Hvala predsedavajući.
Ja ću još jednom izraziti žaljenje zbog čega amandman, koji je manje ili više bio usaglašen u načelnoj raspravi, nije prihvaćen.
Usaglašen je bio između svih nas ovde, koji zaista na krajnje objektivan način, sa stručnim referencama sa kojima raspolažemo, sagledavamo mogućnost da se izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju učine što kvalitetnijim.
Imajući u vidu da smo se usaglasili oko nečega što je suštinsko, a suštinsko je da se svaka izmena i dopuna mora upodobiti sa postojećim tekstom Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Samim tim imajući u vidu i činjenicu da smo se usaglasili da rokovi koji se vezuju za postupanje komore ne smeju da budu kratki, a kratak rok je rok od pet dana, da smo se usaglasili oko toga da taj rok treba da bude duži, da bude upodobljen sa rokom koji zakon propisuje, a to je pet radnih dana, da smo se usaglasili oko činjenice koja je nesporna i niko je ne može dovoditi u sumnju, a to je da se ni u kom slučaju ne sme ostavljati velika diskreciona mogućnost ili diskreciono pravo izvršnom poveriocu u odabiru izvršitelja, onda je zaista iznenađujuće da samo prvi stav amandmana, koji je predložila poslanička grupa SPS, naravno preko mene, kao legitimisanog podnosioca, smatra da je ovaj amandman ne prihvatljiv.
Ja moram, zarad građana, da podsetim da u amandmanu stoji nešto što smatram da je prevashodno u interesu izvršnih poverilaca i da ni u kom slučaju nije na štetu izvršnog dužnika, a to je da umesto onoga što je Zakonom o obligacionim odnosima definisano, a to je pojam ili termin komunalnih i sličnih usluga, zamenjeno pojmom usluga iz delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća.
Drage moje kolege narodni poslanici, u čemu je tu bitna razlika? Javna preduzeća i javno-komunalna preduzeća su izvršni poverioci i imaju mogućnost da imaju takvu legitimaciju, da je steknu.
Zbog čega bi takvu legitimaciju osporili javnom preduzeću NIS ili EPS ili Javnim skijalištima, ili bilo kom drugom javnom preduzeću? Zbog čega bi takva preduzeća imala neku vrstu benefita da određuju izvršitelje i da tim benefitom čine čak i neke zloupotrebe?
Naravno, ne želimo ni mi ni bilo ko u koalicionoj vlasti da optužimo bilo koga da je spreman na takvu tendenciju. Mi smo tu da preveniramo, u stvari da preventivno delujemo da se takve pojave ne dešavaju. U tom pravcu i donosimo ove izmene i dopune i to je osnovni cilj ovih izmena i dopuna.
Onda neka mi neko logično odgovori, zdravo-razumno, zbog čega ova preduzeća i javno, javno-komunalna trebaju da budu isključena iz izmena i dopuna zakona o kojima mi danas raspravljamo.
Zaista je neprihvatljivo i zaista smatram da još jednom i ovlašćeni predlagač i svi mi zajedno razmotrimo mogućnost da se ovo prihvati, jer je potpuno suvislo i u praksi i te kako značajno i korisno.
Takođe, imamo potpunu saglasnost da se prilikom odabira izvršitelja, sa jedne strane strogo primenjuje zakon, a sa druge strane da se izbegne diskriminacija koja ima za posledicu enormno bogaćenje pojedinih izvršitelja.
Uz uvažavanje nečega što je u načelnoj raspravi istakla koleginica Martinović kada se pozivala na odredbe Zakona o javnim nabavkama, da se opet ne bi vraćali na tu temu i ne bi izazivali nepotrebne polemike, moram samo da skrenem pažnju na nešto što smo dužni kao zakonodavac da uradimo.
Pod jedan, da uspostavimo potpunu pravnu sigurnost kada je u pitanju namirenje potraživanja od strane izvršnih poverilaca, a sa druge strane da ta pravna sigurnost bude podvedena pod zakonito postupanje, odnosno da bude u celosti u saglasnosti sa zakonom, kao i sa Ustavom.
Ja sam tada, a i sada, ponavljam, istakao činjenicu da odabir izvršitelja od strane komora, treba da bude definisan onako kako je to analogno definisano kao odabir kod stečajnih upravnika u stečajnim predmetima.
Da li ćemo u ovoj situaciji povrediti neke druge odredbe zakona? Neću se upuštati mnogo u to zbog toga što ćemo odmah izazvati polemiku, što se tiče primene odredaba Zakona o javnim nabavkama, ali je nesumnjivo da ćemo ukoliko primenimo princip algoritma, odnosno softverskog načina odabira izvršitelja izbeći bilo kakvu vrstu zloupotrebe, izbeći bilo kakvu vrstu privilegovanih.
Najopasnije je da se ostavi puno slobodno pravo izvršnom poveriocu da sam bira izvršitelje.
Onda će jedan te isti izvršitelj biti stalno angažovan, onda će jedan te isti izvršitelj imati po desetine hiljada predmeta, imaće naknadu koja je nesrazmerno velika u odnosu na ono što podrazumeva, kako njegovo angažovanje, tako i povredu prava ostalih izvršitelja da ravnomerno ili ravnopravno učestvuju u izvršnim predmetima, odnosno postupcima. Stoga smatram i molim ovlašćenog predlagača da ponovo razmotri sve ovo što smo imali u vidu.
Ne bih mogao da se složim sa kolegama iz opozicije da su navodno učestvovali u donošenju ovakvih predloga, odnosno ovakvog predloga o izmenama i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, da bi to prihvatili.
Svako od nas ima punu inicijativu. Mogle su to da urade kolege iz opozicionih stranaka, mogli smo mi u poziciji.
Svako ima taj legitimitet pa i obavezu i pravo da Predlogom zakona učini ono što je osnovni cilj zakonodavca, a to je da svaki zakon bude praktično primenjiv, a u praktičnoj primeni da postigne najveći stepen kvaliteta, jasnosti, preciznosti, nedvosmislenosti uređenja i to pravnog uređenja oblasti na koju se odnosi.
S toga, drage kolege narodni poslanici, drage moje kolege advokati, pravnici, dragi narodni, ne samo poslanici, kako sam malopre rekao, da ne budem dvosmislen nego prijatelji koji zaista težite da ovaj zakon bude što kvalitetniji, molim vas da još jednom razmotrite sve ovo što je istaknuto da faktički prenebregnemo jednu situaciju u kojoj se često zakonodavac nalazi, a to je da robujemo stavovima nekoga ko u konkretnom slučaju nije legitimni predlagač.
Legitimni predlagač smo mi. Oni koji nameću neke svoje definicije, bez obzira odakle su i bez obzira gde rade i šta rade, ne mogu biti iznad zakonodavca. Mi smo zakonodavac, i mi imamo pravo i obavezu da uredimo određenu pravnu oblast i određenu životnu situaciju koja mora da bude pokrivena pravnom regulativom, u tom pravcu nema ni kompromisa, a nema ni potrebe da budemo ni u kom slučaju podređeni bilo čemu što podrazumeva našu obavezu, a to je obaveza da donesemo zakon koji je najkvalitetniji u interesu građana, a ove predložene izmene i dopune kroz moj, odnosno amandman SPS su nesumnjivo u najvećem interesu građana.
Zarad Ustava, zarad zakona, zarad svega onoga što mi radimo mislim da treba razmotriti još jednom mogućnost prihvatanja ovog amandmana, i ja vam se zahvaljujem.
