Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.11.2013.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

04.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 10:15 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Đorđe Stojšić

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Gospodine predsedniče, poštovani ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, na neka pitanja smo već dobili odgovore, s obzirom da su moji prethodnici već imali izlaganje vezano za decentralizaciju železničkog transporta u Srbiji, vi nećete zameriti gospodine ministre što smo mi iz Vojvodine generalno izuzetno zainteresovani za pitanje koje se tiče železničkog transporta, s obzirom na ekonomski potencijal koji mi vidimo u tome u pokrajini i u odnosu na ono što je Vojvodina nekad imala u tom domenu. Danas je sistem više decenijskog propadanja i izuzetno teškog stanja kako u domenu transporta roba tako i u domenu transporta putnika.
Ne bih mnogo ponavljao ono što je i kolega Pastor do sada već rekao i koleginica Popović, ali moram spomenuti da kada je Vojvodina ulazila u Srbiju, odnosno Jugoslaviju je ušla sa 2200 kilometara pruga. Od toga danas je samo oko 1500 u upotrebi, a od toga je 500 i nešto u koridorima, a 1200 je u izuzetno teškom stanju, ili se uopšte ne koriste.
Prvi voz koji se saobraćao između Liverpula i Mančestera se kretao brzinom od 56 kilometara na sat, a govorim o 1829. godini. Danas je nažalost prosečna brzina vozova u Srbiji oko 40 kilometara na sat. Od Subotice do Beograda se putovalo 1926. godine tri sata i 15 minuta, 1989. godine oko dva sata, a danas je tri sata i osam minuta. Na deset hiljada stanovnika Vojvodina je tada 1918. godine imala 8,7 kilometara pruge što je bila najrazvijenija železničko transportna mreža tada u Evropi. Za petnaest od kada je za vreme autonomije Vojvodine postojala nadležnost nad železničkim transportom od 1977. godine do 1989. godine u Vojvodini je remontovano 527 kilometara pruga, sve su elektrificirane, nabavljeno je više od 10 električnih lokomotiva, 10 elektromotornih vozova i druga oprema. Uvedena je nultna faza informacionog sistema za praćenje vozova, ukinuta je parna vuča, nabavljeno više od 100 teretnih vagona, 20 savremenih putničkih vagona za brzine do 200 kilometara na sat. Vojvodina je tada imala 44 elektro-lokomotive, 10 elektromotornih vozova, 94 dizel lokomotive, 13 parnih lokomotiva, 67 šinobusa, 161 putničkih kola sa 17 hiljada sedišta i 600 ležajeva, kao i preko šest hiljada teretnih vagona.
S obzirom da ste rekli da treba da pričamo o podacima, odnosno da argumentujemo činjenicama mislim da su ovo činjenice koje malo ko može osporiti. Dvadeset hiljada putnika se tada prevozilo šinobusima što je zbog konfiguracije terena izuzetno od velike važnosti za transport ljudi u Vojvodini. Danas je to nešto više od 400, 500, a pričam o podacima na dnevnoj bazi, pod uslovom uopšte da neki od tih linija i saobraćaju.
Svi znamo da je situacija u tom domenu izuzetno teška, ali kad god smo u prošlosti pokušavali da na neki način iniciramo, pre svega, organizacione promene u domenu železničkog transporta i apostrofiramo da je potreban neki nivo decentralizacije jer postoje ekonomski razlozi za to, uglavnom smo dobijali etikete da se radi o separatizmu i to je prebacivano na neki politički teren. Mislim da za to apsolutno nemam potrebe jer govorimo isključivo o ekonomskim kordinatama. Za nas železnički transport, ponoviću, ima izuzetnu važnost.
Kao što se vidi iz ovih podataka koje sam izneo, mislim da se u Vojvodini vrlo dobro znalo kako treba upravljati železničkim transportom i ne vidim zbog čega bi to bio problem da se u budućnosti ponovo, ne pričam o koridorima pričam o prugama koje nisu koridori, i kroz direkciju i kroz upravljanje infrastrukturom određeni nivo tih nadležnosti prenese u pokrajinu gde bi onda neki prioriteti mogli da se definišu i na regionalnom nivou.
U ovom predlogu zakona postoji samo jedna takva mogućnost da u slučaju da operateri koji upravljaju infrastrukturom nemaju ekonomsku računicu, samo u tom slučaju mogu preneti upravljanje na toj infrastrukturi na lokalni, odnosno pokrajinski nivo.
Mislim takođe da ne postoji razlog zbog čega bi se izjednačavao lokalni i pokrajinski nivo, s obzirom da mislim da malo koje opštine u Srbiji mogu uopšte da izdvoje sredstva i da ulažu u železničku infrastrukturu.
Nažalost, i da ste najveći centralista danas, a to sam naveo u jednom od prošlih izlaganja i da želite da ne postoji ni lokalna samouprava, ni pokrajina, kada krenete u Beograd da dobijete neki papir, s obzirom da vam treba od Subotice skoro četiri sata, ta želja će vas napustiti. Konkretno, imam jednog komšiju koji je putovao od Sremske Mitrovice do Čortanovaca osam sati. Vi za osam sati možete stići do mnogih svetskih metropola i nazad.
Stvarno, ne bih da budem zlonameran, jer znam da je ovaj zakon nešto što treba da nas uključi u evropski saobraćaj, što se železnice tiče i da je možda intencija zakonopisca dobra, ali s obzirom da od početka 90-tih do danas, vrlo malo je urađeno, da li zbog nedostatka sredstava, da li iz drugih razloga, ne znam, ali dok ne budemo videli konkretne pomake u smislu da te pruge počnu da se grade, da se stvarno nabave vozovi i da se stigne od mesta A do mesta B, u nekom normalnom roku, ne vidim razlog zbog koga bi podržavali aktivnosti, jer administrativnim merama, jer i zakon iz 2005. godine konkretno ništa nije doneo, a ovaj vrlo malo toga menja.
Ne vidimo šta će to konkretno novo da se desi da bi se ovaj domen modernizovao. Glavni problem u "Železnicama Srbije", po meni taj, što oni koji odlučuju o železničkom transportu se ne voze vozovima, kada bi se vozili vozovima, a ne svojim službenim automobilima, verovatno bi malo drugačije se odnosili prema tom problemu. Razumem da treba da se uloži četiri milijarde evra da bi se koridori izgradili, ali stvarno postoje neke stvari koje nemaju opravdanja, a tiču se reda vožnje, higijene, održavanja itd, i mislim da za to oni koji se time bave, stvarno ne bi trebali da imaju izgovor.
Što se tiče nas iz LSV, mi smo dali neke amandmane. Ponavljam, mislim da su konstruktivni. Ne želimo da politizujemo, previše ovo pitanje, ali dozvolite da imamo određenu inicijativu prema tome da bi određeni nivo aktivnosti mogao da se prenese na pokrajinu i siguran sam da bi to koristilo i vama i onima koji danas upravljaju "Železnicama Srbije". Zahvaljujem.

Saša Radulović

Hvala.
Odliv mozgova je veliki problem za Srbiju i u poslednjih mnogo godina veliki broj obrazovanih, stručnih mladih ljudi smo izgubili. Glavni problem i razlog zašto ljudi odlaze je slaba privreda i ta slaba privreda ne kreira radna mesta koja su potrebna mladim ljudima da bi krenuli u svoju karijeru i da bi mogli da ostvare želje i stremljenja koja imaju.
U budžetu smo, pošto smo taj problem prepoznali kao veliki problem, odvojili četiri milijarde dinara za stvaranje „venture capital“ industrije u Srbiji, koja upravo treba da stvori preduslove da dođe do razvoja kompanija, odnosno investicija u kompanije koje imaju inovativne projekte, koji će zapošljavati uglavnom naše mlade, stručne ljude.
Ta „venture capital“ industrija treba da investira u kapital preduzeća. Kad imate inovativne projekte iz oblasti IT, ali ne samo informacionih tehnologija nego i drugih industrija, obično gubite novac u nekoliko prvih godina, da bi nakon toga pravili novac. Kreditiranje, davanje kredita koje takve firme moraju da vraćaju, nije način da se podržavaju takvi projekti, odnosno da se gradi dobra inovativna industrija. Zbog toga su potrebni ti „venture capital“ fondovi. Već razgovaramo sa određenim brojem fondova koji bi trebalo da se pokrenu u Srbiji. To bi bili privatni fondovi u kojima privatni investitori investiraju svoj novac, dok država iz budžeta koinvestira sa privatnim investitorima i daje između 20 i 40% kapitala. Ta industrija treba da privuče nekih 100 miliona evra za inovativne projekte i za zapošljavanje naših mladih ljudi, obrazovanih stručnih ljudi i da im da priliku za budućnost. Mislim da će to biti jedna velika prekretnica i za zapošljavanje mladih ljudi i za uopšte pokretanje jednog novog ciklusa i buđenje optimizma da postoji budućnost i u Srbiji.
Novi projekat je pravljen negde po uzoru na izraelske modele koji su se pokazali izuzetno uspešnim i očekujemo da ćemo to realizovati u 2014. godini, da će to biti značajan pokretač i motivator da sprečimo dalji odliv mozgova i da ti ljudi počnu da dobijaju šansu u Srbiji.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, ja ću govoriti kao ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske stranke i govoriću o svim amandmanima koje smo podneli, pošto se oni odnose na član 1. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o izvršenju i obezbeđenju, dok je jedan amandman tehnički i on se odnosi na član 3.
Naime, kao što sam rekla, potrebno je određena postupanja u izvršnom postupku izmeniti, uvesti dodatna ograničenja i samim tim pokušati da se izvršni postupak učini efikasnijim. Bilo je istaknuto u raspravi u načelu da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju donet 2011. godine i da je tada pokušao izvršni postupak da se učini efikasnijim. Tada smo se suočili sa tim da je postupak izvršenja trajao preko 400 dana. Moram da kažem da ni danas nije mnogo bolja situacija u odnosu na izvršenja koja se obavljaju od strane suda. Na samom zakonu se radilo dosta dugo, preko tri godine i jedan od razloga zbog čega se na tom zakonu toliko dugo radilo je bila i činjenica da je naša zemlja još 2007. godine, još pre nego što je tadašnja DS učestvovala u Vladi, preuzela obavezu u jednom projektu koji je radila zajedno sa USAID, da se izvršitelju uvedu u naš pravosudni sistem.
Obzirom da sam tada bila ministar pravde, koja je predložila tadašnji Zakon o izvršenju i obezbeđenju, smatram da sam dužna na neki način da vas upoznam sa činjenicom da nisam bila apsolutno saglasna da se izvršitelji uvedu u naš sistem, smatrajući da mi još uvek nismo, kao društvo koje teži da svoj pravni sistem prilagodi evropskim integracijama, dovoljno kadri da to učinimo. Međutim, danas nakon četiri godine primene tog zakona ili tri godine primene tog zakona, vidimo da su izvršitelji značajno ubrzali postupak izvršenja i da, naravno, postoje neke anomalije koje treba izmeniti. Naravno, kada uvodite jednu ovako novu profesiju u naš pravosudni sistem, ne možete do kraja da sagledate sve one prepreke na koje može da se naiđe tokom primene zakona. Smatram da je dobro što država prepoznaje određene probleme i na to reaguje. Kao što sam rekla i u raspravi u načelu, smatram da je to trebalo da se učini celovitijim, obzirom da je obrazovana radna grupa čiji je mandat i zadatak da utvrdi sve one probleme koji postoje prilikom sprovođenja izvršenja.
Amandmani koje smo podneli su konstruktivni i išli su u pravcu, obzirom da nismo konsultovani, niti nam je ponuđeno da budemo predlagač, a sigurna sam da bi to prihvatili, poboljšavanja teksta i uvođenja određenih ograničenja, za koje smatramo da mogu doprineti efikasnosti izvršnog postupka. Slažem se sa komentarima da postupak izvršenja koji se tiče komunalnih i sličnih usluga, gde je bila predviđena nadležnost izvršitelja prema sedištu poverilaca, nije dobra stvar. Pokazalo se tokom primene zakona da su ti predmeti uglavnom odlazili u kancelarije izvršitelja u velikim gradovima, što je opet u nekim slučajevima, što smo mogli da vidimo tokom rasprave u načelu, dovelo do toga da pojedine kancelarije imaju više desetina hiljada predmeta, što takođe ne mislim da mogu da budu efikasniji.
Ono što je naša dilema, kao što sam rekla i u raspravi u načelu, a sada ću ponoviti, to je da li se može ograničiti da se raspodela predmeta vrši putem Komore izvršitelja ukoliko je u pitanju poverilac sa većinskim privatnim kapitalom? Zašto naša dilema postoji? Naime, zbog člana 83. i člana 84. Ustava Republike Srbije. Član 83. Ustava Republike Srbije kaže da je preduzetništvo slobodno i može se ograničiti samo radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava, kao i radi bezbednosti Republike Srbije. Član 84. kaže da su zabranjeni akti kojima se ograničava sloboda konkurencije. Isti član propisuje da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu biti zakonom umanjena. Nije dilema samo zbog postojanja ustavnih članova, već i zbog toga što su postojale određene odluke Ustavnog suda s tim u vezi, ali ostaje da vidimo u praksi, ukoliko bude bio izglasan ovaj zakon, a verujem da hoće, da li će doći do postupaka i kako će Ustavni sud s tim u vezi reagovati. Zahvaljujem se.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, ja ću govoriti kao ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske stranke i govoriću o svim amandmanima koje smo podneli, pošto se oni odnose na član 1. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o izvršenju i obezbeđenju, dok je jedan amandman tehnički i on se odnosi na član 3.
Naime, kao što sam rekla, potrebno je određena postupanja u izvršnom postupku izmeniti, uvesti dodatna ograničenja i samim tim pokušati da se izvršni postupak učini efikasnijim. Bilo je istaknuto u raspravi u načelu da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju donet 2011. godine i da je tada pokušao izvršni postupak da se učini efikasnijim. Tada smo se suočili sa tim da je postupak izvršenja trajao preko 400 dana. Moram da kažem da ni danas nije mnogo bolja situacija u odnosu na izvršenja koja se obavljaju od strane suda. Na samom zakonu se radilo dosta dugo, preko tri godine i jedan od razloga zbog čega se na tom zakonu toliko dugo radilo je bila i činjenica da je naša zemlja još 2007. godine, još pre nego što je tadašnja DS učestvovala u Vladi, preuzela obavezu u jednom projektu koji je radila zajedno sa USAID, da se izvršitelju uvedu u naš pravosudni sistem.
Obzirom da sam tada bila ministar pravde, koja je predložila tadašnji Zakon o izvršenju i obezbeđenju, smatram da sam dužna na neki način da vas upoznam sa činjenicom da nisam bila apsolutno saglasna da se izvršitelji uvedu u naš sistem, smatrajući da mi još uvek nismo, kao društvo koje teži da svoj pravni sistem prilagodi evropskim integracijama, dovoljno kadri da to učinimo. Međutim, danas nakon četiri godine primene tog zakona ili tri godine primene tog zakona, vidimo da su izvršitelji značajno ubrzali postupak izvršenja i da, naravno, postoje neke anomalije koje treba izmeniti. Naravno, kada uvodite jednu ovako novu profesiju u naš pravosudni sistem, ne možete do kraja da sagledate sve one prepreke na koje može da se naiđe tokom primene zakona. Smatram da je dobro što država prepoznaje određene probleme i na to reaguje. Kao što sam rekla i u raspravi u načelu, smatram da je to trebalo da se učini celovitijim, obzirom da je obrazovana radna grupa čiji je mandat i zadatak da utvrdi sve one probleme koji postoje prilikom sprovođenja izvršenja.
Amandmani koje smo podneli su konstruktivni i išli su u pravcu, obzirom da nismo konsultovani, niti nam je ponuđeno da budemo predlagač, a sigurna sam da bi to prihvatili, poboljšavanja teksta i uvođenja određenih ograničenja, za koje smatramo da mogu doprineti efikasnosti izvršnog postupka. Slažem se sa komentarima da postupak izvršenja koji se tiče komunalnih i sličnih usluga, gde je bila predviđena nadležnost izvršitelja prema sedištu poverilaca, nije dobra stvar. Pokazalo se tokom primene zakona da su ti predmeti uglavnom odlazili u kancelarije izvršitelja u velikim gradovima, što je opet u nekim slučajevima, što smo mogli da vidimo tokom rasprave u načelu, dovelo do toga da pojedine kancelarije imaju više desetina hiljada predmeta, što takođe ne mislim da mogu da budu efikasniji.
Ono što je naša dilema, kao što sam rekla i u raspravi u načelu, a sada ću ponoviti, to je da li se može ograničiti da se raspodela predmeta vrši putem Komore izvršitelja ukoliko je u pitanju poverilac sa većinskim privatnim kapitalom? Zašto naša dilema postoji? Naime, zbog člana 83. i člana 84. Ustava Republike Srbije. Član 83. Ustava Republike Srbije kaže da je preduzetništvo slobodno i može se ograničiti samo radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava, kao i radi bezbednosti Republike Srbije. Član 84. kaže da su zabranjeni akti kojima se ograničava sloboda konkurencije. Isti član propisuje da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu biti zakonom umanjena. Nije dilema samo zbog postojanja ustavnih članova, već i zbog toga što su postojale određene odluke Ustavnog suda s tim u vezi, ali ostaje da vidimo u praksi, ukoliko bude bio izglasan ovaj zakon, a verujem da hoće, da li će doći do postupaka i kako će Ustavni sud s tim u vezi reagovati. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Saglasno članu 27. i članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15 časova.
Hvala.
(Posle pauze.)
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Saglasno članu 27. i članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15 časova.
Hvala.
(Posle pauze.)
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Saglasno članu 27. i članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15 časova.
Hvala.
(Posle pauze.)
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Po Poslovniku, Dejan Radenković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospođo Malović.
Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospođo Malović.
Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić.