Na sednici, održanoj 18. decembra 2020. godine, članovi Odbora za evropske integracije razmotrili su Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu, koji je obrazložio šef delegacije Evropske unije Nj.E. Sem Fabrici. Pre prelaska na dnevni red sednice, Odboru se obratio predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić koji je istakao da se nikada do sada nije desilo da se u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije raspravlja o Izveštaju EK o napretku Srbije. Dačić je u svom uvodom obraćanju, izrazio zadovoljstvo što je postignut dogovor na državnom nivou, u razgovoru sa predsednikom Srbije, predsednicom Vlade i ministrima nadležnim iz ove oblasti, da javne rasprave budu praksa u narednom periodu, a da će predlagači odgovarajućih zaključaka biti Odbor za evropske integracije, tačnije, narodni poslanici koji su članovi pomenutog odbora. Tom prilikom najavio je i posebnu sednicu Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o Izveštaju Evropske komisije. U nastavku sednice, predsednica Odbora pozvala je šefa delegacije Evropske unije da članovima Odbora predstavi godišnji Izveštaj Evropski komisije. Sem Fabrici je na početku obraćanja istakao da Evropska unija podržava napore Srbije da istraje na svom evropskom putu i da evropske integracije imaju široku podršku među građanima Srbije. Fabrici je predstavio dosadašnja dostignuća Republike Srbije u pregovorima za pristupanje EU, kao i preporuke koje su date od strane Unije za poglavlja 23. i 24, te za političke, ekonomske i pravosudne kriterijume. U delu Izveštaja koji obrađuje političke kriterijume, napravljen je osvrt na izbore koji su održani u junu 2020. godine i formiranje Narodne skupštine. Navodi se da su preduzeti određeni koraci u cilju rešavanja nedostataka u radu Skupštine smanjenjem broja hitnih postupaka i ranije prakse opstrukcije rada parlamenta. U oblasti pravosudnog sistema, prepoznato je da Srbija ulaže napore kako bi smanjila broj zaostalih predmeta i uskladila sudsku praksu. U borbi protiv korupcije preduzeti su operativni koraci za jačanje mandata i obezbeđivanje nezavisnosti Agencije za borbu protiv korupcije, kao i jačanje njenih kapaciteta za sprovođenje Zakona o sprečavanju korupcije i nadležnostima državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu osnovnih prava je u velikoj meri uspostavljen. Srbija je usvojila novu medijsku strategiju, koja je izrađena na transparentan i inkluzivan način i koja identifikuje glavne izazove u pogledu slobode medija u Srbiji. Fabrici je istakao da pandemija bolesti COVID-19, nije zaobišla ni Zapadni Balkan, i da krajnji obim posledica, koje će ostaviti u pogledu gubitka ljudskih života i štete nanete privredi, još nisu konačne ali da rane procene predviđaju pad između četiri i šest odsto domaćeg bruto proizvoda u regionu, dok je u Srbiji, za sada on smanjen samo za jedan odsto. Šef delegacije je naveo da EU iako pogođena pandemijom nije štedela na tome da pruži neophodnu i bezrezervnu podršku Zapadnom Balkanu, u finansijskom smislu za rešavanje neposredne zdravstvene krize i iz nje proisteklih humanitarnih potreba. Nakon diskusije, koja je usledila, Odbor je usvojio predlog da narodni poslanici podnesu Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Marković, Milan Radin, Ana Miljanić, Predrag Rajić, Ilija Matejić, Viktor Jevtović, Dubravka Filipovski, Milan Urošević, Dušica Stojković, Stanislava Janošević, Dijana Radović, Zagorka Aleksić, Samira Ćosović i Enis Imamović, kao i narodni poslanik Šaip Kamberi.

Na sednici Odbora održanoj 17. decembra, članovi Odbora razmotrili su, pojedinostima, više predloga zakona koji su uvršteni na dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja i to: Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, podnet je jedan amandman koji je podnela narodna poslanica Aleksandra Tomić, Odbor je ocenio da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Vlada Republike Srbije podnela je amandman član 5. Predloga zakona, Odbor je ocenio da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Vlada Republike Srbije podnela je amandman na član 3. Predloga zakona, Odbor je ocenio da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, narodni poslanici podneli su dva amandmana, i to na član 1. i na član 2. Predloga zakona. Članovi Odbora ocenili su da su amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije.

Na sednica Odbora, održanoj 17. decembra, razmotren je Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2019. godinu. Izveštaj Zaštitnika građana, članovima Odbora obrazložio je zaštitnik građana Zoran Pašalić. On je istakao da je Izveštajem obuhvaćena opšta ocena poštovanja prava građana za 2019. godinu, preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, kao i ostvarivanje prava posebno ugroženih grupa, dece, LGBT osoba, osoba sa invaliditetom i starih osoba, manjina, te nacionalni mehanizam za prevenciju torture. Izveštaj obrađuje i oblasti građanskih, ekonomsko-imovinskih i socijalnih i kulturnih prava građana. On je naglasio da je prošla godina bila puna izazova za Zaštitnika građana kao nezavisnog državnog organa, čiji je zadatak zaštita prava građana i kontrola rada organa državne uprave, organa nadležnih za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i svih drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. U izveštaju se navodi da se tokom 2019. godine Zaštitniku građana obratilo oko 11.000 građana, a primljeno je više od 3.200 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava. Dominantne su pritužbe na kršenje prava u ekonomsko-imovinskoj oblasti, oblasti dobre uprave i socijalnih i kulturnih prava. Pašalić je istakao da je sa posebnom pažnjom razmotrena najava usvajanja zakona kojim bi bila uvedena još jedna nova nezavisna institucija –Zaštitnik prava deteta, uprkos dosadašnjim izuzetnim postignućima Zaštitnika građana u toj oblasti. Odbor je razmotrio Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2019. godinu i utvrdio Predlog zaključka koji dostavlja Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavalo predsednik Odbora Muamer Bačevac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Sandra Joković, Milanka Jevtović Vukojičić, Dejan Stošić, Vesna Nedović, Vesna Stjepanović, Dragana Branković Minčić, Dragana Radinović, Jelena Mihailović, Nikola Kožović, Aleksandar Jovanović i Selma Kučević.

Na sednici održanoj 17. decembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmatrali su Predlog odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Radna grupa za izradu Predloga kodeksa ponašanja narodnih poslanika utvrdila je Nacrt kodeksa ponašanja narodnih poslanika, a članovi Odbora su nakon kratke diskusije utvrdili Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika i uputili ga Narodnoj skupštini na dalje postupanje i usvajanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr sci. med. Darko Laketić, Luka Kebara, Marijana Krajnović, Uglješa Marković, dr Dragana Barišić, Branimir Jovanović, Adam Šukalo, Veroljub Matić, Marina Raguš, Nebojša Bakarec, Šaip Kamberi i Ivana Nikolić.

Na sednici, održanoj 17. decembra 2020. godine, članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova razmotrili su Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019. godinu, koji je članovima Odbora predstavila Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Poverenica je istakla da je pred poslanicima deseti Redovni izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na kom je posebna pažnja bila usmerena na sprečavanju i zaštiti od diskriminacije, kao i unapređivanju ravnopravnosti na svim poljima i u svim oblastima u skladu sa nadležnostima. Tokom 2019. godine Poverenik je postupao u 1.479 predmeta. Pored mišljenja na pritužbe u pojedinačnim slučajevima, Poverenik je dao 686 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, upućeno je 16 inicijativa za izmenu propisa, 31 mišljenje na nacrte zakona i drugih opštih akata. Podneto je šest krivičnih prijava i tri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. U jednom slučaju je predloženo pokretanje postupka posredovanja odnosno mirenja, podneta je jedna tužba za zaštitu od diskriminacije i jedan predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti. U toku 2019. godine upućeno je i 16 inicijativa za izmenu propisa, kao i 31 mišljenje na nacrte zakona i drugih opštih akata. Takođe, izdato je 23 upozorenja javnosti i 34 saopštenja za javnost. U postupku po 70 pritužbi doneta su mišljenja, od čega je u 52 pritužbe doneto mišljenje kojim je utvrđena povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije i data preporuka mera, u četiri slučaja je utvrđeno da nije došlo do povrede odredaba Zakona, ali su date preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, a u 14 slučajeva nije utvrđena povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije. Najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, zatim na osnovu pola, zdravstvenog stanja, dok je na osnovu starosnog doba i članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama podnet isti broj pritužbi. Slede pritužbe na osnovu bračnog i porodičnog statusa, nacionalne pripadnosti i etničkog porekla, imovnog stanja i seksualne orijentacije. Kada su u pitanju oblasti diskriminacije društveih odnosa, na prvom mestu u 2019. godini je oblast rada i zapošljavanja sa trećinom od ukupnog broja podnetih pritužbi. Na drugom mestu su postupci pred organima javne vlasti na koje se odnosi petina pritužbi, zatim slede druge oblasti kao što su oblast obrazovanja, pružanja javnih usluga ili korišćenja objekata i površina, socijalne i zdravstvene zaštite. Nastavljen je trend postupanja po preporukama Poverenika - kada su u pitanju preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti koje su upućene organima javne vlasti i drugim licima, postupljeno je u preko 90 odsto slučajeva, što ukupno sa postupanjem po preporukama datim u pojedinačnim slučajevima diskriminacije u proseku iznosi 88,9 odsto. Evidentno je povećanje postupanja po preporukama Poverenika, u odnosu na prošlu, ali i sve prethodne godine. Takođe, kao i prethodnih godina Poverenik je nastavio praksu sprovođenja različitih istraživanja sa ciljem pružanja sveobuhvatnog uvida u stanje ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti, te su 2019. godine sprovedena istraživanja: Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji i Diskriminacija na tržištu rada, kako bi utvrdio stepen uključenosti mladih do 30 godina starosti u procese donošenja odluka u svojim zajednicama i prepoznatljivost mladih kao posebne ciljne grupe na čijem poboljšanju položaja treba raditi. Odbor je razmotrio Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019. godinu i utvrdio Predlog zaključka koji dostavlja Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Bačevac, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Sandra Joković, Milanka Jevtović Vukojičić, Dejan Stošić, Vesna Nedović, Vesna Stjepanović, Dragana Branković Minčić, Dragana Radinović, Nebojša Bakarec, Jelena Mihailović, Nikola Kožović, Aleksandar Jovanović i Selma Kučević.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 16. decembra 2020. godine, razmotreni su Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2019. godinu i Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2019. godinu. Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2019. godinu članovima Odbora obrazložio je Zaštitnik građana Zoran Pašalić. On je istakao da je Izveštajem obuhvaćena opšta ocena poštovanja prava građana za 2019. godinu, preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative zaštitnika građana, kao i ostvarivanje prava posebno ugroženih grupa, dece, LGBT osoba, osoba sa invaliditetom i starih osoba, manjina, te nacionalini mehanizam za prevenciju torture. Izveštaj obrađuje i oblasti građanskih, ekonomsko-imovinskih i socijalnih i kulturnih prava građana. Pašalić je istakao da se tokom 2019. godine Zaštitniku građana obratilo 10.862 građana, primljeno je 3.276 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava. Tokom 2019. godina Zaštitnik građana je uputio ukupno 934 preporuke organima Uprave, od kojih se najveći proj preporuka, njih 118 odnosi na resor Uprave. Odbor je povodom razmatranja Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2019. godinu usvojio sledeći Zaključak: Narodna skupština ocenjuje da je Zaštitnik građana svojim Redovnim godišnjim izveštajem za 2019. godinu, kroz celovito predstavljanje aktivnosti Zaštitnika građana u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti, dao opštu ocenu stanja i kvaliteta ostvarivanja i zaštite prava građana pred državnim organima, stanje državne uprave i javnog sektora u celini, ukazujući na neophodne sistemske promene kroz izgradnju i jačanje instucija, u cilju unapređenja vladavine prava, poštovanja ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja prava građana. Narodna skupština, polazeći od ocene Zaštitnika građana o položaju građana u odnosu na organe uprave, preporučuje Vladi da nastavi sa kontinuiranim: nadzorom nad radom sudske uprave, javnih izvršitelja i doslednom primenom propisa kojima je regulisano postupanje po pritužbama na njihov rad; unapređivanjem komunikacije sa građanima; nadzorom nad doslednom primenom propisa u svim oblastima; analiziranjem efekata primene zakona, u cilju efikasnog i zakonitog ostvarivanja prava građana i unapređivanja mehanizama za zaštitu njihovih prava. Narodna skupština poziva Vladu da kontinuirano iveštava Narodnu skupštinu o sprovođenju ovih zaključaka. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije". U nastavku rada, Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2019. godinu, obrazložio je generalni sekretar službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka Marinko Radić. On je istakao da se pravo na slobodan pristup infornacijama od javnog značaja u 2019. godini koristilo u velikoj meri, ali da se i dalje u velikom obimu teško ostvarivalo bez intervencije Poverenika. Istakao je da su korisnici ovog prvava najčešće građani, potom udruženja građana, predstavnici medija, organi vlasti, političke stranke, advokati, privredni subjekti i ostali. U Izveštaju se navodi da su podnosiocio zahteva najteže dolazili do informacija u vezi sa trošenjem budžetskih sredstava, javnim nabavkama i drugim raspolaganjem javnih sredstava, evidencijom javne imovine i sl. U 2019. godini podneto je 6.760 predmeta od kojih najveći broj, njih 5.275, čine žalbe koje se odnose na trošenje budžetskih sredstava. Odbor je povodom razmatranja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2019. godinu usvojio sledeći Zaključak: Narodna skupština konstatuje da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Izveštaju o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2019. godinu ukazao na stanje u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i oblasti zaštite podataka o ličnosti. Narodna skupština podržava Vladu da intenzivira aktivnosti na odgovarajućim normativnim izmenama, posebno izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i u pogledu poboljšanja strateškog okvira u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Narodna skupština poziva Vladu da redovno podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju ovih zaključaka. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije". Odbor je doneo odluku da po hitnom postupku Narodnoj skupštini dostavi usvojene predloge zaključaka. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nevena Veinović, Sanja Lakić, Danijela Veljković, Dejan Kesar, Toma Fila, Đorđe Dabić, Nenad Baroš, Uglješa Marković, Nebojša Pavlović, Maričić Vladica, Jelena Žarić Kovačević i Milica Nikolić.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 16. decembra 2020. godine, članovi Odbora su pod prvom tačkom dnevnog reda razmotrili Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na pomenuti Predlog zakona narodni poslanici podneli su dva amandmana, koji Vlada i Odbor nisu prihvatili. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podnela Vlada, u načelu. Slavica Trifunović, pomoćnik ministra za informisanje i medije, istakla je da se izmena Zakona odnosi na dodatno finansiranje javnih servisa iz Budžeta Republike Srbije. Kako je rečeno na sednici Odbora, mesečna taksa od 255 dinara za dva javna servisa, RTS i RTV, nije dovoljna za nesmetano obavljanje njihovih osnovnih delatnosti. Nakon diskusije, članovi Odbora jednoglasno su prihvatili Predlog zakona, u načelu. Pod trećom tačkom dnevnog reda, članovi Odbora razmotrili su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, koji je podnela Vlada. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložila je Olga Gekić, pomoćnik ministra za informisanje i medije. Gekić je istakla da će potpisivanje Sporazuma predstavlja pravni osnov za dalje unapređenje odnosa i saradnje u oblasti audiovizuelnog stvaralaštva, s obzirom da će njegovim stupanjem na snagu prestati da važi jugoslovensko-francuski sporazum u oblasti filma, potpisanog 1975. godine, a koji sadrži odredbe koje su u pravnom i tehnološkom smislu prevaziđene. Odbor je nakon diskusije prihvatio Predlog zakona i izglasao predsednicu Odbora za izvestioca na sednici Narodne skupštine. Sednici je predsedavala zamenik predsednika Odbora Snežana Paunović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Željko Tomić, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Jovanović, Vuk Mirčetić, mr Jadranka Jovanović, Milica Dačić, Nataša Mihailović-Vacić, prof. dr Marko Atlagić, Lav-Grigorije Pajkić i Ivana Popović.

Na sednici održanoj 16. decembra 2020. godine, Odbor za Kosovo i Metohiju je razmotrio aktuelnu bezbednosnu situaciju na KiM sa aspekta mogućeg ugrožavanja bezbednosti srpskog naroda, a na osnovu informacija koje su dostavili: Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i Bezbednosno-informativna agencija. Odbor je konstatovao da položaj srpskog naroda na KiM karakteriše fizička, institucionalna, opšta pravna, imovinsko-pravna, ekonomska i zdravstvena nebezbednost. Građanima srpske nacionalnosti nije omogućeno da ostvare punu zaštitu lične i imovinske sigurnosti, kao i potpunu slobodu kretanja i nastanjivanja. Zaštita ljudskih prava i sloboda kretanja je nedovoljna, o čemu svedoči minimalni broj Srba i drugih raseljenih lica koji su se vratili na područje AP KiM, a povratnici su stalno suočeni sa pretnjama i napadima od strane albanskog stanovništva. Tokom 2020. godine na području AP KiM evidentirana su 63 slučaja etnički motivisanih napada na srpsko stanovništvo. Jedan od načina na koji se vrši pritisak na srpsko stanovništvo je insistiranje PIS u Prištini na procesuiranju srpskog i nealbanskog stanovništva zbog navodno izvršenih ratnih zločina, a bez konkretnih dokaza za pomenuta krivična dela. Neadekvatna zaštita osnovnih ljudskih prava pripadnika srpskog naroda od strane međunarodnih bezbednosnih snaga, kosovske policije i ostalih kosovskih institucija, doprinosi etničkom nasilju i zastrašivanju Srba. PIS na KiM ne nameravaju da zaustave napade na bezbednost i imovinu Srba zbog čega se očekuje nastavak ugrožavanja bezbednosti našeg naroda na KiM. Posebnu zabrinutost izazivaju provokacije kojima Priština pokušava da izazove reakciju srpske strane na KiM koja bi rezultirala incidentima, što bi Priština iskoristila za uspostavljanje „suvereniteta“ na celoj teritoriji KiM, odnosno za preuzimanje energetskih resursa na severu. Proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u „oružane“ snage, predstavlja pretnju za bezbednost R. Srbije i srpskog naroda na Kim, pre svega zbog povećanja brojnog stanja i planirane nabavke naoružanja većeg kalibra, razvoja obaveštajne komponente i sajber kapaciteta. Sve agresivnije i značajno pojačano delovanje, tzv. obaveštajne agencije Kosova prema severu Kosova, prvenstveno stvaranja agenturne mreže među Srbima na severu Kosova dodatno ugrožava bezbednost srpskog naroda. Izražena politička kriza na KiM može da utiče na odlaganje dijaloga Beograda i Prištine i formiranje Zajednice srpskih opština. Hapšenja optuženih bivših pripadnika OVK, koji su optuženi za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine izazvala su porast nezadovoljstva dela kosovskih Albanaca, što može ugroziti bezbednost Srba. Posebno zabrinjava što se u albanskoj dijaspori skuplja novac radi finansiranja albanskih ekstremističkih grupa sa teritorije KiM i iz Albanije sa ciljem organizacije protesta na KiM i na jugu centralne Srbije zbog postupanja Specijalizovanih sudskih veća. Takvi protesti mogu biti iskorišćeni za napade na srpski narod. Delovanje radikalnog krila vehabijskog pokreta jedna je od najzastupljenijih pretnji na Kosovu i Metohiji. Posebnu opasnost zbog mogućih terorističkih akcija predstavljaju povratnici sa džihad ratišta iz Iraka i Sirije. Odbor je zaključio da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji složena, u dužem periodu nestabilna i konstantno napeta, čemu doprinosi ugrožavanje lične i imovinske sigurnosti srpskog naroda, visok nivo korupcije i organizovanog kriminala, verski ekstremizam, političke tenzije i širenje virusa korona. Bezbednosna situacija ostaće osetljiva i nepredvidiva. Glavni bezbednosni rizik predstavljaju eventualne jednostrane akcije PIS u Prištini na severu Kosova i Metohije ili u ostalim srpskim sredinama, uperene protiv srpskog naroda.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održanoj 16. decembra 2020. godine, razmatran je položaj i perspektiva Srba u regionu u kontekstu podrške Republike Srbije i uticaja na položaj srpske zajednice u regionu. Predsednik Odbora Milomir Vujadinović poželeo je dobrodošlicu gostima, rečima da oni zapravo nisu gosti, već prijatelji koji su došli u svoj dom, Dom Narodne skupštine: „Siguran sam da našim sunarodnicima nikada nije bila potrebnija pomoć Republike Srbije nega sad, ali i da nikada nisu mogli više da se oslone na Srbiju nego danas“, rekao je Vujadinović. On je naglasio da predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ulaže velike napore da sa svim državnicima u regionu uspostavi i održi dobre odnos, što se preslikava na odnos Matice i Srba u regionu, ali i širom sveta. Predsednik Odbora zahvalio se potpredsedniku Narodne skupštine dr Vladimiru Orliću na prisustvu sednici Odbora, čime se, kako kaže Vujadinović, daje poseban značaj radu tog tela. Potpredsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić zahvalio se na mogućnosti da u svoje i u ime Narodne skupštine poželi dobrodošlicu prisutnima, poručivši im da su došli u svoju kuću. On je dodao da nije postojao uvek na isti način izgrađen osećaj prema institucijama Srbije, niti su te iste institucije uvek pokazivale istu vrstu osećaja sa svoje strane, niti istu vrstu pažnje i želje da se brinu o svojim sunarodnicima. „Od trenutka kada je predsednik Republike postao Aleksandar Vučić ta promena se dogodila i postala očigledna i mnoge od naših sunarodnika iznenadila i obradovala, prema rečima episkopa bihaćko-petrovačkog Sergija, pruživši dokaze trajne ljubavi kroz vrtiće, škole, puteve, hramove kojima se niko nije nadao i kojima su se obradovali svi“, rekao je potpredsednik Orlić. On je naglasio da Srbija ima snage i želje i drži visoko na listi prioriteta potrebu da se o svom narodu stara gde god da on živi. Direktor Srpske kuće u Podgorici Emil Labudović položaj Srba u Crnoj Gori opisao je kroz komentar jednog poslanika, koji je čuo prilikom jedne posete Narodnoj skupštini, a koji je rekao da su danas Srbi koji letuju u Albaniji, sigurniji nego oni koji letuju u Crnoj Gori: „Sa gorčinom moram da priznam da je to istina. Mi smo u Crnoj Gori ugroženi od braće, odnosno od razbraće, koji nas mrze onom iskonskom kainovskom mržnjom“, rekao je Labudović. Labudović je istakao da ono što Srbima najviše nedostaje, čak više i od materijalne pomoći, je podizanje duhovne i kulturne svesti o jedinstvu srpskog naroda. Labudović je rekao da će u Crnoj Gori početkom naredne godine biti izvršen popis stanovništva, te apelovao na Srbiju da preko međunarodnih faktora izvrši pritisak da taj popis bude zakonit. On je iskoristio priliku da izrazi zahvalnost predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću na pomoći da se obezbedi 3,7 miliona evra, za otvaranje Srpske kuće u Podgorici, naglasivši da niko za Crnu Goru i njen narod nije uradio više od predsednika Srbije, još od vremena Kralja Aleksandra. Mlađan Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, istakao je da je odnos Republike Srpske i Srbije uvek bio dobar, ali da je u proteklih sedam godina na dosada najvišem nivou. Naglasio je da pomoć Srbije nikada nije izostala i da je nemerljiva u borbi Republike Srpske za očuvanje nacionalnog identiteta, jezika i kulture. On je govorio i o nizu zajedničkih projekata iz oblasti infrastrukture, kulture i umetnosti, koji u značajnoj meri unapređuju položaj Republike Srpske i istakao važnost dodatnog jačanja ekonomske saradnje. Srđan Jeremić, predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar istakao je da na prostoru Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, koje je tesno povezano sa Republikom Srbijom, danas imamo očuvanu homogenu srpsku zajednicu koja u potpunosti baštini svoju tradiciju, kulturu, veru, običaje, jezik i pismo. Ipak on je ukazao na niz prava, garantovanih Ustavom Republike Hrvatske koja su uskraćena srpskoj nacionalnoj manjini, kao što je pravo na zapošljavanje, upotreba dvojezičnog jezika i pisma, školovanje na srpskom jeziku. Dr Ivan Bošnjak, kopredsedavajući međuvladinih mešovitih komisija za unapređenje položaja manjina, govorio je o dosadašnjim aktivnostima i postignutim rezultatima komisije koje su doprinele položaju manjina u regionu. On je naglasio da Srbija želi i može da pomogne manjinama u okruženju, kao i u ostatku sveta. U nastavku rada usledila je diskusija u kojoj su učestvovali članovi Odbora. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milomir Vujadinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Čotrić, mr Jadranka Jovanović, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Milan Đurica, Sanja Lakić, Mladen Bošković, Janko Langura, Nataša Ljubišić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić i Justina Pupin Košćal.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 16. decembra 2020. godine, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona podnet je jedan amandman od strane narodne poslanice dr Aleksandre Tomić, a Odbor je odlučio da amandman prihvati. Odbor je razmotrio i Predlog zakona izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na ovaj Predlog zakona podnet je jedan amandman od strane Vlade, koji je Odbor prihvatio. Na sednici je, u pojedinostima, razmotren i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona podnet je jedan amandman koji je podnela Vlada, a Odbor je odlučio da amandman prihvati. U nastavku sednice, članovi Odbora obavili su zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit Bank Srbija A.D. Beograd za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica, u načelu, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga Specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji. Predloge zakona Odboru su obrazložili pomoćnici ministra finansija. O Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit Bank Srbija A.D. Beograd za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica, u načelu, predstavnicu su istakli da je komercijalnim ugovorom predviđena ugovorena vrednost Projekta do 467.500.000 evra, kao i završetak projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova, a izvođenje radova obuhvata izgradnju tri deonice. Ugovorom o dugoročnom investicionom kreditu za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica, između Republike Srbije i UniCredit Bank Srbija A.D. Beograd, koji je potpisan u Beogradu 30. novembra 2020. godine, dogovoreni su sledeći finansijski uslovi: direktno zaduženje Republike Srbije u iznosu od 11.288.640.000 dinara, polugodišnja otplata zajma, svake godine, rok dospeća devet godina, uključujući period početka od dve godine, uz otplatu glavnice u 14 jednakih rata, od kojih prva dospeva 30. juna 2023. godine, a poslednja 31. decembra 2029. godine. Predstavnici predlagača o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji istakli su da se Sporazum odnosi na izgradnju Beogradskog metroa i na automatizaciju upravljanja elektrodistributivnom mrežom, kroz automatizaciju srednjenaponske distributivne mreže u Republici Srbiji. O Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga Specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja, koji je podnela Vlada, rečeno je da zaključenje Ugovora predstavlja značajan doprinos unapređenju bilateralne privredne i finansijske saradnje. Ugovor obezbeđuje zajedničke kriterijume za određivanje prava oporezivanja pojedinih kategorija dohotka i imovine, a stimuliše i ulaganje kapitala rezidenata Republike Srbije u Hong Kongu i rezidenata Hong Konga u Republici Srbiji. Nakon obrazloženja ovlašćenih predstavnika, Odbor je prihvatio sva tri predloga zakona. U nastavku sednice, Odbor je odlučivao o upućivanju predloga da Narodna skupština, u skladu sa članom 167. Poslovnika, po hitnom postupku razmatra Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i o upućivanju predloga da Narodna skupština, u skladu sa članom 167. Poslovnika, po hitnom postupku razmatra Predlog odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, i glasanjem usvojio ove predloge. Članovi Odbora odlučivali su o upućivanju predloga da Narodna skupština, u skladu sa članom 167. Poslovnika, po hitnom postupku razmatra Predlog odluke o izboru predsednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i glasanjem usvojili ovaj Predlog. Odbor je doneo i Odluku o zahtevu članova Odbora da se 16. sednica Odbora zatvori za javnost, koja će biti održana 22. decembra 2020. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Bratimir Vasiljević, Svetlana Milijić, Goran Kovačević, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Marina Mirković, Sonja Vlahović, Uglješa Marković, Ana Čarapić, Duško Tarbuk, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.

Na Trećoj sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, održanoj 15. decembra 2020. godine, razmotren je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložio je Zoran Lazarov, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za međunarodnu saradnju, evropske poslove i planiranje. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Aleksandar Marković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: mr Igor Bečić, prof. dr Zoran Dragišić, Milovan Drecun, Vladan Zagrađanin, Jasmina Obradović, Duško Tarbuk, Uglješa Mrdić, Marijana Krajnović, Ivan Ribać, Đorđe Todorović, Justina Pupin Košćal, Nataša Mihailović Vacić, Borisav Kovačević i Aleksandar Mirković.

Na sednici održanoj 15. decembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su jednoglasno doneli Odluku o obrazovanju radne grupe za izradu predloga kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Radna grupa će biti u sledećem sastavu: dr Aleksandar Martinović, predsednik radne grupe i članovi radne grupe: Aleksandar Marković, Snežana Paunović, Branimir Jovanović, Radovan Tvrdišić, Elvira Kovač, Selma Kučević i Života Starčević. U nastavku sednice, Odbor je jednoglsno doneo Odluku o visini osnovice za obračun i isplatu plate za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana lica u Službi predsednika Republike i Službi Narodne skupštine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova; dr Darko Laketić, Dijana Radović, dr Dragana Barišić, Zvonimir Stević, Luka Kebara, Marina Raguš, Veroljub Matić, Adam Šukalo, Marijana Krajnović, Sandra Božić i Ivana Nikolić.

Na sednici, održanoj 15. decembra 2020. godine, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2019. godinu. Izveštaj o radu, Odboru, je obrazložio direktor RATEL Dragan Pejović koji je istakao da su aktivnosti Regulatorne agencije u 2019. godini bile usmerene na očuvanje konkurentnog tržišta, poboljšanje uslova za rad operatera na tržištu telekomunikacija i poštanskih usluga, obezbeđivanja većeg stepena zaštite krajnjih korisnika, poboljšanje kvaliteta usluga, kao i unapređenje informacione bezbednosti u Republici Srbiji. Istaknuto je da je dato 12419 pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija, a oduzeto 4455. U toku prethodne godine izdate su i privremene dozvole za korišćenje radio-frekvencija za T-DAB radio-difuznu stanicu, na šest lokacija, čime je nastavljena faza testiranja za uvođenje terestričke digitalne audio radio-difuzije u Srbiji. U 2019. godini zvanično je započeta faza testiranja uvođenja tehnologije 5G, izdavanjem privremenih dozvola za korišćenje frekvencija u opsegu 3400 – 3800 MHz, koji u sadašnjoj fazi razvoja 5G tehnologije predstavlja osnovni opseg. Na sednici je bilo reči i o prihodima ostvarenim na tržištu elektronskih komunikacija Republike Srbije u 2019. godini, koji je iznosio 205,8 milijardi dinara, što je više za 3,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U bruto domaćem proizvodu Srbije prihodi od elektronskih komunikacija su u 2019. godini imali udeo od 3,8 odsto. Nakon predstavljanja Izveštaja i diskusije koja je usledila članovi Odbora usvojili su Izveštaj i izglasali Predlog zaključka koji će predložiti Narodnoj skupštini. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Bojan Torbica, Goran Pekarski, Dejan Kesar, Goran Spasojević, Nikola Vojinović, Milosav Milojević, Nikola Kožović, Maja Grbić, Samir Tandir, Milutin Mrkonjić, Adrijana Pupovac i Zoran Bojanić.

Odbor za kulturu i informisanje je, na sednici održanoj 14. decembra 2020. godine, razmotrio, u načelu, Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koji je podnela Vlada. Predlog zakona su obrazložili pomoćnik ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović i državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastruture Zoran Lakićević. Članovi Odbora jednoglasno su usvojili Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, u načelu. U nastavku sednice, Odbor je usvojio odgovor na Predstavku Adria media group na zakonitost rada REM. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Željko Tomić, Vuk Mirčetić, Akoš Ujhelji, Snežana Paunović, prof. dr Marko Atlagić, Lav-Grigorije Pajkić, mr Jadranka Jovanović, Miloš Terzić, Nebojša Bakarec, Ljubomir Marić, Justina Pupin Košćal, Milica Dačić i Samira Ćosović.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 14. decembra 2020. godine, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, više predloga zakona koje je podnela Vlada, a koji su uvršteni na dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u Republike Srbije u 2020. godini i to: Predlog zakona o digitalnoj imovini; Predlog zakona o fiskalizaciji; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost; Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o tržištu kapitala; Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnoj svojini; Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava; Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana; Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Povezane škole u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Sednici su prisustvovali i predloge zakona obrazlagali predstavnici ministarstva finansija, ministarstva rudarstva i energetike i ministarstva unutrašnjih poslova. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da su svi predlozi zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Toma Fila, Arpad Fremond, Milenko Jovanov, Miloš Terzić, Violeta Ocoljković, Vesna Nedović i Milena Popović.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 14. decembra 2020. godine, razmotreni su sledeći predlozi zakona, u načelu: Predlog zakona o digitalnoj imovini, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o fiskalizaciji, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost,koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o tržištu kapitala, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnoj svojini, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS- CoV-2, koji je podnela Vlada i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Povezane škole u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada. U ime predlagača zakona, predloge zakona članovima Odbora obrazlagali su ispred ministarstva finansija pomoćnik ministara Filip Šanović, državni sekretar Slavica Savičić, pomoćnik ministar Saša Stevanović, Tatjana Međedović iz Sektora za međunarodnu saradnju, Ana Tripović iz Uprave za javni dug, Željko Radovanović iz Uprave za sprečavanje pranja novca i Ognjen Popović, viši poslovni analitičar. Iz Ministarstva prosvete sednici je prisustvovao pomoćnik ministra za digitalizaciju Saša Stojanović, a iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija pomoćnik ministra Milan Dobrojević. Odbor je usvojio sve predloge zakona dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala predsednica odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Ana Čarapić, Vojislav Vujić, Ana Beloica, Bratimir Vasiljević, Veroljub Arsić, Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Olivera Pešić i mr Boban Birmančević.