Kako bi se ojačala reprezentativnost skupština jedinica lokalne samouprave odnosno kako bi lokalni parlameni u većoj meri oslikavali izbornu volju birača te kako bi se izbor gradonačelnika poverio direktno grđanima, predlagač zakona predložio je donošenje novog Zakona o lokalnim izborima.

Ključne izmene izvršene su uvođenjem izbornog sistema koji podrazumeva izbor trećine odbornika po proporcionalnom a dve trećine po većinskom izbornom sistemu. Izbor gradonačelnika poveren je neposredno biračima. Dodatno, uvedena je i podela izbora na redovne i venredne tako da se redovni izbori za odbornike svakako održavaju na svake četiri godine bez obzira na to da li je u međuvremenu bilo vanrednih izbora.

Odredbe koje se tiču sastava i rada organa za sprovođenje izbora, uslova za uživanje aktivnog i pasivnog biračkog prava, sadržine i zaštite izbornog prava, kandidovanja kao i sprovođenja izbora u najvećoj meri podudaraju se sa onima koje poznaje i važeći Zakon o loklanim izborima.

MANDAT ODBORNIKA IZABRANIH NA VANREDNIM IZBORIMA TRAJE DO RASPISIVANJA REDOVNIH IZBORA

Predlogom zakona uvedena je podela izbora na redovne i vanredne. Izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine a od dana raspisivajna do dana sprovođenja izbora može ne može proteći manje od 45 niti više od 60 dana, što je rešenje koje postoji i u važećem Zakonu o lokalnim izborima. Izbori se moraju sprovesti najkasnije 30 dana pre isteka mandata odbornika. Na redovnim izborima, odbornici se biraju na četiri godine. U slučaju da skupština jedinice lokalne samouprave bude raspuštena pre isteka mandata, organizuju se vanredni izbori, a značajna novina koju donosi predlog zakona je da mandat odbornika izabranih na vanrednim izborima traje do raspisivanja redovnih izbora, odnosno do isteka četiri godine od konstituisanja saziva izabranog na prethodnim redovnim izborima.

PROMENA IZBORNOG SISTEMA ZA IZBOR ODBORNIKA - JEDNA TREĆINA ODBORNIKA BIRA SE PO PROPORCIONALNOM A DVE TREĆINE PO VEĆINSKOM IZBORNOM SISTEMU

U postojećem pravnom okviru u Srbiji odbornici u skupštinama opština i gradova biraju se po proporcionalnom izbornom sistemu u opštini odnosno gradu kao jedinstvenoj izbornoj jedinici. Broj odbornika koji se biraju propisan je statutima jedinica lokalnih samouprava. Na lokalnim izborima registrovane političke stranake, koalicije registrovanih političkih stranaka i grupe građana predlažu izborne a na izbornoj listi mogu imati najmanje jednu trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira a najviše onoliko kandidata koliko se odbornika bira. Birači na izborima glasaju za liste kandidata a ne za pojedinačne kandidate.

Novina koju donosi predlog zakona je da se ne biraju svi odbornici po proporcionalnom sistemu, odnosno, jednu trećinu odbornika birači biraju opredeljujući se za izborne liste a dve trećine glasajući za konkretne kandidate. Pri tome, isto lice ne može istovremeno biti kandidat na izboripa po većinskom i proporcionalnom sistemu.

Trećina odbornika koja se bira po proporcionalnom sistemu bira se u opštini/gradu kao jedinstvenoj izbornoj jedinici. Zadržano je postojeće rešenje da izborne liste ovlašćenih predlagača moraju biti podržane potpisom najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi, s izuzetkom jedinica lokalne samouprave koje imaju manje od 20.000 birača, u kojima je dovoljno da liste budu podržane od strane ukupno najmanje 200 birača.

Iz postojećeg zakona preuzeta je i odredba da predlagač mora na izbornoj listi imati najmanje jednu trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira, što u skladu sa predloženim novinama znači da predlagač mora na izbornoj listi imati onoliko kandidata koliko se odbornika po proporcionalnom izbornom sistemu bira u jedinici lokalne samouprave. Birači se na izborima opredeljuju za izbornu listu. Raspodela mandata vrši se između lista koje su osvojile više od 5% glasova birača koji su glasali i manjinskih stranaka bez obzira na to koliko su procenata glasova osvojile i to primenom sistema najvećeg količnika.

Jedna od ključnih novina koju donosi predlog zakona je uvođenje izbora dve trećine odbornika po većinskom izbornom sistemu. Jedinica lokalne samouprave se pri tome deli na onoliko izbornih jedinica koliko se odbornika bira po većinskom sistemu, tako da u svakoj bude približno jednak broj birača. Budući da bi kandidat u svakoj izbornoj jedinici mogao da bude samo kandidat koji na toj užoj teritoriji ima prebivalište, predlagač zakona smatra da bi se na ovaj način podstakla ravnomerna zastupljenost svih opštinskih/gradskih sredina u lokalnom predstavničkom telu.

Za izbore po većinskom sistemu svaki kandidat mora biti podržan od strane najmanje 30 birača iz izborne jedinice u kojoj se kandiduje, odnosno 10 birača u jedinicama lokalne samouprave za čiju teritoriju je u birački spisak upisano manje od 20.000 birača. Zadržano je važeće rešenje da birač svojim potpisom može podržati samo jednog kandidata.

Svaki birač glasa samo jednog kandidata, a odborničko mesto pripada onom kandidatu koji je u okviru izborne jedinice dobio većinu glasova birača koji su glasali u izbornoj jedinici, s tim što bi se, ukoliko u prvom krugu nijedan kandidat ne dobije većinu, organizovao drugi krug glasanja u kome je izabran onaj kandidat koji dobije više glasova.

DOPUNSKI IZBORI ZA POPUNU ODBORNIČKOG MESTA ODBORNIKA IZABRANOG PO VEĆINSKOM SISTEMU

U slučaju prestanka mandata odbornika izabranog po većinskom sistemu pre isteka vremena na koje je biran, predsednik skupštine jedinice lokalne samouprave raspisuje dopunske izbore koji se organizuju u onoj izbornoj jedinici u kojoj je biran odbornik kome je prestao mandat. Mandat odbornika izabranog na dopunskim izborima traje do isteka vremena na koje je bio izabran odbornik kome je prestao mandat.

PROŠIRENJE KRUGA OVLAŠĆENIH PREDLAGAČA KANDIDATA ZA ODBORNIKE

Osim registrovanih političkih stranaka, koalicija registrovanih političkih stranaka, kao i grupa građana koji mogu predlagati kandidate i po važećem Zakonu o lokalnim izborima, predlogom zakona omogućava se predlaganje kandidata i koalicijama političkih stranaka i grupa građana kao i građanima pojedinačno. Precizrano je da građanin koji se pojedinačno kandiduje ima svojstvo političkog subjekta u smislu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, pa on tokom kampanje ima prava i obaveze propisane tim zakonom.

IZBOR GRADONAČELNIKA NEPOSREDNO OD STRANE GRAĐANA

Umesto važećeg zakonskog rešenja, po kome gradonačelnika bira skupština grada, uvodi se izbor gradenačelnika neposredno od strane građana, po većinskom izbornom sistemu, u gradu kao jednoj izbornoj jedinici. Organ nadležan za raspisivanje izbora i rokovi za raspisivanje i sprovođenje izbora za gradonačelnika isti su kao i kod izbora odbornika.

Kandidate za gradonačelnika mogu predlagati registrovane političke stranke, grupe građana kao i koalicije, a uvodi se i mogućnost nezavisnog kandidovanja. Bez obzira na to ko je predlagač kandidata, kandidaturu mora podržati najmanje 3% birača u gradu, s tim što je maksimalan potreban broj prikupljenih potpisa podrške 7.000.

Predloženo je da za gradonačelnika bude izabran kandidat koji je osvojio većinu glasova birača koji su glasali na izborima, dok bi se, u slučaju da nijedan kandidat ne osvoji većinu, glasanje ponavljalo (drugi krug) u roku od 15 dana a kandidati u ponovljenom glasanju bila bi dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova u prvom krugu glasanja. Mandat gradonačelnika traje četiri godine.

RASPUŠTANJE SKUPŠTINE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE KAO POSLEDICA NEUSPELOG OPOZIVA GRADONAČELNIKA

Predlogom zakona predviđen je opoziv gradonačelnika kao jedan od razloga za prestanak mandata pre isteka perioda na koji je izabran.

Predlog za opoziv može podneti i skupština grada dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja odbornika i to na osnovu odluke Ustavnog suda o povredi Ustava ili statuta grada od strane gradonačelnika.

STROŽI KRITERIJUMI ZA ČLANSTVO U IZBORNOJ KOMISIJI JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE

Predlog zakona zadržava iste organe za sprovođenje lokalnih izbora koji postoje i u važećem pravnom okviru u Srbiji (lokalne izborne komisije i birački odbori), s tim da njihove nadležnosti prilagođava promeni izbornog sistema. Pored toga, novina je predlog da svi članovi lokalnih izbornih komisija moraju biti diplomirani pravnici, dok u postojećem Zakonu jedino predsednik lokalne izborne komisije mora imati ovu stručnu spremu.

O ovom predlogu građani se izjašnjavaju neposredno, tajnim glasanjem, a gradonačelnik je opozvan ukoliko za opoziv glasa većina ukupnog broja izašlih birača. Ukoliko građani ne opozovu gradonačelnika, skupština grada se raspušta po sili zakona.

Predloženi su i drugi načini predlaganja opoziva – predlog za opoziv mogu podneti i političke stranke i grupe građana koje podrži najmanje 10% birača u gradu s tim da se potpisi moraju skupiti u roku od 15 dana. Inicijativu za opoziv može podneti i Vlada a ona postaje predlog u slučaju da je skupština grada podrži dvotrećinskom većinom. I u ovim slučajevima konačnu reč daju građani na tajnom glasanju, s tim što skupština grada neće biti raspuštena ukoliko većina izašlih birača ne podrži opoziv.