Na sednici Odbora za kulturu i informisanje održanoj 25. maja 2021. godine, članovi Odbora odlučivali su i doneli Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlažu udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji. Odbor je utvrdio i tekst Javnog poziva za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milica Obradović, Zoran Tomić, Željko Tomić, Aleksandar Čotrić, Vuk Mirčetić, Miloš Terzić, Rozalija Ekres, Nebojša Bakarec, prof. dr Marko Atlagić, Jovan Kolundžija i Lav-Grigorije Pajkić.

Odbor za spoljne poslove održao je 18. sednicu 25. maja 2021. godine, kojom je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović. Sednica je, na zahtev članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Članovi Odbora obavili su razgovor sa novoimenovanom ambasadorkom Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji, pre njenog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je usvojio inicijative za službena putovanja u inostranstvo, konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija, zabeleške o realizovanim kontaktima i promene u sastavu Poslaničkih grupa prijateljstva sa Argentinom, Bosnom i Hercegovinom, Velikom Britanijom, Mađarskom, Norveškom, Severnom Makedonijom, Sirijom, Turkmenistanom i Turskom.

Na sednici, održanoj 25. maja 2021. godine, članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona članovima Odbora obrazložio je Zoran Lazić, državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je govorio o načinu oglašavanja izgubljene lične karte. Predlogom zakona predviđa se smanjenje administrativnog tereta za građane Republike Srbije, tako da u slučaju gubitka lične karte građanin neće morati da je oglašava u „Službenom glasniku Republike Srbije”, već će nadležni organ – MUP nakon donošenja rešenja o proglašenju lične karte nevažećom, oglasiti na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova. Ostale izmene Predloga zakona su tehničke prirode, istakao je sekretar. Odbor je nakon obrazloženja prihvatio Predlog zakona u načelu. Pod drugom tačkom dnevnog reda, članovi Odbora usvojili su predlog o postupanju po predstavkama građana. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Aleksandar Marković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dijana Radović, Uglješa Mrdić, Jelena Mijatović, Milovan Drecun, prof. dr Zoran Dragišić, Justina Pupin Košćal, Ivan Ribać, Srbislav Filipović, Dragan M. Marković i dr Boban Birmančević.

Na sednici, održanoj 24. maja 2021. godine, članovi Odbora za evropske integracije razmotrili su Predlog zakona o izmeni Zakona o akcizama, koji je podnela Vlada, u načelu. Narodnim poslanicima Predlog zakona obrazložila je Slavica Slavičić, državni sekretar Ministarstva finansija. Donošenjem ovog zakona postiže se, kada se radi o oporezivanju akcizom alkoholnih pića, dalja harmonizacija akcizne politike sa standardima Evropske unije. Naime, prema propisima Evropske unije akciza na jaka alkoholna pića utvrđuje se po hektolitru čistog alkohola na 20°S i izračunava se na osnovu broja koji označava zapreminu alkohola izraženu u hektolitrima u gotovom proizvodu, bez obzira na vrstu jakog alkoholnog pića i nezavisno od sirovina od kojih se proizvode, dok se akciza u Republici Srbiji na jaka alkoholna pića, prema važećem zakonskom rešenju, obračunava i plaća u zavisnosti od vrste jakog alkoholnog pića. Prema Zakonu o akcizama, sva jaka alkoholna pića, koja su uređena propisima kojima se uređuje oblast jakih alkoholnih pića – Zakon o jakim alkoholnim pićima, podeljena su u tri akcizne kategorije u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode i sadržaja etanola, i to na: rakije od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije sa dodatkom ekstrakta bilja, delova bilja ili poljoprivrednih proizvoda, potom rakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina i na ostala jaka alkoholna pića. Sve tri kategorije alkoholnih pića spadaju u različitu akciznu grupu, i na navedena alkoholna pića plaća se različiti iznos akcize. S obzirom da postoji odstupanje domaćeg zakonodavstva u odnosu na direktive Evropske unije, ovim zakonom predlažu se izmene u pogledu načina obračunavanja i plaćanja akcize na jaka alkoholna pića. Predlogom zakona o izmeni Zakona o akcizama predlaže se da se akciza na jaka alkoholna pića plaća u iznosu od 46.250,00 dinara na jedan hektolitar čistog alkohola meren na temperaturi od 20°S, a da se akciza obračunava tako što se osnovica množi brojem koji označava zapreminu alkohola izraženu u hektolitrima u gotovom proizvodu. S obzirom na to da sistem oporezivanja akcizom alkoholnih pića u Republici Srbiji nije usaglašen sa direktivama EU i da ovakav način oporezivanja akcizom alkoholnih pića nije u saglasnosti sa članom 37. SSP (Zabrana fiskalne diskriminacije), u cilju stvaranja uslova za otvaranje pregovora o Pregovaračkom poglavlju 16 – Porezi, potrebno je da Republika Srbija uskladi svoje zakonodavstvo, koje se odnosi na oporezivanje akcizom alkoholnih pića, kako bi se osigurala potpuna usklađenost sa članom 37. SSP. Nakon obrazloženja, članovi Odbora jednoglasno su usvojili Predlog zakona o izmeni Zakona o akcizama, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dijana Radović, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković, Viktor Jevtović, Ana Miljanić, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održao je, 24. maja 2021. godine, sednicu na kojoj je razmotren u načelu Predlog zakona o izmeni Zakona o akcizama. Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savičić, koji je Odbor nakon rasprave usvojio. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godinu, koji je obrazložio predsednik Komisije Vladimir Antonijević. Nakon rasprave, Odbor je utvrdio Predlog zaključka koji podnosi Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, a kojim predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godinu. Članovi Odbora su doneli i Odluku o davanju saglasnosti na prvu izmenu Finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2021. godinu. Na ovoj sednici, razmotren je Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 01.01.2020. do 31.12.2020. godine, koji je obrazložila predsednica Komisije Hana Hukić. Nakon rasprave, Odbor je utvrdio Predlog zaključka koji podnosi Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, u kojem se predlaže Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Izveštaj. Članovi Odbora su razmotrili i Izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2020. godinu Kancelarije za javne nabavke, koji je obrazložila direktorka Kancelarije Sandra Damčević. Nakon rasprave, utvrđen je Predlog zaključka koji se podnosi Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, u kojem se predlaže Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Izveštaj. Na sednici je razmotren Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, koji je obrazložio predsednik Komisije Marko Janković. Odbor je, nakon rasprave, utvrdio Predlog zaključka koji podnosi Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, u kojem se predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu. Sednici je predsedsavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Goran Kovačević, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Uglješa Marković, Ana Čarapić, doc. dr Mihailo Jokić, Adrijana Pupovac, Nikola Jolović, Zoran Bojanić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 21. maja, članovi Odbora razmotrili su u načelu, Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložio je predstavnik Ministarstva privrede, pomoćnik ministra Dušan Vučković, istakavši da je Zakon o zaštiti poslovne tajne na snazi još od 2011. godine. Ovim Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne vrši se usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima Evropske unije - Direktivom 2016/943 EU Evropskog parlamenta i Saveta od 8. juna 2016. godine o zaštiti neotkrivenih znanja i iskustava i poslovnih informacija od nezakonitog pribavljanja i korišćenja. Vučković je naveo da se zaštitom poslovne tajne štite investicije privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja, koje im obezbeđuju prednost nad konkurencijom. Članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Samira Ćosović, Ljiljana Malušić, Enis Imamović, Goran Milić, Viktor Jevtović, Miroslav Kondić, Stanislava Janošević, Vesna Ranković, Dijana Radović i Ana Pešić.

Na sednici održanoj 21. maja 2021. godine, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmotrili su Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona, narodnim poslanicima, obrazložio je Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede. On je istakao da se Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne vrši usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima Evropske unije – Direktivom 2016/943 EU Evropskog parlamenta i Saveta od 8. juna 2016. godine o zaštiti neotkrivenih znanja i iskustva i poslovnih informacija od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja i Direktivom broj 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine Predlogom zakona daje se definicija poslovne tajne, odnosno precizira se koje informacije i pod kojim uslovima uživaju zaštitu kao poslovna tajna. Takođe, uređuje se pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitim, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim. Odredbe sadržane u predloženom zakonu predstavljaju pravni osnov za građansko-pravnu zaštitu u slučaju povrede poslovne tajne. Takođe, predlaže se da povreda poslovne tajne bude sankcionisana kao privredni prestup, ako je učinjena od strane privrednog društva, odnosno odgovornog lica u privrednom društvu, a kao prekršaj, ako je učinjena od strane fizičkog lica, odnosno preduzetnika. Predložene promene imaće direktan uticaj na sve privredne subjekte koji imaju interes da određene informacije čuvaju kao poverljive, ili koje u javnom interesu treba da imaju nesmetani pristup navedenim informacijama. Radi se o privrednim društvima, naučno-istraživačkim organizacijama, agencijama koje vrše usluge, poput marketinških agencija, sindikalnim udruženjima i novinarima. Članovi Odbora su nakon diskusije, jednoglasno usvojili Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Vojislav Vujić, Snežana Petrović, Vesna Stambolić, Nataša Ljubišić, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Uglješa Marković, Ana Beloica, Branimir Jovanović, Miloš Banđur, Adrijana Pupovac i Mirela Radenković.

Na sednici, održanoj 21. maja 2021. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, koji je podnela Vlada, u načelu, Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, koji je podnela Vlada, u načelu i Predlog zakona o izmeni zakona o akcizama, koji je podnela Vlada, u načelu. Članovi Odbora ocenili su da su podneti predlozi zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice, Odbor je doneo Odluku o organizovanju Četvrtog javnog slušanja na temu: „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, koje će se održati u sredu, 26. maja 2021. godine, u Nišu, u Velikoj sali Skupštine grada, sa početkom u 12.00 časova. Odbor je doneo Odluku o organizovanju Petog javnog slušanja na temu: „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, koje će se održati u četvrtak, 27. maja 2021. godine, u Domu Narodne skupštine, u maloj sali, sa početkom u 9.00 časova. Odbor je izglasao Odluku o organizovanju Šestog javnog slušanja na temu: „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, koje će se održati u ponedeljak 31. maja 2021. godine, u Novom Sadu, sa početkom u 12.00 časova. Pod sedmom tačkom dnevnog reda, Odbor je doneo Odluku o organizovanju Sedmog javnog slušanja na temu: „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, koje će se održati u sredu 2. juna 2021. godine, u Kragujevcu, sa početkom u 12.00 časova. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Željko Tomić, Olja Petrović, Luka Kebara, Marko Mladenović, Uglješa Mrdić, Borisav Kovačević, Dubravka Kralj, Srbislav Filipović, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Đorđe Todorović i Adam Šukalo.

Na sednici, održanoj 20. maja 2021. godine, članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije razmotrili su, u pojedinostma, Predlog zakona o izmeni Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Narodni poslanici Katarina Rakić, Goran Pekarski, Goran Spasojević, Adrijana Pupovac, Nikola Vojinović i Milosav Milojević podneli su amandman na član 3. stav 2, navedenog Predloga zakona. Odbor je glasao da predloži Narodnoj skupštini da podneti amandman prihvati. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a sednici su prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Snežana Petrović, Daniel Đivanović, Goran Pekarski, Slavenko Unković, Goran Spasojević, Mirsad Hodžić, Maja Grbić, Zoran Bojanić i Milutin Mrkonjić.

Na sednicama, održanim 20. maja 2021. godine, Odbor za kontrolu službi bezbednosti razmatrao je i usvojio Izveštaj o radu Bezbednosno-informativne agencije za period do 31. marta 2021. godine, Izveštaj o stanju bezbednosti Republike Srbije za period do 25. aprila 2021. godine, kao i Izveštaj o nabavkama dobara, usluga i radova za 2020. godinu. Članovi Odbora pozitivno su ocenili postignuti nivo kontraobaveštajne i bezbednosne zaštite određenih lica i objekata imajući u vidu aktivnosti koje Agencija preduzima na planu blagovremenog otkrivanja, praćenja, dokumentovanja i presecanja delatnosti usmerenih na ugrožavanje lica i objekata koji se bezbednosno štite. Posebno je naglašen značaj kontinuiranog unapređenja saradnje sa drugim državnim organima i institucijama Republike Srbije, kao i saradnje sa drugim službama bezbednosti Republike Srbije u cilju funkcionalnog i operativnog povezivanja radi realizacije ciljeva i zadataka propisanih zakonom. U tom smislu, posebno je istaknut značaj ove saradnje koja je rezultirala razbijanjem kriminalnog klana koji je pretio da ugrozi živote najznačajnijih funkcionera države i da podrije bezbednost države. Ocenjeno je da je stanje bezbednosti u Republici Srbiji stabilno i pored kontinuirane izloženosti naše države različitim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama čije je ispoljavanje manjeg ili većeg intenziteta. Izveštajima su obuhvaćene sve najznačajnije aktivnosti Agencije u izveštajnom periodu, čime je članovima Odbora omogućeno da ostvare sveobuhvatan uvid u rad BIA i stepen realizacije aktivnosti i zadataka iz nadležnosti Agencije. Tokom izveštajnog perioda i uprkos pandemiji angažovanje BIA bilo je prevashodno usmereno na zaštitu vitalnih interesa Republike Srbije i ključne rizike i pretnje po bezbednost zemlje. Članovi Odbora pozdravili su nastojanje Agencije da u cilju pravovremenog i adekvatnog suprotstavljanja izazovima rizicima i pretnjama po bezbednost, stalno unapređuje bilateralnu i multilateralnu saradnju sa partnerskim bezbednosno-obaveštajnim službama. Sednicama, koje su bile zatvorene za javnost, predsedavao je mr Igor Bečić, predsednik Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandar Marković, Borisav Kovačević, Goran Pekarski, Jelena Mijatović, Justina Pupin Košćal i Andrijana Avramov.

Na sednici Odbora, održanoj 20. maja, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, koji je podnela Vlada, u pojedinostima i Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije narodni poslanici podneli su 10 amandmana, a Vlada i Odbor predložili su Narodnoj skupštini da prihvati tri od podnetih 10 amandmana. Na Predlog zakona Odbor je podneo i dva svoja amandmana, na član 7. i član 15, a ministar za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost poslova Gordana Čomić prihvatila je podnete amandmane. Na Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti podneto je 69 amandmana, a Vlada i Odbor predložili su Narodnoj skupštini da prihvati 17 amandmana, a da ostale predložene amandmane narodnih poslanika odbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora Vesna Stjepanović, Zoltan Pek, Dragana Minčić Branković, dr Nina Pavićević, Stefan Srbljanović, Jelena Mihailović, prof. dr Dragoljub Acković, Aleksandar Jovanović, Nebojša Bakarec, Dragana Radinović, Sandra Joković, Vesna Nedović i Dejan Stošić.

Na sednici, održanoj 20. maja 2021. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su predloge zakona sa Dvanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, na koje su narodni poslanici podneli amandmane. Odbor je razmotrio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneto je 12 amandmana, a članovi Odbora ocenili su da su svi podneti Zakoni u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Pod drugom tačkom dnevnog reda, Odbor je razmotrio Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je podnela Vlada, u pojedinostima, na koji su narodni poslanici podneli 69 amandmana, a članovi i zamenici članova Odbora ocenili su da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na sednici Odbora, razmotren je i Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, koji je podnela Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneta su dva amandmana, a Odbor je ocenio da su amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmeni Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Vlada, u pojedinostima, na koji je podnet jedan amandman. Odbor je ocenio da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj, dr Balint Pastor, Toma Fila, Srbislav Filipović, Ilija Matejić, Milenko Jovanov, Đorđe Todorović i Violeta Ocokoljić.

Na sednici održanoj 19. maja, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su Odluku Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnom poslaniku radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Odbor je jednoglasno usvojio Odluku o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini, kojom se mandat dodeljuje prvim sledećim kandidatima sa Izborne liste „IVICA DAČIĆ – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“, kojima nije bio dodeljen mandat – Dunji Simonović Bratić i mr Dejanu Radenkoviću. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr sci. med. Darko Laketić, Luka Kebara, Branimir Spasić, Viktor Jevtović, Uglješa Marković, Branimir Jovanović, Marina Raguš, Violeta Ocokoljić, Nebojša Bakarec i Ivana Nikolić.

Na sednici Odbora za administrativno- budžetska i mandatno -imunitetska pitanja, održanoj 19. maja 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su ostavke koje su na funkciju narodnog poslanika podneli Ljubo Petrović i prof. dr Predrag Marković. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavki narodnih poslanika Ljuba Petrovića i prof. dr Predraga Markovića, izabranih sa Izborne liste „IVICA DAČIĆ – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata imenovanom narodnom poslaniku. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova; dr sci. med. Darko Laketić, Željko Kebara, dr Nina Pavićević, Branimir Spasić, Miroslav Kondić, Viktor Jevtović, Sanja Branković Jefić i Dijana Radović.

Na sednici, održanoj 19. maja 2021. godine, članovi Odbora za kulturu i informisanje podneli su amandman na Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, koji je podnela Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine. Amandman je podnet na član 10. stav 1. Predloga zakona u kom se posle reči: „mogu“ dodaje zapeta i reči: „uz naknadu”. S obzirom na to da plaćanje naknada nije predviđena članom 10. stav 1. Predloga zakona, Odbor je predložio da se st. 1. i 3. člana 10. Predloga zakona usklade, odnosno da se stav 1. člana 10. Predloga zakona dopuni, tako što će se propisati da fizička i pravna lica mogu uz naknadu, u komercijalne svrhe da koriste naziv, ime i lik zaštićenog kulturnog dobra ili prepoznatljivog dela spomeničke celine na području Sremskih Karlovaca. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Željko Tomić, Vuk Mirčetić, Nataša Mihailović-Vacić, Jelica Sretenović, Snežana Paunović, prof. dr Marko Atlagić, Lav-Grigorije Pajkić, Milica Obradović, Marija Todorović, Miloš Terzić, Nebojša Bakarec i Ljubomir Marić.

Na sednici, održanoj 17. maja, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, u načelu, koji je podnela Vlada. Predlog zakona članovima Odbora obrazložila je državna sekretarka Ministrstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Mirjana Dukić Mijatović. Donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju ima za cilj da se obezbedi dostupno i kvalitetno obrazovanje i vaspitanje za sve učenike kroz podršku celovitom razvoju i dobrobiti učenika srednjoškolskog uzrasta razvijanjem opštih međupredmetnih kompetencija i stručnih kompetencija u skladu sa standardom kvalifikacije. Ovim izmenama trebalo bi da budu obuhvaćene odredbe koje se odnose na rokove polaganja završnog ispita za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u trogodišnjem trajanju, maturskog ispita za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, završnog ispita srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i stručne, umetničke i opšte mature. Uz odredbe o polaganju mature i završnog ispita, određene izmene neophodne su u članovima Zakona o srednjem obrazovanju kojima su propisane evidencije koje vodi srednja škola i podaci koji su deo tih evidencija, kao i odredbe kojima je propisano koje podatke dostavlja osnovna škola prilikom upisa učenika u srednju školu. U Zakon o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju treba uvesti normu koja propisuje i mogućnost realizacije nastave stranih jezika u kombinovanim grupama u kojoj su učenici iz različitih razreda kao i učenici koji stiču obrazovanje na različitim jezicima. Na ovaj način bi se, u izuzetnim slučajevima, stekla zakonska mogućnost da se formira grupa za strani jezik i kada je broj učenika mali. Predložena izmena je u skladu sa metodičkim principima nastave stranih jezika. Ujedno, izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju vrši se usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Nakon diskusije, članovi Odbora su glasali da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora akademik Muamer Zukorlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Samira Ćosović, Nandor Kiš, Goran Spasojević, Milijana Sakić, prof. dr Marko Atlagić, doc. dr Mihailo Jokić, Vladica Maričić, Bratislav Jugović, prof. dr Žarko Obradović, prof. dr Ljubiša Stojmirović i Nevena Đuričić.