Predmet regulisanja predloga zakona je uređenje osnova sistema obrazovanja i vaspitanja (koje obuhvata predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih) kao i uređenje radnih odnosa zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja. Predlogom je predviđeno da se specifičnosti obavljanja delatnosti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih uređuju posebnim zakonom.

Pravo na obrazovanje i vaspitanje garantovano je svakom licu, državljani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju ovog prava, uz uvažavanje posebnih potreba određenih kategorija lica (lica sa smetnjama u razvoju, lica sa invaliditetom i lica sa izuzetnim sposobnostima) a strani državljani, lica bez državljanstva i tražioci državljanstva imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje pod istim uslovima kao i državljani Srbije.

Predlogom zakona određeno je u kojim ustanovama i za koje uzraste je obrazovanje i vaspitanje besplatno. Troškove obrazovanja i vaspitanja kod kuće snosi roditelj koji se opredelio za ovaj način sticanja obrazovanja.
Definisani su ciljevi, elementi kvaliteta, kao i opšti principi obrazovanja i vaspitanja i to sa posebnim akcentom na saradnju sa porodicom, podršku detetu pri prelasku na sledeći nivo obrazovanja, podršku talentima, licima ometenim u razvoju, licima sa invaliditetom, smanjenje stope napuštanja sistema obrazovanja. Pored toga, predlogom zakona definisani su ishodi obrazovanja i vaspitanja, koji predstavljaju osnovu za planiranje, praćenje i vrednovanje obrazovanja i vaspitanja, zatim standardi obrazovanja i vaspitanja i taksativno su navedeni standardi u obrazovanju i vaspitanju; utvrđene su ključne kompetencije za celoživotno učenje.

Predlogom zakona utvrđena je obaveza upisa sve dece u pripremni predškolski program u godini pred polazak u školu, propisano je da se u prvi razred osnovne škole upisuje svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina te da se u prvi razred srednje škole upisuju se lica sa stečenim osnovnim obrazovanjem i vaspitanjem. Pored toga, predlogom je uređen postupak upisa razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi i u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, postupak upisa u muzičku, odnosno baletsku školu, kao i postupak upisa stranih državljana, lica bez državljanstva i tražioca državljanstva.

Odgovornost za upis deteta u školu, za redovno pohađanje nastave i obavljanje drugih školskih obaveza snosi roditelj, a utvrđene su i mere koje škola može preduzeti u slučaju kršenja ove obaveze.

Predlogom zakona precizno je utvrđeno trajanje svih nivoa obrazovanja i vaspitanja, trajanje školske godine, kao i vreme i struktura vremena koje učenik provodi u školi.

Obezbeđivanje uslova za ostvarivanje prava utvrđenih predlogom u nadležnosti je Ministarstva prosvete u okviru koga se obrazuju školske uprave kao posebne organizacione jedinice za obavljanje poslova van sedišta Ministarstva i u čijoj je nadležnosti obavljanje stručno-pedagoškog nadzora, spoljašnje vrednovanje rada ustanova te davanje podrške unapređivanju kvaliteta njihovog rada.

Predlogom zakona predviđeno je da se u cilju praćenja i unapređenja sistema obrazovanja i vaspitanja osnivaju Nacionalni prosvetni savet i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, koji su dužni da podnose tromesečne izveštaje Vladi i Ministarstvu.
Nacionalni prosvetni savet ima nadležnost savetodavnog karaktera u oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja. Ima 35 članova čiji mandat traje 4 godine a koje imenuje Vlada na predlog ovlašćenih predlagača (SANU, Matica srpska, KONUS, nacionalni saveti nacionalnih manjina, SPC, Komisija za versku nastavu u školi, strukovna udruženja i društva, sindikati).
Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih nadležan je za srednje stručno obrazovanje i vaspitanje, specijalističko i majstorsko obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje za rad, stručno osposobljavanje i obuku i ima 17 članova koje imenuje Vlada.

Predlogom zakona predviđeno je i formiranje Sektorskih veća, stručnih tela sa osnovnom funkcijom utvrđivanja predloga standarda kvalifikacija.

Predlagač zakona predlaže da se u cilju obavljanja stručnih poslova u predškolskom, osnovnom srednjem obrazovanju i vaspitanju osnivaju Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja koji su dužni najmanje jedanput godišnje podnositi izveštaj o radu Vladi i ministru. Predviđeno je da Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u svom sastavu ima organizacione jedinice: Centar za razvoj programa i udžbenika, Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, dok su u okviru Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Centar za osiguranje kvaliteta rada ustanova, Centar za ispite i Centar za međunarodna, nacionalna ispitivanja i razvojno-istraživačke poslove. U slučaju potrebe za dodatnim kadrovima, zavodi mogu , uz prethodnu saglasnost Ministarstva, obrazovati stručne komisije ili angažovati naučnoistraživačke ustanove.

Kvalitet svog rada ustanova obezbeđuje samostalno i u saradnji sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave. U ustanovi se vrednuju ostvarivanje ciljeva, ishoda i standarda postignuća, Nacionalnog okvira obrazovanja i vaspitanja, Nastavnog plana i programa obrazovanja i vaspitanja, Predškolskog programa, Školskog programa, Razvojnog plana, doprinos i uključenost roditelja. Vrednovanje kvaliteta ostvaruje kao samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje.

Unapređivanje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada, uvođenje novih sadržaja programa obrazovanja i vaspitanja, mogu se, pre njihovog uvođenja, proveravati ogledom. Predlogom zakona definisan je postupak uvođenja ogleda, njegovo trajanje, nadležnost za njegovo praćenje i vrednovanje i procenu ostvarenosti njegovih ciljeva i ishoda.

Predlogom zakona predviđeni su i uslovi pod kojim ustanova može steći status vežbaonice (nastavne baze visokoškolske ustanove, u kojoj se odvija praksa budućih nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika), model ustanove (ustanova koja ostvaruje izuzetne rezultate u obrazovnom i vaspitnom radu, naročito doprinosi unapređivanju obrazovne i vaspitne prakse), resurnog centra (ustanova koja pruža podršku deci, učenicima i odraslima kojima je potrebna asistivna tehnologija) i centra za stručno usavršavanje.

Ustanove svih nivoa obrazovanja i vaspitanja donose programe čija je obavezna sadržina propisana predlogom zakona.

Ostvarenost propisanih ishoda i standarda dodstignuća procenjuje se ocenjivanjem koje je javno a ocena mora odmah biti obrazložena učeniku. Učenik se prati i ocenjuje iz svakog predmeta i iz vladanja i to najmanje četiri puta u polugodištu, odnosno najmanje dva puta ako je nedeljni fond časova nastavnog predmeta jedan čas. Zaključnu ocenu utvrđuje odeljenjsko veće na predlog predmetnog nastavnika, a ocenu iz vladanja na predlog odeljenjskog starešine. Ocenjivanje tokom školske godine je opisno i brojčano a zaključna ocena iz svakog predmeta je brojčana (1-5) i izvodi se na kraju svakog polugodišta, osim za učenike prvog razreda osnovne škole čija je zaključna ocena uvek opisna. U naredni razred prelazi učenik koji na kraju školske godine ima prelazne ocene iz svih nastavnih predmeta. Učenici drugog i trećeg razreda osnovne škole koji imaju nedovoljne ocene prevode se u naredni razred na osnovu odluke odeljenskog veća. Učenici od četvrtog do osmog razreda kao i srednjoškolci koji imaju nedovoljne ocene iz najviše 2 predmeta polažu popravni ispit, za koji je škola dužna organizovati pripremnu nastavu. Učenik ponavlja razred ukoliko ima nedovoljne ocene iz više od 2 predmeta ili ukoliko ne položi popravni ispit.

Završni ispiti u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju su ispiti na državnom nivou kojima se završava određeni nivo obrazovanja i vaspitanja,a učenik može upisati na sledeći nivo na osnovu rezultata postignutog na odgovarajućem ispitu. Propisano je i da učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polaže završni ispit u skladu sa svojim mogućnostima.

Predlogom zakona predviđena je izrada individualnog obrazovnog plana (IOP) za decu, učenike i odrasle kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, kao i za učenike koji postižu rezultate koji prevazilaze očekivani nivo obrazovnih postignuća. Predlogom su predviđena tri vrste IOP-a koje donosi pedagoški kolegijum ustanove na predlog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu i učeniku. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta daje saglasnost na sprovođenje IOP-a, a ukoliko neopravdano ne da saglasnost, ustanova o tome obaveštava ustanovu socijalne zaštite. U prvoj godini rada po IOP-u, IOP se vrednuje tromesečno, a u svakoj narednoj godini dva puta u toku radne, odnosno školske godine, a njegovo sprovođenje prati Ministarstvo.

Predlogom zakona utvrđuje se nadležnost Interresorne komisije koja vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom.

Predlogom zakona taksativno su navedena prava deteta i učenika, koja su usklađena sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, ovim i drugim zakonima, kao i postupak ostvarivanja tih prava u slučaju njihove povrede. Posebno je predviđeno pravo učenika da podnese prigovor na ocenu ili ispit, a nastavnik čija ocena je poništena upućuje na stručno usavršavanje za oblast ocenjivanja i komunikacijskih veština.
Takođe, predlog zakona određuje i obaveze i odgovornost učenika i roditelja kao i vaspitno-disciplinski postupak za teže povrede obaveza učenika i kršenje zabrane diskriminacije i zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Predlogom je omogućeno ustanovi da, uporedo sa izricanjem vaspitne, odnosno vaspitno-diciplinske mere odredi učeniku i obavezu obavljanja društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada koji se odvija u prostorijama ustanove ili van prostorija ustanove pod nadzorom nastavnika/ stručnog saradnika.
Sa ciljem pružanja podrške učeniku u vezi sa promenom njegovog ponašanja,ustanova, osim sa roditeljima i odgovarajućim organima u ustanovi može sarađivati i sa odgovarajućim ustanovama socijalne/ zdravstvene zaštite .
Predlogom zakona definisani su i sastav i uloga odeljenske zajednice i učeničkog parlamenta.

Delatnost vaspitanja i obrazovanja odvija se u ustanovama. Nastava može da se ostvaruje i kao nastava kod kuće i nastava na daljinu.
Predlogom zakona utvrđene su vrste ustanova koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja na svim nivoima. Osnivač ustanove može biti Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave (javna ustanova) kao i drugo pravno ili fizičko lice (privatna ustanova). Predviđena je mogućnost da se ustanova osnuje po modelu javno-privatnog partnerstva za oblast obrazovanja i vaspitanja. Javne ustanove osnivaju se ako na određenom području postoji potreba za obrazovanjem i vaspitanjem dece, učenika i odraslih a pod uslovom da osnivač ima program obrazovanja i vaspitanja kao i sredstva za osnivanje i rad, dok privatne ustanove osim nabrojanih moraju ispuniti i dodatne uslove predviđene predlogom zakona. Ustanova može započeti sa radom pod uslovom da raspolaže propisanim prostorom i opremom, kadrom, da ima upisane učenike i da je dobila rešenje o verifikaciji koje, po zahtevu ustanove, donosi Ministarstvo.

Po pravilu, ustanova obavlja delatnost u svom sedištu ali je propisana i mogućnost obavljanja delatnosti van sedišta, organizovanjem izdvojenog odeljenja uz saglasnost Ministarstva.

Predlogom zakona definisani su postupak i uslovi za statusnu promenu, promenu naziva ili sedišta ustanove, nadležnost za donošenje odluka i perioda u kom ustanova može da izvrši statusnu promenu .
Pored toga, definisan je i pojam strane ustanove, kao i uslovi i postupak za njeno osnivanje i početak rada. Stranom ustanovom smatra se ustanova koja ostvaruje program koji je donet i akreditovan u inostranstvu, bez obzira na to da li je njen osnovač strano ili domaće pravno ili fizičko lice.

Autonomija ustanove podrazumeva izbor pojedinih sadržaja, načina ostvarivanja, saradnika u skladu sa potrebama, mogućnostima, interesovanjima, raspoloživim resursima, karakteristikama lokalne zajednice i ostvaruje se prilikom donošenja statuta, plana stručnog usavršavanja, programa zaštite od diskriminacije, nasilja i zlostavljanja kao i prilikom samovrednovanja rada ustanove.
Ustanove mogu međusobno da se povezuju u zajednice ustanova a u cilju razvijanja vannastavnih aktivnosti škola može da osnuje učeničke zadruge.
Predlogom zakona definisani su razlozi usled kojih se prekida obrazovno-vaspitni rad (viša sila i bezbednosni razlozi), o čemu odluku donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave odmah po nastupanju tih okolnosti. Takođe, propisane su mere koje Ministarstvo preduzima ukoliko organ koji sprovodi nadzor utvrdi da ustanova ne ispunjava uslove za rad odnosno ne obavlja delatnost na propisani način. U slučaju da nijedna od izrečenih mera ne rezultira otklanjanjem nepravilnosti u radu, Ministarstvo rešenjem zabranjuje rad ustanove i određuje se ustanove u kojoj će deca/učenici nastaviti započeto obrazovanje i vaspitanje.

U vaspitno-obrazovnoj ustanovi posebno je zabranjen bilo kakav oblik posredne ili neposredne diskriminacije , nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, ponašanje koje vređa ugled, čast i dostojanstvo, kao i stranačko organizovanje i delovanje.
Organi ustanove su organi upravljanja (upravni odbor u predškolskim ustanovama odnosno školski odbor u školama), savet roditelja i direktor ustanove koga imenuje ministar na period od 4 godine. Ovo ovlašćenje ministra, kao i njegova nadležnost za imenovanje vršioca dužnosti direktora ustanove novina je u odnosu na važeće zakonsko rešenje kojim je predviđeno da direktora bira organ upravljanja na osnovu konkursa. Ustanove imaju i stručne organe (nastavničko veće, odeljensko veće i sl.), timove i pedagoški kolegijum. Pravne poslove u ustanovi obavlja sekretar, a ustanove mogu imati i pomoćnika direktora.
Predlogom je omogućeno i formiranje opštinskog savet roditelja koji čine predstavnici saveta roditelja svih ustanova sa područja opštine.

Obrazovno – vaspitni rad u ustanovi obavljaju nastavnik, vaspitač i stručni saradnici (pedagog, psiholog, bibliotekar i sl. ), čija je uloga, kao i uloge drugih saradnika, pedagoškog i andragoškog asistenta, ličnog pratioca i pomoćnog nastavnika, precizno definisana predlogom zakona.
Predlogom zakona precizirani su uslovi za prijem u radni odnos u ustanovi (odgovarajuće obrazovanje i psiho-fizička sposobnost za rad sa decom i učenicima, neosuđivanost u pogledu određenih krivična dela, državljanstvo RS, poznavanje srpskog i jezika na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad). Ispunjenost uslova dokazuje se prilikom prijema u radni odnos i proverava u toku rada. Poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može obavljati samo lice koje ima licencu –javnu ispravu koju izdaje Ministarstvo licu koje ima položen ispit za licencu. Osim propisane stručne spreme, neophodan uslov za polaganje ispita za licencu je i obavezno obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina, koje može biti stečeno tokom studija ili nakon diplomiranja. Licenca može biti suspendovana ili oduzeta pod uslovima predviđenim predlogom zakona.Po pravilu, licenca se oduzima na period od 5 godina.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik dužan je da se stalno usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja obrazovno-vaspitnog, te može profesionalno napredovati sticanjem zvanja: pedagoški savetnik, samostalni pedagoški savetnik, viši pedagoški savetnik i visoki pedagoški savetnik.

Predlogom zakona preciziran je postupak prijema u radni odnos u javnoj ustanovi. Radni odnos u ustanovi zasniva se na neodređeno ili određeno vreme. U izuzetnim slučajevima i pod uslovima predviđenim predlogom zakona, direktor škole može zaključiti ugovor o izvođenju nastave sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi. Predlogom su utvrđeni i radno vreme, norma neposrednog rada nastavnika, odmori i odsustva, njihova odgovornost, teže povrede radne obaveze kao i disciplinski postupak i mere za povredu radne obaveze, kao i uslovi za prestanak radnog odnosa.
Inspekcijski nadzor nad radom ustanova i zavoda vrši Ministarstvo, a poslove stručno-pedagoškog nadzora vrši prosvetni savetnik. Savetodavnu i stručnu pomoć nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku pruža savetnik-spoljni saradnik.
Ustanova vodi evidencije o deci, učenicima i odraslima obuhvaćenih formalnim obrazovanjem, o roditeljima i zaposlenima. Propisanu evidenciju ustanova vodi u štampanom i/ili elektronskom obliku, ona je rukovalac podataka sadržanih u evidenciji i odgovorna je za njihovo prikupljanje, upotrebu, ažuriranje i čuvanje.
Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP) uspostavlja i njime upravlja Ministarstvo.
Jedinstveni obrazovni broj - JOB (individualna i neponovljiva oznaka koja se sastoji od 16 karaktera i dodeljuje detetu/učeniku/odraslom i prati svog nosioca kroz sve nivoe obrazovanja) formira se za potrebe vođenja JISP-a .
Zaštita podataka ostvaruje se odredbom da se svi vidovi prikupljanja, obrade, objavljivanja i korišćenja podataka moraju sprovesti u skladu sa ovim i posebnim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Ustanove izdaju javne isprave i poništavaju javnu ispravu koja je izdata suprotno zakonu.
Finansiranje javnih ustanova vrši se iz sredstava budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, a ustanove mogu sticati i sopstvene prihode po osnovu proširene delatnosti. Za razliku od važećeg zakonskog rešenja kojim je predviđena obaveza da se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za ostvarivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja u visini koja u svakom slučaju iznosi 80% od ekonomske cene po detetu, predlogom zakona predviđeno je da se ta sredstva obezbeđuju u visini do 80% od ekonomske cene po detetu, što znači da se može obezbediti i u manjem iznosu.

Predlogom zakona predviđene su novčane kazne za prekršaje za ustanovu , direktora/odgovorno lice ustanove, roditelja/zakonskog zastupnika, učenika, odraslog, studenta, zaposlenog u ustanovi, tražioca podataka – pravno lice, tražioca podataka – fizičko lice, zavod i direktora zavoda.