Otvoreni Parlament | Zakon o Zaštitniku građana

Otvoreni Parlament | Zakon o Zaštitniku građana

Zakon o Zaštitniku građana

Tip akta: Zakon

Status: Usvojen

Tekst akta: [pdf]

Predlagač: Vlada

Sre

03.11.2021

Glasanje

Rezultati glasanja

Sre

03.11.2021

Rasprava u pojedinostima

Pon

01.11.2021

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

24. sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

Pon

01.11.2021

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo

69. sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo

Sre

27.10.2021

Rasprava u načelu

Uto

26.10.2021

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

23. sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

Uto

26.10.2021

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

Deseta sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

Pon

25.10.2021

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo

67. sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo

Pet

08.10.2021

Predlog akta

[pdf]

Pet

08.10.2021

Ulazak u proceduru

Sažetak

Predloženim Zakonom uređuju se položaj, nadležnost i postupak koji se vodi pred Zaštitnikom građana kao nezavisnim državnim organom koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. Svrha donošenja novog Zakona jeste, pre svega, jačanje efikasnosti i nezavisnosti Zaštitnika građana. Inicijativa za unapređenje Zakona o Zaštitniku građana postoji još od 2011. godine, a neophodnost izmena Zakona propisana je i u samom Revidiranom planu za poglavlje 23.

Da li podržavate ovaj predlog zakona?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 98

Protiv: 87

Ključne novine

JAVNI POZIV SVIM ZAINTERESOVANIM KANDIDATIMA ZA POZICIJU ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Jedna od bitnih novina Zakona jeste i uvođenje instituta javnog poziva u samu proceduru izbora Zaštitnika građana, te je time omogućeno svim zainteresovanim licima da se prijave kao potencijalni kandidati za Zaštitnika građana. Javni poziv raspisivaće predsednik Narodne skupštine i taj poziv će biti objavljen na sajtu Narodne skupštine i u jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na teritoriji cele Srbije. Svaka poslanička grupa ima pravo da predloži svog kandidata Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ali tek nakon isteka roka od 15 dana od objavljivanja spiska prijavljenih lica koja ispunjavaju uslove za izbor na funkciju. Pre utvrđivanja predloga za izbor Zaštitnika građana, novim Zakonom se Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo obavezuje da sa svim kandidatima koje su predložile poslaničke grupe obavi javni razgovor na kojem im se omogućava da iznesu svoj stav o načinu i ulozi ostvarivanja funkcije Zaštitnika građana. U prethodnoj verziji Zakona ovo je bila samo mogućnost, a sada je zakonska obaveza. U slučaju da Narodna skupština ne izabere Zaštitnika građana, tačnije predloženi kandidat ne dobije neophodan broj glasova svih narodnih poslanika, novi Zakon propisuje rok od 15 dana u kojem se pokreće novi postupak izbora. Narodna skupština bira Zaštitnika građana većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Odbora nadležnog za ustavna pitanja. Ukoliko izabrani kandidat u roku od 30 dana od dana polaganja zakletve ne stupi na dužnost, to će biti osnov za razrešenje Zaštitnika građana.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 90

Protiv: 91

PROMENA USLOVA ZA KANDIDATE ZA POZICIJU ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Prema aktuelnom predlogu, Zaštitnik građana više neće neophodno biti diplomirani pravnik sa potrebnim iskustvom na pravnim poslovima, već će biti dovoljno da ima visoko obrazovanje i najmanje 10 godina iskustva na poslovima koji su od značaja za samo obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 85

Protiv: 87

DUŽI MANDAT ZAŠTITNIKU GRAĐANA

Aktuelnim predlogom produžava se i mandat Zaštitnika građana koji će se sada birati na period od 8 godina, ali bez mogućnosti reizbora na tu funkciju. Ranije je lice birano na period od 5 godina, ali sa mogućnošću reizbora. Funkcija zamenika Zaštitnika građana sada se vezuje za samog Zaštitnika i trajala bi do stupanja na dužnost novog Zaštitnika. (mandat – 8 godina). Izbor zamenika ostavlja se samom Zaštitniku građana, nakon sprovedenog javnog konkursa, umesto dosadašnjeg rešenja, gde je Narodna skupština bila ta koja je birala zamenika.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 85

Protiv: 99

PRAVNOSNAŽNA SUDSKA ODLUKA KAO OSNOV OBAVEZNOG PRESTANKA MANDATA ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Kao osnov obaveznog prestanka mandata Zaštitnika uvodi se i sledeće rešenje: ako Zaštitnik građana pravnosnažnom sudskom odlukom bude osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci, kao što je to slučaj sa narodnim poslanicima. Aktuelnim predlogom Zakona propisano je da Zaštitnik građana i zamenik Zaštitnika građana ne mogu učestvovati u političkim, profesionalnim i drugim aktivnostima koje nisu u skladu sa nezavisnošću i nepristrasnošću funkcije Zaštitnika građana. Oni takođe ne mogu biti članovi nijedne političke stranke. Novinu predstavlja i odredba koja propisuje da će Narodna skupština, na predlog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, doneti odluku o suspenziji Zaštitnika građana, ukoliko je protiv njega određena mera pritvora, tačnije dalje precizira ovu odredbu navodeći još jedan osnov za suspenziju – ako je protiv njega određena mera zabrane napuštanja stana.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 89

Protiv: 89

UTVRĐIVANJE ROKA ZA RAZMATRANJE ZAKONSKIH INICIJATIVA ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Prilikom podnošenja inicijative za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih pravnih akata od strane Zaštitnika građana, Narodnoj skupštini, odnosno Vladi ili organima uprave, sada se utvrđuje i rok za ova tela da razmotre inicijativu Zaštitnika – u roku od 60 dana od datuma podnošenja inicijative. Aktuelni predlog Zakona daje Zaštitniku građana i ovlašćenje da u postupku primene propisa daje mišljenja na predloge zakona i drugih propisa pomenutih organa, ukoliko se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 89

Protiv: 84

OBAVEZA ČUVANJA PODATAKA I NAKON PRESTANKA FUNKCIJE

Imajući u vidu da postoji obaveza organa uprave da omoguće Zaštitniku građana pristup prostorijama i podacima, ukoliko su oni od značaja za postupak koji vodi Zaštitnik, bez obzira na stepen tajnosti podataka (osim kada je to u suprotnosti sa zakonom), novi predlog Zakona propisuje obavezu za Zaštitnika i njegovog zamenika, kao i zaposlene u službi Zaštitnika, da čuvaju kao tajnu sve podatke do kojih su došli tokom vršenja funkcije, pa čak i nakon prestanka njihove funkcije.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 88

Protiv: 88

ZAŠTITNIK GRAĐANA MOŽE BEZ NAJAVE POSETITI I USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE

Aktuelnim predlogom, ovlašćenja Zaštitnika građana, da može bez prethodne najave i ometanja da pregleda mesta u kojima se nalaze lica lišena slobode, lica kojima je ograničena sloboda kretanja, pritvorske jedinice, zatvore, psihijatrijske ustanove, proširuju se i na ustanove socijalne zaštite koje pružaju uslugu domskog smeštaja deci i mladima, odraslim i starijim licima.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 93

Protiv: 83

KRAĆI ROK ORGANIMA VLASTI ZA PRIJEM ZAŠTITNIKA GRAĐANA U HITNIM SLUČAJEVIMA

Novinu predstavlja i rok koji se sada ostavlja Predsedniku Republike, predsedniku Vlade, predsedniku Narodne skuštine, predsedniku Ustavnog suda i funkcionerima u organima uprave da prime Zaštitnika građana, na njegov zahtev. Prethodno zakonsko rešenje propisivalo je rok od 15 dana, međutim sada se propisuje i kraći rok od 3 dana – ukoliko se radi o slučajevima koji zahtevaju hitnu reakciju.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 92

Protiv: 86

DETE SA NAVRŠENIH 10 GODINA MOŽE SAMOSTALNO PODNETI PRITUŽBU ZAŠTITNIKU GRAĐANA

U pogledu samog postupka pred Zaštitnikom građana, vrlo bitna novina predstavlja mogućnosti da pritužbu u ime fizičkog lica sada može podneti i udruženje koje se bavi zaštitom prava deteta, ukoliko prethodno pribavi saglasnost roditelja i staratelja deteta. Zakon predviđa i mogućnost da dete koje je navršilo 10 godina može i samostalno podneti pritužbu. Detetu se pruža pomoć u sastavljanju pritužbe od strane stručnih lica u službi Zaštitnika građana, bez naknade, čak i u situacijama ako dete tu pomoć nije zahtevalo. Pritužba deteta ne može biti odbačena zbog neurednosti ili zato što je podneta pre upotrebe svih raspoloživih pravnih sredstava pred organima uprave.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 94

Protiv: 78

PRODUŽETAK ROKA ZA PODNOŠENJE PRITUŽBE ZAŠTITNIKU GRAĐANA

Jedna od najznačajnijih izmena Zakona ogleda se u činjenici da se sada produžava rok za podnošenje pritužbe Zaštitniku građana – sa postojećih godinu dana na tri godine, od izvršene povrede prava građanina, odnosno od poslednjeg postupanja tj. nepostupanja organa uprave u vezi sa konkretnom povredom prava građana. Prema važećem Zakonu postoji obaveza podnosioca pritužbe da, pre nego što se obrati Zaštitniku građana, pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku. Međutim, imajući u vidu da se ovde neretko radi i o sudskim postupcima koji traju jako dugo, predloženo je da se ova obaveza iscrpljivanja svih odgovarajućih pravnih postupaka ograniči samo na one postupke koje Zaštitnik može da kontroliše, pa predlog dodatno precizira da se misli na pravne postupke pokrenute pred organom uprave.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 88

Protiv: 76

O NEPOSTUPANJU ORGANA UPRAVE BIĆE OBAVEŠTENI VLADA, NARODNA SKUPŠTINA I JAVNOST

U situacijama kada organ uprave ne postupi po zahtevu Zaštitnika građana u roku koji je Zaštitnik odredio, dužan je da bez odlaganja saopšti razloge za to. U tom slučaju, Zakon uvodi još jednu značajnu novinu – Zaštitnik građana će tada o nepostupanju obavestiti organ koji je neposredno nadređen organu uprave na koji se pritužba odnosi, Vladu, Narodnu skupštinu ali i javnost. Time se pokazuje da iako konkretni organ uprave možda neće biti pravno sankcionisan, ovakvo nepostupanje ipak može imati posledice – političku odgovornost, osudu javnosti itd.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 87

Protiv: 105

INFORMACIJE O STANJU LJUDSKIH PRAVA U REDOVNIM GODIŠNJIM IZVEŠTAJIMA ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Prema predloženom Zakonu, Zaštitnik građana sada će biti u obavezi da uz svoj redovni godišnji izveštaj dostavi i informacije o stanju ljudskih prava u Republici Srbiji. Zakon sada preciznije uređuje sve elemente koje ovaj izveštaj treba da sadrži.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 97

Protiv: 86

SREDSTVA ZA RAD ZAŠTITNIKA GRAĐANA SE NE MOGU SMANJIVATI

Predlog Zakona takođe izričito propisuje da se sredstva za rad Zaštitnika građana ne mogu smanjivati, osim ako se to smanjenje ne primenjuje i na druge budžetske korisnike. Predloženim odredbama se propisuje i obrazovanje stručne službe Zaštitnika građana, koja će se baviti obavljanjem stručnih i administrativnih poslova. Zaštitnik građana biće zadužen za donošenje akta o organizaciji i sistematizaciji ove službe i za razliku od dosadašnjeg rešenja, neće biti neophodna saglasnost Narodne skupštine na taj akt, već se predviđa da Zaštitnik građana samo obavesti Narodnu skupštinu o donetom aktu, u roku od 15 dana od dana donošenja akta.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 97

Protiv: 89

Poslednji put ažurirano: 20.11.2024, 13:36