Na sednici, održanoj 6. septembra 2021. godine, članovi Odbora za zaštitu životne sredine razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, koji je podnela Vlada. Predlog zakona, članovima Odbora, u vidu panel prezentacije obrazložila je Aleksandra Imširagić Đurić, pomoćnica Ministra za zaštitu životne sredine. Pomoćnica je istakla da je u septembru 1987. godine, usvojen Montrealski protokol, koji je doveo do uspostavljanja obaveza smanjenja proizvodnje i potrošnje supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Nadalje, na tekst Montrealskog protokola usvojena su četiri amandmana: Londonski, usvojen 1990. godine, kojim su na listu kontrolisanih supstanci dodati ugljen-tetrahlorid i metil-hloroform; Kopenhaški, usvojen 1992. godine, kojim su na listu kontrolisanih supstanci dodati bromofluorougljovodonici i metil-bromid; Montrealski, usvojen 1997. godine, kojim je predviđen sistem izdavanja dozvola za uvoz i izvoz novih, korišćenih, obnovljenih i obrađenih kontrolisanih supstanci iz Aneksa A, B, C i E i Pekinški, usvojen 1999. godine, kojim je predviđeno izveštavanje Ozonskom sekretarijatu na godišnjem nivou. Na 28. sastanku zemalja potpisnica Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, održanog u Ruandi, 15. oktobra 2016. godine, usvojen je Kigali amandman. Kako se Montrealski protokol pokazao kao veoma efikasan dokument iz oblasti zaštite životne sredine, odlučeno je da se potrošnja HFC supstanci kontroliše na isti način kao potrošnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač (HCFC supstance). Ovim amandmanom uvode se fluorougljovodonici (HFC) u Montrealski protokol, odnosno smanjenje potrošnje i proizvodnje ovih supstanci. Fluorougljovodonici su fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte i koriste se kao alternativa za supstance koje oštećuju ozonski omotač. Ono što je karakteristično za ovu grupu supstanci jeste to da ne oštećuju ozonski omotač, ali da imaju visok potencijal globalnog zagrevanja i uticaj na klimatske promene. Zbog velike upotrebe HFC supstanci i sve većeg globalnog zagrevanja, odlučeno je da se preduzmu mere u cilju smanjenja potrošnje, proizvodnje i upotrebe ove grupe supstanci. Imširagić Đurić je navela da je SFRJ ratifikovala Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač 3. januara 1991. godine, a da je Republika Srbija potvrdila sva četiri amandmana na Montrealski protokol, u martu 2005. godine. Uzimajući u obzir navedeno, potvrđivanjem Kigali amandmana Republika Srbija će nastaviti put sa ciljem očuvanja ozonskog omotača, s tim da HFC supstance spadaju u gasove sa efektom staklene bašte i dodatno će doprineti sprovođenju Pariskog sporazuma koji je Republika Srbija potvrdila 30. maja 2017. godine. U periodu od ratifikacije Bečke konvencije i Montrealskog protokola Republika Srbija je uspešno implementirala ove ugovore kroz Programe za eliminaciju supstanci koje oštećuju ozonski omotač, kroz investicione i neinvesticione aktivnosti i time ispunila preuzete obaveze koje proizilaze iz Montrealskog protokola. Kroz primenu amandmana iz Kigalija, Montrealski protokol preuzima odgovornost za HFC sa vodećom ulogom u radu na ekološki održivom svetu, u skladu sa Agendom o održivom razvoju do 2030. godine. Grupa potpisnica iz člana 5. Kigali amandmana, u koju spada Republika Srbija, imaće pristup finansijskoj i tehničkoj podršci koja se pruža u skladu sa Protokolom. Postoje i brojne druge koristi od ratifikacije. Usvajanjem Amandmana utvrđuju se obaveze postupnog smanjenja potrošnje HFC supstanci za zemlje strane Montrealskog protokola. Prema Amandmanu zemlje su podeljene u četiri grupe, sa različitim kontrolnim merama. Republika Srbija kao zemlja u razvoju i zemlja člana 5. Protokola je u obavezi da uvede kontrolne mere kako sledi: - određivanje osnovne potrošnje 2020. do 2022. godine; - zamrzavanje potrošnje na nivo osnovne potrošnje 2024. godine; - 10 odsto smanjenje potrošnje 2029. godine; - 30 odsto smanjenje potrošnje 2035. godine; - 50 odsto smanjenje potrošnje 2040. godine; - 80 odsto smanjenja potrošnje 2045. godine. U procesu pristupanja EU Republika Srbija je u obavezi da svoje zakonodavstvo usaglasi sa, između ostalog, Regulativom (EU) br. 517/2014 o fluorovanim gasovima, koja je za ovu grupu supstanci već utvrdila strožije kontrolne mere. Usvajanje ovog Amandmana i uvođenje kontrolnih mera olakšaće kasnije preuzimanje strožijih mera koje propisuje Regulativom (EU) br. 517/2014, a takođe će se dati doprinos i u postizanju ciljeva utvrđenih Pariskim sporazumom. Kao zemlja člana 5. Protokola, potvrđivanjem Amandmana Republika Srbija će imati mogućnost da aplicira za finansijska sredstva za pripremu planova i programa za smanjenje potrošnje ove grupe supstanci, čime će zemlja, kroz investicione i neinvesticione aktivnosti, biti u mogućnosti da u procesu pridruživanja EU ispuni standarde i zahteve propisane EU regulativama, a privrednom sektoru će omogućiti lakšu tranziciju i pristup novim tehnologijama i rashladnim fluidima koji ne oštećuju ozonski omotač i sa nižim potencijalom globalnog zagrevanja (GWP). Nakon obrazloženja i iscrpne diskusije, članovi Odbora odlučili su da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač. Pod tačkom razno, Odbor je prihvatio predlog da predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac i član Odbora Vesna Krišanov, čine delegaciju koja će učestvovati na parlamentarnim sastancima u Rimu i Glazgovu, u organizaciji IPU, a koji se tiču zaštite životne sredine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo održanoj 6. septembra 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koje je podnela Vlada: Predlog zakona o zaštiti potrošača, u načelu, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti odbrane, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara, Predloga zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2070 (2020) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Studensko stanovanje, Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti odbrane i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o ukidanju viza za njihove državljane. Predlog zakona o zaštiti potrošača obrazložio je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Uroš Kandić. Članovi Odbora ocenili su da su svi gore navedeni predlozi zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Članovi Odbora su, u nastavku sednice, utvrdili tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji će biti predstavljen na javnim slušanjima koja će organizovati Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i tekst ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, koji će biti predstavljen na javnim slušanjima, koja će organizovati Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Sednici je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Borisav Kovačević, Dubravka Kralj, Toma Fila, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Milenko Jovanov, Đorđe Todorović i Violeta Ocokoljić.

Na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, održanoj 6. septembra 2021. godine, razmatrano je stanje u poljoprivredi - jesenji radovi i mere Ministarstva. Državni sekretar Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Jelena Blagojević rekla je da su visoke temperature nepovoljno uticale na prinos pšenice, soje i suncokreta. Ipak ovogodišnji prinos pšenice će, prema njenim rečima, biti dovoljan za domaće potrebe, a otkupna cena po kilogramu iznosi od 23,80 do 24,50 dinara. Otkupna cena kukuruza iznosi od 25 do 25,20 dinara po kilogramu, soje 71-72 dinara, a suncokreta 55 dinara po kilogramu. Zabeležen je manji rod voća za 20-30 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali državna sekretarka naglašava da će to biti nadomešteno rekordnim cenama za otkup malina, kupina i šljiva. Takođe, zabeležen je rekordni rod jagoda. Blagojević je istakla da je ekonomska situacija poljoprivrednih gazdinstava značajno pogoršana, kao i da sektor govedarstva beleži najteži period, te da Ministarstvo radi na podršci i pomoći sektoru mlekarstva, kao i sektoru proizvodnje mesa. Blagojević je takođe navela da će premija za mleko sa dosadašnjih 7, biti povećan na 10 dinara po litri. Predsednik Odbora Marijan Rističević zatražio je dodatne informacije o pomoći proizvođačima mleka, posebno onih koji nisu obuhvaćeni premijama. Odbor je nakon konstruktivne diskusije jednoglasno usvojio Zaključak koji se odnosi na tačku dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momir Stojilković, Olja Petrović, Velibor Stanojlović, Nenad Filipović, Goran Kovačević, Milija Miletić, Stanislava Janošević, Nikola Kožović, Arpad Fremond, Tijana Davidovac i Žarko Bogatinović.

Članovi Odbora za spoljne poslove su na sednici, održanoj 6. septembra 2021. godine, razmotrili i predložili Narodnoj skupštini da usvoji Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o izmenama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o ukidanju viza za njihove državljane, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora usvojili su izveštaj o realizovanim posetama u prethodnom periodu, kao i inicijative za posete u narednom periodu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ana Karadžić, Stefan Srbljanović, Ljiljana Malušić, Elvira Kovač, dr Milorad Mijatović, Dubravka Filipovski, Lav-Grigorije Pajkić, Đorđe Todorović, Dragan Šormaz, Milan Jugović, Vesna Marković i Dušica Stojković.

Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održali su 6. septembra 2021. godine sednicu, na kojoj su prihvatili inicijativu za učešće prof. dr Dragoljuba Ackovića na Godišnjoj konferenciji Društva za proučavanje romske baštine, koja će se održati u Pragu u Republici Češkoj od 8. do 11. septembra 2021. godine, i uputili je nadlžnom Odboru za spoljne poslove na saglasnost. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Andrijana Avramov, Zoltan Pek, Stefan Srbljanović, Jelena Mihailović, dr Nina Pavićević, Vesna Knežević, prof. dr Dragoljub Acković, Viktor Jevtović, Nikola Kožović, Nebojša Bakarec, Vesna Nedović i Dejan Stošić.

Na sednici, održanoj 3. septembra, članovi Odbora razgovarali su sa članovima Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije o radu na izradi akta o promeni Ustava Republike Srbije i izrada Nacrta akta Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Prof. dr Vladan Petrov, član Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sudija Ustavnog Suda Republike Srbije i član Venecijanske komisije za Srbiju, istakao je da je predloženi tekst na kojem je Radna grupa radila u prethodnom periodu, približen formi amandmana i da će nakon naredne sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo biti prosleđen na evaluaciju Venecijanskoj komisiji. On je istakao da je postignut proces transparentnosti i inkluzivnosti, koji je bio potreban da bi se predloženi tekst ustanovio, te da ima za cilj da Odboru predstavi konkretna rešenja. Dragana Boljević, član Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, sudija Apelacionog suda u Beogradu, počasni predsednik Društva sudija Srbije, istakla je da je verzija trenutnog teksta poboljšana u odnosu na prethodni put, iz 2018. godine, kada ova procedura nije završena do kraja. Na sednici, u diskusiji argumente i mišljena na tekst izneli su i narodni poslanici Odbora i drugi članovi Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije. Jelena Žarić Kovačević je istakla da će se naredna sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo održati 6. septembra, na kojoj će se odlučivati o utvrđivanju teksta akta o promeni Ustava Republike Srbije i teksta ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, a koji će biti predstavljen na javnim slušanjima i bitit održana 13, 14, 16. i 17. septembra. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 2. septembra, članovi Odbora razmotrili su u načelu, Predlog zakona o zaštiti potrošača. Predlog zakona obrazložio je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miloš Cvetanović, istakavši da je ovo potpuno novi tekst zakona, i da je osnovni cilj donošenja novog Zakona delotvornije, efikasnije i bolje sprovođenje zakonskih rešenja i usklađivanje potrošačkog prava u Republici Srbiji sa potrošačkim pravom EU što je i obaveza koju je Srbija prihvatila međunarodnim ugovorom odnosno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU. S tim u vezi, državni sekretar je naveo da je implementirano 13 direktiva za zaštitu potrošača koje je usvojila Evropska unija. Cvetanović je istakao da je potrebno unaprediti sistem zaštite potrošača kao odgovor novim izazovima na svetskom tržištu i dodao da propisivanjem posebnog postupka za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, a koji sprovode tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, omogućiće se brzo, efikasno i delotvorno rešavanje potrošačkih prigovora na obostrano zadovoljstvo potrošača i trgovaca. Nakon rasprave koja je usledila članovi Odbora su predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o zaštiti potrošača, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova; Predrag Rajić, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković, Dubravka Filipovski, Viktor Jevtović, Stanislava Janošević i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 30. avgusta 2021. godine, članovi Odbora usvojili su inicijative za posete i konstatovali predstojeće redovne aktivnosti stalnih delegacija i ostale realizovane kontakte. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 29. jula, usvojene su tri inicijative za posete u narednom periodu. Odbor je usvojio izveštaje o realizovanim aktivnostima, konstatovao realizovane parlamentarne kontakte i ostale realizovane kontakte, kao i promenu u sastavu Poslaničke grupe prijateljstva sa SAD. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Stefan Srbljanović, Ljiljana Malušić, Elvira Kovač, Dijana Radović, Đorđe Todorović, Predrag Rajić, Dragan Šormaz, Nataša Jovanović, Milan Jugović i Dušica Stojković.

Na sednici Podobora za za praćenje epidemiološke situacije zbog prisustva zarazne bolesti COVID-19, održane 29. jula 2021. godine, članovi Pododbora su razgovarali o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji povodom registrovanih novih sojeva korona virusa i efektivnosti dostupnih vakcina na nove sojeve. Članovima Pododbora obratila se ispred Medicinskog fakulteta u Beogradu virusolog dr Aleksandra Knežević, koja je govorila o pojavi novih sojeva. Istakla je da je krajem juna ove godine, dokazano prisustvo delta, odnosno indijskog soja. Dr Knežević je navela da su od početka pandemije, analizirani genomi virusa i da je utvrđeno da se virus menjao, odnosno mutirao na odgovarajući način. U vezi sa tim, definisani su kriterijumi sojeva, koji se odnose na učestalost prenošenja, uticaj na kliničku sliku, uticaj na terapiju i uticaj na vakcinaciju. Na osnovu ova četiri kriterijuma, sojevi su podeljeni na zabrinjavajuće sojeve, na sojeve od interesa i sojeve sa odgovarajućim posledicama. U okviru prve grupe zabrinjavajućih sojeva, postoje četiri vrste sojeva: alfa, beta, gama i delta soj. Dr Knežević je govorila o delta soju koji proizvodi više virusa u odnosu na alfa, odnosno britanski soj. Kako je navela, delta soj je specifičan jer poseduje grupu mutacija na s - proteinu koji se vezuje za naše ćelije. Olakašano mu je vezivanje i pojačano prenošenje, dolazi do značajno veće proizvodnje virusa u odnosu na britanski soj, što dalje olakšava prenošenje, o čemu govore i studije da se 50 do 60 odsto više prenosi od britanskog soja. Ispred Instituta za javno zdravlje Batut govorili su epidemiolog dr Vladan Šaponjić i direktorka Instituta dr Verica Jovanović. Oni su govorili o efektivnosti sve četiri dostupne vrste vakcina na različite sojeve korona virusa. Istakli su da je na teritoriji Republike Srbije utrošeno oko 5.600.000 doza vakcina, a vakcinisano je oko 2.900.000 ljudi prvom dozom, što čini oko 49,7 odsto obuhvata ciljne populacije. Dr Verica Jovanović je navela da se efekat postizanja što većeg obuhvata populacije smanjuje tokom vremena i da je zadatak celog društva da motiviše građane na vakcinaciju. Govoreći o primanju treće doze vakcine, ona je navela da će prvobitno najosetljiviji deo populacije biti obuhvaćen trećom dozom. Dr Vladan Šaponjić je govorio o izuzetno malom procentu zaražavanja korona virusom nakon primljene obe doze vakcina. Naveo je da je neophodno ponovo pokrenuti kampanju za vakcinaciju, i omogućiti privilegije, odnosno restrikcije u odnosu na vakcinaciju. Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić govorila je o značaju održavanja sednica van sedišta Odbora za zdravlje i porodicu, na temu borbe protiv korona virusa i značaju vakcinacije, jer se na taj način podiže svest građana u lokalnim sredinama. U tom smislu, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr sci. med Darko Laketić je ukazao na dobar primer podizanja procenta vakcinacije građana sa devet na preko 30 odsto u opštini Merošina, nakon održavanja sednice Odbora u Merošini. Tokom diskusije, članovi Pododbora Rajka Matović, Dragana Branković Minčić, prof. dr Aleksandra Pavlović Marković i dr sci. med Darko Laketić, detaljnije su se informisali o vakcinisanju posebnih kategorija stanovništva, kao što su zdravstveni i prosvetni radnici i studenti.

Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije - područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, održao je 29. jula 2021. godine sednicu na kojoj je razmotrena aktuelna situacija u poljoprivredi u najnerazvijenijim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je pandemija izazvana korona virusom potvrdila da države treba da stave akcenat na selo i poljoprivredu, jer je to izvor života. Naročito je potrebno da se više izdvaja za nerazvijena područja, sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ukazao je Miletić. On je dodao i da je veoma bitno ulagati i u mehanizaciju. Miletić je naveo i da poljoprivrednici u manjim područjima imaju problem prilikom tehničkih pregleda traktora, imajući u vidu da u manjim sredinama nije moguće vršiti tehničku proveru, već je potrebno da se vozilo dopremi do većih naselja, što predstavlja značajan finansijski trošak. Članovi Pododbora su tokom rasprave razmenili mišljenja o aktuelnoj situaciji u poljoprivredi u najnerazvijenijim područjima. Sednici su prisustvovali predstavnici organizacija Koalicija za dobročinstvo i Federacija banaka hrane, sa kojima su članovi Pododbora razgovarali o potrebi da se obezbede uslovi da se kompanijama ukine naplata PDV na donaciju hrane nerazvijenim opštinama i stanovništvu, koja je pred istekom roka trajanja. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su sledeći članovi Pododbora: Olja Petrović, Hadži Milorad Stošić i Goran Spasojević, kao i narodni poslanici Bratimir Vasiljević i prof. dr Jahja Fehratović.

Odbor za prava deteta je na sednici, održanoj 29. jula 2021. godine, razmotrio Informaciju o radu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju za period od aprila do juna 2021. godine. Informaciju je obrazložio ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Dmitrović, ukazujući da je Ministarstvo aktivno radilo na pripremi izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i na unapređenju rada centara za socijalni rad. Ukazao je i na projekat koje Minstarstvo sprovodi, a koje se tiče usklađivanja roditeljstva i karijere. Nakon rasprave, Odbor je prihvatio Informaciju o radu Ministarstva za navedeni period. Sednici je predsedavao predsednik Narodne skupštine i predsednik Odbora Ivica Dačić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Tvrdišić, akademik Muamer Zukorlić, Jelena Mijatović, Jelena Obradović, Nikola Lazić, Vesna Stambolić, Nataša Ivanović, Violeta Ocokoljić, Milija Miletić, Milanka Jevtović Vukojičić, Milijana Sakić, dr Vesna Ivković, Ilija Životić, Hadži Milorad Stošić, dr Emeše Uri i Danijela Veljović.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo održanoj 28. jula 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturi i Predlog zakona o izmeni Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi Broj 1/2021 o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA 2006), kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje iz člana 14. st 1. i 3. i ukidanju i zameni Odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 3/2013 i 3/2015, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora su ocenili da su svi predlozi zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Olja Petrović, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Borisav Kovačević, Jovan Palalić, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Milenko Jovanov i Violeta Ocokoljić.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 28. jula 2021. godine, članovi Odbora razmatrali su sledeće tačke dnevnog reda: 1. Razmatranje Finansijskog plana Narodne banke Srbije za 2021. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije; 2. Razmatranje Izveštaja o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. jul - 31. decembar 2020. godine, koji je podneo Savet guvernera Narodne banke Srbije; 3. Razmatranje Finansijskih izveštaja Narodne banke Srbije za 2020. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, koji je podneo Savet guvernera Narodne banke Srbije; 4. Razmatranje Godišnjeg izveštaja o monetarnoj politici za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije; 5. Razmatranje Godišnjeg izveštaja o poslovanju i rezultatima rada za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije; 6. Razmatranje Godišnjeg izveštaja o stabilnosti finansijskog sistema za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije i 7. Razmatranje Predloga odluke o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije. O tačkama dnevnog reda od 1. do 6. današnje sednice, govorila je guvernerka Narodne banke dr Jorgovanka Tabaković. Tabaković je na početku izlaganja upoznala članove Odbora sa podatkom da Narodna banka broji oko 2.500 zaposlenih. Tokom sednice, govorila je o preduzetim ekonomskim merama za vreme globalne pandemije, izazvane korona virusom. Istakla je da je Vlada Republike Srbije zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem donela adekvatne i pravovremene mere. Prema rečima dr Tabaković, Narodna banka je u punoj saradnji sa drugim nosiocima ekonomske politike uspela da pravovremenim i koordiniranim delovanjem minimizira ekonomsku štetu izazvanu pandemijom. Takođe, preduzetim merama Narodna banka Srbije uspela je da nivo bruto društvenog proizvoda iz perioda pre krize, bude dostignut u rekordnom roku, već u prvom kvartalu ove godine. Sveobuhvatan i blagovremeni paket mera monetarne i fiskalne politike doprineo je da se sačuvaju radna mesta, proizvodni kapaciteti privrede, kao i da se spreči veći pad poslovnog i potrošačkog poverenja. Guvernerka je navela da je Srbija, po pitanju ekonomskih aktivnosti u prošloj 2020. godini, ostvarila među najboljim rezultatima u Evropi. Nakon konstruktivne rasprave koja je usledila, članovi Odbora su prihvatili Finansijski plan Narodne banke Srbije za 2021. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije. Članovi Odbora su usvojili Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. jul - 31. decembar 2020. godine, Finansijski izveštaj Narodne banke Srbije za 2020. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, koji je podneo Savet guvernera Narodne banke Srbije, Godišnji izveštaj o monetarnoj politici za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije, Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije i Godišnji izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema za 2020. godinu, koji je podnela Narodna banka Srbije. Članovi Odbora su predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije, koji je podnela guvernerka, imajući u vidu da viceguverneru dr Ani Ivković ističe mandat. Guvernerka Narodne banke Srbije uputila je predlog predsedniku Narodne skupštine da se ponovo izabere dr Ana Ivković za viceguvernera, na period od šest godina. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Goran Kovačević, dr Milorad Mijatović, Marina Mirković, Sonja Vlahović, Ana Čarapić, doc. dr Mihailo Jokić, Adrijana Pupovac, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.

Članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su na sednici održanoj 28. jula 2021. godine, razmotrili i doneli Odluku o obrazovanju i načinu rada konkursne komisije za sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u Službi Narodne skupštine, koji je podneo generalni sekretar Narodne skupštine. U nastavku sednice, članovi Odbora doneli su Odluku o obrazovanju Žalbene komisije Narodne skupštine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr sci. med. Darko Laketić, Luka Kebara, Branimir Spasić, Miroslav Kondić, Sanja Jefić Branković, Uglješa Marković, dr Dragana Barišić, Marina Raguš, Veroljub Matić, Nebojša Bakarec, Vesna Nedović, Šaip Kamberi i Ivana Nikolić.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 27. jula 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturi i Predlog zakona o izmeni Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti. Predložene zakone obrazložio je pomoćnik ministra za kulturu i informisanje Radovan Jokić. Odbor je jednoglasno prihvatio predložene zakone. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vuk Mirčetić, Samira Ćosović, Rozalija Ekres, Snežana Paunović, prof. dr Marko Atlagić, Aleksandar Čotrić, Lav-Grigorije Pajkić, Milica Obradović, Nebojša Bakarec, mr Jadranka Jovanović, Miloš Terzić, Justina Pupin Košćal i Ljubomir Marić.