Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj 8. marta 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2019. godinu, koji je podnela Vlada. Izveštaj za pomenuti period je predstavio direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović. On je istakao da najveće emitovane količine oksid sumpora, oksid azota i suspendovanih čestica i u 2019. godini potiču iz termoenergetskih postrojenja, hemijske, mineralne i prehrambene industrije. U zoni Srbije i Vojvodine tokom 2019. godine vazduh je, kako se navodi u izveštaju, bio čist ili neznatno zagađen, osim u gradovima: Valjevo, Kraljevo, Zaječar i Subotica gde je bio prekomerno zagađen. U svim aglomeracijama Beograd, Novi Sad, Pančevo, Niš, Bor, Smederevo, Kosjerić i Užice, tokom izveštajne godine, vazduh je takođe bio prekomerno zagađen, a nakon trogodišnje stagnacije u Boru je ponovo zabeležen porast koncentracije sumpor-dioksida, opasnih po zdravlje ljudi. Najviše količine zrna polena breze bile su u Subotici, trava u Kraljevu i ambrozije u Obrenovcu. Govoreći o kvalitetu vode, Radović je rekao, da je prema indikatoru SWQI u periodu 2009-2018. godine, na teritoriji Republike Srbije koji ima rastući trend, poboljšava se kvalitet vode. Razgovaralo se o biodiverzitetu, šumama, lovu i ribolovu i istaknuto da je tokom 2019. godine zaštićeno novih 10.486 ha teritorije Republike Srbije, što je oko 1,4 odsto više nego 2018. godine. Ukupno je zaštićeno 2.633 vrsta biljaka, životinja i gljiva od čega je 1.783 vrsta strogo zaštićeno. Nakon kraće rasprave, predsednik Fokus grupe za razvoj mehanizama kontrole procesa implementacije Ciljeva održivog razvoja dr Milorad Mijatović, podneo je inicijativu za održavanje javnog slušanja povodom Svetskog dana voda, 22. marta 2021. godine, na temu: „Prečišćavanje voda i uloga lokalne samouprave u zaštiti životne sredine“. Članovi Odbora usvojili su Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2019. godinu i prihvatili predloženu inicijativu za održavanje javnog slušanja povodom Svetskog dana voda. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Gojko Palalić, Žarko Bogatinović, Marko Bogdanović, Tomislav Janković, Velibor Stanojlović, Vesna Krišanov, Nevenka Kostadinova, Dragan M. Marković, Aljoš Ujhelji, Mina Kitanović i Jasmina Karanac, kao i predstavnici Zelene stolice.

Na sednici Odbora, održanoj 5. marta, članovi su razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, 1995, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložila je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Blagojević. Ona je navela da je Međunarodni žitarski savet (IGC) međuvladina organizacija čija je svrha pospešivanje međunarodne saradnje u trgovini žitaricama, širenju promovisanja, otvorenosti i korektnosti u sektoru žitarica kao i doprinosu stabilnosti tržišta žitarica i unapređenju svetske bezbednosti u hrani. Ovi ciljevi se traže kroz poboljšanje transparentnosti tržišta kroz razmenu informacija, analiza i konsultacija na tržištu i politike razvoja. Oko 56 država su članice ove organizacije. Tržišni uslovi za žitarice, pirinač i uljarice posmatraju se na dnevnoj bazi, kroz promet dnevnih izveštaja i održavanje internet informacione usluge, a Savet formalno razmenjuje informacije o tržišnim uslovima na sastancima odbora i sednica Saveta. Godišnja IGC Konferencija žitara je javni forum za diskusiju i prilika da se okupe međunarodni kupci i prodavci, predstavnici industrije i kreatori politike na jednom mestu. Tržišne informacije o žitaricama, pirinču i uljaricama dostupne su na javnoj internet stranici i putem pretplate. Konkretno, indeks žitarica i uljarica (GOI) dostupan je svakodnevno putem javne IGC internet stranice, zajedno sa bilansom ponude i potražnje i prognozama za čitav niz zemalja i roba. Detaljni tržišni komentari, analize i statistike IGC pruža putem pretplate na nedeljne ili mesečne izveštaje i usluge prenosa podataka. IGC takođe pruža dnevne kotacije izvoznih cena i izveštaje sa tržišta, zajedno sa pristupom svojim obimnim bazama podataka, vladama članicama. U oktobru 2012. godine, IGC se pridružio Sekretarijatu informacionog sistema poljoprivrednog tržišta (AMIS). Inicijativa je osnovana na zahtev ministara poljoprivrede G20. Obuhvata četiri useva (pšenica, kukuruz, pirinač i soja) i ima za cilj da promoviše transparentnost tržišta hrane i koordinaciju aktivnosti politike kao odgovor na nesigurnost na tržištu. IGC svake godine održava dve redovne sednice Saveta, bilo u Londonu ili, na poziv, u zemljama članicama. Njegove funkcije su nadgledanje sprovođenja Konvencije o trgovini žitaricama, 1995, raspravljanje o trenutnim i perspektivnim kretanjima na tržištu žitarica, kao i praćenje promena u nacionalnoj politici žitarica i njihovih tržišnih implikacija. Ciljevi ove konvencije su unapređivanje međunarodne saradnje u svim aspektima trgovine žitaricama, naročito ako oni utiču na situaciju po pitanju žitarica koje se koriste za ishranu, promovisanje širenja međunarodne trgovine žitaricama i obezbeđivanje najslobodnije moguće trgovine, uključujući uklanjanje prepreka u trgovini i nepoštenih i diskriminatorskih praksi, u interesu svih članica, naročito članica koje su zemlje u razvoju, te najveći mogući doprinos stabilnosti međunarodnih tržišta žitarica, u interesu svih članica, poboljšanje svetske sigurnosti hrane i doprinos razvoju zemalja čije privrede su u velikoj meri zavisne od komercijalne prodaje žitarica, ali i predviđanje foruma za razmenu informacija i diskusiju o razlozima za zabrinutost članica u vezi sa trgovinom žitaricama. Nakon obrazloženja Odbor je prihvatio Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, 1995, koji je podnela Vlada, a za izvestioca na sednici Narodne skupštine izglasao je predsednika Odbora Marijana Rističevića. Pod drugom tačkom dnevnog reda, Odbor je na predlog člana Veroljuba Matića razmotrio eventualne dopune Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2021. godinu, na član 9, koji se odnose na upravne okruge Mačvanski i Sremski i usvojio Zaključak koji će proslediti resornom ministarstvu. Odbor je razmotrio i urgenciju za isplatu zaostalih podsticaja u poljoprivredi, kao i nesmetanu isplatu dostiglih podsticaja i po tom pitanju usvojio Zaključak. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi u zamenici članova Odbora Momir Stojilković, Jelisaveta Veljković, Olja Petrović, Nenad Filipović, Milija Miletić, Stanislava Janošević, dr Ljubinko Rakonjac, Nikola Kožović, Dijana Radović, Sonja Todorović, Veroljub Matić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović i Velibor Stanojlović.

Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova su na sednici, održanoj 4. marta 2021. godine, obrazovali Pododbor za pitanja Roma. Za predsednika Pododbora izabran je prof. dr Dragoljub Acković, a za članove Sandra Joković, Stefan Srbljanović, Vesna Nedović i Nikola Kožović. Na sednici je obrazovana i Radna grupa za inicijative, peticije, predstavke i predloge, čiji je predsedavajući predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a članovi Jelena Mihailović, Zoltan Pek i prof. dr Dragoljub Acković. U nastavku sednice, članovi Odbora su predložili predsednika Odbora dr Muamera Bačevca za kandidata za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija i taj predlog uputili nadležnom Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Stjepanović, dr Vesna Ivković, Zoltan Pek, Dragana Branković Minčić, Jelena Mihailović, Stefan Srbljanović, prof. dr Dragoljub Acković, Nikola Kožović, Milanka Jevtović Vukojičić, Aleksandar Jovanović, Dragana Radinović, Nebojša Bakarec, Sandra Joković, Vesna Nedović i Dejan Stošić.

Na sednici, održanoj 4. marta 2021. godine, članovi Odbora za zaštitu životne sredine razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period novembar, decembar 2020. i januar 2021. godine. Informaciju je narodnim poslanicima obrazložila resorna ministarka Irena Vujović koja je istakla da su u ovom periodu usvojeni Uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon, kao i Pravilnik o izmenama Pravilnika o Registru hemikalija. Što se tiče akata u proceduri, Vujović je istakla da Ministarstvo radi na pripremi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, Nacrta zakona o klimatskim promenama, Nacrta zakona o kontroli opasnosti od velikog udesa koji uključuje opasne supstance, Nacrta zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Nacrta zakona o strateškoj promeni uticaja na životnu sredinu, Nacrta zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini i Nacrta zakona o biocidnim proizvodima. U aktima u proceduri je i više uredbi koje se odnose na saniranje otpada, pročišćenje vazduha, korišćenje zaštićenih dobara i predela izuzetnih odlika, istkla je ministarka. Na sednici je bilo reči i o postignutim rezultatima Sektora za strateško planiranje, projekte, međunarodnu saradnju i evropske integracije, Sektora za upravljanje životnom sredinom, Sektora za zaštitu prirode i klimatske promene, Sektora za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, Sektora za finansisjko upravljanje i kontrolu, Sektora za nadzor i preventivno delovanje u životnoj sredini, kao i Agencije za zaštitu životne sredine. Nakon obrazlaganja i diskusije, koju su poveli narodni poslanici, Odbor je odlučio da prihvati Informaciju o radu Ministarstva i predložili Narodnoj skupštini da je prihvati. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Žarko Bogatinović, Dragana Radinović, Marko Bogdanović, Marko Mladenović, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Jelena Obradović, Stanislava Janošević, Akoš Ujhelji i Mina Kitanović i predstavnici mreže Zelena stolica.

Na sednici Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, održanoj 3. marta 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, koji je podnela Vlada. Predsednica Odbora Katarina Rakić navela je, da je Zakonom o elektronskim komunikacijama, propisano da predsednika, zamenika predsednika i članove Upravnog odbora ove agencije bira i razrešava Narodna skupština, na predlog Vlade, na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Rakić je podsetila članove Odbora da je Narodna skupština 3. marta 2016. godine donela Odluku o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Imajući u vidu da im mandat ističe 3. marta 2021. godine, Rakić je navela da je nadležno Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u propisanom roku raspisalo javni konkurs, a da je Vlada po sprovedenom konkursu utvrdila predlog kandidata za predsednika, zamenika predsednika i članove Upravnog odbora ove agencije. Predlog odluke je članovima Odbora na sednici obrazložio državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miloš Cvetanović, nakon čega su članovi Odbora odlučili da prihvate navedeni Predlog odluke. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Bojan Torbica, Snežana Petrović, Daniel Đivanović, mr Slavenko Unković, Nikola Vojinović, Milosav Milojević, Uglješa Marković, Ana Čarapić, Maja Grbić, Rajka Matović, Veroljub Matić, Adrijana Pupovac i Ivana Nikolić.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su na sednici, održanoj 2. marta 2021. godine, razmotrili Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva. Predlog odluke obrazložio je Ivan Jovičić, zamenik predsednika VSS, nakon čega je Odbor odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog odluke. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Sanja Jefić Branković, Dejan Kesar, doc. dr Mihailo Jokić, Dubravka Kralj, Vesna Krišanov, Toma Fila, Đorđe Komlenski, Velibor Milojičić i Jelena Žarić Kovačević.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 1. marta 2021. godine, razmotren je u načelu, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2034 (2020) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Infrastruktura u kulturi, koji je podnela Vlada Reublike Srbije. Sednici su prisustvovale, ispred Ministarstva kulture i informisanja Tatjana Bojić Jurić, a u ime Ministarstva finansija Ema Dragulj. Odbor je ocenio da je Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2034 (2020) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Infrastruktura u kulturi, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelene Žarić Kovačević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nevena Veinović, Vojislav Vujić, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj, Toma Fila, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Milenko Jovanov i Violeta Ocokoljić.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, koja je bila zatvorena za javnost, održanoj 25. februara 2021. godine, članovi Odbora za spoljne poslove, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, obavili su razgovor sa novoimenovanim stalnim predstavnikom Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama, u Njujorku, ambasadorom Nemanjom Stevanovićem pre odlaska na diplomatsku dužnost. U nastavku sednice, usvojene su inicijative za posete, redovne aktivnosti stalnih delegacija, izveštaji o realizovanim posetama i realizovani parlamentarni i ostali kontakti. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su na sednici, održanoj 25. februara, razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2034 (2020) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Infrastruktura u kulturi, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložila je predstavnica Ministarstva finansija Ema Dragulj, nakon čega su članovi Odbora odlučili da predlože Narodnoj skupštini da ga prihvati. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović, Ana Čarapić, Adrijana Pupovac, Milenka Subić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su zahtev Komisije za zaštitu konkurencije za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme za nova lica. Komisiji je potrebna saglasnost za zasnivanje radnog odnosa sa pet novozaposlenih radi popunjavanja slobodnih radnih mesta. Nakon kratke diskusije, Odbor je doneo Zaključak o davanju saglasnosti Komisiji za zaštitu konkurencije za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme sa novim licima. U nastavku rada, članovi Odbora dali su pozitivno mišljenje prof. dr Žarku Obradoviću, da uz vršenje funkcije narodnog poslanika, može da vrši i funkciju člana Saveta Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, iz reda zaposlenih u nastavi. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr sci. med. Darko Laketić, Željko Tomić, Luka Kebara, Branimir Spasić, Miroslav Kondić, Viktor Jevtović, Dijana Radović, Violeta Ocokoljić, Nebojša Bakarec, Vesna Nedović i Ivana Nikolić.

Na prvoj sednici Pododbora, održanoj 25. februara, govorilo se o sojevima korona virusa, dosadašnjim iskustvima zemalja u Evropi i značaju upoznavanja novih sojeva. Na početku sednice prisutnima se obratio predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr Darko Laketić. On je pozdravio prisutne i poželeo im uspeh u radu, izrazivši zadovoljstvo što i parlamentarci mogu da daju doprinos u borbi protiv Korona virusa. Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić informisala je prisutne da je Pododboru dostavljen materijal koji se odnosi na pojavu novog soja korona virusa u Velikoj Britaniji, odnosno informacija o generalnoj debati u Gornjem i Donjem domu britanskog Parlamenta, koja je održana 14. i 15. decembra 2020. godine. Ona je naglasila da je tom prilikom poslanicima predočeno da je identifikovan novi soj virusa, koji verovatno izaziva brže širenje virusa u Jugoistočnoj Engleskoj i da se broj zaraženih u Londonu povećava i kod dece školskog uzrasta, ali i među ostalim grupama, zbog čega su uvedene strože mere zaštite od širenja virusa. Zbog svega navedenog predsednica Pododbora je zatražila pojašnjenje o novom soju virusa od virusologa Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Aleksandre Knežević koja je prisustvovala sednici. Dr Aleksandra Knežević upoznala je članove Pododbora sa specifičnostima novog britanskog soja virusa. Ona je istakla da je važno pratiti sve nove sojeve zbog monitoringa efikasnosti vakcina i naglasila da postojeća cepiva daju efekat na britanski soj virusa, dok na afrički i brazilski daju malo niži stepen zaštite. Član Odbora Aleksandra Pavlović Marković interesovala se kako se tumači činjenica da postoji visok stepen zaražavanja i nakon revakcinacije. Dr Aleksandra Knežević je naglasila da vakcine različitom brzinom stvaraju imunitet na virus, te da u postojećem izboru najbrži efekat ima Fajzerova vakcina, koja imunitet stvara nakon 3 nedelje, dok kineska i ruska vakcina imunitet stvaraju dva meseca nakon vakcinacije, ali da one pak daju obuhvatniju i temeljniju zaštitu. Tokom razgovora članovi Pododbora su se interesovali za dalji tok proizvodnje vakcina, specifičnosti novih sojeva virusa i stručne detalje u vezi sa prenošenjem zaraze. Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić je postavila pitanje vezano za dalje sprovođenje protivepidemioloskoh mera i efikasnosti vakcinacije. Prof. dr Aleksandra Knežević je odgovorila da se protivepidemijske mere moraju sprovoditi i dalje u punom kapacitetu, a što se efikasnosti vakcina tiče da je efikasnost na visokom nivou. Posebno je naglašen značaj dalje masovne vakcinacije stanovništva. Predsednik Odbora za zdravlje ass.dr sci med dr Darko Laketić je pitao o proceni dalje evolucije virusa u smislu da je kroz istoriju svake epidemije većina virusa imala težnju da poveća virulenciju tj. mogućnost prenošenja bolesti i da smanji patogenost tj. verovatnoću smrti domaćina. Da li se to predviđa i za virus COVID-19. Odgovor profesorke je bio apsolutno potvrdan, ali uz ogradu da je vremenski interval u kome će se to dogoditi nepoznat. Sednicom je predsedavala predsednica Pododbora dr Dragana Barišić, a prisustvovali su sledeći članovi Dragana Branković Minčić, Rajka Matović i prof. dr Aleksandra Pavlović Marković.

Na Šestoj sednici, održanoj 25. februara 2021. godine, Odbor za kontrolu službi bezbednosti razmatrao je i usvojio izveštaje o radu Bezbednosno-informativne agencije za period do 30. septembra 2020. godine, kao i izveštaje o stanju bezbednosti Republike Srbije za period do 25. oktobra 2020. godine. Izveštajima su obuhvaćene sve najznačajnije aktivnosti Agencije u izveštajnom periodu, koje na sveobuhvatan način pružaju uvid u rad Agencije i omogućavaju potpuno sagledavanje realizovanih aktivnosti i zadataka iz nadležnosti Agencije. Tokom izveštajnog perioda prikupljani su i analizirani podaci o svim pojavama koje su uticale i koje će uticati na bezbednosnu, političku, ekonomsku i zdravstvenu situaciju na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Ocenjeno je da je stanje bezbednosti u Republici Srbiji stabilno i pored kontinuirane izloženosti naše države različitim bezbednosnim rizicima i pretnjama. Direktor Agencije informisao je članove Odbora o aktivnostima koje je Agencija preduzimala u prethodnom periodu na rasvetljavanju određenih slučajeva od značaja za bezbednost Republike Srbije. Članovi Odbora pohvalili su rad Agencije i njenih pripadnika i istakli da i u budućnosti očekuju da pripadnici Agencije požrtvovano i profesionalno obavljaju svoje zadatke i poslove na očuvanju ustavnog poretka zemlja. U izveštajnom periodu Agencija je pored svog angažovanja na zaštiti vitalnih interesa Republike Srbije i suprotstavljanja ključnim rizicima i pretnjama po bezbednost dala i značajan doprinos efikasnom odgovoru države na aktuelnu pandemiju a pri tom uspela da u kompleksnim okolnostima organizuje efikasan proces rada i zaštiti zdravlje i živote svojih pripadnika. Članovi Odbora pozdravili su nastojanja Agencije da u kontinuitetu koordinira aktivnosti sa svim relevantnim državnim institucijama, unapređujući uspostavljenu koordiniranu saradnju sa drugim službama bezbednosti Republike Srbije u cilju funkcionalnog i operativnog povezivanja i realizacije zadataka. Takođe, pozdravljena je i intenzivna saradnja sa drugim državnim organima, kao i kontinuirana međunarodna saradnja sa partnerskim službama. Sednici, koja je bila zatvorena za javnost, predsedavao je mr Igor Bečić, predsednik Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandar Marković, Slaviša Bulatović, Milimir Vujadinović, Borisav Kovačević, Ilija Životić i Justina Pupin Košćal.

Na sednici, održanoj 23. februara 2021. godine, članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i Evropske unije o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložio je predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova Zoran Lazarov, koji je naveo da će se Sporazumom uspostaviti pravni okvir, koji će na sveobuhvatan način urediti sve aspekte koordinacije potrebne za sprovođenje akcija Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu koje se mogu odvijati na teritoriji Republike Srbije, kao i buduću saradnju Republike Srbije i Agencije i biće osnova za donošenje operativnih dokumenata o saradnji. Odbor je razmotrio i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, koji je podnela Vlada. Lazarov je naveo da, imajući u vidu da trgovina ljudima predstavlja jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava, ovim sporazumom urediće se pitanja koja se tiču saradnje strana po pitanju prevencije, identifikacije, zaštite, upućivanja, saradnje u krivičnim i drugim postupcima i potpomognutog dobrovoljnog povratka žrtava trgovine ljudima državljana Strana, a u svrhu unapređenja borbe protiv trgovine ljudima. Članovi Odbora, nakon obrazloženja, usvojili su jednoglasno oba predloga zakona i predložiće Narodnoj skupštini da potvrdi oba navedena sporazuma. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Aleksandar Marković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Vladan Zagrađanin, Uglješa Mrdić, Marijana Krajnović, Ivan Ribać, Srbislav Filipović, Đorđe Todorović, Duško Tarbuk, Milovan Drecun, Justina Košćal Pupin, prof. dr Zoran Dragišić, mr Igor Bečić i Dragan M. Marković.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 23. februara 2021. godine, razmotren je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je podnela Vlada. Predstavnik Ministarstva pravde Vladimir Vinš naveo je da je utvrđeno da je neophodno izmeniti i dopuniti pojedine odredbe u Zakonu o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je usvojen u februaru 2020. godine i počinje da se primenjuje od 12. marta 2021. godine, kako bi se otklonili problemi koji bi mogli da se pojave u njegovoj primeni. Članovi Odbora su, nakon kraće rasprave, odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog zakona. U nastavku sednice, razmotren je amandman koji je na član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu podneo narodni poslanik Vladimir Đukanović i članovi Odbora su odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati i podneti amandman. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Daniel Đivanović, Vesna Krišanov, Toma Fila, Velibor Milojičić, Sanja Jefić Branković, Đorđe Dabić, Nenad Baroš, doc. dr Mihailo Jokić, Jelena Žarić Kovačević i Dragan M. Marković.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednicama zatvorenim za javnost održanim 23. februara 2021. godine, razmatrao je i usvojio izveštaje o radu Vojnobezbednosne agencije za period do 30. septembra 2020. godine, kao i izveštaje o radu generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane za 2020. godinu. Članovi Odbora pozitivno su ocenili izveštaje Vojnobezbednosne agencije i konstatovali da je u izveštajnom periodu Agencija uspešno realizovala sve planirane kao i vanredne zadatke. Tokom veoma izazovnog perioda i u specifičnim okolnostima prouzrokovanim pandemijom, VBA je uspela da obezbedi realizaciju svih zadataka bezbednosne i kontraobaveštajne zaštite iz svoje nadležnosti. Pozitivno je ocenjena saradnja VBA sa organima rukovođenja i komandovanja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i saradnja sa drugim nadležnim organima u Republici Srbiji i partnerskim službama drugih država, čime je obezbeđeno pravovremeno otkrivanje i procenjivanje indikatora ugrožavanja bezbednosti sistema odbrane i preduzimanje efikasnih mera kontraobaveštajne i bezbednosne zaštite Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Članovi Odbora pozitivno su ocenili angažovanje pripadnika VBA tokom vanrednog stanja i njihovo aktivno učešće u Timu za komandovanje i praćenje angažovanja snaga Vojske Srbije na pružanju podrške civilnim vlastima tokom borbe sa pandemijom. Tokom razmatranja izveštaja generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane, članovi Odbora konstatovali su da se dosadašnja praksa izuzetno dobre saradnje sa generalnim inspektorom pokazala obostrano korisnom, i da je objektivan i nepristrasan rad generalnog inspektora doprineo poboljšanju zakonitosti i pravilnosti rada službi bezbednosti Ministarstva odbrane. Odbor je pozdravio pozitivne ocene o zakonitosti i pravilnosti rada službi bezbednosti Ministarstva odbrane koje je za izveštajni period izneo generalni inspektor i zaključio da službe bezbednosti i ubuduće treba da nastave sa primenom svih eventualnih preporuka generalnog inspektora. Saradnja Odbora i generalnog inspektora nastaviće se i u narednom periodu naročito u pogledu nadzora zakonitosti primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka. Sednici je predsedavao mr Igor Bečić, predsednik Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandar Marković, Goran Pekarski, Slaviša Bulatović, Milimir Vujadinović, Vladan Zagrađanin, Borisav Kovačević, Ilija Životić i Justina Pupin Košćal.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 22. februara 2021. godine, razmotreni su Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program za energetsku efikasnost u prenosnom sistemu II), koji je podnela Vlada. Na sednici je razmatren i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni („KfW“) i Republike Srbije („Zajmoprimac“) koju predstavlja ministar finansija za projekat „Energetska efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja – Ozelenjavanje javnog sektora“, koji je podnela Vlada. Predloge zakona, članovima Odbora, je u ime Ministarstva finansija obrazložila Ema Dragulj. Odbor je jednoglasno usvojio oba predloga zakona dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Veroljub Arsić, Goran Kovačević, Ana Čarapić, Ana Beloica, dr Muamer Bačevac, Duško Tarbuk, Nikola Jolović, Milenka Subić i Olivera Pešić.