Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.11.2013.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

04.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 10:15 do 19:00

OBRAĆANJA

...

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.
...

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.
...

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.
...

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Radulović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Nikolić

Srpska napredna stranka
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.
Ovaj amandman nije prihvatljiv za poslaničku grupu SNS zbog toga što je u suprotnosti sa našim predlogom za izmenu i dopunu Zakona o obezbeđenju i izvršenju, gde postoji jedna osnovna ideja, a postojala je i u zakonu koji je usvojen 2011. godine, a to je jednakost pred zakonom svih poverilaca.
Ne možemo praviti selekciju poverilaca na one koji pripadaju i koji imaju više od 50% državnog kapitala i koji se odnosi na ona preduzeća koje je osnovala Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, a da ostala preduzeća nemaju potrebe da se obraćaju komori izvršitelja i da tamo u proceduri koju smo mi predvideli zatraže da se odredi izvršitelj po mestu gde se nalazi izvršenje, odnosno gde treba da se sprovede izvršenje.
Ovakva selektivnost ne dovodi do jačanja vladavine prava. Ono što šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić, ima običaj da kaže da su svi jednaki pred Bogom i pred zakonom.
Mislim da su i poverioci u tom smislu jednaki i pred zakonom.
Mi moramo da odbranimo to pravo svih poverilaca da nema selektivnosti, da nema u tom smislu zajedljivosti između njih, zašto jedan mora nešto da radi, a drugi ne mora.
Što se tiče onih 15 dana i provere da li je naplaćeno ili nije naplaćeno, to sam rekao prilikom komentarisanja istog amandmana koji je gospodin Homen dao, koji je pisao ovaj amandman koji je gospođa Malović dala, tako da za nas, za poslaničku grupu, ovakav predlog ovog amandmana nije prihvatljiv i mi ćemo ga u danu za glasanje odbiti. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Nikolić

Srpska napredna stranka
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.
Ovaj amandman nije prihvatljiv za poslaničku grupu SNS zbog toga što je u suprotnosti sa našim predlogom za izmenu i dopunu Zakona o obezbeđenju i izvršenju, gde postoji jedna osnovna ideja, a postojala je i u zakonu koji je usvojen 2011. godine, a to je jednakost pred zakonom svih poverilaca.
Ne možemo praviti selekciju poverilaca na one koji pripadaju i koji imaju više od 50% državnog kapitala i koji se odnosi na ona preduzeća koje je osnovala Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, a da ostala preduzeća nemaju potrebe da se obraćaju komori izvršitelja i da tamo u proceduri koju smo mi predvideli zatraže da se odredi izvršitelj po mestu gde se nalazi izvršenje, odnosno gde treba da se sprovede izvršenje.
Ovakva selektivnost ne dovodi do jačanja vladavine prava. Ono što šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić, ima običaj da kaže da su svi jednaki pred Bogom i pred zakonom.
Mislim da su i poverioci u tom smislu jednaki i pred zakonom.
Mi moramo da odbranimo to pravo svih poverilaca da nema selektivnosti, da nema u tom smislu zajedljivosti između njih, zašto jedan mora nešto da radi, a drugi ne mora.
Što se tiče onih 15 dana i provere da li je naplaćeno ili nije naplaćeno, to sam rekao prilikom komentarisanja istog amandmana koji je gospodin Homen dao, koji je pisao ovaj amandman koji je gospođa Malović dala, tako da za nas, za poslaničku grupu, ovakav predlog ovog amandmana nije prihvatljiv i mi ćemo ga u danu za glasanje odbiti. Hvala.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana predsedavajuća i poštovana javnosti Srbije, pre svega moram da se osvrnem na to da je NS u prethodnom sazivu, i ja lično kao narodni poslanik, učestvovala u kreiranju znatnog broja amandmana, koje prepoznajemo da su usvojeni u ovom predlogu zakona koji je pred nama. Zaista se zahvaljujem ministru i Ministarstvu što su imali sluha za tu vrstu saradnje i kooperativnosti.
Ono što je u ovom trenutku u Srbiji veoma važno, to je da se sve vrste saobraćaja, saobraćajne infrastrukture unaprede, naravno, i železnički saobraćaj. One su nedeljive međusobno: drumski saobraćaj, vazdušni saobraćaj, vodni saobraćaj i železnički saobraćaj međusobno moraju da se dopunjuju. Železnica je svakako od nacionalnog značaja, pre svega jer u Srbiji postoji od 1884. godine. Ovih poslednjih 50-ak godina, koliko je propadala, sada je vreme da se taj trend propadanja ili slobodnog pada zaustavi i da se okrenemo tom resursu kao jednom od značajnih saobraćajnih resursa koji će unaprediti, pre svega, privredu Srbije, jer će omogućiti i transport roba.
Ono što je u železničkom transportu pozitivno, to je visoka propustna i prevozna sposobnost roba i putnika, prevoz nezavisno od klimatskih uslova. Dakle, nijedan drugi saobraćajni resurs nema takvu frekventnost i takvu fleksibilnost kada su u pitanju klimatski uslovi, klimatske promene, kao što ima mogućnost železnički saobraćaj. Zatim, neposredna veza magistralnih i pratećih koloseka i mogućnost velike saradnje sa svim ostalim saobraćajnim infrastrukturama i masovnost prevoza.
Naravno, železnica je takav saobraćajni resurs koji zahteva velika početna ulaganja, ali su sva ulaganja u železnicu svakako isplativa na duge staze. Ono zbog čega se NS opredelila da će podržati ovaj predlog zakona, naravno, posle diskusije u pojedinostima i usvajanja značajnog broja amandmana, u kojima smo i ovaj put učestvovali veoma kreativno, jeste svakako mogućnost reorganizacije ovog javnog preduzeća, koje će ga učiniti konkurentnijim na tržištu, zatim, mogućnost da se unapredi, ono što smo posebno primetili, zaštita životne sredine, na čemu se insistira u EU, na čemu se insistira uopšte u ovoj svetskoj saobraćajnoj politici. Železnica ima veoma mlad sektor koji se uspešno i kvalitetno bavi upravo ovim pitanjem i vrlo je zapažen u domenu svog rada, ne samo u Srbiji, nego i šire.
Dakle, očekujemo da će ovaj zakon biti zaista jedan moderan zakon koji će pratiti evropske zakone u svakom pogledu i omogućiti unapređenje ovog saobraćaja i dalju i bolju saradnju. Železnica ne može da se izuzme iz međunarodne saradnje. Svi saobraćajni tokovi su u stvari vezani za međunarodne tokove saobraćaja i to je ono zbog čega je Srbija veoma važna geopolitički i saobraćajno strateški važna upravo na ovom prostoru i to je prednost koju treba da iskoristimo.
Ovaj zakon će svakako unaprediti i rad Direkcije. Ovaj zakon će omogućiti da se smanje budžetska ulaganja. Ovaj zakon će u svakom slučaju doneti jednu moderniju železnicu i ono što treba da učini u budućnosti, to je veće interesovanje i privrede i putnika za putovanje jednom ovako modernom i za transport roba jednom ovako modernom železnicom. Srbija samo sa takvom železnicom može da bude konkurentna i može da bude u modernoj Evropi, u modernom svetu. Hvala.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana predsedavajuća i poštovana javnosti Srbije, pre svega moram da se osvrnem na to da je NS u prethodnom sazivu, i ja lično kao narodni poslanik, učestvovala u kreiranju znatnog broja amandmana, koje prepoznajemo da su usvojeni u ovom predlogu zakona koji je pred nama. Zaista se zahvaljujem ministru i Ministarstvu što su imali sluha za tu vrstu saradnje i kooperativnosti.
Ono što je u ovom trenutku u Srbiji veoma važno, to je da se sve vrste saobraćaja, saobraćajne infrastrukture unaprede, naravno, i železnički saobraćaj. One su nedeljive međusobno: drumski saobraćaj, vazdušni saobraćaj, vodni saobraćaj i železnički saobraćaj međusobno moraju da se dopunjuju. Železnica je svakako od nacionalnog značaja, pre svega jer u Srbiji postoji od 1884. godine. Ovih poslednjih 50-ak godina, koliko je propadala, sada je vreme da se taj trend propadanja ili slobodnog pada zaustavi i da se okrenemo tom resursu kao jednom od značajnih saobraćajnih resursa koji će unaprediti, pre svega, privredu Srbije, jer će omogućiti i transport roba.
Ono što je u železničkom transportu pozitivno, to je visoka propustna i prevozna sposobnost roba i putnika, prevoz nezavisno od klimatskih uslova. Dakle, nijedan drugi saobraćajni resurs nema takvu frekventnost i takvu fleksibilnost kada su u pitanju klimatski uslovi, klimatske promene, kao što ima mogućnost železnički saobraćaj. Zatim, neposredna veza magistralnih i pratećih koloseka i mogućnost velike saradnje sa svim ostalim saobraćajnim infrastrukturama i masovnost prevoza.
Naravno, železnica je takav saobraćajni resurs koji zahteva velika početna ulaganja, ali su sva ulaganja u železnicu svakako isplativa na duge staze. Ono zbog čega se NS opredelila da će podržati ovaj predlog zakona, naravno, posle diskusije u pojedinostima i usvajanja značajnog broja amandmana, u kojima smo i ovaj put učestvovali veoma kreativno, jeste svakako mogućnost reorganizacije ovog javnog preduzeća, koje će ga učiniti konkurentnijim na tržištu, zatim, mogućnost da se unapredi, ono što smo posebno primetili, zaštita životne sredine, na čemu se insistira u EU, na čemu se insistira uopšte u ovoj svetskoj saobraćajnoj politici. Železnica ima veoma mlad sektor koji se uspešno i kvalitetno bavi upravo ovim pitanjem i vrlo je zapažen u domenu svog rada, ne samo u Srbiji, nego i šire.
Dakle, očekujemo da će ovaj zakon biti zaista jedan moderan zakon koji će pratiti evropske zakone u svakom pogledu i omogućiti unapređenje ovog saobraćaja i dalju i bolju saradnju. Železnica ne može da se izuzme iz međunarodne saradnje. Svi saobraćajni tokovi su u stvari vezani za međunarodne tokove saobraćaja i to je ono zbog čega je Srbija veoma važna geopolitički i saobraćajno strateški važna upravo na ovom prostoru i to je prednost koju treba da iskoristimo.
Ovaj zakon će svakako unaprediti i rad Direkcije. Ovaj zakon će omogućiti da se smanje budžetska ulaganja. Ovaj zakon će u svakom slučaju doneti jednu moderniju železnicu i ono što treba da učini u budućnosti, to je veće interesovanje i privrede i putnika za putovanje jednom ovako modernom i za transport roba jednom ovako modernom železnicom. Srbija samo sa takvom železnicom može da bude konkurentna i može da bude u modernoj Evropi, u modernom svetu. Hvala.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana predsedavajuća i poštovana javnosti Srbije, pre svega moram da se osvrnem na to da je NS u prethodnom sazivu, i ja lično kao narodni poslanik, učestvovala u kreiranju znatnog broja amandmana, koje prepoznajemo da su usvojeni u ovom predlogu zakona koji je pred nama. Zaista se zahvaljujem ministru i Ministarstvu što su imali sluha za tu vrstu saradnje i kooperativnosti.
Ono što je u ovom trenutku u Srbiji veoma važno, to je da se sve vrste saobraćaja, saobraćajne infrastrukture unaprede, naravno, i železnički saobraćaj. One su nedeljive međusobno: drumski saobraćaj, vazdušni saobraćaj, vodni saobraćaj i železnički saobraćaj međusobno moraju da se dopunjuju. Železnica je svakako od nacionalnog značaja, pre svega jer u Srbiji postoji od 1884. godine. Ovih poslednjih 50-ak godina, koliko je propadala, sada je vreme da se taj trend propadanja ili slobodnog pada zaustavi i da se okrenemo tom resursu kao jednom od značajnih saobraćajnih resursa koji će unaprediti, pre svega, privredu Srbije, jer će omogućiti i transport roba.
Ono što je u železničkom transportu pozitivno, to je visoka propustna i prevozna sposobnost roba i putnika, prevoz nezavisno od klimatskih uslova. Dakle, nijedan drugi saobraćajni resurs nema takvu frekventnost i takvu fleksibilnost kada su u pitanju klimatski uslovi, klimatske promene, kao što ima mogućnost železnički saobraćaj. Zatim, neposredna veza magistralnih i pratećih koloseka i mogućnost velike saradnje sa svim ostalim saobraćajnim infrastrukturama i masovnost prevoza.
Naravno, železnica je takav saobraćajni resurs koji zahteva velika početna ulaganja, ali su sva ulaganja u železnicu svakako isplativa na duge staze. Ono zbog čega se NS opredelila da će podržati ovaj predlog zakona, naravno, posle diskusije u pojedinostima i usvajanja značajnog broja amandmana, u kojima smo i ovaj put učestvovali veoma kreativno, jeste svakako mogućnost reorganizacije ovog javnog preduzeća, koje će ga učiniti konkurentnijim na tržištu, zatim, mogućnost da se unapredi, ono što smo posebno primetili, zaštita životne sredine, na čemu se insistira u EU, na čemu se insistira uopšte u ovoj svetskoj saobraćajnoj politici. Železnica ima veoma mlad sektor koji se uspešno i kvalitetno bavi upravo ovim pitanjem i vrlo je zapažen u domenu svog rada, ne samo u Srbiji, nego i šire.
Dakle, očekujemo da će ovaj zakon biti zaista jedan moderan zakon koji će pratiti evropske zakone u svakom pogledu i omogućiti unapređenje ovog saobraćaja i dalju i bolju saradnju. Železnica ne može da se izuzme iz međunarodne saradnje. Svi saobraćajni tokovi su u stvari vezani za međunarodne tokove saobraćaja i to je ono zbog čega je Srbija veoma važna geopolitički i saobraćajno strateški važna upravo na ovom prostoru i to je prednost koju treba da iskoristimo.
Ovaj zakon će svakako unaprediti i rad Direkcije. Ovaj zakon će omogućiti da se smanje budžetska ulaganja. Ovaj zakon će u svakom slučaju doneti jednu moderniju železnicu i ono što treba da učini u budućnosti, to je veće interesovanje i privrede i putnika za putovanje jednom ovako modernom i za transport roba jednom ovako modernom železnicom. Srbija samo sa takvom železnicom može da bude konkurentna i može da bude u modernoj Evropi, u modernom svetu. Hvala.
...

Saša Radulović

Složio bih se sa jednom konstatacijom, a to je da bez investicija nema budućnosti, odnosno nema privrednog rasta. Međutim, drugi deo nekako škripi malo, da bez podsticaja nema investicija. To nekako ne stoji nigde u svetu, pa ne stoji ni kod nas. Stoji u onim zemljama koje nisu u stanju da srede stanje kod kuće, da naprave dobar privredni ambijent i onda zbog tog nečinjenja i neodgovornosti morate da plaćate da bi ljudi kod vas investirali.
Rezultat dosadašnje politike koja je bila bazirana na subvencijama, koja je bila bazirana na nečinjenju, koja je bila bazirana na neodgovornosti, vidimo i ona je svuda oko nas. Imamo ekonomiju koja propada, imamo životni standard koji pada. Ta politika je očigledno dala loše rezultate i tu politiku moramo menjati. Raditi isto što smo radili do sada, očekivati drugačije rezultate, mislim da nije odlika racionalnih ljudi.
Ima jedna poslovica, koju sam ponovio više puta, na zapadu, odnosno u anglosaksonskim zemljama, koja kaže – kada se nađete u rupi, odnosno problemu, prva stvar koju treba da uradite je da prestanete da kopate, jer rešenje nije dublje u rupi, nego je na drugoj strani.
Kod subvencija, da bi nekome dali jedan dinar, nekome morate da uzmete jedan dinar i onda je pitanje da li ste više štete napravili tamo gde ste uzeli od dobiti koju ste dobili tamo gde ste dali.
Kod nas računica ide nekako ovako - za svako tuce radnih mesta koja smo platili, izgubili smo negde 1.000 radih mesta. To je jedna neodrživa politika i sa time moramo da prekinemo. Znači, moramo da se skoncentrišemo na razvoj domaće privrede, na stvaranje uslova za dobro poslovanje, na jednake tržišne uslove, da prestanemo diskreciono da delimo novac poreskih obveznika, da napravimo sistem kako bi privreda počela da funkcioniše, kako bi došlo do rasta.
Oko ličnih karata, meni je potpuno neshvatljivo da je moguće izvršiti privatizaciju bilo kog preduzeća, a da ne znate kojom imovinom raspolažete, koja je tržišna vrednost te imovine, koje su obaveze. Znači, morate domaćinski da znate šta prodajte. U protivnom, dobijate Vršačke vinograde.
Znači, taj deo mora da se uredi i to je jednostavno odgovorno ponašanje. Da bi mogli uspešno da sprovedemo privatizaciju u 2014. godini, a to je nešto što želimo da uradimo, želimo da država smanji sva učešća u privredi, da privredni sektor ojača. Da bi mogli da završimo taj postupak, mi moramo prvo da utvrdimo stanje i na tome se intenzivno radi.
Mislim da ćemo do kraja godine imati to sređeno stanje i znaćemo kojom imovinom raspolažu ta preduzeća, koja je vrednost te imovine, koje su obaveze i onda ćemo ući u postupak restrukturiranja, čišćenja tih preduzeća od obaveza, kako bi se stvorili preduslovi za dobru i uspešnu privatizaciju i za rast u domaćom privredi. Znači, hoćemo od bolesnog tkiva da napravimo zdravo tkivo i mislim da je to moguće.
Meni neće trebati 10 godina da sprovodim ove stvari, već se u 2014. godini videti da li politika koja se predlaže, da li mere koje predlažemo će dati rezultate ili neće dati rezultate? Ako ne budu dale rezultate ja više neću biti ministar, ali ono što očekujemo svi je da će te mere zaista dati rezultate, kad postavite stvari na zdrave noge. Dobićemo privredni rast i dobićemo investicije koje nam trebaju, i taj privredni rast će stvoriti nova radna mesta.
Naravno, ponavljam još jednom 2014. godina će biti jako teška godina. Ali, to treba da bude godina u kojoj ćemo da pođemo u novom pravcu, da radimo u okviru te nove ekonomske politike, kako bi od 2015. godine pa na dalje počeli da osetimo boljitak. Cilj Vlade Srbije i svih ovih ekonomskih mera je da dobijemo rast i da počne da raste zapošljavanje. Očekujemo da će se to desiti nakon 2014. godine.