Na sednici od 16. aprila, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su, u pojedinostima, više predloga zakona koji su na dnevnom redu Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini. Na Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije podneto je 534 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili četiri amandmana. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan od 57 amandmana koji su podneti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju. Takođe, ni 10 amandmana podnetih na Predlog zakona o dopunama Zakona o računovodstvu Vlada i Odbor nisu prihvatili. Ni osam amandmana podnetih na Predlog zakona o dopuni Zakona o reviziji nisu prihvaćeni ni od strane Vlade, ni od stane Odbora. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o faktoringu podneto je sedam amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću podneto je 15 amandmana. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan podneti amandman. Od 153 amandmana koji su podneti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan, a Odbor je podneo dva svoja amandmana na Predlog zakona, i to na članove 81. i 84. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost podneto je 12 amandmana koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Ni 16 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama Vlada i Odbor nisu prihvatili. Odbor je na Predlog zakona o izmenama Zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, Banca Intesa a.d. Beograd, NBG Bank Malta LTD, "AIK Banka" a.d. Niš i UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad podneo jedan svoj amandman, i to na član 3. Predloga zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Zoltan Pek, Zoran Bojanić, Momo Čolaković, Sonja Vlahović, Veroljub Arsić, Đorđe Kosanić, Duško Tarbuk, Dušan Bajatović i Milan Lapčević.

Na sednici od 16. aprila, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava odredili su pitanja za testiranje kandidata za izbor četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Zoltan Pek, Zoran Bojanić, Momo Čolaković, Sonja Vlahović, Veroljub Arsić, Đorđe Kosanić, Duško Tarbuk, Dušan Bajatović i Milan Lapčević.

Na sednici od 11. aprila, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su predloge zakona, koji su predloženi za dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini. Na predlog zamenika predsednika Odbora Milana Lapčevića, članovi Odbora odlučili su da obave zajedničku raspravu o svih 16 tačaka dnevnog reda sednice. Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, istakao je da se pred Odborom nalazi set finansijskih zakona u kojima su budžetski i fiskalni efekti dobro odmereni, usklađeni sa zahtevima koji se odnose na sprečavanje pranja novca, dok se poreski zakoni odnose na reformu Poreske uprave. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju vrši se usaglašavanje sa odredbama SSP-a radi slobodnog kretanja kapitala, što je važno zbog pripreme i otvaranja pregovaračkog Poglavlja 4. Ovaj Predlog se pre svega odnosi na poslovanje menjačnica, kao i na prenos nadležnosti kontrole njihovog poslovanja sa Poreske uprave na Narodnu banku Srbije. Predlozima zakona o dopunama Zakona o računovodstvu, o dopuni Zakona o reviziji i o izmenama i dopunama Zakona o faktoringu, uvažava se preporuka koja se odnosi na nadzor nad nefinansijskim sektorom, a društva koja se bave ovim delatnostima moraju u roku od šest meseci svoje propise da usaglase sa predloženim izmenama. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću ima mali broj promena i one se odnose na definisanje lica koja mogu da priređuju igre na sreću. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji donosi pet grupa promena, koje se odnose na uslove za realizaciju programa transformacije Poreske uprave, uslove za podizanje efikasnosti naplate poreza od strane poreskog organa, regulisanje radno pravnog statusa zaposlenih u Poreskoj upravi, prenos nadležnosti kontrole poslova menjača sa Poreske uprave na Narodnu banku Srbije i ostale izmene, među kojima je najvažnija, uspostavljanje jedinstvenog registra za praćenje naplate poreza na nivou lokalnih samouprava. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost vrši se, između ostalog, usklađivanje sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom, poresko oslobađanje na promet dobara kod određenih kategorija proizvođača, uvođenje niže kamatne stope oporezivanja hrane za životinje, ali i uvođenje uslova za povraćaj PDV-a stranim obveznicima. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama vrši se trajno oslobađanje plaćanja akcize za određene naftne derivate, koji se koriste u industrijskoj proizvodnji. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", Beograd (Projekat obnovljive energije Kostolac - vetropark) odnosi se na projekat vredan 96 miliona evra, od kojih 16 miliona izdvaja EPS, dok se 80 miliona evra obezbeđuje iz zajma. Ovaj zajam ima fiksnu kamatnu stopu od 0,85 odsto godišnje i rok dospeća od 15 godina. Predlog zakona o izmenama Zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, Banca Intesa a.d. Beograd, NBG Bank Malta LTD, "AIK Banka" a.d. Niš i UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad donosi se zbog činjenice da je OTP banka kupila Vojvođansku banku, kod koje su još 2014. godine uzeta sredstva u iznosu od 20 miliona dolara, od kojih je veći deo već vraćen. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš - Dimitrovgrad između Republike Srbije i Evropske investicione banke predstavlja direktnu obavezu Republike Srbije, i u iznosu je od 134 miliona evra, od čega se 73 miliona evra obezbeđuje iz Fonda za Zapadni Balkan, a 61 milion evra iz budžeta. Kamatna stopa je, i fiksno i varijabilno, 1,6 odsto, poček je pet godina, a rok otplate 25 godina. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat tehničko - putničke stanice (TPS) Zemun - faza 1) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj iznosi 14 miliona evra za izmeštanje železničke infrastrukture. Kamata je šestomesečni euribor, plus 1 odsto fiksna marža, sa rokom dospeća od 15 godina i počekom od 3,5 godina. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije - Program podsticanja obnovljive energije: Razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji (prva komponenta) odnosi se na zajam u iznosu od 20 miliona evra za nekoliko lokalnih samouprava u Srbiji koje će preći na grejanje na biomasu. Kamatna stopa je fiksna od 1,1 odsto godišnje, rok dospeća je 2021. godina, a rok otplate 2032. godina. Predlogom zakona o planskom sistemu Republike Srbije vrši se povezivanje politike planiranja sa politikom budžeta i uvodi jedinstveni informacioni sistem koji pomaže u planiranju i praćenju. Po obavljenoj raspravi, članovi Odbora prihvatili su, u načelu, Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, Predlog zakona o dopunama Zakona o računovodstvu, Predlog zakona o dopuni Zakona o reviziji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o faktoringu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Takođe, članovi Odbora prihvatili su, u načelu, i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", Beograd (Projekat obnovljive energije Kostolac - vetropark) i Predlog zakona o izmenama Zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, Banca Intesa a.d. Beograd, NBG Bank Malta LTD, "AIK Banka" a.d. Niš i UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Izmena i dopuna Konvencije o privremenom uvozu, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš - Dimitrovgrad između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat tehničko - putničke stanice (TPS) Zemun - faza 1) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Multilateralne konvencije za primenu mera koje se u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti odnose na poreske ugovore i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije - Program podsticanja obnovljive energije: Razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji (prva komponenta). Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora Milan Lapčević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Olivera Pešić, Đorđe Milićević, Goran Kovačević, Zoltan Pek, Zoran Bojanić, Momo Čolaković, Sonja Vlahović, Ivan Manojlović i Goran Ćirić.

Na sednici od 5. aprila, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2017. godinu, koji je predstavio predsednik DRI i generalni državni revizor Radoslav Sretenović. Sretenović je predstavio izvršenje programa rada DRI u izveštajnom periodu, realizaciju finansijskog plana, rad Saveta, a posebno je istakao preporuke koje je DRI dala za izmenu postojećih i donošenje novih propisa iz oblasti revizije. On je naveo da se 2017. godine obeležilo 10 godina postojanja DRI, kao i da su uvedene dve novine u njenom radu, a to su strategija razvoja ljudskih resursa i projekat kontrole kvaliteta revizija, za šta je DRI akreditovana 2016. godine. Predsednik DRI je naveo da su 2017. godine sprovedene revizije pravilnosti poslovanja i svrsishodnosti. Ukupno je izrađeno 376 revizorskih izveštaja, među kojima je 201 revizija finansijskih izveštaja, 2 revizije svrsishodnosti i 156 poslerevizorskih izveštaja. Sretenović je dodao i da je revizijom obuhvaćeno, između ostalog, 11 direktnih i 15 indirektnih korisnika javnih sredstava, 32 lokalne samouprave, četiri organizacije za obavezno socijalno osiguranje, 14 organizacija za zdravstveno osiguranje, 39 javnih preduzeća, Narodna banka Srbije u delu trošenja javnih sredstva, četiri javne agencije i četiri političke stranke. Za 201 reviziju finansijskih izveštaja, DRI je dala 19 pozitivnih mišljenja o finansijskim izveštajima, 19 pozitivnih mišljenja o pravilnosti poslovanja, 173 mišljenja sa rezervom o finansijskim izveštajima, odnosno, 169 mišljenja sa rezervom o pravilnosti poslovanja i sedam negativnih mišljenja o finansijskim izveštajima, odnosno, 11 negativnih mišljenja o pravilnosti poslovanja, naveo je Sretenović. On je naveo da su revizijom finansijskih izveštaja i poslovanja obuhvaćeni podaci o prihodima u iznosu od 2.472 milijarde dinara i rashodima u iznosu od 3.400 milijardi dinara. Zbir utvrđenih nepravilnosti i grešaka iznosi 743 milijarde dinara, a njihova struktura se odnosi na pripremne radnje za sastavljanje izveštaja, pogrešno iskazane podatke i nepravilnosti u poslovanju. Podaci su pokazali da 76,53 odsto subjekata revizije nije adekvatno uspostavilo internu kontrolu, a rashode za zaposlene su pogrešno iskazivali u iznosu od 300 miliona dinara. Takođe, subjekti revizije imali su nepravilnosti u poštovanju propisa kojima se ograničava zapošljavanje u javnom sektoru i nisu primenjivali umanjenja osnovice za isplatu plata u iznosu od 10 odsto, istakao je Sretenović. Kada su u pitanju javne nabavke, kod 73 subjekata revizije javne nabavke nisu bile sprovedene u skladu sa zakonskim propisima, što iznosi 2,36 milijarde dinara ili 7,41 odsto revidiranih sredstava. DRI je subjektima revizije dala 2.605 preporuka, i to 35 preporuke u revizijama svrsishodnosti i 2.570 preporuka u revizijama pravilnosti poslovanja, a rok za njihovo otklanjanje je 30 do 90 dana, rekao je Sretenović. On je dodao i da je najviše preporuka dato u oblasti rashoda i izdataka. Takođe, DRI je tokom 2017. i 2018. godine, zbog osnovane sumnje za prekršaj, podnela 512 prijava za 2016. i 2017.godinu, i to 428 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 22 za pokretanje postupka za privredni prestup, a podnete su i 52 krivične prijave protiv 54 odgovorna lica, zaključio je predsednik DRI. U toku samih revizija subjekti su preduzeli 570 aktivnosti za otklanjanje nedostataka, a državni organi su usvojili preporuke za izmene postojećih i donošenje novih zakonskih propisa, i to pet zakona i dva pravilnika. DRI je u izveštajnom periodu, pa do danas, dala i preporuke za donošenje novih propisa, i to 15 zakona, četiri uredbe, šest pravilnika i jedne odluke, a DRI je u 2017.godini izvršila sve planirane zadatke i aktivnosti, zaključio je predsednik DRI. U toku rasprave članovi Odbora pohvalili su saradnju koju je DRI imala u prethodnim godinama sa Odborom, posebno u delu revizije svrsishodnosti trošenja javnih sredstava, a predsednik DRI je, imajući u vidu da mu mandat ističe, zahvalio na saradnji Narodnoj skupštini, Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Pododboru za razmatranje izveštaja DRI i poželeo novim članovima Saveta i predsedniku DRI da održe kontinuitet ove saradnje i unaprede rad DRI. Predlog zaključka Odbora sa Izveštajem o radu Državne revizorske institucije za 2017. godinu članovi Odbora doneće na nekoj od narednih sednica i uputiti ga Narodnoj skupštini na razmatranje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Olivera Pešić, Đorđe Milićević, Goran Kovačević, Zoltan Pek, dr Milorad Mijatović, Zoran Bojanić, Veroljub Arsić, Đorđe Kosanić, Momo Čolaković, Sonja Vlahović i Goran Ćirić.

Na sednici održanoj 3. aprila članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava utvrdili su principe za sprovođenje testiranja kandidata za izbor četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić predložila je da se na dnevni red sednice uvrste dve tačke po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine i to: predlaganje hitnog postupka za razmatranje Predloga odluke o izboru članova Saveta Državne revizorske institucije i predlaganje hitnog postupka za razmatranje Predloga odluke o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti. Članovi Odbora su većinom glasova odlučili da Predlog odluke o izboru članova Saveta Državne revizorske institucije i Predlog odluke o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti upute Narodnoj skupštini na dalje razmatranje i usvajanje, po hitnom postupku. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sonja Vlahović, Zoran Bojanić, Veroljub Arsić, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Đorđe Milićević, Vojislav Vujić i Snežana B. Petrović

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, na sednici održanoj 29. marta, obavili su razgovor sa kandidatima za izbor člana Komisije za hartije od vrednosti i kandidatima za izbor Saveta Državne revizorske institucije. Na sednici su utvrđeni predlozi odluka o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti i izboru Saveta Državne revizorske institucije. Predsednica Odbora prof. dr Aleksandra Tomić obavestila je članove Odbora da je svoj predlog za izbor člana Komisije za hartije od vrednosti dostavila samo Poslanička grupa Srpske napredne stranke, koja je predložila Aleksandra Stojkovića. Po obavljenom razgovoru sa kandidatom, Odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti, kojim se predlaže Narodnoj skupštini da izabere Aleksandra Stojkovića za člana Komisije za hartije od vrednosti. Poslaničke grupe dostavile su Odboru svoje predloge i za izbor kandidata za Savet Državne revizorske institucije: PG SPS predložila je Bojanu Mitrović za potpredsednika Saveta, PG DS predložila je Branku Ljiljak za predsednika Saveta, PG Dveri dr Predraga Mirkovića za predsednika i Vladimira Ilića za člana Saveta, PG SNS dr Duška Pejovića za predsednika i Nevenku Bojanić, Marijanu Simović i Ljiljanu Dimitrijević za članove Saveta, PG PS-NSS-USS za člana Saveta predložila je Mariju Jocić. Odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru članova Saveta Državne revizorske institucije, kojim se predlaže Narodnoj skupštini da za predsednika Saveta izabere dr Duško Pejovića, potpredsednika Bojanu Mitrović, a za članove Saveta Nevenku Bojanić, Marijanu Simović i Ljiljanu Dimitrijević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora prof. dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Sonja Vlahović, Dušan Bajatović, Momo Čolaković, Zoran Bojanić, prof. dr Vladimir Marinković, Veroljub Arsić, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Goran Kovačević i Zoltan Pek.

Na sednici od 8. marta, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 17 - Ekonomska i monetarna politika, koji nosi oznaku „RESTRIKTIVNO“. U prvom delu sednice, koji je bio zatvoren za javnost, članovi Odbora dali su pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 17 - Ekonomska i monetarna politika. U drugom delu sednice, članovi Odbora odlučili su da se pokrene postupak za izbor člana Komisije za hartije od vrednosti. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Olivera Pešić, Đorđe Milićević, Goran Kovačević, Zoltan Pek, dr Milorad Mijatović, Zoran Bojanić, Veroljub Arsić, Milan Lapčević i Snežana Petrović.

Na sednici od 20. februara, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava doneli su Odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje predloga za izbor četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić obavestila je članove Odbora da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, 6. februara 2018. godine, obavestila Odbor da je četvoro članova Komisije kojima će 1. aprila 2018. godine isteći mandat. U skladu sa tim Odbor je doneo Odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje predloga za izbor četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kojom se sprovodi javni konkurs, nakon kojeg će Odbor dostaviti predlog Narodnoj skupštini za izbor četiri člana Komisije. Tekst javnog konkursa je sastavni deo Odluke, a rok za dostavljanje prijava kandidata je 30 dana od dana objavljivanja javnog konkursa. U nastavku sednice, Odbor je doneo Odluku o obrazovanju Radne grupe za sprovođenje postupka za izbor četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Radnu grupu čine predsedavajući Veroljub Arsić i članovi Goran Ćirić, dr Milorad Mijatović, Milan Lapčević i Goran Kovačević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Sonja Vlahović, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Olivera Pešić, Vojislav Vujić, Veroljub Arsić, Zoltan Pek, prof. dr Vladimir Marinković, Zoran Krasić, Milorad Mirčić i Milan Lapčević.

Na sednici od 15. decembra, koju su članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održali zajedno sa Odborom za evropske integracije, predstavljen je Program ekonomskih reformi 2018–2020. Program ekonomskih reformi 2018-2020 (ERP) predstavio je ministar finansija dr Dušan Vujović, koji je istakao da se ovakav dokument izrađuje već četvrti put kod nas, uz to da, za razliku od ranijih programa, koji su se bazirali na usaglašavanju makropolitika, ovaj dokument na jednom mestu objedinjuje makrofinansijsku situaciju i strukturne reforme. Vujović je dodao da je za izradu ovog dokumenta sada promenjena metodologija, koja je skraćena i sa jasno definisanim prioritetima reformi. Svrha donošenja ERP-a je unapređenje ekonomskog upravljanja u procesu pristupanja EU, odnosno, prelazak na koordinaciju ekonomskih politika, strukturne i fiskalne reforme, dok je opšti cilj spoj fiskalnih i strukturnih reformi, odnosno, stvaranje uslova da se fiskalne reforme iskoriste za jačanje strukturnih, kao i za jačanje konkurentnosti privrede, unapređenje poslovnog ambijenta i tržišta rada, postizanje finansijske stabilnosti, unapređenje transporta i energetike, infrastrukture, kao i za razvoj sektora poljoprivrede i industrije, naveo je ministar Vujović. Ovim programom će se izvršiti korekcija skupa prioriteta tj. jedan deo programa će biti tzv. „rolling“ program. Vlada Republike Srbije donosi odluku o ERP-u, realizuje ga Ministarstvo finansija uz pomoć Republičkog sekretarijata za javne politike, dodao je Vujović. Ministar je posebno podvukao da će u izradi ovog programa učestvovati i predstavnici organizacija civilnog sektora okupljeni u Nacionalni konvent o EU. Fokus ERP-a će biti na fiskalnoj politici do 2020. godine, očuvanju fiskalne stabilnosti, reformi budžetiranja i drugo. Takođe, obuhvatiće i tekuća makroekonomska kretanja sa projekcijama do 2020. godine, gde se očekuje da privredni rast u zemlji bude 3,7 odsto BDP-a, uz smanjenje javnog duga i smanjenje deficita, rekao je ministar finansija. On je dodao da bi bilo dobro smanjiti javni dug na 60 odsto BDP-a, što je granica Mastrihta, kao i stvoriti uslove da izvori rasta budu predvidivi. Cilj je postići deficit od 0,5 odsto BDP-a srednjoročno, a na rashodnoj strani budžeta smanjiti deficit i kamate. Lista prioriteta strukturnih reformi obuhvata devet oblasti i to: upravljanje javnim finansijama, energiju i saobraćaj, sektorski razvoj, borbu protiv sive ekonomije, digitalnu ekonomiju, trgovinske reforme, obrazovanje i veštine, zaposlenost i tržište rada i socijalno uključivanje, smanjenje siromaštva i promovisanje jednakih mogućnosti, naveo je Vujović. Ministar je predstavio i osnovnu listu prioriteta za period 2018–2020. godina, koja obuhvata transformaciju poreske uprave, unapređenje upravljanja kapitalnim investicijama, reformu energetskog tržišta i razvoj energetske infrastrukture, transport, razvoj poljoprivrednih gazdinstava i drugo. Nakon predstavljanja ERP-a, koji je u fazi izrade, članovi Odbora razmenili su mišljenja sa ministrom o strukturnim reformama, pitanju deficita, privrednom rastu, javnom dugu, ravnomernom regionalnom razvoju, direktnim podsticajima za poljoprivredu, infrastrukturnim projektima, reformi poreske uprave i drugo. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Sonja Vlahović, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Olivera Pešić, Vojislav Vujić, dr Milorad Mijatović, Đorđe Milićević, Veroljub Arsić, Saša Radulović, Goran Ćirić, Milan Lapčević i Zoltan Pek.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 12.decembra, obavili razgovor sa kandidatima za izbor predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije i direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić obavestila je članove Odbora da su svoje predloge za predsednika Saveta guvernera NBS i direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama dostavile poslaničke grupe SNS i Dveri. PG SNS predložila je za predsednika Saveta guvernera NBS dr Nebojšu Savića, a za direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama Željka Jovića, dok je PG Dveri za obe funkcije predložila dr Predraga Mitrovića. Po obavljenom razgovoru sa kandidatima, Odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije, kojim se predlaže Narodnoj skupštini da izabere dr Nebojšu Savića za predsednika Saveta guvernera NBS. Takođe, Odbor je odlučio da ovaj Predlog odluke uputi Narodnoj skupštini po hitnom postupku. Odbor je utvrdio i Predlog odluke o izboru direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama Narodne banke Srbije, kojim se predlaže Narodnoj skupštini da za direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama NBS izabere Željka Jovića. I ovaj Predlog odluke Odbor je uputio Narodnoj skupštini po hitnom postupku. U nastavku sednice predsednica Odbora obavestila je članove Odbora da je član Komisije za hartije od vrednosti Žarko Milićević 13.novembra 2017.godine podneo ostavku na ovu funciju. S obzirom da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata članovima Komisije za hartije od vrednosti na predlog nadležnog Odbora, članovi Odbora utvrdili su Predlog odluke o prestanku funkcije člana Komisije za hartije od vrednosti Žarku Milićeviću i uputili ga Narodnoj skupštini po hitnom postupku. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Sonja Vlahović, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Olivera Pešić, Vojislav Vujić, dr Milorad Mijatović, Gorica Gajić, Đorđe Milićević, Zoran Krasić i Milorad Mirčić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 10. decembra, razmotrio amandmane podnete predloge zakona, koji su na dnevnom redu Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora da se, radi efikasnijeg rada, obavi objedinjena rasprava o amandmanima na predloge zakona, a da se kod svake tačke dnevnog reda izjasne o prihvaćenim i odbijenim amandmanima jednim glasanjem. Sednici je prisustvovao ministar finansija dr Dušan Vujović. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2017.godinu podneto je 35 amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu podneto je ukupno 418 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su amandman na član 5. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, dok su odbili preostalih 417 amandmana. Od ukupno 918 amandmana podnetih na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, Vlada i Odbor prihvatili su dva amandmana, koje je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na član 8. sa ispravkom i član 16. Predloga zakona, dok ostalih 916 amandmana nisu prihvatili. Mišljenje su izuzeli članovi Odbora Milan Lapčević, na sve amandmane koje je podneo na Predlog zakona i Saša Radulović, na sve amandmane koje su na ovaj Predlog zakona podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Dosta je bilo. Odbor je podneo i dva svoja amandmana i to na član 1. i na član 5. Predloga zakona, koje je predstavnik predlagača, ministar finansija dr Dušan Vujović prihvatio na sednici Odbora. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost podneto je 58 amandmana. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan amandman. Od 71 podnetog amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ukupno je podneto 16 amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Od ukupno 185 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Vlada i Odbor su prihvatili osam amandmana, koje je na Predlog zakona podnela narodna poslanica dr Aleksandra Tomić, i to na članove 10, 11, 12, 36, 38, 40, 42. i 51. Predoga zakona. Preostale amandmane Vlada i Odbor nisu prihvatili. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini podneto je 32 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su amandman na član 15. Predloga zakona, koji su zajedno podneli narodni poslanici Jelena Žarić Kovačević i Aleksandar Marković, dok preostale amandmane nisu prihvatili. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ukupno je podneto 47 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili tri amandmana, koje je podnela narodna poslanica dr Aleksandra Tomić, i to na članove 8, 9. i 10. Predloga zakona, dok ostale amandmane nisu prihvatili. Od 85 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Vlada i Odbor prihvatili su amandman na član 1. Predloga zakona, koji su, u istovetnim tekstu, podneli narodni poslanici dr Aleksandra Tomić i prof.dr Vladimir Marinković, dok nisu prihvatili ostalih 84 amandmana. Od ukupno dva amandmana, koji su podneti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Na Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma podneto je 24 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su pet amandmana, koje je na članove 4, 18, 104, 109. i 116. Predloga zakona podnela Narodna banka Srbije, kao i amandman na član 11. Predloga zakona, koji su zajedno podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Zoran Krasić i Aleksandra Belačić, kao i amandman na na član 12. Predloga zakona, koji su zajedno podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Zoran Krasić i Aleksandar Šešelj. Ostale amandmane, Vlada i Odbor nisu prihvatili. Na Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma ukupno je podneto osam amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili jedan, i to na član 16. Predloga zakona, koji su zajedno podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Miljan Damjanović i Zoran Krasić, dok ostalih sedam amandmana nisu prihvatili. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Veroljub Arsić, Sonja Vlahović, Zoltan Pek, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Saša Radulović, Goran Ćirić, Duško Tarbuk, Đorđe Kosanić, prof. dr Vladimir Marinković i Milan Lapčević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 4.decembra, razmotrio 18 predloga zakona i odluka iz delokruga svog rada. Odbor je razmotrio u načelu Predlog zakona o dopuni Zakona o Budžetu Republike Srbije za 2017. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2017. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2017. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2017. godinu. Takođe, razmotreni su u načelu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Repubičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2018. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Odbor je razmotrio i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za razvojne politike u oblasti upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda sa opcijom odloženog povlačenja sredstava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Program unapređenja efikasnosti i održivosti infrastrukture) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. U načelu, Odbor je razmotrio i Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednički pretres o svim tačkama dnevnog reda, koje je članovima Odbora obrazložio predstavnik predlagača, ministar finansija dr Dušan Vujović, koji je naveo da se pred narodnim poslanicima nalazi veliki broj predloga zakona koji predstavljaju jednim delom paket za realizaciju trogodišnjeg programa sa MMF-om i obuhvataju manje izmene, zatim tu su prateći zakoni koji su povezani sa realizacijom programa reformi, kao i par operativnih predloga zakona koji se odnose na ratifikaciju kredita koji su ranije potpisani. Govoreći o Predlogu zakona o budžetu za 2018.godinu ministar je naveo da planirani ukupni prihodi iznose 1,178 milijardi dinara, dok rashodi iznose 1,207 milijardi dinara što daje deficit od 0,6 odsto očekivanog BDP-a ili 0,7 odsto na nivou opšte države, što predstavlja rekordno nizak deficit. Ta projekcija bazira se na realnom rastu od 3,5 odsto, uz BDP deflator od 2,7 odsto, što je i očekivana inflacija u narednoj godini. Ministar je istakao da ćemo do kraja ove godine imati rekordno visok suficit od 0,7 odsto BDP-a, što će biti na raspolaganju za jednokratne troškove. Ministar je naveo da javna potrošnja prati dinamiku BDP-a i ti rashodi će biti 25,4 odsto BDP-a, kao i da nema povećanja učešća potrošnje u BDP-u (8,3 odsto BDP-a ide na zarade i na povećanje plata i penzija). Ministar je istakao kao veoma značajno obezbeđivanje sredstava za investicije u iznosu od 128,3 milijarde dinara na nivou republičkog budžeta, odnosno, 2,7 odsto BDP-a ili 3,6 odsto BDP-a na nivou opšte države. Nastavlja se sa politikom subvencionisanja koji ima razvojni karakter i očekuje se da kapacitet u planiranju bude dovoljan da dovede do realizacije kapitalnih projekata. Ministar Vujović je istakao da se efekti fiskalne politike najbolje vide na smanjenju kamata, tako da su sredstva za tu namenu smanjena za 16 milijardi dinara, kao i da će svako naredno zaduživanje biti po nižim kamatnim stopama, ispod 2 odsto. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izneo je analizu predloga budžeta za 2018.godinu istakavši da je mali i održiv deficit ono što je u ovom predlogu dobro, a još bolje je to što se vidi da je taj nivo moguće održavati i u narednim godinama. Tako nizak deficit i izbalansiran budžet omogućiće brzo opadanje duga u odnosu na ekonomsku snagu zemlje za oko 2 procentna poena, tako da će sledeće godine pasti sa 65 odsto na 63 odsto. Fiskalni savet smatra da je dug i dalje visok, a njegovo smanjenje vodi ka porastu privrednog rasta, istakao je Petrović. On je dodao da su u budžetu prihodi i rashodi realno planirani, i pohvalio je pozitivnu promenu u strukturi rashoda u korist investicija. Kritikujući predlog budžeta za narednu godinu Petrović je naveo da su u prvom redu te kritike upućene na zadržđavanje privremenih mera sa početka konsolidacije, koje i dalje ostaju na snazi, što Fiskalni savet smatra neopravdanim. Fiskalni savet smatra da ima prostora za rashode, a pre svega za ukidanje privremenog umanjenja penzija. Zatim, zabrana zapošljavanja ostaje na snazi, a ukupni nivo zaposlenosti u javnom sektoru odgovara standardima po broju stanovnika u Evropi, pa dodatno smanjenje zaposlenosti može otežati stvari u ovom sektoru. Fiskalni savet smatra da su zarade u javnom sektoru iznad ekonomske snage zemlje i smatra da bi fond plata trebalo da raste sporije. Fiskalni savet smatra da je pozitivno to što će biti povećane investiticije, rast u ukupnoj državi biće 3,6 BDP-a i na srednji rok bi trebalo da ide na 4,5 BDP-a. Međutim, ima nedovoljno investiticija u zdravstvo, školstvo i zaštitu životne sredine, istakao je Petrović. I poslednja kritika odnosila se na proceduru, odnosno, nedostavljanje predloga zakona na vreme, kao i na potrebu da se donese završni račun budžeta koji će se razmatrati u Narodnoj skupštini. Petrović je dodao i da Fiskalni savet nije za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, jer smatra da otvaraju mogućnost utaje poreza. Na kraju sednice, predstavnici Kancelarije za budžet predstavili su analizu predloženog budžeta za 2018.godinu. Nakon duže rasprave, članovi Odbora prihvatili su sve predložene zakone i odluke. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Zoltan Pek, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Saša Radulović, Zoran Krasić, Milorad Mirčić i Goran Ćirić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrio je na sednici održanoj 2. decembra, Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije (REM) za 2017. godinu. Predlog Finansijskog plana obrazložio je zamenik predsednika Saveta REM-a Goran Petrović. On je naglasio da je Predlog finansijskog plan usklađen sa novim pravilnikom koji je usvojila Vlada Republike Srbije. Njime su svim pružaocima medijskih usluga naknade linearno snižene za 25, 8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, čime su prihodi i rashodi uravnoteženi i ukupno iznose 265 miliona dinara. Nakon kraće rasprave Odbor je, većinom glasova, utvrdio Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2017. godinu i predložio Narodnoj skupštini da ga razmotri po hitnom postupku. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Duško Tarbuk, Veroljub Arsić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Srbislav Filipović, Zoltan Pek, Zoran Bojanić, Vojislav Vujić, Milan Lapčević, dr Milorad Mijatović i Snežana Petrović.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 23. novembra, razmotrio tri predloga zakona koji su predloženi za razmatranje na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, za deonicu Beograd Centar - Stara Pazova između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca obrazložio je Miodrag Poledica, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji je istakao da se ovaj zajam odnosi na modernizaciju prve deonice pruge Beograd - Subotica, i to u delu od Beograda do Stare Pazove, ukupne dužine 34,5 km. Rok otplate zajma je 20 godina, sa grejs periodom od pet godina i odnosi se na finansiranje 85 odsto vrednosti projekta, dok se preostalih 15 odsto finansira iz budžeta Republike Srbije. Kamatna stopa je dva odsto, a taksa na nepovučena sredstva 0,25 odsto. Inače, ukupna vrednost projekta iznosi 350 miliona dolara, zaključio je Poledica. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su jednoglasno Predlog zakona. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između KfW Frankfurt na Majni i Republike Srbije koju predstavlja ministar finansija za Program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji V obrazložio je Branko Drčelić, v.d. direktora Uprave za javni dug Ministarstva finansija koji je istakao da će se ovim zajmom finansirati projekti u vodosnabdevanju za četiri opštine u Srbiji, i to Kikindi, Paraćinu, Vrbasu i Knjaževcu. Vrednost zajma, koji je inače peti po redu kod ove finansijske institucije, iznosi 17 miliona evra, rok otplate je 20 godina uz grejs period od pet godina i sa fiksnom kamatnom stopom od 1,1 odsto godišnje. Zajam će vraćati javna komunalna preduzeća u opštinama u kojima se radovi sprovode, tako što će sredstva uplaćivati u budžet Republike Srbije, a Republika dalje izmirivati obaveze prema zajmodavcu. U Kikindi će se izraditi novo postrojenje za preradu vode, u Paraćinu će se izvršiti zamena cevovodne mreže, u Vrbasu će se izraditi novi bunari i cevovod za pet okolnih sela, a u Knjaževcu zameniti cevovodna mreža i izraditi nov dovodni cevovod. Rok za izradu projеkta je dve i po godine od ratifikacije ugovora o zajmu. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona većinom glasova. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640 između Republike Srbije i Evropske investicione banke takođe je obrazložio Branko Drčelić, v.d. direktora Uprave za javni dug Ministarstva finansija. On je podsetio da su zajmovi kod EIB veoma povoljni, ali da je do potrebe za ratifikacijom ovog Ugovora došlo zbog promena u internim procedurama ove finansijske organizacije, te je bilo potrebno naći pravni osnov da Republička komisija za zaštitu u postupcima javnih nabavki može da postupa po eventualnim prigovorima. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona jednoglasno. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Sonja Vlahović, Zoltan Pek, Olivera Pešić, Đorđe Milićević, Snežana R. Petrović i Goran Ćirić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 14. novembra, razmotrio Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Klinički centri/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Predlog zakona obrazložio je direktor Uprave za javni dug Ministarstva finansija Branko Drčelić, koji je naveo da je ovaj Ugovor potpisan 12. jula 2017. godine, u iznosu od 50 miliona evra, na period od 25 godina otplate, uz grejs period od četiri godine. Sredstva će se povlačiti u najviše pet tranši, a povlačenje se očekuje do kraja 2021.godine. Ovaj zajam je uzet bez provizija i naknada, a u slučaju da se sredstva ne povlače, za državu nema dodatnih troškova. Deo sredstava za nabavku opreme za kliničke centre obezbeđuje Republika Srbija u iznosu od 15 miliona evra, istakao je Drčelić. Nakon kraće rasprave članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Klinički centri/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke. U nastavku sednice, konstatovan je prestanak funkcije direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama Narodne banke Srbije Đorđu Jevtiću, istekom mandata i prestanak funkcije predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije dr Nebojši Saviću, istekom mandata. Odbor će, u skladu sa zakonom, pokrenuti postupak za izbor novog direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama Narodne banke Srbije i predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Momo Čolaković, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Duško Tarbuk, Zoltan Pek, Zoran Krasić i Milorad Mirčić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 24. oktobra, razmotrio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložila je Ana Marija Viček, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sporazum je potpisan 12. maja 2017. godine u iznosu od 47 miliona evra, a njegova realizacija će doprineti ostvarivanju ciljeva Strategije razvoja vaspitanja i obrazovanja do 2020. godine, posebno u delu koji se odnosi na predškolsko vaspitanje i obrazovanje najosetljivijih grupa, kao što su siromašna, romska i deca sa posebnim potrebama, istakla je Viček. Prioriteti realizacije Sporazuma ogledaju se u četiri komponente i to: proširenje ponude mesta u predškolskim ustanovama u iznosu od 32 miliona evra; unapređenje kvaliteta usluga predškolskih ustanova u iznosu od 4,7 miliona evra; podrška deci i porodicama u iznosu od 8,4 miliona i upravljanje projektom u iznosu od 1,9 miliona evra, navela je Viček. Ona je dodala i da će se projekat sprovesti do kraja 2022. godine, a zajam je odobren pod sledećim uslovima: 0,25 odsto pristupna naknada, 0,25 odsto naknada za angažovanje sredstava, a kamatna stopa iznosi šestomesečni euribor plus 0,95 odsto, uz mogućnost konverzije kamatne stope iz varijabilne u fiksnu i sa grejs periodom od pet godina. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Predlog zakona. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Arpad Fremond i Milorad Mirčić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.