizacija je ravnomerno distribuirana, a najveći procenat vakcinisanih obuhvata kategoriju stanovništva iznad 65 godina starosti. To je u skladu sa utvrđenim prioritetima vakcinacije, kako bi se umanjila stopa smrtnosti stanovništva, koji pripadaju ovoj najstarijoj kategoriji. Sada se prelazi i na imunizaciju mlađih kategorija stanovništva, kako bi se smanjila transmisija virusa, naglasio je dr Šaponjić. Sednici su prisustvovali članovi Pododbora prof. dr Aleksandra Pavlović Marković, Rajka Matović i Sofija Maksimović, kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr sci. med. Darko Laketić. Oni su se u razgovoru sa epidemoilozima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, dodatno informisali i dobili mišljenje o restriktivnim merama Kriznog štaba koje se uvode uporedo sa procesom imunizacije, o vakcinisanju stanovništva koje ima alergiju na penicilin, o povezanosti i kontroli d-dimera u krvi kod građana koji su primili Astra-Zeneka vakcinu, o vakcinaciji trudnica, kao i o formiranju antitela i zaštite od ovog virusa nakon vakcinacije. Dr sci. med. Laketić se interesovao i za podatke o procentu vakcinisanih koji su prethodno preležali infekciju COVID-19, navodeći da je to veoma bitno zbog sticanja kolektivnog imuniteta. Učesnici razgovora su se složili da se pogrešno stiče utisak da se jedan deo stanovništva zaražava nakon primanja vakcine. Reč je o tome da dolazi do opuštanja u ponašanju nakon primanja vakcine i do zaražavanja, pre nego što je imunitet stigao da se razvije, te da je neophodno i nakon vakcinacije nositi masku i održavati socijalnu distancu. Zaključujući sednicu, predsednica Pododbora dr Dragana Barišić je pozvala građane da se odazovu vakcinaciji i odaberu vakcinu koju žele da prime, jer samo tako možemo da se izborimo sa ovom pandemijom. Potrebno je da nauka i zdrav razum pobede skeptike i teoretičare zavere, koji unose zabunu neproverenim informacijama, navela je dr Barišić.

Na sednici Odbora, održanoj 24. marta, razmotren je Predlog izveštaja Odbora za kontrolu službi bezbednosti o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2020. godinu. Predsednik Odbora Igor Bečić je istakao da Predlog izveštaja obuhvata Jedanaesti i Dvanaesti saziv Narodne skupštine. On je naglasio da je izveštajni period bio veoma izazovan imajući u vidu da su u tom periodu održani parlamentarni izbori, ali smo se suočili i sa vanrednim stanjem uzrokovanim virusom korona, tokom kojeg su službe bezbednosti imale veoma aktivnu ulogu. Odbor je jednoglasno usvojio Predlog izveštaja Odbora za kontrolu službi bezbednosti o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2020. godinu. Sednici je predsedavao predsednik odbora Igor Bečić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vladan Zagrađanin, Goran Pekarski, Borisav Kovačević, Milimir Vujadinović, Jasmina Obradović, Jelena Mijatović i Aleksandar Marković.

Na sednici održanoj 23. marta 2021. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su više prijava o povredi Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Članovi Odbora razmotrili su prijavu protiv narodnog poslanika prof. dr Marka Atlagića, koju je podnela Željka Cvejin, i većinom glasova doneli odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Razmotrena je prijava o povredi Kodeksa ponašanja narodnog poslanika Nebojše Bakareca koju je podnela Tamara Branković. Odbor je, većinom glasova, doneo odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Protiv narodnog poslanika dr Vladimira Orlića podneta je prijava od strane Lane Avakumović, a Odbor je većinom glasova doneo odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Odbor je razmotrio i prijavu, koju je podneo Pavle Dimitrijević o poverdi Kodeksa protiv dr Aleksandra Martinovića. Odbor je, većinom glasova, doneo odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Takođe, razmotrena je i prijava o povredi Kodeksa ponašanja koju je protiv Jelene Žarić Kovačević podnela „Transparentnost Srbija“, a članovi Odbora su većinom glasova doneli odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr sci. med. Darko Laketić, Željko Tomić, Luka Kebara, Marijana Krajnović, Branimir Spasić, Viktor Jevtović, Uglješa Marković, Dijana Radović, Adam Šukalo, Veroljub Matić, Branimir Jovanović, Sandra Božić i Ivana Nikolić. Sednici su prisustvovali i narodni poslanici: prof. dr Marko Atlagić, dr Vladimir Orlić, Nebojša Bakarec i Marijan Rističević.

Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku održao je 22. marta sednicu, na kojoj je razmotrena Informacija o radu Ministarstva privrede za period oktobar-decembar 2020. godine. Državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Ljušić je članovima Odbora ukazao na najznačajnije zakonodavne aktivnosti Ministarstva u poslednjem kvartalu 2020. godine. Predstavio je i aktivnosti Ministarstva u vezi sa procesom privatizacije, stečajnih postupaka, reorganizacijom preduzeća od strateškog značaja, kao i programe podrške preduzetništvu i malim i srednjim preduzećima. Nakon rasprave i dodatnih pitanja članova Odbora o postupku stečaja i privatizacije, Odbor je usvojio Informaciju o radu Ministarstva privrede za period oktobar-decembar 2020. godine. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili i usvojili izveštaje Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za oktobar, novembar i decembra 2020. godine i za januar 2021. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Vojislav Vujić, Vesna Stambolić, Nataša Ljubišić, Snežana Paunović, Mina Kitanović, Nenad Krstić, Gojko Palalić, dr Aleksandra Tomić, Uglješa Marković, Ana Beloica, Branimir Jovanović, Miloš Banđur, Adrijana Pupovac i Ivana Popović.

Na sednici Odbora održanoj 22. marta, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada i Predlog zakona o potvrđivanju Odluke 1/2019 ESAA Zajedničkog komiteta od 31. jula 2019. godine kojom se zamenjuje Aneks I Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da su oba predloga zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednicom je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora:, Nevena Veinović, Vojislav Vujić, Željko Tomić, Olja Petrović, Milenko Jovanov, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj, Toma Fila i Arpad Fremond.

Na sednici, održanoj 18. marta 2021. godine, članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije razmatrali su Predlog zakona o potvrđivanju Odluke 1/2019 ESAA Zajedničkog komiteta od 31. jula 2019. godine kojom se zamenjuje Aneks I Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, koji je podnela Vlada. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložili su predstavnici resornog ministarstva ističući da je tokom 2019. godine Zajednički komitet obavio niz konsultacija u cilju revizije Aneksa I ESAA sporazuma, budući da je poslednja odluka kojom je isti formalno izmenjen doneta još 2008. godine. Pomenuta odluka objavljena je u „Službenom glasniku RS - Međunarodni ugovori”, broj 12/10. U međuvremenu, došlo je do značajnih izmena EU propisa sadržanih u Aneksu I ESAA sporazuma koji su od suštinskog značaja za pravilnu primenu ovog sporazuma. Najveći broj izmenjenih propisa odnosi se na oblasti koje su neposredno povezane sa civilnim vazduhoplovstvom. Pomenute izmene prouzrokovane su proširenjem i izmenom kompetencija, određenih tela Evropske unije u oblasti civilnog vazduhoplovstva, što se neizostavno reflektovalo na samu sadržinu propisa, ali i na obaveze pridruženih strana predviđene ESAA sporazumom. Imajući u vidu da pridružene strane, među kojima je i Republika Srbija, mogu postati deo Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja samo potpunom primenom važećih EU pravila, bilo je neophodno izvršiti reviziju Aneksa I ESAA sporazuma, a navedenu odluku mora primeniti i objaviti je u svom službenom glasilu. Nakon obrazloženja, Odbor je jednoglasno usvojio ovaj Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Bojan Torbica, Snežana Petrović, Goran Pekarski, mr Slavenko Unković, Milan Urošević, Milosav Milojević, Maja Grbić, Samir Tandir, Adrijana Pupovac, Milutin Mrkonjić i Ivana Nikolić.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 18. marta 2021. godine, razmotren je Predlog zakona o klimatskim promenama, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneta su tri amandmana, a Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Toma Fila, Jovan Palalić, Miloš Terzić i Violeta Ocokoljić.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj 18. marta 2021. godine, razmotren je Predlog zakona o klimatskim promenama, u pojedinostima. Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine. Na Predlog zakona podneta su tri amandmana od kojih su članovi Odbora prihvatili sve predložene amandmane narodnih poslanika. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Karanac, Marko Mladenović, Dragana Radinović, dr Marko Bogdanović, Tomioslav Janković, Vesna Krišanov, Gojko Palalić, Dragan M. Marković, Žarko Bogatinović, Nevenka Kostadinova i Arpad Fremond.

Na sednici, održanoj 18. marta 2021. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada. Predlog zakona, članovima Odbora, obrazložili su predstavnici resornog ministarstva koji su naveli da su razlozi za potvrđivanje Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, potpisanog 30. decembra 2020. godine, u Beogradu, sadržani u činjenici da je Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila zajam od 18.000.000 evra Republici Srbiji, kao zajmoprimcu. Širokopojasni internet predstavlja način povezivanja na internet koji omogućava veliku brzinu prenosa podataka. Razvoj širokopojasnih mreža u velikoj meri utiče na povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi i pomaže u efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima. Uvođenjem ovog sistema omogućava se bolji i brži razvoj društva, olakšava se komunikacija i povećava dostupnost državne administracije, osavremenjuje se proces učenja, pružaju se brže i kvalitetnije usluge iz oblasti medicine i omogućavaju trgovinu i plaćanja sa udaljenih mesta. Širokopojasni pristup je postao značajna karika u razvoju ruralnih i udaljenih oblasti, kao i u razvoju industrijskih oblasti i povezivanju privrednih regiona zemlje. Posebna pažnja je usmerena na povećanje brzine protoka podataka na internetu u školama seoskih područja, koja nije na zavidnom nivou. Sprovođenjem ovog projekta obezbedio bi se razvoj brzih širokopojasnih mreža u belim zonama u ruralnim područjima širom Republike Srbije, fokusirajući se na škole kao pristupne tačke i prioritetne korisnike. Projekat će omogućiti izgradnju širokopojasne infrastrukture middle mile segmenta koja će povezivati 500 škola, odnosno javnih ustanova u naseljima u belim zonama seoskih područja sa postojećom širokopojasnom infrastrukturom i obezbediti besplatno, dugoročno pravo korišćenja operatorima elektronskih komunikacija izabranim putem javnog tendera. Zauzvrat, izabrani operatori paralelno će graditi infrastrukturu lastmile segmenta, telekomunikaciona tehnologija koja prenosi signale iz širokopojasne mreže na relativno maloj udaljenosti – od kuće do kuće, koja povezuje škole sa do 80.000 okolnih domaćinstava. Projekat je deo šire inicijative i predstavlja prvu od dve faze, dok je druga faza, koja targetira i do 900 škola i javnih ustanova i 135.000 domaćinstava, planirana kao zaseban projekat u 2021/2022. godini. Predviđa se da će izgradnja middle mile segmenta podstaći operatore elektronskih komunikacija da razviju lastmile segmente infrastrukture u belim zonama, obzirom da je ovakvo povezivanje komercijalno neisplativo, i koje bi bez državne intervencije ostale nepokrivene u narednim godinama. Nakon diskusije Odbor je odlučio da usvoji Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandar Tomić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Ana Čarapić, doc. dr Mihailo Jokić, dr Milorad Mijatović, Adrijana Pupovac, Milenka Subić, Olivera Pešić, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 17. marta 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva kulture i informisanja za period novembar 2020 - januar 2021. godine. Informaciju o radu predstavila je potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, istakavši da je Ministarstvo u izveštajnom periodu obavljalo poslove koji se odnose na sistem javnog informisanja, praćenje sprovođenja zakona u oblasti informisanja, praćenje rada javnih preduzeća i ustanova u oblasti javnog informisanja, praćenje delatnosti stranih informativnih ustanova i informisanje nacionalnih manjina. Ministarka Gojković je iznela pet najvažnijih projekata Ministarstva kulture i informisanja u prvih 100 dana rada Vlade i Ministarstva, a to su: Veći budžet za kulturu u 2021. godini, Nacrt zakona o muzejskoj delatnosti, Strateški prioriteti razvoja kulture od 2021. do 2025. godine u 20 tačaka, Odluka o dodeli prostora stare Železničke stanice Istorijskom muzeju Srbije i Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u RS za period 2020-2025. godina, u periodu 2020-2022. godina. Maja Gojković je navela da je Ministarstvo kulture i informisanja i pored teških okolnosti pandemije, obezbedilo veći budžet za kulturu nego u prethodnom periodu i dodala da je on veći za 10,67 odsto. Učešće budžeta za oblast kulture u ukupnom budžetu RS iznosi 0,97 odsto, a ukupno sa informisanjem 1,10 odsto. S tim u vezi, istakla je da ako i narednih godina budemo povećavali budžet, dostignućemo evropski prosek, koji iznosi jedan odsto od ukupnog budžeta Republike Srbije. Kao jedan od najznačajnijih projekata, kao i znatno povećanje u budžetu izdvojena su za projekat „Gradovi u fokusu“ za koji je opredeljeno 349,5 miliona dinara. Prema njenim rečima, kultura ne živi samo u dva grada, Novom Sadu i Beogradu, već je neophodno da se suštinski pozabavimo decentralizacijom kulturnog života, da kultura bude zastupljena u svim lokanim samoupravama. Gojković je istakla da je budžet povećan u dve oblasti i to u oblasti zaštite kulturnog nasleđa i oblasti savremenog stvaralaštva. Informisala je članove Odbora da su sredstva u iznosu od 300 miliona dinara odvojena za obnovu Podgrađa i Petrovaradinske tvrđave i 50 miliona dinara za završne radove na izgradnji Narodnog pozorišta u Subotici. Kada je reč o normativnim aktivnostima, Gojković je navela da je u skupštinskoj proceduri Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koji je prošao konstruktivnu javnu raspravu i da se očekuju izmene i dopune Zakona o kulturi i izmene i dopune Zakona o muzeju genocida. U oblasti informisanja, ministarka je navela da je donet Akcioni plana za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u RS za period 2020-2025. godina, u periodu 2020-2022. godina. Cilj Strategije razvoja je unapređenje sistema javnog informisanja, koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara o osnaženu novinarsku profesiju. Formirane su dve radne grupe, za bezbednost i zaštitu novinara i za sprovođenje Akcionog plana. Tokom sednice, Gojković je ukazala na značaj uvođenja kulture u osnovne i srednje škole kroz nastavni program, kao i na nužnost da deca steknu naviku da odlaze u pozorišta, bioskope, koncertne dvorane i muzeje. Ukazala je na potrebu jačanja kulturne diplomatije, nastavak digitalizacije u kulturi, razvoj kulturnog turizma i unapređenje položaja samostalnih umetnika. Nakon konstruktivne debate u kojoj su učestvovali predsednica Odbora Sandra Božić i članovi Odbora Željko Tomić, prof. dr Marko Atlagić, Vuk Mirčetić, Zoran Tomić, Aleksandar Jovanović i Jelena Mihailović, članovi Odbora jednoglasno su usvojili Informaciju o radu Ministarstva kulture i informisanja za period novembar 2020 - januar 2021. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Željko Tomić, Vuk Mirčetić, Jelena Mihailović, prof. dr Marko Atlagić, Ana Miljanić, Milica Obradović, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Jovanović, Predrag Rajić, Miloš Terzić, Ivan Tasovac, Justina Pupin Košćal i Zoran Tomić.

Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, održanoj 17. marta 2021. godine, razmotrena je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnom poslaniku radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Odbor je jednoglasno usvojio Odluku o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini, kojom se mandat dodeljuje Predragu Miloševiću, sledećem kandidatu sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ - ZA NAŠU DECU. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr sci. med. Darko Laketić, Željko Tomić, Luka Kebara, Marijana Krajnović, Branimir Spasić, dr Dragana Barišić, Branimir Jovanović, Adam Šukalo, Veroljub Matić, Marina Raguš, Nebojša Bakarec, Sandra Božić i Ivana Nikolić.