Predlog zakona predviđa drugačiji model formiranja i rada odbora poverilaca. Prema predlogu zakona odbor poverilaca se bira iz redova stečajnih poverilaca i takođe iz redova razlučnih poverilaca. Bitno je napomenuti da razlučni poverioci nisu stečajni poverioci. Razlučni poveriocu na prvom ročištu biraju jednog člana odbora poverioca iz svojih redova. Pravo glasa na ovom ročištu imaju svi razlučni poverioci,a odluka se donosi većinom glasova prisutnih. Kao novinu, predlog zakona predviđa mogućnost formiranja odbora poverilaca od strane suda. Prema ovakvom zakonskom rešenju dužnost članova odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca vrše četiri stečajna poverioca, za koja stečajni sudija zaključkom utvrdi da poseduju najveća pojedinačna neobezbeđena potraživanja, dok dužnost člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca vrši razlučni poverilac za kojeg stečajni sudija utvrdi da poseduje najveći iznos potraživanja za koji postoji verovatnoća namirenja iz opterećene imovine. Takođe, članovi odbora poverilaca, koji su izabrani od strane skupštine poverilaca, ne mogu brojati više od 7 članova (trenutno taj broj je iznosio ne više od 9 članova). U pogledu izbora članova odbora poverilaca, skupština na prvom ročištu ne bira više odbor poverilaca, već samo članove odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca. Sa druge strane skupština poverilaca ne može razrešiti celokupan odbor poverilaca, već samo one članove odbora poverilaca koji su izabrani od strane skupštine poverilaca.

Što se tiče skupštine poverilaca predlog zakona precizira da ukoliko skupština poverilaca broji 5 ili manje članova, svi članovi sačinavaće odbor poverilaca. Bitno je napomenuti da više nije potrebna dvotrećinska većina za odlučivanje skupštine poverilaca, već samo obična (prosta) većina prisutnih poverilaca. Prema predlogu zakona ukinuta je odredba koja je predviđala mogućnost zakazivanja prve sednice skupštine poverilaca od strane stečajnog upravnika i određenog broja stečajnih poverilaca. Prema predlogu zakona prvu sednicu skupštine poverilaca može zakazati samo stečajni sudija.

Na osnovu predloga zakona oblast mera obezbeđenja stečajnog postupka kao i oblast zabrane izvršenja i namirenja je temeljno izmenjena. Na osnovu obrazloženja predlagača predviđeni modeli predstavljaju približavanje domaćeg zakonodavstva Direktivi EU koja prepoznaje i konstatuje specifičnosti položaja obezbeđenih poverilaca.

Predlogom zakona odredbe koje određuju stečajnu masu su dopunjene i sledećim obavezama: koje su nastale neosnovanim obogaćenjem stečajne mase, uključujući i kao posledica ništavih pravnih poslova i koje su nastale na osnovu kredita, odnosno zajma uzetog na osnovu imovine stečajne mase

Prema predlogu zakona uvedena je i nova kategorija trećih lica koja su definisana zakonom- ovlašćeno stručno lice (procenitelj). Na osnovu teksta predloga ovlašćeno stručno lice (procenitelj) u postupku stečaja mora biti lice koje poseduje licencu za vršenje odgovarajuće vrste procena u skladu sa posebnim zakonom.

U pogledu razrešenja stečajnog upravnika predlog zakona predviđa mogućnost razrešenja i imenovanja novog upravnika i nakon isteka prvog poverilačkog ročista ili 60 dana nakon toga. Stečajni upravnik prema predlagačima zakona neće morati da prisustvuje svakoj sednici odbora poverilaca, ukoliko dobije poziv odbora. Naime, stečajni upravnik će prisustvovati sednicama odbora samo ako je potrebno da u vezi sa predloženim dnevnim redom pruži potrebna pojašnjenja ili informacije, ili ako je zatraženo njegovo izjašnjenje po nekom pitanju.

Predlagači zakona su definisali manji broj slučajeva u kojima dolazi do donošenja rešenja o bankrotstvu od strane stečajnog sudije. Pa su tako predlogom zakona ukinuti slučajevi proglašenja bankrotstva kada je očigledno da u roku za podnošenje plana reorganizacije stečajni dužnik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju, kada stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja i kada stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije.

Način unovčavanja i metod prodaje stečajnog dužnika je pretrpeo izmene i dopune predlogom zakona. Shodno tome stečajni upravnik može, osim prodaje celokupne imovine, prodati i imovinsku celinu ili pojedinačnu imovinu kao i prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica. U slučaju prodaje celokupne imovine ili imovinske celine stečajni upravnik je dužan da pribavi procenu celishodnosti takvog načina unovčenja u odnosu na prodaju pojedinačne imovine stečajnog dužnika koju izrađuje ovlašćeno stručno lice (procenitelj). Procenom će se odrediti odgovarajući deo kupoprodajne cene na kojem razlučni, odnosno založni poverilac ima pravo prioritetnog namirenja. Takođe, odbor poverilaca, razlučni poverilac i založni poverilac ovlašćeni su da ulože primedbu na procenu u roku od 15 dana od dana prijema, u kom slučaju će sud, utvrditi celishodnost predloženog načina prodaje i odgovarajući deo kupoprodajne cene na kojem razlučni, odnosno založni poverilac ima pravo prioritetnog namirenja. Novina u postupku prodaje stečajnog dužnika jesu i odredbe o obaveznom nuđenju na prodaju. Naime, u slučajevima kada svaki deo imovine koji je predmet razlučnog, odnosno založnog prava tada je stečajni upravnik dužan da ponudi na prodaju u roku od šest meseci od pravnosnažnosti rešenja o bankrotstvu. Osim toga predlog zakona uvodi, prilikom prodaje, i pravo prioriteta razlučnog i založnog poverioca kao i pravo preče kupovine razlučnog, odnosno založnog poverioca u slučaju prodaje neposrednom pogodbom.

Predlog zakona predviđa dva nova slučaja kada je moguće pristupiti završnoj deobi stečajne mase. Pa je tako moguće izuzetno pristupiti završnoj deobi u slučajevima kada je u toku postupka stečaja stečajni upravnik, posle više pokušaja unovčenja imovine stečajnog dužnika, ne uspe da unovči celokupnu stečajnu masu, odnosno njen pretežni deo ili su u stečajnom postupku namirena potraživanja poverilaca u celosti, sa pripadajućom kamatom. Sa tim u vezi u slučaju da su u stečajnom postupku, pre završne deobe ili u završnoj deobi, u punom iznosu namirena potraživanja poverilaca u celosti sa kamatom, stečajni upravnik dužan je da preostali višak deobne mase, kao i eventualno neunovčenu imovinu stečajnog dužnika raspodeli članovima privrednog društva.

Deo zakona koji uređuje reorganizaciju privrednih društava je pretrpeo izmene i dopune. Sama sadržina plana reorganizacije i unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR) sadrži nove elemente. Takođe, ako je pre donošenja odluke po predlogu poverioca za pokretanje stečajnog postupka stečajni dužnik podneo predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa UPPR-om, stečajni sudija će prvo rešavati po predlogu stečajnog dužnika za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa UPPR-om. Ukoliko je ipak predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa UPPR-om pravnosnažno odbijen, odnosno odbačen, stečajni dužnik je ovlašćen da podnese novi predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa UPPR-om. U slučaju da je pre podnošenja novog predloga za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa UPPR-om protiv stečajnog dužnika podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka od strane poverioca, sud će prvo rešavati po predlogu za pokretanje stečajnog postupka koji je podnet od strane poverioca. Stečajni sudija u roku od tri dana od dana podnošenja urednog predloga UPPR-a donosi rešenje o pokretanju prethodnog postupka za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje postupka stečaja u skladu sa UPPR-om kojim zakazuje ročište za odlučivanje o predlogu i glasanje o planu na koje poziva sve poznate poverioce. Ročište za odlučivanje o predlogu i glasanje o planu održava se najkasnije u roku od 90 dana od dana donošenja rešenja od strane stečajnog sudije. Predlog zakona uvodi novinu koja predviđa da tokom prethodnog postupka za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa UPPR-om stečajni sudija može, na zahtev zainteresovanog lica ili po službenoj dužnosti, angažovati ovlašćena stručna lica (procenitelje, veštake ili revizore) u cilju utvrđivanja tačnosti podataka iz UPPR-a. Troškovi angažovanja stručnog lica predstavljaju troškove prethodnog postupka. Predlagači zakona su ukinuli postojeće odredbe koje su regulisale raspravu o planu reorganizacije i predvideli su nove. Naime, predma predlogu zakona stečajni sudija zakazuje i održava ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca u roku od 90 dana od dana podnošenja predloga plana reorganizacije. Primedbe zainteresovanih lica dostavljene sudu po isteku roka od 90 dana neće biti uzete u razmatranje od strane suda. Predlagač plana je u obavezi da odgovor na primedbe zainteresovanih lica dostavi sudu u roku od 15 dana od isteka roka od 90 dana. Što se tiče glasanja o planu reorganizacije predlog zakona predviđa da pre početka glasanja, sud obaveštava sve prisutne na ročištu o rezultatima glasanja pismenim putem (glasanje u odsustvu). Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi. Gledajući celokupan plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase koje glasaju o planu.

Predlogom zakona se i jezički precizira termin bankrotstva, te shodno tome bankrotstvo podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine dužnika. Dosadašnje zakonsko rešenje je podrazumevalo namirenje poverilaca iz imovine dužnika. Takođe, predlagač zakona je precizirao preduzimanje radnji od izuzetnog značaja u slučaju izdavanja imovine dužnika, koja je istovremeno opterećenja založnim pravom trećih lica. Predlog zakona isto tako izričito predviđa mogućnost nastavka arbitražnog postupka (a ne samo parničkog) u postupku priznavanja osporenih potraživanja. Preuzimanje arbitražnog postupka, od strane stečajnog upavnika, u slučaju postupka o osporenom potraživanju isto predstavlja novinu prema predlogu zakona. Prema trenutnom rešenju stečajni upravnik je imao pravo da preuzima samo parnični postupak.

U završnim odredbama predloga zakona propisano je da podzakonski akti doneti na osnovu ovlašćenja iz zakona o stečaju uskladiće se sa odredbama predloga zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu predloga zakona. I da stečajni postupci koji do dana stupanja na snagu predloga zakona nisu okončani, okončaće se po propisima trenutnog zakona o stečaju.