Jednostavno, samo mogu da se pridružim apelu da se rasprava vodi na dostojanstven način i u tom smislu molim sve poslanike da se tako i ponašamo. Mislim da razvijati strasti ne vodi ničemu i samo možemo razumnim razmišljanjem, svojom glavom doći do nekih rešenja. Možemo se neslagati u stavovima i pogledima.
Da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo? (Ne)
Gospodine Stefanoviću, po Poslovniku?
(Borislav Stefanović, sa mesta: Replika.)
Na čiju repliku? Ne, molim vas da završimo sa replikama. Ne mogu biti objektivan ovde. Imaćete vremena o svemu još da raspravite. Molim vas da nastavimo sa radom po redosledu poslanika.
(Borislav Stefanović, sa mesta: Rečeno mi je da ću posle pauze dobiti pravo na repliku.)
Molim vas, samo ćemo izazvati nove replike. Nisam u toku i nemojte me dovoditi u situaciju.
Dajem reč narodnoj poslanici Ružici Igić.
(Borislav Stefanović, sa mesta: Po Poslovniku.)
Već sam dao reč gospođi Igić.

Poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, poslanici DSS veoma detaljno su pregledali ovaj zakon, koji ste nam dostavili, sa željom da svojim amandmanima, na neki način, poboljšamo ili da prinesemo boljitku ovog zakona. Naravno, danas ne mogu diskutovati o kompletnom budžetskom zakonu, ali ću se osvrnuti na deo koji se odnosi na poljoprivredu. Da bih mogla na neki način da uporedim ovaj budžet sa prethodnim, uzela sam budžet koji je donet prošle godine i ovaj budžet koji nam sada nudite. Između ova dva budžeta skoro da ne postoji razlika ni u jednom dinaru. Razlika postoji u rebalansu budžeta koji je donet negde pri kraju godine i iz njega se vidi da je ovim predlogom predviđeno skoro tri milijarde manje sredstava za srpsku poljoprivredu.
Ovaj predlog o budžetu za 2014. godinu ima još jednu razliku, a to je razlika u predviđanjima, da oko 10% agrarnog budžeta budu sopstveni prihodi ministarstva. Koji su to sopstveni prihodi Ministarstva za poljoprivredu? Iz toga se jasno može videti da su to primanja od inostranih zaduživanja i primanja od otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine. Ako se država već zadužuje i prodaje imovinu, gde će ta sredstva uložiti? Da li možda u kapitalne izdatke koji se navode u članu 5?
Naime, u članu 5. navodite neke kapitalne izdatke za koje DSS smatra da su zaista katastrofalno predviđeni. U njima se predviđa laboratorija za utvrđivanje kvaliteta sirovog mleka i agrometeorološke stanice. Ukupna sredstva po ove dve stavke iznose oko 400 miliona dinara po jednoj godini, odnosno 3,5 miliona evra po godini. Dakle, za tri godine, negde preko 10 miliona evra. Ova kapitalna investicija za tri godine koštaće kao i dve brane: brana sa akumulacijom kod Valjeva i brana sa akumulacijom kod Arilja.
Postavlja se pitanje da li je Srbiji u ovom trenutku, kada pozivate na štednju, na stezanje kaiša, da li je zaista potrebna laboratorija koja već postoji u Novom Sadu sa istom opremom, sa istim metodama rada, a za koju smo prošle godine dali negde preko 415 miliona dinara? Dakle, gospodine ministre, niste bili prošle godine tu kada smo usvajali budžet, ali da vas podsetim, u Novom Sadu postoji ista laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, na samo 80 kilometara od Beograda. Da li Srbiji zaista treba još jedna takva laboratorija, posebno što znamo u kakvoj je situaciji poljoprivreda, odnosno u kakvoj situaciji je stočni fond.
U članu 5. navodi se još jedna kapitalna investicija, ali ovoga puta za upravu za agrarna plaćanja, gde se za softver za unifikovanje glavne matične evidencije u stočarstvu, u dve godine, izdvaja 45 miliona dinara ili oko 450.000 evra za jedan softver. Ovaj softver treba da košta kao izgradnja vodnih objekata za snabdevanje vodom naselja Subotica i Roanda, regionalnog sistema Despotovac-Svilajnac. Uz uvažavanje predlagača, pitamo se da li je zaista opravdano ovakvo ulaganje u jednu takvu takvu investiciju?
Ne sporimo da sredstva koja planirate za izgradnju novih i revitalizaciju starih sistema za navodnjavanje, s obzirom da je Srbija zaista zemlja koja navodnjava samo 1% svoje poljoprivredne površine, najmanje u Evropi, mi taj postupak podržavamo, jer zaista je vreme da Srbija prestane da bude zemlja koja se navodnjava samo za vreme poplava ili za vreme kiša.
Međutim, zabrinjava odnos prema šumama, bez kojih nema ni vode. Naime, ovim predlogom budžeta, ako se uporedi sa prošlogodišnjim predlogom budžeta, izdvajate 300 miliona dinara manje za budžetski fond za šume. Bez šuma nema vode, posebno u situaciji kada su šume u ugroženom stanju, kada se suše, kada nam je gubar svake godine veliki problem, vi izdvajate u odnosu na prošlu godinu skoro 40% sredstava manje za budžetski fond za šume. Da li ćemo na ovakav način kako radimo stihijski upropastiti ovako značajan prirodni resurs?
Želim da istaknem i sledeće. Ako se uporede plate i dodaci naknade zaposlenih u ministarstvu, da bih to uradila, ja sam uzela i uporedila određene stvari. Znači, 2012. godine demokratska vlast za plate i dodatke naknada zaposlenih u ministarstvu izdvaja 543 miliona. Predlogom zakona o budžetu za plate istog tog ministarstva izdvaja se 1.090.000.000 dinara. Dakle, duplo više izdaja naprednjačko-socijalistička vlast. Ako znamo da nema zapošljavanja, da neće biti zapošljavanja, onda se pitam da li se to povećavaju plate u ovom ministarstvu ili se povećava broj ljudi koji tamo rade?
Slično je i sa troškovima putovanja. Dok je prethodna vlast Zakonom o budžetu 2012. predvidela skromnih 1.300.000.000 dinara, Predlog zakona o budžetu 2014. planira 12.358.000.000, dakle, desetostruko veće troškove za putovanja.
Gde se to naše ministarstvo uputilo, na kakve velike putešestvije? Zašto te pare niste uplatili za socijalno osiguranje najstarijih poljoprivrednika? Znamo da ljudi koji su na selu imaju velikih problema sa svojim zdravstvenim osiguranjem. Dakle, ministarstvo ima velike probleme u ispunjavanju obaveza prema poljoprivrednicima i nadamo se da će uspeti da ih prevaziđe.
Nadali smo se da će ovaj predlog budžeta dostići nivo ulaganja u poljoprivredu zabeležen u periodu 2004-2008. godine, ali nažalost, to verovatno nećemo skoro dočekati, kao ni prebacivanje 7% sredstava AP Vojvodini, kojoj Ustav garantuje, a kojoj je isplaćen jedino za vreme Vlade Vojislava Koštunice. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku.

Reklamiram članove 27. i 106.
Gospodine predsedavajući, to što niste informisani šta se dešavalo do momenta kada ste seli na poziciju predsedavajućeg nije opravdanje da se kao nožem preseče rasprava koja je izašla apsolutno iz svih okvira pristojnosti u momentu neposredno pred prekid sednice zbog pauze. To znači da je konkretno vođenje sednice ugroženo jer nije data mogućnost onima koji su na najgrublji, najdirektniji način prozvani ovde, čak i po imenu, da odgovore adekvatno na to u trajanju od dva minuta, na stranu to što su izrečene neke stvari koje, čini mi se, ne dolikuju Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Rečeno je za celu jednu grupaciju, citiram, da su grobari upropastili Srbiju itd. Onda vaša prethodnica spasonosno kaže – imamo pauzu. Sada, ko u Srbiji zna šta je ovde uopšte rečeno, osim da je rečeno nešto najgnusnije što može da se kaže, naravno, posle onih bravura jednog drugog poslanika iz druge poslaničke grupe ranijih dana i nedelja. O tome neću da pričam.
U suštini, mislim da takve stvari ne smemo dozvoliti. Na stranu to što ustane poslanik i kaže - hajde vi i ja da izađemo pred radnike, a mi smo bili s tim radnicima napolju, koji štrajkuju, a oni nisu bili zato što ne smeju nos da pomole, zato što znaju šta su im ostavili.

Molim vas, nemojte repliku da vodite.

Zbog toga tražim od vas da vi meni date repliku, zato što je replika rečena izričito od strane predsedavajuće da će biti omogućena šefu poslaničke grupe, potpuno u skladu sa Poslovnikom.
Ako ne želite da mi date repliku, onda smatram da ova povreda Poslovnika apsolutno stoji, po svim kriterijumima i da u tom smislu treba da reagujete, ne vi, ali šta ćete kada ste seli u tu stolicu. Nisam ja kriv što nemate adekvatnu informaciju šta se dešavalo pre toga. Hvala.

Dobio sam informaciju šta se dešavalo. Uvek se informišem pre nego što sednem, bar o osnovnim pitanjima koja su se dešavala pre toga.
Sada vam kažem, zadnji je replicirao Božidar Đelić. Na to izlaganje repliku je hteo kolega Radenković. Ja sam kolegu Radenkovića zamolio da odustane od replike, smatrajući da je sa tim završena replika. Po tom principu sam postupio. Molim vas da to uvažite. Mislim da smo sa tim ovaj problem razrešili.
Vi imate pravo da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika.
(Borislav Stefanović, s mesta: Da, želim da se izjasnimo.)
U danu za glasanje ćemo se izjasniti o povredi Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, osnovni cilj budžeta koji je predviđen za 2014. godinu jeste oporavak naše privrede i ekonomije, naročito privatnog sektora. Pun efekat biće postignut ukoliko dođe do usvajanja novog zakona o radu, koji predviđa jedan lakši rad za mala i srednja preduzeća, koja bi trebalo da postanu jedna zdrava baza naše privrede. Zatim, još je predviđeno da se pojednostavi maksimalno i smanji administracija, koja predstavlja jednu značajnu prepreku za uspešno poslovanje u našoj zemlji, kako za domaće, tako i za strane investitore.
Kada je sam privatni sektor u pitanju, jedan od osnovnih preduslova za njegov dalji razvoj i napredak jeste to da dođe do promene u stanju svesti kod naših građana, odnosno da se promeni unapred negativan stav kada je u pitanju privatni sektor.
Ukoliko zaista kao društvo hoćemo da se razvijamo i napredujemo, onda moramo biti spremni na korenite promene, isto tako i na preuzimanje inicijative, ali isto moramo biti spremni na odbacivanje nekih zastarelih i odavno prevaziđenih obrazaca ponašanja i razmišljanja, tipa – kako naći državni posao i zadržati isti do penzije? Jednostavno, nije realno da očekujemo da svi nađu posao u javnom sektoru. Takav način ponašanja, takav način razmišljanja vraća nas unazad, što sigurno nije dobar ni prirodan tok stvari ni za društvo, ni za jednog pojedinca.
Kada je stanje u državnom sektoru u pitanju, mislim da ga ne treba posebno objašnjavati. Možda ga najbolje oslikava činjenica da prema poslednjoj anketi koja je rađena čak 20% više zaposlenih ima u javnom sektoru od očekivanog. Jednostavno, ono što je predviđeno da bi se takve stvari sprečile jeste da se tačno utvrdi ko šta radi i za čijim radom zaista postoji realna potreba.
Zatim, predviđeno je i uvođenje jedinstvenih platnih razreda, jer do sada smo imali jednu takvu politiku da ljudi koji su zaposleni u različitim institucijama, a pri tom obavljaju jedan isti posao, budu različito plaćeni. Mislim da je sasvim korektno da se sa takvom politikom prekine, isto kao što mislim da je pravedno smanjenje plata u javnom sektoru koje prelaze preko 60.000.
Merama budžeta pokrivena je i prihodna i rashodna strana. Kada su u pitanju subvencije javnim preduzećima, one će biti maksimalno smanjene. Dobro nam je poznato svima koja su to preduzeća koja važe za najveće gubitaše. Ono što je bitno je da u budžetu postoje garancije za javna preduzeća, ali samo u onoj meri ukoliko je to zaista neophodno, kako u suprotnom opet posledice ne bi snosili sami građani. Znači, nije se išlo na rezove koji su veći nego što je to neophodno, čime je po mom mišljenju zaista pokazan jedan visoki stepen vođenja računa o našim građanima.
Jedna od mera koja je predviđena ovim budžetom, koja takođe nije popularna, jeste povećanje PDV-a sa osam na 10%. To je jedna od onih dugoročnih mera čija se neophodnost i pozitivnost vidi tek posle jednog vremenskog perioda. Upravo jedan od najvećih izazova čitave ove priče biće uspešno sprovođenje svih mera koje su predviđene. Ako zaista dođe do uspešnog sprovođenja svih tih mera, onda i rezultat sigurno neće izostati. Jedan od prvih predviđenih vidljivih rezultata mera štednje jeste i smanjenje fiskalnog deficita.
Kada su u pitanju sredstva koja su predviđena za obrazovanje, nauku, tehnološki napredak, naravno da bi svako od nas bio mnogo srećniji da su ta sredstva mogla da budu značajnija. U ovoj situaciji kakva je ekonomska situacija u našoj zemlji takva su i sredstva koja su predviđena.
Ono što mislim da je jako pozitivno jeste da su ipak izdvojena sredstva za besplatne udžbenike za učenike od prvog do četvrtog razreda, zatim za mlade talente, za neke stipendije, isto tako za unapređenje infrastrukture. Samo kada je infrastruktura u pitanju, iskoristila bih priliku da napomenem neuslovnost nekih naših škola, naročito škola koje se nalaze u seoskim sredinama.
Upravo jedan od postulata obrazovanje jeste da bi svi učenici trebalo da se obrazuju pod istim ili sličnim uslovima. Kako je to praktično često neizvodljivo, onda je na nama da kao društvo obezbedimo sa sredstvima koja su takva kakva su, znači skromna, da se te razlike ako ne mogu skroz da se prevaziđu, a ono barem da se smanje.
Ono što bih naročito pohvalila jeste što je naša država prepoznala potrebu i izdvojila sredstva za izgradnju banke matičnih ćelija, jer je do sada naša država gubila više miliona evra godišnje zbog slanja i čuvanja matičnih ćelija u inostranstvu. Sada će svi biti na dobitku zato što će majke moći da čuvaju svoje matične ćelije u svojoj zemlji za mnogo manje novca, a opet taj novac će ići u naš budžet, a ne u budžet neke druge države.
Na samom kraju ono što bih istakla jeste da sve mere koje su predviđene ovim budžetom, neke od njih i ne tako popularne, da imaju kristalno jasan cilj, a to je suzbijanje sive ekonomije, poboljšanje plaćanja poreza. Jednom rečju, ozdravljenje naše privrede i naše ekonomije, samim tim i povećanje broja radnih mesta u privatnom sektoru, koje automatski povlači bolji životni standard naših građana, što jeste strateški cilj ove Vlade i zato će u danu za glasanje ovaj predlog budžeta dobiti podršku SNS. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, juče ste, ministre, tokom izlaganja argumenata DS se nervozno smejali i na kraju ste rekli da vam je sve to što mi kažemo smešno. Zbog toga ću početi sa nekoliko primera onoga što nama nije smešno, pa bih voleo da vidim da li je to vama i dalje smešno.
Gospodine ministre, da li je vama smešno to što nama nije smešno vaša zakonska odluka da svi zaposleni i svi penzioneri, nezavisno od toga kolika im je plata i penzija, imaju pad kupovne moći bar za 10% u sledeće tri godine?
Ako meni ne verujete, da citiram vašeg kolegu potpredsednika Ljajića, koji je rekao da je prosečna korpa onoga koji uđe u bilo koju prodavnicu u našoj zemlji za mandata ove Vlade pala sa 500 dinara na 354 dinara. To je pad od 27%. Da li vam je to smešno? Demokratskoj stranci to nije smešno.
Da li vam je smešno to što ste u vašem budžetu zaboravili po prvi put u poslednjih 12 godina da stavite prebijenu banku, jedan dinar za aktivne mere zapošljavanja? Da li je to smešno što smo mi to primetili i kritikovali?
Da li je vama smešno to što smo se borili protekle nedelje, bez prisustva vaših poslanika, da suluda odredba Zakona o platama, koja je mogla da dovede do toga da od 1. januara budu otpušteni svi profesori, osim redovnih na fakultetima? Da li je to smešno? Da li je smešno to što smo se borili protiv toga i naterali vas da to promenite? Nama to nije smešno.
Da li je vama, gospodine ministre i onima koji su sada spremni da glasaju za ove zakone, smešno to što se ovim budžetima, suprotno onome što čujemo, predviđa devalvacija dinara sa sadašnjih 114,9, koliko je bilo jutros, na 118,8 koliko ste zacrtali u budžetu za sledeću godinu i čitavih 127 dinara po evru u 2016. godine u proseku. Da li vam je to smešno? To je 7% devalvacije za sve one koji imaju kredite. Nažalost, većina njih je i dalje u deviznom znaku.