Predlogom zakona proširen je krug krivičnih dela kada je moguće primeniti odredbe ovog zakona, ukoliko je imovinska korist pribavljena krivičnim delom, odnosno vrednost krivičnog dela prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. Prema predlogu zakona odredbe Zakona se primenjuju i na sledeća krivična dela:
1) Teško ubistvo, i to ako je teško ubistvo izvršeno prilikom razbojništva/razbojničke krađe, koristoljublja, radi izvršenja/prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda, i
2) Protiv intelektualne svojine, i to prilikom neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog i prilikom povrede pronalazačkog prava ukoliko je pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi milion dinara.

Izmenama i dopunama zakona uvodi se mogućnost oduzimanja neke druge imovine vlasnika, ukoliko nije moguće oduzeti imovinu proisteklu iz krivičnog dela. Vrednost druge imovine koja se oduzima mora da odgovara vrednosti imovine koja je pristekla iz krivičnog dela.

Prilikom privremenog oduzimanja imovine predlog zakona pruža vlasniku mogućnost da u roku od 15 dana dostavi dokaze o poreklu imovine kako bi sprečio privremeno oduzimanje imovine. Ukoliko sud ne primi odgovor od lasnika u roku, sud će rešenjem odlučiti o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine. Međutim, ukoliko ne postoje osnovi sumnje da je imovina vlasnika proistekla iz krivičnog dela sud će rešenjem odbiti zahtev. Prema trenutnom rešenju zahtev za privremeno oduzimanje imovine mogao je biti odbijen ukoliko ne postoji osnovana sumnja da je fizičko/pravno lice izvršilo krivično delo za koje je predviđeno oduzimanje imovine. Vlasnik imovine, prema predlogu zakona, ima pravo samo da podnese žalbu u roku od 8 dana od dostavljanja rešenja. Predlog zakona ukida prigovor na rešenje kao pravni lek. Prema predlagaču zakona ukidanje prigovora je učinjeno iz razloga što se u praksi pokazalo kao neracionalno postojanje dva pravna leka protiv istog rešenja suda (prigovor i žalba). Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o privremenom oduzimanju imovine. Odlučivanje o žalbi je prema predlogu zakona povereno drugostepenom sudu, umesto sadašnjem vanpretresnom veću. Kao određeno olakšanje vlasnicima privremeno oduzete imovine predlog zakona uvodi obavezu suda da najmanje jednom godišnje preispituje odluku o privremenom oduzimanju imovine.

Predlogom zakona je produžen i rok u kome javni tužilac može da podnese zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Naime, predlogom zakona ovaj rok iznosi 6 meseci od dana dostavljanja pravnosnažne presude kojom je utvrđeno da je učinjeno krivično delo (trenutno rešenje predviđa rok od 3 meseca).

Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom je, prema predlogu zakona, dobila ovlašćenje i da upravlja imovinom čije je raspolaganje ograničeno u skladu sa odlukama Ujedinjenih Nacija i drugih međunarodnih organizacija čiji je Republika Srbija član i imovinom proisteklom iz krivičnog dela oduzetom na osnovu odluke inostranog organa. Takođe, predlogom zakona Direkcija je dužna da prilikom oduzimanja imovine u zapisnik unose i stanje u kome je imovina preuzeta. Prema sadašnjem rešenju Direkcija je bila dužna samo da unese podatke o vrednosti koja se oduzima. Predlogom zakona je uređena i mogućnost da Direkcija privremeno oduzetu nepokretnu imovinu izda u zakup. Takođe, na zahtev državnog organa, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, direktor Direkcije može privremeno oduzetu nepokretnu imovinu dati na korišćenje bez naknade, radi obavljanja društveno korisnih poslova. Isto tako predlog zakona propisuje da novčana sredstva dobijena prodajom trajno oduzete imovine uplaćuju u budžet Republike Srbije i da se u iznosu od 30% koriste se za finansiranje socijalnih i zdravstvenih potreba u skladu sa odlukom Vlade

Predlog zakona dalje obavezuje policiju da prilikom podnošenja javnom tužiocu krivičnu prijavu, za krivično delo iz grupe krivičnih dela za koje je predviđeno oduzimanje imovine, dostavi i podatke o imovini osumnjičenog i trećeg lica koji su prikupljeni u predistražnom postupku. Ovakvo rešenje je, prema predlagaču zakona, potrebno u cilju povećanja efikasnosti postupka.


Ostalim izmenama i dopunama zakona proširuje se definicija imovine koja može biti oduzeta tako da je prema predlogu zakona moguće oduzeti i udeo u pravnom licu, predviđa se formiranje posebne kancelarije, u okviru jedinice nadležne za finansijsku istragu, za povraćaj imovine koja obrađuje primljene i poslate zahteve u okviru međunarodne saradnje i izostavljanje vraćanja kamate prilikom neosnovanog oduzimanja imovine.