Na sednici, koja je održana 14. februara 2022. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava usvojili su Predlog zakona o dopunama Zakona o Privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona obrazložili su pomoćnica ministra finansija Sanja Talijan i Vladimir Pejčić iz Sektora za digitalizaciju u oblasti finansija, nakon čega je Odbor prihvatio ovaj zakon, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a od članova i zamenika članova Odbora prisustvovali su: Ana Čarapić, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Duško Tarbuk, Zoran Bojanić, Velibor Milojičić, Olivera Pešić, Marina Mirković i Sonja Vlahović.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je na sednici, održanoj 4. februara 2022. godine, razmotrio, u pojedinostima, Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona podneto je pet amandmana narodnih poslanika, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili dva. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, dr Milorad Mijatović, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović, Marina Mirković, Ana Čarapić, Adrijana Pupovac, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 2. februara 2022. godine, razmatrani su sledeći predlozi zakona: 1. Razmatranje Predloga zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je podnela Vlada, u načelu; 2. Razmatranje Predloga zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa a.d. Beograd, Raiffeisen banka a.d. Beograd, Komercijalna banka a.d. Beograd, Sberbank Srbija a.d. Beograd, OTP banka Srbija akcionarsko društvo Novi Sad i Nova Ljubljanska banka d.d. Ljubljana po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, koji je podnela Vlada, u načelu; 3. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne investicione banke, koji je podnela Vlada; 4. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivnju Ugovora o kreditu koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u iznosu do 400.000.000 evra uz osiguranje od strane Multilateralne agencije za garantovanje investicija u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u Srbiji preko Bechtel Enka UK Limited Ogranak Beograd za potrebe privrednog društva „Koridori Srbije“ d.o.o. Beograd u vezi sa izgradnjom infrastrukturnog koridora autoputa E-761 deonice Pojate – Preljina (Moravski koridor) između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija kao Zajmoprimca i J.P. MORGAN AG kao Agentom i JPMORGAN CHASE BANK, N.A., LONDON BRANCH kao Prvobitnim mandatnim vodećim aranžerom i Credit Agricole Corporate and Investment Bank, Raiffeisen Bank International AG i Santander Bank N.A. kao Mandatnim vodećim aranžerima i CaixaBank, S.A. i UBS Switzerland AG kao Vodećim aranžerima i Banco Santander, S.A., CaixaBank, S.A., Credit Agricole Corporate and Investment Bank, JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch, Raiffeisen Bank International AG i UBS Switzerland AG kao Prvobitnim zajmodavcima, koji je podnela Vlada; 5. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANK AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANK AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANK AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta, koji je podnela Vlada; 6. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji – faza II), između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada; 7. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu Program čvrstog otpada u Srbiji, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada; 8. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu br. CRS 1022 01 A između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca za realizaciju Programa čvrstog otpada u Srbiji, koji je podnela Vlada; 9. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada; 10. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu od 203.400.928 evra između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, aranžiran od strane BANK OF CHINA SRBIJA A.D. BEOGRAD kao Ovlašćenog glavnog aranžera sa BANK OF CHINA LIMITED HUNGARIAN BRANCH u svojstvu Agenta i BANK OF CHINA LIMITED HUNGARIAN BRANCH kao Prvobitnim zajmodavcem, koji je podnela Vlada; 11. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma („Fruškogorski koridor“) između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke kao Zajmodavca, koji je podnela Vlada; 12. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2106 (2021) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Centar za obuku za dualno obrazovanje, koji je podnela Vlada i 13. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Odluke Broj 1/2021 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije o izmeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, zamenom njegovog Protokola 3 o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metodama administrativne saradnje, koji je podnela Vlada. Predloge zakona u ime ministarstva finansija obrazložili su Vesna Jevtić i Ognjen Popović. Odbor je jednoglasno prihvatio predloge zakona dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala predsednica Odbor dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ana Čarapić, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Duško Tarbuk, prof. dr Vladimir Marinković, Zoran Bojanić, Olivera Pešić, Sonja Vlahović, Viktor Jevtović i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora, održanoj 11. januara, razmotren je, u načelu, Predlog zakona o Privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka Ministarstva finansija Slavica Savičić. Odbor je jednoglasno prihvatio Predlog zakona o Privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Ana Čarapić, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, doc. dr Mihailo Jokić, Duško Tarbuk, dr Milorad Mijatović, Zoran Bojanić, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović, Viktor Jevtović i dr Boban Birmančević.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici, održanoj 28. decembra 2021. godine, razmotrio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost (AEOS), koji je podnela Vlada. Predlog zakona je obrazložila predstavnica Ministarstva finansija Milka Živanović, nakon čega su ga članovi Odbora usvojili. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamernici članova Odbora: Zoran Tomić, Snežana Petrović, Zoltan Pek, Svetlana Milijić, Velibor Milojičić, Viktor Jevtović, Nikola Vojinović, Ana Beloica, Duško Tarbuk, prof. dr Vladimir Marinković i Zoran Bojanić.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 23. decembra 2021. godine, razmotren je, u pojedinostima, Predlog zakona o tržištu kapitala, koji je podnela Vlada. Na ovaj Predlog zakona podneta su dva amandmana, koje su Vlada i Odbor prihvatili. Članovi Odbora su na sednici razmotrili, u načelu, Predlog zakona o izmeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji je podnela Vlada, a obrazložio v.d. pomoćnika ministra finansija Ognjen Popović. Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog zakona. Članovi Odbora su, u nastavku sednice, dali saglasnost na Treću izmenu Finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2021. godinu i na Predlog finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2022. godinu, koje je obrazložio sekretar Komisije Luka Milošević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održao je 16. i 17. decembra 2021. godine sednicu, van sedišta Narodne skupštine, u Vranju, na kojoj je predstavljen Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Vranje za 2018. godinu i Izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja Javnog preduzeća za grejanje i održavanje stambenih zgrada i poslovnih prostorija „Novi dom“ Vranje za 2018. godinu. Sednici su, pored članova Odbora, prisustvovali i gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković sa predstavnicima Grada i saradnicima, predsednik Saveta Državne revizorske institucije (DRI) dr Duško Pejović sa saradnicima, predstavnici Minstarstva finansija, preduzeća „Novi dom“ iz Vranja, kao i predstavnici nevladine organizacije Transparentnost Srbija i međunarodne organizacije UNDP. Otvarajući sednicu, predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da se na ovaj način ispunjavaju obaveze Odbora predviđene Vladinim Programom reforme upravljanja javnim finansijama – da Odbor razmatra izveštaje DRI pojedinačnih korisnika javnih sredstava. Gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković, naveo je da je Grad Vranje posvećen jačanju internih kontrola i edukaciji zaposlenih, kako bi se izbegle greške prilikom primene propisa. Milenković je naglasio da prelomnu tačku predstavlja dolazak revizora 2017. godine, na početku tekućeg mandata uprave, kada su kroz revizije za 2016. godinu i izveštaje ukazali na ozbiljne nepravilnosti u radu skoro svih budžetskih korisnika, i dodao da je krajnji ishod bio negativno mišljenje o konsolidovanim finansijim izveštajima Grada Vranja za tu godinu. Grad je imao i velik javni dug i bio je pred bankrotom, naveo je on. Nakon toga, finansijska disciplina je podignuta na viši nivo, a zahvaljujući podršci predsednika Republike i Vlade Srbije, smanjeno je dugovanje grada i intenzivirane su kapitalne investicije, istakao je dr Milenković. Za jačanje sistema finansijske uprave i kontrole u Gradu Vranju, formirana je služba budžetske inspekcije i interna revizija, naveo je gradonačelnik, i zahvalio se na podršci i saradnji DRI i Ministarstvu finansija. Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Vranje za 2018. godinu predstavio je predsednik Saveta Državne revizorske institucije dr Duško Pejović, navodeći da je poslednja izvršena revizija u Vranju obavljena 10. juna 2019. godine za 2018. godinu, i doneto je mišljenje s rezervom, što predstavlja napredak u odnosu na prethodnu reviziju, kada je data negativna ocena. Revizijom za 2018. godine ostvaren je budžetski deficit u iznosu od 164 miliona dinara. Naveo je da je u prethodnoj reviziji uočena 41 nepravilnost, odnosno preporuka, od kojih su 17 otklonjene u postupku revizije, dok je za preostale 24 preporuke, dat rok za otklanjanje istih, te su samo tri ostale neispravljene, odnosno delimično ispravljene. Naveo je da su u 2021. godini izvršene ukupno 23 revizije od kojih je 20 razmatrano u skupštinama lokalnih vlasti. Dodao je da je 91 odsto izveštaja Državne revizorske institucije bio pred odbornicima lokalnih samouprava. Pejović je članovima Odbora obrazložio i Izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja Javnog preduzeća za grejanje i održavanje stambenih zgrada i poslovnih prostorija „Novi dom“ Vranje, za 2018. godinu, istakavši da su rokovi za podnošenje završnog računa bili u skladu sa zakonskim rokovima. Državna revizorska institucija je dala mišljenje s rezervom i ukazala na nepravilnosti preduzeća, između ostalog, nije usvojena strategija upravljanja kod obrtne imovine, nije usvojen interni akt o magacinskom poslovanju i ukazao na druge uočene nepravilnosti. U nastavku rada, Odbor je dao saglasnost na Predlog finansijskog plana Državne revizorske institucije za 2022. godinu i projekcije za 2023. i 2024. godinu, koji je takođe obrazložio dr Duško Pejović. Na sednici su članovima Odbora predstavnici Državne revizorske institucije i Ministarstva finansija izneli inicijative za izmene i dopune propisa, na osnovu nalaza i preporuka iz izveštaja o reviziji za 2020. godinu. Dr Pejović je istakao da je Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji navedeno da Državna revizorska institucija pored svojih nadležnosti, ima i nadležnost da daje preporuke za izmene važećih zakona, na osnovu informacija do kojih je došla prilikom obavljanja revizije, a ukazane nepravilnosti, proizvode ili mogu da proizvedu negativne posledice ili rezultate. U nastavku sednice, 17. decembra, direktor Uprave za duvan Slobodan Erdeljan predstavio je rezultate rada Uprave za duvan pri Ministarstvu finansija. Erdeljan je istakao da Uprava za duvan ima 34 zaposlena radnika. Dodao je da je realizacijom poslova iz nadležnosti Uprave izdato 11.113 dozvola za trgovinu na malo duvanskim proizvodima i registrovano novih 176 marki duvanskih proizvoda. Ostvareni prihod u budžet po osnovu naplaćenih republičkih administrativnih taksi i naknada za obavljanje proizvodnje i prometa duvana iznosi oko 1.500.000,00 evra na prosečnom godišnjem nivou. Prema rečima Erdeljana, na tržištu duvana i duvanskih proizvoda Republike Srbije danas, posluje četiri fabrike duvanskih proizvoda, 11 trgovaca na veliko i 19.950 trgovaca na malo. Učešće na sednici uzela je Jelica Ćirović, pomoćnica direktora Uprave za duvan istakavši da je Uprava za duvan 2018. i 2019. godine, bila nosilac izrade Zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, koji je usvojen u Narodnoj skupštini u decembru 2019. godine. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, između ostalog ima za cilj suzbijanja sive ekonomije i nelegalnog prometa duvana i duvanskih proizvoda, navela je Ćirović. Po završetku sednice, članovi Odbora obišli su fabriku British American Tobacco, gde im je predstavljen njihov rad, a održan je i sastanak sa rukovodstvom. Sednica van sedišta Narodne skupštine podržana je projektom „Jačanje parlamentarne demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga“ koji sprovodi UNDP uz podršku Švajcarske. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Arsić, Zoran Bojanić, Nikola Jolović, Olivera Pešić, Bratimir Vasiljević, Snežana Petrović, Vojislav Vujić, dr Muamer Bačevac i dr Boban Birmančević. Sednici su prisustvovali i narodni poslanici Nenad Krstić, Slaviša Bulatović, Milan Ilić i Nevenka Kostadinova.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 15. decembra, članovi Odbora razmatrali su sledeće tačke dnevnog reda: 1. Razmatranje Izveštaja o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2020. godine, 2. Predlog zakona o tržištu kapitala, koji je podnela Vlada, u načelu; 3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, koji je podnela Vlada u načelu; 4. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada, u načelu; 5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za ugovaranje stranog projekta o izgradnji) za Projekat izgradnje državnog puta 1.B reda br. 27 Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac (veza sa autoputem E-763 Beograd – Požega), između kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca i Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, koji je podnela Vlada i 6. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2079 (2021) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Univerzitetska infrastruktura, koji je podnela Vlada. Izveštaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2020. godine predstavio je Dejan Damjanović zamenik direktora. Istakao je da su ukupna sredstva za rad za 2020. godinu iznosila 292.579.000,00 dinara, a da je ukupno izvršenje u 2020. godini 276.436.247,35 dinara, što je 94,48 odsto od odobrenih sredtava. Ostatak sredstava je vraćen u budžet Republike Srbije, naveo je Damjanović. Članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da u formi predloga zaključka prihvati Izveštaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2020. godine. U nastavku rada, predloge zakona od tačke 2. do tačke 6. dnevnog reda sednice, obrazložili su predstavnici Ministarstva finansija, pomoćnici ministra Sonja Talijan i Ognjen Popović. Nakon kraće diskusije, članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona od tačke 2. do tačke 6. dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Uglješa Marković, Ana Čarapić, Ana Beloica, dr Muamer Bačevac, Bratimir Vasiljević, Adrijana Pupovac, Veroljub Arsić, Zoran Bojanić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Na sednici. Koja je održana 14. decembra, članovi Odbora za finansije republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Banca Intesa AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona obrazložio predstavnik Uprave za javni dug je Dragan Babić, koji je istakao da je izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan je od prioritetnih projekata Republike Srbije u drumskom transportu, s obzirom da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje oko 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i Podrinje i zapadnu Srbiju sa Vojvodinom, kao i taj deo Srbije sa regionom, posebno Bosnom i Hercegovinom. Naveo je da se Ugovorom o dugoročnom investicionom kreditu za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica, između Republike Srbije i Banca Intesa AD Beograd, koji je potpisan u Beogradu 19. novembra 2021. godine, dogovoreni finansijski uslovi za direktno zaduženje Republike Srbije 14.900.000.000 dinara, na period od deset godina. Nakon obrazloženja članovi Odbora jednoglasno su prihvatili Predlog zakona. Sednici je predseadavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Zoran Tomić, Ana Čarapić, Ana Beloica, Zoltan Pek, Nikola Jolović, Adrijana Pupovac, Veroljub Arsić, Zoran Bojanić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 7. decembra 2021. godine, razmotren je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd i Raiffeisen banke a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada. Predlog zakona, članovima Odbora, obrazložio je Dragan Babić iz Uprave za javni dug Ministarstva finansija. Odbor je jednoglasno prihvatio Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Ana Čarapić, Ana Beloica, Zoltan Pek, Duško Tarbuk, Zoran Bojanić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 1. decembra 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su i utvrdili Predlog odluke o davanju saglasnosti na Izmene i dopune Finansijskog plana za 2021. godinu Komisije za hartije od vrednosti i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2022. godinu, koje su uputili Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Predložene akte obrazložio je Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti. Članovi Odbora su na sednici dali saglasnost na Predlog druge izmene Finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2021. godinu, Predlog izmena finansijskog plana Fiskalnog saveta za 2021. godinu i na Predlog finansijskog plana Fiskalnog saveta za 2022. godinu, koje su obrazložili sekretar Komisije za kontrolu državne pomoći Luka Milošević i član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio i utvrdio Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2022. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2022. godinu, i uputio ih Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Predloge finansijskih planova obrazložili su članica Saveta Agencije za energetiku Dejana Stefanović Kostić i predstavnica Regulatornog tela za elektronske medije Melina Raca. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vojislav Vujić, Rozalija Ekres, Goran Kovačević, Veroljub Arsić, Nikola Vojinović, Ana Čarapić, Ana Beloica, Duško Tarbuk, Zoran Bojanić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Na sednici, koja je održana 26. novembra 2021. godine, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podneo je amandman na član. 1 Predloga zakona o izmenama i dopuni Zakona o budžetskom sistemu, a ovlašćeni predstavnik predlagača ministar finansija Siniša Mali, na sednici Odbora prihvatio je navedeni amandman. Odbor je razmotrio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada, u pojedinostima i glasao da prihvati amandman na član. 20 koji je podnela Vlada. Odbor je u pojedinostima razmotrio i Predlog zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji je podnela Vlada. Na član. 1, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Radenković, a Odbor nije prihvatio ovaj amandman. U nastavku sednice, Odbor nije prihvatio amandman na član. 1 podnetog od strane narodnog poslanika Đorđa Komlenksog na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, koji je podnela Vlada. Odbor je usvojio amandman Vlade na član. 7 Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada. Odbor je, u pojedinostima, razmotrio i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, koji je podnela Vlada i prihvatio amandman na član. 2 stav. 2, koji je podnela Vlada i odbio amandmane Đorđa Komlenksog na član. 10 i član. 20 Predloga zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Snežana Petrović, Rozalija Ekres, Bratimir Vasiljević, Svetlana Milijić, Veroljub Arsić, Velibor Milojičić, Ana Beloica, Duško Tarbuk, doc. dr Mihailo Jokić, Nikola Jolović, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.

Na sednici, koja je održana 25. novembra 2021. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava obavili su razgovor sa kandidatom za izbor člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije Stojanom Stamenkovićem, predloženog od strane Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“. Nakon obavljenog razgovora sa kandidatom, Odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i uputio ga Narodnoj skupštini na dalje razmatranje. Pod trećom tačkom dnevnog reda, članovi Odbora utvrdili su i Predlog odluke o prestanku funkcije dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, zbog isteka vremena na koje su izabrani. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Ana Beloica, Snežana Petrović, doc. dr Mihailo Jokić, Adrijana Pupovac, Nikola Jolović, Veroljub Arsić, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održanoj 23. novembra 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2022. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2022. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2022. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2022. godinu, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona podnet je jedan amandman i to na član 8. Predloga zakona, koji su podneli narodni poslanici Šaip Kamberi, Enis Imamović, Nadije Bećiri, Selma Kučević, Mirsad Hodžić i Arđend Bajrami. Predstavnik predlagača, ministar finansija Siniša Mali na sednici Odbora, nije prihvatio predloženi amandman, te su članovi Odbora predložili Narodnoj skupštini da ne prihvati ovaj amandman. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Bratimir Vasiljević, Svetlana Milijić, Veroljub Arsić, Nikola Vojinović, Ana Beloica, Adrijana Pupovac, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 22. novembra 2021. godine, razmotreni su, u načelu, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2022. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2022. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2022. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2022. godinu i Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu, koje je podnela Vlada. Ministar finansija Siniša Mali, naveo je da se Predlogom zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu žele postići dva cilja: dalje podizanje životnog standarda građana kroz podizanje plata, penzija, visine minimalne zarade i kroz rasterećenje zarada, i dalje jačanje ekonomije kroz kapitalne investicije. Ministar finansija je ukazao da je budžetom za narednu godinu predviđena 1.516 milijardi dinara ukupnih prihoda i 1.717 milijardi ukupnih rashoda. Deficit je umanjen, i iznosi 202 milijarde dinara, odnosno 3 odsto, naveo je Mali i istakao da umanjenje deficita, u dogovoru sa Međunrodnim monetarnim fondom, omogućava i da se smanji udeo javnog duga u BDP sa očekivanih 58.2 odsto ove godine, na 55.5 odsto do kraja sledeće godine. On je ukazao i da je projektovana stopa rasta ekonomije od 4.5 odsto, što predstavlja konzervativno predviđanje, i izneo očekivanje da će biti i veća stopa rasta. Javne finansije su stabilne, državna kasa je likvidna, obaveze se ispunjavaju na vreme, sve u saradnji sa Narodnom banke Srbije, zaključio je izlaganje ministar Siniša Mali. Članovima Odbora se obratila i guvernerka Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković, iznoseći ocenu da je predloženi budžet za 2022. godinu zasnovan na realističnim makroekonomskim pretpostavkama i projekcijama. Navela je da se postiže balans između razvojne i socijalne komponente budžeta. Fisklani plan za narednu godinu doprinosi privrednom rastu, povećanju investicija i konkurentnosti, rastu zaposlenja i standardu građana, zaključila je Tabaković. Ocenu i mišljenja o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu dali su i predsednik Fisklanog saveta prof. dr Pavle Petrović, predsednik Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda dr Miladin Kovačević i predsednik Saveta Državne revizorske institucije dr Duško Pejović. Nakon duže rasprave, Odbor je prihvatio, u načelu, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, sa pratećim predlozima odluka i Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili i prihvatili, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o budžetskoj inspekciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava opšte alokacije specijalnih prava vučenja odobrenih Odlukom Odbora guvernera Međunarodnog monetarnog fonda od 2. avgusta 2021. godine i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni („KfW“) i Republike Srbije koju predstavlja ministar finansija („Zajmoprimac“) za Program „Integrisano upravljanje čvrstim otpadom, faza I“, koje je podnela Vlada. Predloge zakona obrazložili su državni sekretari u Ministarstvu finansija Saša Stevanović i Slavica Savičić, pomoćnica ministra finansija Snežana Karanović i predstavnik Uprave za javni dug Dragan Babić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Arsić, Zoran Bojanić, Nikola Jolović, Adrijana Pupovac, Olivera Pešić, Ana Beloica, Goran Kovačević, dr Boban Birmančević, Bratimir Vasiljević, prof. dr Vladimir Marinković, Uglješa Marković, Zoltan Pek i Vojislav Vujić, kao i narodni poslanici prof. dr Ljubinko Rakonjac, Miloš Terzić i Milija Miletić.

Na sednici, održanoj 3. novembra, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, koji je podnela Vlada. U ime predlagača Predlog zakona Odboru je obrazložila viši savetnik Ministarstva finansija Tatjana Stanić, koja je navela da se Sporazumom između Republike Srbije sa svakom državom EFTA zaključuje sporazum o poljoprivrednim proizvodima na bilateralnoj osnovi. Sastavni deo Sporazuma čini Protokol B o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom” i metodama administrativne saradnje. Imajući u vidu da se bilateralni Sporazum o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, radi primene pravila o poreklu robe, u članu 3. poziva na odredbe Protokola B koji čini sastavni deo Sporazuma, potrebno je izmeniti odredbe ovog člana u ovom sporazumu, radi usklađivanja sa odredbama izmenjenog Protokola B, navela je Stanić. Nakon obrazloženja Odbor je jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, dr Milorad Mijatović, Veroljub Arsić, Goran Kovačević, Nikola Vojinović, Uglješa Marković, Ana Čarapić, Ana Beloica, Adrijana Pupovac, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.