Mnogo ste me isprozivali, inače ne bih ja. Dva puta ste mi pomenuli ime, a stranku nekoliko, ali ne radi se o tome. Da se odmah razumemo, upotrebili ste jednu veoma opasnu reč - svojina Vlade. Svojina države. Svejedno. Jer je Vlada jednako država po načinu kako mi ustavujemo ovu zemlju.
Reč svojina je izuzetno opasna, bar mi iz Srpskog pokreta obnove tako držimo. Prema institucijama, koje postoje duže od Vlade i države, reč - svojina, ne možete upotrebiti za neke stvari koje postoje znatno iza vas. Nema nikakve sumnje da Vlada i država utiču na te institucije. Na prste dveju ruku ili čak jedne možete nabrojati šta je sve starije od Prvog svetskog rata. To su Akademija nauka, Univerzitet, Crkva, "Politika", Pozorište i Biblioteka.
Mislim da sam nabrojao sve institucije koje su starije od Prvog svetskog rata. Razume se, Vlada je državna institucija (odnosi se na komentar iz sale koji se ne čuje). To su institucije koje žive sopstvenim životom i naravno da država na njih utiče, ali država ne sme nikada da grubim zahvatima u te institucije potkopava samu sebe time što će danas da bi se osvetila nekome, pa uzgred, demonstriraju i protiv mene i protiv vas, gospodine Vučiću, ti demonstranti, a šačica ih je, i samo zbog toga što vam se ne sviđa politički stav nekoga hoćete da donesete zakon po kome ćete uništiti nešto mnogo važnije - temelj i funkcionisanje vrlo suptilnih institucija.
Kažete - novac treba da se izdvaja na efikasno studiranje itd., a ne na zamajavanje. Dajte ga univerzitetu, kao što ga i inače dajete budžetom. Efikasnost će zavisiti od kvaliteta tih ljudi tamo. Ne možete vi uticati na efikasnost studija. Uostalom, popustili ste koliko danas u pregovorima ili juče, kada je ministar pregovarao sa studentima, apcigovali one elemente, koliko da primirite studente. Možemo i to legitimno. Čak je bilo i preoštro ono što je stajalo u zakonu, da se odmah razumemo. Nije to sporno.
Ali, ne može se red i rad u institucijama takve starosti, takvog kontinuiteta, takve složenosti pravljenja zavoditi odozgo. Ne zaboravite da su reči i red i rad strašno opasne. Na ulazu u Aušvic pisalo je (govori nemački) "Rad oslobađa". To su užasne, opasne reči.

Ima reč Žarko Jokanović.

Predsedniče, satanisti dobacuju. Ne znam čemu ovoliki gnev. Moram da kažem samo jednu stvar, ukoliko juri one koji još nisu završili fakultet, mladi ministar neka pogleda u svojoj stranci aktuelnog potpredsednika Vlade, on je bar 15 godina stariji od mene, a još uvek je student.
Nisam siguran u kakvom je stanju šef poslaničke grupe iste stranke, gospodin Dragišić. Ne istražujem tuđe biografije. Za vašu informaciju, istine radi, apsolvirao samo 93. godine, posle studija koje sam počeo 1987., posle godinu dana pauze kada sam bio delegat u ovoj skupštini i posle 1993-1994. ovde zasnovao stalni radni odnos.
I, još nešto, mlada gospodo, ponosan sam što sam apsolvirao sa prosečnom ocenom koja je blizu devet i što sam sve svoje ispite položio jako pošteno, a ne metodom - para vrti gde burgija neće. Hvala.

Narodni poslanik Vučić, odgovor na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljiva je potreba gospode iz stranke Milana Božića, ja sam korektan pa njega volim da prozovem, neka odgovara ponovo, možemo, ili je on stranka, svejedno, dakle gospodine Božiću opasno je kada malo izmenite redosled reči u rečenici i zloupotrebite ih.
Ili, upotrebite neistinu. Hoćete li reći da je reč rad opasna reč? Znam da je kod vas u Srpskom pokretu obnove to opasna reč, jer mnogo malo volite da radite. Ali, to je jedna dobra reč. Vi volite nešto drugo da radite, što bi naš narod drugačije nazvao.
Ali, rad je jedna lepa reč, koje niko ne treba da se stidi. Koju naš narod poštuje, koju naš narod voli, i svi civilizovani narodi poštuju i vole. Nemojte Aušvice da pominjete, jer niko ih nije ovde pominjao, uopšte nisu dolazili nikome u usta, niti je bilo kome padalo napamate da nešto slično o tome govori.
Dakle, što se rada tiče je to, a drugo, gospodine Božiću, ovde nema nikakvih radikalnih rezova. Pitanje svojine je, kao što znate, članom 34.
Ustava Republike Srbije zagarantovano. Nama je valjda važno da imamo definisanog titulara svojine. Valjda i to piše u programu SPO-a. Nedavno ste govorili da to piše.
Ili, to sad više ne piše? Titular svojine mora da bude definisan. Valjda mora da postoji saznanje ko upravlja svojinom.
Ako to ne znamo onda se ne zna ko šta radi. Onda ćemo imati samoupravljanje i to neko divlje samoupravljanje u kome nećemo znati ko ima kontrolu nad svim tim. To je što se tiče vas, gospodine Božiću.
A, što se tiče vas gospodine Jokanoviću, ne znam na koga ste mislili ovo sa parama. Ali, znam da imate mnogo više para nego ja. Čime se ja ne ponosim. Nikada ni jedan ispit nisam platio a završio sam fakultet na vreme, sa mnogo većim prosekom nego što ste vi apsolvirali 10-12 godina. Ali, nisam u pitanju ja.
Vi ste pomenuli na vrlo nekorektan način mog starijeg kolegu, inače mog šefa, nadređenog, kako hoćete, Tomislava Nikolića.
Tomislava Nikolića ne izdržava država, gospodine Jokanoviću. A vas ova država hrani. Roditelji vas hrane. On se sam obrazuje, pa zna više nego svi vi. A, vi se obrazujete na državnim jaslama. Onoliko koliko vam država daje i to slabo postižete.

 Ima reč Veselinov. Replika.

Dobro, očekivao sam od naših bivših  studenata, koji su sa tako lepim ocenama završili, da i dalje mogu da razumeju nekadašnje  svoje profesore. No, vidim da to njima uvek ne polazi za rukom. No, bar bih očekivao od nekih naših bivših studenata nešto malo više javne kulture u govoru. Ako nije jasno zašto sam protiv ovog Zakona o univerzitetu -  protiv njega sam zato što unosi političke intervencije u državi. Direktno postavljanje profesora od strane države vodi izmeštanju kriterijuma.
Niko neće biti ili mnogi neće biti birani po rezultatima svog naučnog rada, već po kriterijumu političke lojalnosti. Ne postoji nauka koja nije kritička i ona mora da bude kritička. Nauka koja je izgubila kritičnost gotova je i to je univerzitet. Ako tog principa nema i budemo birali profesore po političkoj lojalnosti, ništa od predloženih ušteda, o kojima vi govorite, za naše studente neće biti jer neće imati šta da uče. Moraju dobiti pravu nauku, otvorenu, čistu, borbenu. To je jedina nauka i tamo gde se u univerzitet uvlači politika, tu više nema nauke. Konačno, ko predlaže nama ovaj zakon?
Predlažu nam oni čija deca ne studiraju u Beogradu, veliki broj rukovodilaca koji su ovde danas u zemlji, njihova deca studiraju napolju i tamo uživaju u blagodetima razvoja nauke i autonomije univerziteta, i te kako. Kod nas predlažu političku intervenciju, srozavanje kriterijuma za izbor profesora i to ne može.
Konačno, o studentima, tamo gde direktno Vlada odlučuje o broju studenata, a ne sam fakultet, onda i sam fakultet može biti kažnjen za naučnu politiku koju bi on trebao da vodi. Tamo gde isključivo Vlada određuje koliko će studenata biti na ovom ili onom fakultetu, ona može da zavede težak politički revanšizam. To je ono što ne sme da se dozvoli. Univerzitet mora da ima samostalnost i jedino tako će opravdati svoje ime, uz razumnu kontrolu Vlade, a Vlada ne finansira Beogradski univerzitet, nije tačno da je Vlada vlasnik kapitala, finansira se između 40 i 60%, to ponavljam. Sva ostala sredstva zarađuju fakulteti, ne može se dogoditi da Vlada kontroliše celokupnu masu tih sredstava i zato je potrebno da se povuče ovaj zakon, da bi se krenulo ka nekom procesu usaglašavanja. To bi bilo dobro.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić i potpredesdnik Vlade Republike Srbije, replika.

Ja bih da odgovorim mladom kolegi, a onda da i ja nešto kažem o zakonu o univerzitetu.
Dakle, nisam dovršio studije na Pravnom fakultetu, valjda u ovoj skupštini treba i neko da predstavlja one koji nisu završili fakultet, a nisam završio zato što nije valjao zakon o univerzitetu. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon bih nazvao zakonom o ravnopravnosti građana koji studiraju i onih koji izdržavaju one koji studiraju. U Srbiji ima 145.000 studenata, 98% dece završi osnovnu školu, oko 92% dece završi srednju školu, a oko 10% dece završi fakultet.
Ja nisam taj od 90%, ali da vam to nije rekao Jokanović, verovatno ne biste znali. Od 92% svršenih srednjoškolaca, 90% ih upiše fakultet i tu nastaje problem za našu decu. Mi imamo dobru decu, vrednu decu. Nešto se dešava na univerzitetu, što tu decu sprečava da završe školovanje, nešto se desi na fakultetu i ubedi tu decu da je časnije ne polagati ispite, a ludovati sa pojedinim profesorima po ulicama, nego polagati ispite i što pre izgrađivati ovu zemlju i zarađivati svoj sopstveni hleb. Šta se to dešava, da li je to politička ostrašćenost profesora, da li je to nesposobnost profesora, jadikovke nad Beogradskim univerzitetom. Stotine kamera svih svetskih agencija skupiće se danas oko nekih profesora i šačice studenata, a zašto to?
Da li se to prezentuje neki naučni rad? Ne, oni dolaze da prate kako studenti pojedine profesore izvode na ulice, da bi ostvarili političke želje koje ne mogu da ostvare osnivanjem političkih stranaka ili članstvom u pojedinim političkim strankama.
Pretpostavljam da je istina, pričam o univerzitetu, da je danas grupa demonstranata pokušala da blokira ulicu Srpskih vladara i da je policija rasterala te demonstrante. Pretpostavljam da ima i modrica, ali ko je kriv za te modrice? Oni koji već deset dana ubeđuju decu da treba da demonstriraju protiv zakona o univerzitetu? A zašto jednog studenta interesuje Zakon o univerzitetu, zašto bi jednog studenta interesovalo ko će da upravlja svojinom, zar njega ne interesuju ispiti i predmeti? Zar ga ne interesuje gradivo, da li ovaj zakon gospodine Ivane Kovačeviću, Vama interveniše u gradivo koje iznosite studentima, iako pripadate SPO? Da li vam interveniše u kriterijume za ocenjivanje? Ne, čak ne interveniše ni u Vaš izbor, pretpostavljam da ste tako vrstan profesor, iako sam za Vas čuo samo sa konferencija za štampu SPO, da ćete svaki put biti reizabrani u zvanje redovnog profesora.
Šta to ne valja u ovom zakonu, šta je sa tom autonomijom univerziteta, šta podrazumevate pod autonomijom univerziteta? To nije Srpska pravoslavna crkva, takvu autonomiju univerzitetu ne možemo da damo, to nije ambasada strane države u Beogradu, takvu autonomiju nećete dobiti i pre nekoliko godina kada su bile demonstracije, jedan bandit je udario policajca na ulici i uleteo je u zgradu jednog fakulteta. Policija je utrčala za njim da ga uhapsi, a Vi ste skočili da gračete kako je univerzitet i fakultet nepovrediv, pa ne može da se juri jedan bandit po zgradi univerziteta.
I moj stan je nepovrediv, pa Ustav i zakon dozvoljavaju da se za počiniocem krivičnog dela uleti i u moj stan. E, kada može u moj stan, može i u fakultet. Meni je veća svetinja stan, pa se slažem sa tim da u određenim trenucima, kada su interesi viši od mog interesa, da mi niko ne ulazi u stan, da u moj stan može da se uđe. Mnogi profesori pripadaju Beogradskom univerzitetu, pripadaju političkim strankama, mnogi studenti pripadaju političkim strankama i to je časno i nikoga zbog toga ne treba optuživati. Nečasno je dovoditi politiku nad Beogradski univerzitet, nečasno je trovati decu politikom, nečasno je, jer oni moraju da polažu ispite i što pre da se skinu sa budžeta jedne porodice koja nema skoro nikakva primanja, a izdržava studenta. Nečasno je tolerisati da neko studira u Beogradu 10 godina i da mu se plaća stan, samo zato što vi mislite da to država može večito da izdrži. Nema države u svetu koja tako besplatne studije može da obezbedi.
Pitanje je koliko država uopšte obezbeđuje besplatne studije i redovnim studentima. Niste mi naveli ovde primer, nijedan primer, nijednog univerziteta u svetu, koji besplatno školuje studente, barem u građanskom društvu.
Ali, zato je tamo od 60 - 98% studenata koji u roku završe fakultete. Kad vam dete u srednjoj školi izgubi godinu u kući je panika. Čim preskoči srednju školu, pređe na fakultet, više se uopšte ne postavlja pitanje hoće li da da ispite na vreme ili neće. Smatra se normalnim da sada počne da gubi godine života. Još, ako ga uhvate, a najlakše se mladim ljudima manipuliše, ako ga uhvate u svoje ruke oni koji sebe nisu dokazali, nego se dokazuju preko te dece, od te dece vrlo teško može da izađe neko ko može da bude koristan ovom društvu.
Optužujete Srpsku radikalnu straku i JUL da su doneli ovaj predlog zakona. Naravno, prećutkujete učešće Socijalističke partije Srbije, a ovo je Vlada narodnog jedinstva. Nema ni jednog poslanika iz ove tri stranke i nema ni jednog ministra koji oseća bilo kakav otpor prema ovom zakonu. Ne pominjete socijaliste, računate, ući ćete u Saveznu vladu. (Smeh). Ja ne vidim drugi razlog. Ni jedan drugi razlog ne vidim da vam budu krivi JUL i radikali, a da vam socijalisti nisu krivi. Optužujete Vojslava Šešelja da je ovo njegov zakon. Zašto potcenjujete ostale potpredsednike Vlade, resornog ministra i sve ostale ministre.
Ova vlada je jednoglasno donela ovaj predlog zakona. Danas ni jedan argument nisam čuo, izuzev ovog gostujućeg profesora u Beogradu, koji je iznet protiv Vlade. Zamisilte, gospodin Veselinov tvrdi da je iz Vojvodine, a profesor je na univerzitetu u Beogradu. (Dragan Veselinov: Tamo gde sam određen).
Šta ste vi to ovde? Gostujući, počasni profesor? Ovde je dobra plata i dobra je katedra, a Srbija ne valja kao država u kojoj vi živite. Kakvo je to dvojstvo ličnosti i kako li vi decu učite, kakvi će građani biti naša deca koju vi učite?
Neko je ovde govorio o 84 amandmana. Teoretski gledano, a gospodin Božić može čas posla na kompjuteru da proračuna, bilo je moguće podneti i 50 hiljada amandmana na ovaj zakon. Toliko članova zakona, sa toliko stavova, puta 125 poslanika, čak i neko drugi. Vlada ima pravo da podnosi amandmane, odbori imaju pravo, preko 50 hiljada amandmana je moglo da bude na ovaj zakon, a ima samo 84. Zar je to mnogo? To uopšte nije znak da zakon ne valja. Uostalom, svi oni koji su protiv nacrta zakona nisu podneli amandman da se članovi predloga zakona od 1 - 200 brišu.
Niko od vas nije protiv ovog zakona. Čak i vi, gospodo profesori, koji danas izlazite za ovu govornicu, razmišljate o tome da govorite tako da se ne zamerite. Vi mislite neko će da vam se sveti, da vas najuruje sa fakulteta i sa univerziteta. Bože moj, kome to pada na pamet? Ali, vi krećete od sebe. Da ste vi uzeli vlast i da vam je pao napamet ovakav zakon, vi bi rasterali sve socijaliste koji rade na univerzitetu i na fakultetu. Jer, rasterujete svoje koalicione partnere iz javnih preduzeća u Beogradu, šta biste tek radili socijalistima sa kojima nikada do sada, u nekim gradovima u Srbiji, niste bili u koaliciji.
Ovaj zakon samo pokušava da uspostavi pravilan odnos između države, između nastavnika, studenta i roditelja. Vlada Srbije, nemojte da joj uzimate to pravo, mora da brine o sredstvima u svojini države, Vlada Srbije mora da brine o sredstvima ostvrenim u budžetu Republike Srbije za ovu godinu. Vlada Srbije ima pravo da predloži ovaj zakon. Skupština i niko drugi nema pravo da raspravlja o ovom zakonu. Nema tog stručnog tela koje je trebalo da raspravlja o zakonu mimo Skupštine Republike Srbije i njenih odbora. Ne priznajem da postoji još neki institut koji je trebalo da raspravlja o ovom zakonu.
Politiku ove države vode političke stranke, one koje su ovog časa na vlasti, ali u političkom životu, u donošenju zakona, učestvuju sve političke stranke, pa i one koje su u opoziciji. Jadna je politička stranka koja ne traži da ona iznese svoje stavove o zakonu, nego traži da se pita neko mimo nje. Zašto se onda bavite politikom? Pustite, onda, neke druge da se politikom bave.
Šta hoćemo? Da napravimo efikasne studije, da se deca koja polažu ispite na vreme školuju besplatno. Da omogućimo detetu da izgubi jednu godinu, da mu omogućimo da polaže svakog meseca ispite. Da mu omogućimo da ima dobar smeštaj u domovima, da ne studiraju i ne treba da studiraju svi koji žele da studiraju, nego da studiraju samo oni koji mogu da studiraju, koji mogu fakultet da završe. Zapostavili smo toliko zanimanja i toliko poslova samo zato što mislimo da sva deca treba da studiraju, a ima mnogo lepih poslova mimo fakulteta. Obmanete dete da može da studira i dok tresnete dlanom o dlan, 30 godina života napuni, izgubi na univerzitetu, zato što nikad nije ozbiljno shvatio da treba da studira, nikad to nije tako koštalo ni dete, ni roditelja, a najviše je koštalo državu, preko države i sve građane ove države.
Dakle, ovaj predlog zakona je najbolji prdlog zakona koji je do sada postojao na univerzitetu. Da je prethodni bio bolji, dao bih ovlašćenje univerzitetu da podnosi predlog zakona. Znate, Narodna banka je autonomna, ona ima pravo da predlaže Zakon o Narodnoj banci. Univerzitet je autonoman, ali nema pravo da predlaže Zakon o univerzitetu. Znači, neko je i ranije brinuo o tome.

Ima reč narodni poslanik Stevo Dragišić, replika.