Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, posle ovakvog dijaloga na visokom nivou između učenih i ovih samoukih, ne znam kako ću uspeti u ovoj diskusiji, ali ću pokušati da kažem nešto o zakonu koji je na dnevnom redu.
Dakle, kako reče gospodin ministar prosvete, mi sada imamo neefikasne studije, sa lošom selekcijom naučnog i studentskog kadra. Odmah da vam kažem, posle ovog novog zakona imaćemo još manju i još lošiju mrežu univerziteta i fakulteta, a o selekciji naučnog i studentskog kadra rekao bih nešto više.
Pokušajte da sagledate kako će teći ta selekcija. U svom uvodnom izlaganju, dva uvodničara su pokušala zaplitanjem i oplitanjem oko nekakvih pojedinosti, koje nisu odražavale suštinu tog zakona, da nas svedu sa njegove kičme, sa suštine, a suština tog zakona jeste ko i kako odlučuje o bitnim univerzitetskim, fakultetskim, naučnim, stručnim i kadrovskim stvarima.
Zamislite, kada je sve pod čizmom ministra prosvete.On bira rektora, rektor bira dekane. Ko nije u toj strukturi vlasti podoban, toga nema. Ako se već tako htelo da uradi, onda bi mogao da bude još jedan član koji bi, na primer, uveo činove u naučnom kadru, pa bi, recimo, rektor mogao biti generalpukovnik za nauku i obrazovanje, dekani generalmajori itd. Međutim, kako treba posmatrati ovaj zakon? Ovaj zakon posmatrano pojedinačno ne nanosi toliko štete, odnosno nanosi onoliko koliko pokriva oblast koju reguliše. Međutim, to je samo jedan u paketu drugih zakona koji vodi do apsolutne centralizacije državne i političke vlasti u ovoj zemlji.
Znači, građani nisu mogli da shvate pravu suštinu ovog zakona, onda se dolazi do zaključka da je i ovaj zakon jedan u paketu zakona koji treba da obezbedi apsolutnu centralizaciju političke vlasti u ovoj zemlji. Zašto je ona potrebna? Mi smo ušli u proces tranzicije. Mnoge zemlje, koje su bile i koje su krenule sa iste tačke sa koje smo mi krenuli, u tome su poodavno odmakle. Šta se sa nama događa? Imamo mnogo bitnijih zakona od ovog, koji se tiču suštine života naših građana. To, koliko je sada nama dobro ili ne, naši građani mogu da vide kada se okrenu oko sebe, kada vide kolika su im primanja i kada mogu da konstatuju, u svakoj sredini, da nikada u istoriji ove zemlje nije bilo toliko malo bogatih i toliko mnogo siromašnih.
Da se vratim na ovaj zakon i na ovu temu. Zašto je potrebna centralizacija vlasti? Ona je potrebna da bi se i transferi materijalnih dobara u ovoj zemlji doveli do kraja. Da bi se to uradilo, moraju se eliminisati svi subjekti koji, eventualno, i na određen način mogu takav jedan proces da spreče. U tom kontekstu gledam malo šire suštinu ovoga zakona. Jednostavno, on ako bude usvojen, on će omogućiti u svom segmentu da se jedan takav proces, koji je već odavno započet, i završi.
Ima nešto što se zove aksiom, a to je da je osnova naučnog stvaralaštva uprvo autonomija univerziteta. Bilo je ovde reči i tumačenja, i učenih i samoukih, o tome šta je to autonomija univerziteta. Autonomija univerziteta podrazumeva da se oslobodi duh ljudi koji se bave tom materijom. Ne može se osloboditi duh ljudi ako postoji apsolutna vertikalna kontrola u kadrovskom smislu. Jednostavno, to ovaj zakon obezbeđuje. Osvrnuo bih se na ono što je rekao gospodin Štambuk. Kaže - da ne smemo više dozvoliti da zbog toga što pojedini studenti pripadaju određenim političkim partijama, ne mogu da polože određene ispite, jer profesori pripadaju nekakvim drugim političkim opcijama. Nije rekao drugi kraj toga problema, koliko je studenata koji nikada nisu videli ni knjige, ni vežbe, ni predavanja, položilo ispite zato što je pripadalo određenoj političkoj partiji i određenoj političkoj opciji.
Dalje, takođe bih se osvrnuo na izlaganje predstavnika Vlade koji kaže, da je vrlo sužen delokrug tema u zakonu na koje oponenti imaju primedbu. Onda je tu naveo metodologiju i autonomiju.
Metodologija i autonomija predstavljaju četiri petine ovog zakona i njegovu suštinu. Prema tome, kao predstavnik političke opcije koalizacije "Vojvodina" predlažem da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se sedne sa onima koje on najviše tangira, a to su studenti i profesori, da se dorade određene odredbe koje bi ove apsolutne anomalije otklonile i da se onda takav jedan usaglašen zakon ponovo da u proceduru.

Ima reč narodni poslanik dr Radoslav Jović, neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Stevanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, pred sudom istorije Sokrat je prošao mnogo bolje nego pred sudom atinske demokratije. Civilizovano čovečanstvo slavi ga kao prvog mučenika slobode misli. U njemu se vidi čovek koji je svoja moralna uverenja stavljao  iznad svega drugog, pa i iznad naredaba državne vlasti i koji je više voleo biti osuđen na smrt, nego se ogrešiti o svoju savest.

"Ustajući protiv državne svemoći u ime moralne autonomije pojedinaca, on je postavio pitanje o odnosu između politike i morala. I od kako ga je on postavio, ono stoji još uvek otvoreno". Ovo je citat iz istorije političkih doktrina našeg velikana Slobodana Jovanovića, za neupućene.

I, evo nas danas u Skupštini Republike Srbije, mi predstavnici naroda trebalo bi da raspravljamo o Zakonu o univerzitetu. Između Sokrata i njegovog vremena i ovog trenutka u kome učestvujemo minuli su vekovi, ali ostala je dilema, šta je moćnije: sirova sila i volja pojedinih moćnika ili snaga morala, istine i arugumenta?

Namerno i svesno ovaj zakon o kome danas treba da govorimo, podižem na ovaj nivo, jer znam da ga je predložila Vlada ove zemlje, iza koje stoji zbir od 180 i više poslaničkih glasova, koji će, nažalost, zbog partijske discipline i poslušnosti danas pobediti, po ko zna koji put, snagu argumenta. Ne sumnjam da će ga ova skupština izglasati, ali postoji u našem jeziku i ta reč "ali", koja sama za sebe pametnim ljudima mnogo govori.

Hoće li taj zakon zaživeti, hoćemo li ga silinom državnih institucija primenjivati i od njega napraviti još jedno zlo u ovoj zemlji, koji će nas i ovako izdeljene još više deliti, kopati još dublje rovove među nama i biti uzrokom nepredvidivih sukoba. Niko od nas 250 poslanika nije dovoljno pametan, pa ni svi mi zajedno da se možemo suprotstaviti društvenim zakonima, realnim potrebama ljudi i uređenju društva koje se samo po sebi nameće kao potreba. A, ono što predlagač radi danas, mislim na Vladu Srbije, nije ništa drugo do nametanje rešenja koja su prevaziđena i koja našu najvišu naučnu i obrazovnu instituciju, kakav je univerzitet, ali i društvo u celini vraća na period komandnog socijalizma.

Svima nama je jasno da predlagač pod firmom uspostavljanja kontrole države nad univerzitetom, tobož zbog suverenog prava osnivača da kontroliše kapital koji tamo usmerava, ne želi ništa drugo do da kontroliše i da uspostavi čvrstu kontrolu nad najvećim umovima kojim ova zemlja raspolaže.

Sistem je vulgaran koliko je jednostavan. Vlada, u prevodu stranke na vlasti, će davati novac univerzitetu, ali će zarad toga novca koji istine radi i nije novac od partijskih članarina, ni sadašnjih ni budućih stranaka na vlasti, već narodni novac, postavljati rektore univerziteta, oni dekane, a ovi će birati profesore i tako redom.

Rezultanta je jasna i cilj je jasan. Režim će od univerziteta napraviti najveću partijsku organizaciju u Srbiji, a od najvećih umova ovog naroda, poslušne činovnike. Tako se u ovoj zemlji gasi svaka iskra slobode, u okove stavljaju svi oni umovi koji bi po definiciji trebalo da budu i kreatori društva i nalogodavci nama poslanicima, kako da uređujemo naše društvo. Mene kao poslanika nije sramota da pitam profesore univerziteta, za kakav zakon treba da glasam.

Zato se vraćam na Sokrata. Vekovi su prošli. Ime njegovo se i danas pomilje. Zašto? Jer je branio moral, istinu i pravdu. Njegove ubice su zaboravljene, prekrio ih je talog istorijske prašine. I, ako danas donesemo ovakav zakon, samo za trenutak triumfovaće ogoljena sila iz zbira lojalnih poslanika, ali i nas i ovaj zakon mnogo pre će prekriti istorijska prašina, no što je to bilo u slučaju Sokratovih ubica.

Prašina će nas pokriti pre nego što ovaj zakon uopšte i zaživi. Da ne bi bilo kako samo kritikujemo, mi iz SPO, i predlagaćemo. Prvo, vi gospodo poslanici koji danas treba da podržite ovaj zakon, okanite se ideje da vam je vaš zbir dovoljan argument da to i uradite, jer koliko sutra, možda ćete u ovom domu biti parlamentarna manjina, pa vam ovaj zakon neće ni malo odgovarati, kao što vam neće odgovarati ni zakon o informisanju, o pravosuđu, izborni zakon i da ne nabrajam masu zakona koje ste iskrojili ili krojite, ne da biste bolje uredili život u zemlji, već da biste njome posle upravljali kao da se radi o javnom preduzeću. Mislite malo i na budućnost, na svoju decu i unučiće. I ako ni zbog čega drugog, ono zbog bioloških zakona nećete večno i nećemo večno sedeti u tim nesrećnim foteljama. Sve nas na kraju pokrije dva metra zemlje.

Drugo, u ime ovog prvog što sam rekao, povucite zakon iz procedure i dajte neka njegov predlog sačine ljudi sa univerziteta, ljudi koji su i moćni i snažniji od nas političara, neka ga kreiraju naša deca, koja tamo treba da stiču znanja i veštine, da postanu stručnjaci, ali i slobodnoumni ljudi.

Jedino pravo koje imamo kao zakonodavci jeste da se poput dobrih domaćina prema nacionalnom dohotku domaćinski ophodimo. Vlada treba da sagleda nekoliko činjenica. Prvo, koliko novca može da izdoviji za potrebe univerziteta. Drugo, sa kakvim stručnim i naučnim potencijalom raspolaže naša zemlja u ovom trenutku i kakve su realne potrebe u budućnosti, imajući u vidu različite strateške potrebe u različitim oblastima društvenog života. Treće, na osnovu prva dva elementa, da proceni koliko univerzitetskih centara je uopšte potrebno ovoj zemlji, koliko fakulteta i kakve profile stručnjaka želimo da školujemo iz državne kase. Na osnovu toga napraviti mrežu visokoškolskih ustanova i jasno zakonom reći - potrebe ovog naroda i ove države su u ovom trenutku takve i takve, potrebni su nam takvi i takvi kadrovi. Za te namene, ovaj narod može izdvojiti toliko i toliko sredstava. Tu je priči kraj. Zakonodavac je odredio svoje ciljeve i mogućnosti. Sve ostalo ide na tržište. Država mora da podrži kvalitet, kvalitetne fakultete, kvalitetne profesore, saradnike i studente. Ostali neka zavuku ruku u svoj džep, pa neka se o svom trošku igraju studija i studiranja.

Protiv sam ovakvog predloga zakona ne samo zbog toga što se ne slaže sa programom moje stranke, već i zato što kao čovek ne mogu podržati ono što nema perspektivu i utemeljenje u trajnim principima organizacije društva, a ponajviše zbog toga da ni u ovoj državi sutra niko ne ucenjuje decu i unučiće partijskom pripadnošću, da bi uopšte dobili šansu da se školuju, da slobodno misle, da postanu profesori univerziteta, dekani i rektori, pa nažalost i da uopše dobiju koru hleba u njoj.

Ima reč narodni poslanik Veroljub Stevanović, neka se pripremi narodni poslanik Išpanovič Ištvan.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, danas smo čuli mnogo toga i zaista se čudom ne možemo načuditi. Imamo dve apsolutno različite opcije. Dakle, čuli smo nekoliko profesora univerziteta SPO, stranke kojoj ja pripadam i još ćemo ih čuti. Hvala bogu, ima ih dosta u našem poslaničkom klubu. Čuli smo gospodina Budimirovića, koji doduše ništa ne razume u ovom zakonu, ali zato ume da vređa i studente i sve nas iz drugih stranaka. Čuli smo i gospodu radikale i dobro je da ih čujemo, neka narod čuje i neka razmisli šta je sve to bilo na prošlim izborima i da li je to bilo dobro. Čuli smo i gospođu Goricu Gajević, koja reče - javnost i struka rekli su svoje. Jesu rekli, rekli su univerziteti, rekli su studenti i danas smo poraženi, gospođo Gajević, ponovo je pendrek nasrnuo na indeks. Da, teško je to, ali je tako. Čuli smo i potpredsednika Vlade, gospodina Vlatka (Ratka) Markovića, koji je rekao, između ostalog i sledeće - fakulteti su se odmetnuli od vlasti i naroda. Profesor univerziteta poistovećuje vlast i narod. Drugo, još gore - odmetnuli su se. Dakle, hajduci su, odmetnici su svi oni koji ne misle kao oni, dakle, i oni na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu, na mom matičnom fakultetu, to nastavno veće koje je dalo negativno mišljenje ovom zakonu su hajduci, studenti su hajduci. Niste li se vi, gospodine Vlatko (Ratko) Markoviću, odmetnuli od stvarnosti. Možda jeste.
(Glasovi: Nije Vlatko, nego Ratko.)
Šta je ovaj predlog zakona u stvari.
Nije bitno ime, bitno je šta je rekao. Nećete me zbuniti, gospodo radikali. Vi svi ukupno kada se pokupite nemate 10 godina fakulteta, osim dvojice ili trojice, prema tome ne možete me zbuniti.
Šta je ovaj predlog zakona u stvari? Pokušaću krajnje prostim srpskim jezikom da kažem šta mislim o ovome. Dakle, šta se ovim zakonom htelo u stvari?
Ovo je ili glupost ili zla namera, ili i jedno i drugo. Zašto glupost? Pa, šta drugo. Ako se dobro sagleda, dakle, sagleda se ova vlada ovakva kakva jeste, sa ovim sastavom kakav je, sa ministrima od osnovnog do visokog obrazovanja, onda je svima jasno da ova vlada nije kompetentna da bira rektora, dekana, upravni i nadzorni odbor. Dakle, to je sigurno neko drugi, to su sigurno fakulteti, to je sigurno univerzitet. Šta se upravo htelo? Upravo se htelo, gospodine ministre, bivši potpredsedniče Skupštine, upravo se htelo da se izabere za dekana i za rektora neko ko je član JUL-a, ili neko ko je član Srpske radikalne stranke, ili neko ko će biti član JUL-a ili član Srpske radikalne stranke. Nije li to glupost, moramo se pitati?
(Glasovi: A SPS.)
Jeste, ali je u isto vreme i zla namera. Šta se upravo htelo, šta se hoće? Hoće se apsolutna vlast nad univerzitetom, nad srpskom pameti. Jer, univerzitet je, kao i sve ono što ste oterali iz ove zemlje, so srpske pameti. Šta je namera, moramo se pitati. Neko je smislio da strogo kontroliše pamet i znanje na univerzitetima i usmerava ih prema potrebi. Glupost, teška i velika glupost i zla namera, zle kombinacije Srpske radikalne stranke, JUL-a i SPS-a, ako već želite da čujete. Ovo je, čini mi se, pravi opis sadržaja ovog predloga zakona. Dakle, glupost, teška i velika, i zla namera, zle kombinacije ove tri stranke.
Neko će reći, a ja se apsolutno slažem sa tim - šta ste gospodo očekivali, da li ste znali šta će biti, nije vam jasno šta će biti, da će još gore stvari doći. Milan Božić je malopre pomenuo jednu stvar. Može se desiti da donesete ovde i zakon o crkvi, da predložite da birate i vladike, možda i patrijarha.
Posebno brine medijska kampanja koju ste sproveli na RTS-u i kroz ankete koje ste imali sa navodnim studentima na ulici. Kako onako čvrsto zvuči ona rečenica gospodina Ratka Markovića (ne može čovek da mu zapamti ime) da je onemogućeno delovanje politike na univerzitetu. Kako je moguće da se to tako dešava? Šta je u stvari istina? Omogućeno je legalno i nesmetano delovanje određenih stranaka na univerzitetu. Apsolutna kontrola Srpske radikalne stranke, JUL-a i SPS-a, naravno preko rektora, dekana, upravnog i nadzornog odbora. Dakle, sve je pod kontrolom, apsolutnom kontrolom. Svako od radnika mora biti na liniji, kako vi bivši rekoste nekad. Na šta sve ovo liči? Odgovor se jasno nameće, liči na nešto neviđeno, nezabeleženo, nazadno i neshvatljivo. Dakle, gde je tu autonomija univerziteta. To je ono pitanje koje ste vi stalno postavljali, pa ste tražili bar jedan detalj oko toga. Vlada bira rektora, Vlada bira dekana, Vlada bira upravni odbor, Vlada bira nadzorni organ. Dakle, izvršni organ, upravni organ, nadzorni organ, sve je Vlada.
Gde je tu autonomija? Odgovorite mi. Šta se, pitanje je sada, u stvari, sprema u Srbiji. Odgovor je - da samo Bog zna šta jedna nepamet može da smisli i nametne.
Na primeru Kragujevca, kratko, reći ću vam šta sve može da se desi. U Kragujevcu se, recimo, u srednje obrazovanje ne može da primi ni čistačica ako nije član određene stranke. U Kragujevcu je 6. maja bila velika hajka na učenika ili učenicu, koja je dobila prvu nagradu za napisani rad, jer je navodno po mišljenju nekog aktiva nastavnika to politički pamflet. Komisiju su sačinjavali umni ljudi, profesori književnosti i ostali pisci itd. Dakle, to na to liči i na to će ličiti, čini mi se, i univerzitet.
Jedno obrazloženje koje smo ovde čuli, ja bih njega namerno komentarisao, a koje je gospodin Vučić još jednom ovde rekao, ja sam ga čuo i u Saveznoj skupštini kada je to ponovio. Nedvosmisleno kažu - hoćemo kontrolu i to apsolutnu, jer navodno mi - dakle, Vlada, dajemo novac univerzitetu. Koji novac, pitamo se i čiji novac? Odakle novac? Da li je to ova vlada zaradila, jel' to novac iz budžeta, dobijen zna se na koji način, dakle, to je novac koji iz budžeta dobija univerzitet. On ima pravo na raspolaganje nad njim. Nikako ne Vlada.
Dame i gospodo narodni poslanici, šta se u stvari mora po mom mišljenju učiniti. Prvo, prisutnu i očiglednu glupost treba sprečiti i onemogućiti, mislim na ukupnu glupost koja se permanentno lansira od ove vlade. Doduše, glupost je neograničena, ali se mora sprečavati kad zapreti da ugrozi nešto bitno i značajno kao u ovom slučaju. Drugo, ja ne razumem nameru, kao i buduće zle namere koje od ove vlade sigurno slede, treba takođe razotkriti i sprečiti, jer nam je u suprotnom propast, ona totalna, sasvim blizu.
Dakle, gospodo iz Vlade, poslušajte malo narod, javno mnjenje i biće vam sve jasno. Vodite računa, imajte na umu reči one pesmice - ko ne sluša pesmu, slušaće oluju. Poslušajte na ulici. Na univerzitetima je počela pesma. Može doći do oluje koja vas može oduvati. I, ne zaboravite - silom se pamet ne može pobediti, pogotovu ne nečasnom silom male, premale pameti Vlade koju, na žalost, imamo.

Narodni poslanik Budimirović ima repliku.

Prvo, verujte mi ni jednog momenta nisam vređao studente i to mi ne bi nikada palo na pamet. Naprotiv, ja sam tim ljudima svojim amandanima i pomogao da se poboljša njihov položaj kod univerziteta. Drugo, ovo što je milicija tukla pendrecima, to nije tukla studente. To su mangupi. Studenti sada uče i spremaju junski ispitni rok. Dalje, koliko reče da si profesor, mašinskog fakulteta u Kragujevcu, kako to da tvoja ćerka ode da studira kod Amerikanaca? Što nije pametan tata da znanje prenese na dete, jer si toliko zadužio kragujevačku privredu, da će verovatno dugo da te pamte. Na kraju, odakle novac Vladi - novac je Vladi od naroda. Ali, ti ne reče odakle tebi 52.000 dolara svake godine da za ćerku plaćaš u Americi. Hvala lepo.

Narodni poslanik Veroljub Stevanović, odgovor na repliku.

Ovo nije buka ulica, ovo je slušaonica. Gospodo radikali, moraćete malo da me saslušate. Dakle, neću gospodinu Budimiroviću ništa da odgovorim. Moja ćerka je izuzetan đak. Moja ćerka ima stipendiju na fakultetu. Mojoj ćerki je lično Klinton potpisao diplomu, posle četvrte godine srednje škole. Gospodo, sutra je drugi dan sednice, dobićete to, pa ćete videti, ako vas interesuje. Dakle, vi niste za Zapad, vi ste za Kinu, ja to znam, ali sam drugo hteo da kažem.
Hteo sam da iskoristim pravo na repliku, vidite da ne možete da me dekoncentrišete, nema šanse, ali malo pre meni upućenu žaoku od strane gospodina Nikolića, a radilo se o Namenskoj, hoću da iskoristim da mu odgovorim.
Gospodine Nikoliću, znate da nije tačno što ste rekli, ali ste kao čovek i vi i gospodin Tomović bili dužni da ipak budete sa radnicima Namenske, da ih vidite kad gladuju, da im pomognete, ta je pomoć neophodna. Ja sam očekivao da vas vidim.
Dakle, tačno je da su uložili određene napore da se stvari oko Namenske završe. Ali ste zaboravili da kažete, da je to isto, možda malo veći napor učinila Skupština grada, zajedno sa ljudima iz fabrike da prevaziđu problem i da je čak neka sredstva koja ima ili štedi i razmišlja o sredstvima, unapred platila fabrici, kako bi isplatila određene plate radnicima. Dakle, to je istina.
Zato vas molim da ne pravite te insinuacije. Vi vrlo dobro znate da one nisu tačne, kao što vrlo dobro znate kakva je situacija u Kragujevcu, posebno kad se razmišlja o radnicima Namenske i radnicima Zastave. Ono što je još važnije, ja bih voleo što pre da vas vidim u Kragujevcu, a posebno gospodina Tomovića, a o tome ću pričati kada bude došao onaj zakon o porezu na promet ili o prometu roba. Čovek kad se malo nadiše vazduha beogradskog, povuče čak i svoj predlog zakona, jer je sad u Vladi, a napisao ga je zajedno sa nama kada je bio poslanik, a radi se o radu na tezgama. Dakle, zajedno sa nama kad je bio poslanik.
Dakle, to je neka istina o Kragujevcu. Nemojte pričati da neko stoji iza nekog štrajka, jer ovo slušaju radnici Namenske, koji vrlo dobro znaju ko je u tom štrajku i ko stoji iza tog štrajka. To što je meni ljudska dužnost bila da im pomognem, i lično, i kao predsednik Skupštine grada i čitava Skupština grada, to je pravo pitanje. Vi ste mogli takođe da budete dole, da im pomognete samo svojim prisustvom.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, potpredsednik Vlade - replika.