Na sednici od 15. decembra, koju su članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održali zajedno sa Odborom za evropske integracije, predstavljen je Program ekonomskih reformi 2018–2020.
Program ekonomskih reformi 2018-2020 (ERP) predstavio je ministar finansija dr Dušan Vujović, koji je istakao da se ovakav dokument izrađuje već četvrti put kod nas, uz to da, za razliku od ranijih programa, koji su se bazirali na usaglašavanju makropolitika, ovaj dokument na jednom mestu objedinjuje makrofinansijsku situaciju i strukturne reforme.
Vujović je dodao da je za izradu ovog dokumenta sada promenjena metodologija, koja je skraćena i sa jasno definisanim prioritetima reformi. Svrha donošenja ERP-a je unapređenje ekonomskog upravljanja u procesu pristupanja EU, odnosno, prelazak na koordinaciju ekonomskih politika, strukturne i fiskalne reforme, dok je opšti cilj spoj fiskalnih i strukturnih reformi, odnosno, stvaranje uslova da se fiskalne reforme iskoriste za jačanje strukturnih, kao i za jačanje konkurentnosti privrede, unapređenje poslovnog ambijenta i tržišta rada, postizanje finansijske stabilnosti, unapređenje transporta i energetike, infrastrukture, kao i za razvoj sektora poljoprivrede i industrije, naveo je ministar Vujović.
Ovim programom će se izvršiti korekcija skupa prioriteta tj. jedan deo programa će biti tzv. „rolling“ program. Vlada Republike Srbije donosi odluku o ERP-u, realizuje ga Ministarstvo finansija uz pomoć Republičkog sekretarijata za javne politike, dodao je Vujović. Ministar je posebno podvukao da će u izradi ovog programa učestvovati i predstavnici organizacija civilnog sektora okupljeni u Nacionalni konvent o EU.
Fokus ERP-a će biti na fiskalnoj politici do 2020. godine, očuvanju fiskalne stabilnosti, reformi budžetiranja i drugo. Takođe, obuhvatiće i tekuća makroekonomska kretanja sa projekcijama do 2020. godine, gde se očekuje da privredni rast u zemlji bude 3,7 odsto BDP-a, uz smanjenje javnog duga i smanjenje deficita, rekao je ministar finansija. On je dodao da bi bilo dobro smanjiti javni dug na 60 odsto BDP-a, što je granica Mastrihta, kao i stvoriti uslove da izvori rasta budu predvidivi. Cilj je postići deficit od 0,5 odsto BDP-a srednjoročno, a na rashodnoj strani budžeta smanjiti deficit i kamate.
Lista prioriteta strukturnih reformi obuhvata devet oblasti i to: upravljanje javnim finansijama, energiju i saobraćaj, sektorski razvoj, borbu protiv sive ekonomije, digitalnu ekonomiju, trgovinske reforme, obrazovanje i veštine, zaposlenost i tržište rada i socijalno uključivanje, smanjenje siromaštva i promovisanje jednakih mogućnosti, naveo je Vujović. Ministar je predstavio i osnovnu listu prioriteta za period 2018–2020. godina, koja obuhvata transformaciju poreske uprave, unapređenje upravljanja kapitalnim investicijama, reformu energetskog tržišta i razvoj energetske infrastrukture, transport, razvoj poljoprivrednih gazdinstava i drugo.
Nakon predstavljanja ERP-a, koji je u fazi izrade, članovi Odbora razmenili su mišljenja sa ministrom o strukturnim reformama, pitanju deficita, privrednom rastu, javnom dugu, ravnomernom regionalnom razvoju, direktnim podsticajima za poljoprivredu, infrastrukturnim projektima, reformi poreske uprave i drugo.
Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.
Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Sonja Vlahović, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Olivera Pešić, Vojislav Vujić, dr Milorad Mijatović, Đorđe Milićević, Veroljub Arsić, Saša Radulović, Goran Ćirić, Milan Lapčević i Zoltan Pek.
