Zahvaljujem. Ima reč doktor Živorad Đorđević.

Poštovani poslanici, tradiciju i istoriju moramo da poštujemo i uvažavamo, ali tradicija ne može da bude bedem za reforme i za društvo sadašnjosti i budućnosti, bar istoričari bi morali da znaju da se društvo razvija i da rešenja iz prošlog veka ne mogu uvek da budu istovetna sa rešenjima za ovo društvo. Nije dobro da se društvo kreće natraške, pa makar i taj cilj bila težnja ka nekakvim monarhijama, kraljevima itd. No, to je uzgred.

Želeo sam pre svega da kažem da je Predlog zakona o univerzitetu značajan i odvažan korak Vlade. Značaj i društvena težina ovog zakona prevazilazi okvire univerziteta i predstavlja veliki korak ka stvarnim reformama. Ovakve suštinske promene sačinjavaju smisao reformi i već sada nastaje vreme kada se političke partije dele na one koje ostvaruju suštinske reforme i na one partije koje se zadovoljavaju isključivo izvikivanjem parola, kao što su "živele reforme, sve za reforme, mi smo iznad, ispred reformi", baš kao što je uzvikivao svojevremeno i onaj drug iz Engleske - mi smo za vama - i ne znam šta je hteo da kaže.

Prema tome, mislim da je ovo korak i deo suštinskih reformi.

Pročitaću vam obrazloženje jednog amandmana na Predlog ovog zakona. Citiram: "Odluka o broju studenata bitno zavisi od sadržinskih i metodoloških karakteristika nastave pojedinih fakulteta kao i od njihovih prostornih, kadrovskih i tehničkih uslova za izvođenje nastave", kaže se u jednom obrazloženju amandmana, nije bitno kom i ko ga je dao.

Imaćemo dakle, onoliko studenata, onoliko univerziteta, fakulteta, koliko imamo profesora i prostora u aulama za predavanje i za profesorske kabinete. Nije bitno da li ima para, a nisu bitne ni potrebe privrede i društva za određenim profilom kadrova. To je bar, kako sam ja protumačio, poruka ovog načina razmišljanja i, na žalost, življenja.

Ovo, zapravo, izražava samo odnos prema reformama univerziteta onih partija koje samo kliču parole u slavu reforme.

Mislim da je zbog toga značajno nekoliko činjenica za razgovor o ovom predlogu zakona.

Prvo, suština je da će sa ovim zakonom univerzitet, odnosno njegovi profesori i asistenti najzad morati da se vrate ostvarivanju svoje osnovne funkcije, a to je obrazovanje studenata, što dalje podrazumeva usavršavanje obrazovnih programa, izradu kvalitetnih udžbenika, bavljenje nastavom i sopstveno naučno usavršavanje. Sve su to, izgleda, neki davno zaboravili.

Drugo, ovim zakonom studenti dobijaju daleko veću mogućnost da utiču na proces i kvalitet nastave, na donošenje odluka o kvalitetu studiranja. Znači, radi se o mogućnostima stvarnog uticaja studenata na život univerziteta.

Reforma univerziteta je osnova i suština ovog zakona. Mislim da je to polazište i za Vladu i za sve nas. Ona je neophodna, imajući u vidu i stanje na univerzitetu. Moramo otvoreno da progovorimo o stanju na univerzitetima, o njihovom stručnom radu i o pokušajima da se naučno obrazovni rad zameni i unazadi političkom delatnošću. O kvalitetu nastave, odgovornosti i stručnosti nastavnika, o redovnosti nastave, o velikom nedostatku udžbenika i o nekim polupismenim udžbenicima, gotovo da nema redovnih i normalnih dijaloga na fakultetima. Samo kada se dva suprotstavljena tabora ili dva zavađena profesora posvađaju, mogu se čuti kritike na račun kvaliteta nastave i njihovih udžbenika, pa se na taj način kritika pretvara u najobičnije sredstvo za niske udarce i najprljavija podmetanja.

Studenti danas nemaju gotovo nikakvog uticaja ni na kvalitet, ni na redovnost nastave. Ni na kvalitet udžbenika, ni na ispitne rokove. Jednostavno, po nekim mišljenjima, studenti su izgleda izmišljeni da bi njihovi profesori egzistirali i opstajali, da bi se popunile učionice i vežbaonice.

Umesto učešća studenata u procesu odlučivanja manje grupe profesora koriste deo studenata, koji su očigledno zalutali u akademske vode, da onako skupa, udruženi, predavanja, učenje i naučno usavršavanje zamenjuju protestima, neredom i galamom. Možda bi se ove manjine mogle posmatrati kao snošljivo pravo da se sopstvena, naučnička onemoćalost i lenjost tom galamom prikrije, ali oni tu svoju galamu agresivno i sa mnogo ostrašćenosti nameću i većini drugih profesora i studenata koji su uspšeni i koji žele da uče i rade.

Kao rezultat ovakvog odnosa i stanja na univerzitetu došlo je do porazne situacije prošle školske godine, kada je čitava generacija studenata stručno-obrazovno uskraćena i duhovno obogaljena. U tom tužnom periodu ostrašćena manjina je uzurpirala pravo ne samo da neovlašćeno zastupa većinu, da neovlašćeno govori u njeno ime, da svojim ostrašćenim ponašanjem unizi intelektualni nivo akadmeskih građana, nego i da uskrati toj većini pravo na učenje i rad.

Nešto o osporavanju prava državi, odnosno Vladi da ima odlučujići uticaj na upravljanje na univerzitetu. Zaboravlja se jedna činjenica. Vlada, kao reprezent države je i osnivač i finansijer univerziteta. Zaboravlja se da je tu Vladu izabrala upravo ova skupština, a ova skupština je izraz volje naroda. Ako onda ova vlada nema legitimitet da kao osnivač i finansijer upravlja univerzitetom, kako onda doći do tog nosioca upravljanja? Hoćemo li onda sveopšte izbore za upravne odbore univerziteta? Nije u interesu društva da pravimo apsurde tamo gde za to nema potrebe.

Na kraju, nešto o autonomiji, pošto se o njoj najviše govori. Predlog zakona o univerzitetu ne ukida autonomiju, već je afirmiše i svodi na njene suštinske sadržaje. Jugoslovenska levica je za autonomiju univerziteta, koja se svodi na autonomiju znanja, slobode misli, stvaralaštva, za autonomiju koja omogućava unapređenje nastavnog procesa, koja omogućava zaštitu onih koji hoće da budu autonomni u radu i stvaralaštvu, od onih koji sve to ometaju i onemogućavaju.

Teze o ugroženosti autonomije su najobičnije maske za pokriće nereda i politikanskih potreba nekih Gonzales-partija, za pokriće namera da se univerzitet udalji od svoje osnovne funkcije i pretvori u ekspoziture pomenutih Gonzales-partija. Autonomija za koju se zalažu oštri kritičari se pretvara u zaštitu onih koji su već u 27 godini završili prvu godinu studija i pribavili knjige za drugu godinu, pa su posustali, u zaštitu onih kojima nedostaju naučni radovi i napisane knjige da bi napredovali, u zaštitu njihove političke delatnosti na fakultetu koja im se čini lakšom i primamljivijom od nauke i studiranja.

Zato mislim da je pitanje odnosa prema Predlogu zakona o univerzitetu pitanje iskrenog odnosa prema dubini reformi u društvu. Jugoslovenska levica hoće ozbiljne reforme, hoće progresivne promene koje ostavljaju tragove na putu u moderno-ekonomski jako društvo. Mi dakle hoćemo da sprovodimo temeljne reforme, a foliranja ostavljamo sve manjim horovima koji će sve tiše da kliču zakletve večnim reformama. Prema tome, Jugoslovenska levica podržava Predlog zakona o univerzitetu.

Zahvaljujem. Pauza do 14,30 časova.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, molim vas da zauzmete mesta da počnemo sa radom. Pre nego što nastavimo raspravu samo  nekoliko konstatacija da izvršim.
Uručena vam je ostavka Faruka Dizdarevića, na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, odnosno razloga prestanka mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 102. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnog poslanika Faruka Dizdarevića danom podnošenja ostavke.
Saglasno članu 102. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Faruku Dizdareviću, izabranom sa izborne liste Socijalistička partija Srbije, Jugoslovenska levica, Nova demokratija - Slobodan Milošević, u izbornoj jedinici 19 - Užice, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Uručeno vam je pismo kojim narodni poslanik Stevo Dragišić, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, obaveštava Narodnu skupštinu da je, na osnovu člana 102. a u vezi sa članom 13. Zakona o izboru narodnih poslanika, prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, sledećim narodnim poslanicima: dr Stanku Studenu, Igoru Miroviću, mr Milanu Ninčiću, dr Milanu Bačeviću, Slaviši Mladenoviću i dr Stanislavu Momčiloviću, zbog stupanja na funkcije zamenika ministara u Vladi Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora povodom razmatranja ovog obaveštenja, odnosno razloga prestanka mandata narodnim poslanicima Srpske radiklane stranke, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 102. stav 1. tačka 6. a u vezi sa članom 13. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje da je navedenim narodnim poslanicima prestao mandat danom preuzimanja funkcija zamenika ministara u Vladi Republike Srbije, koje su, prema tom zakonu, nespojive sa funkcijom narodnog poslanika.
Saglasno članu 102. a u vezi sa članom 13. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je, danom preuzimanja funkcija zamenika ministara u Vladi Repbulike Srbije, prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima Srpske radikalne stranke, i to:
- dr Stanku Studenu, izabranom sa izborne liste Srpske radikalne stranke u izbornoj jedinici 8 - Sombor,
- Igoru Miroviću, izabranom sa izborne liste Srpske radikalne stranke u izbornoj jedinici 9 - Novi Sad,
- mr Milanu Ninčiću, izabranom sa izborne liste Srpske radikalne stranke u izbornoj jedinici 19 - Užice,
- dr Milanu Bačeviću, izabranom sa izborne liste Srpske radikalne stranke u izbornoj jedinici 21 - Kraljevo,
- Slaviši Mladenović, izabranom sa izborne liste Srpske radikalne stranke u izbornoj jedinici 25 - Leskovac, i
- dr Stanislavu Momčiloviću, izabranom sa izborne liste Srpske radikalne stranke u izbornoj jedinici 26 - Vranje.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ima reč narodni poslanik Žarko Jokanović, šef poslaničke grupe Nove demokratije a neka se pripremi Nenad Čanak, šef poslaničke grupe demokratskih partija.

Dame i gospodo narodni poslanici, Nova demokratija smatra da je za najbolji koncept univerziteta za 21. vek, pored koncepta koji obezbeđuje sve uslove za neometan rad u pogledu finansija, materijalnih uslova, nastavnog kadra, mogućnosti za naučno-istraživački rad, za profesionalnu i nastavnu delatnost, takođe bitno da se ispoštuje adekvatna ravnoteža i da se ona postigne između prava osnivača da upravlja, koja se osnivaču ne može i ne treba osporavati, i autonomije univerziteta, koja je takođe civilizacijsko dostignuće.
Nova demokratija ne spada u stranke koje crno belo gledaju na stvari i koja će bilo koji predlog posmatrati kao isključivo loš ili isključivo dobar. Nesumnjivo je da zakon na određen način poboljšava regulativu koja se tiče prava osnivača da ima neposredniji uvid u ono što se dešava na univerzitetu, ali je svakako nedopustivo da to pravo nadjača i civilizacijski stečenu autonomiju univerziteta.
Zbog toga Nova demokratija neće glasati za ovakav predlog zakona, jer i uprkos našem pokušaju da zakon popravimo sa brojnim amandmanima nismo uspeli zbog toga što smo od Vlade uglavnom na sve amandmane dobili negativan odgovor, bez nekog jasnijeg, preciznijeg, detaljnijeg i uverljivijeg obrazloženja.
Mislim da je greška Vlade Republike Srbije što je napustila jedan dobar metod u svom radu iz prethodnog perioda, da prilikom pripreme i izrade zakonskih projekata konsultuje veći broj stručnjaka, naučnih i javnih radnika i onih koji su neposredno zainteresovani za što bolje i što kvalitetnije regulisanje te materije, a u ovom slučaju to je univerzitet.
Dobro je što se na kraju, tek juče, u Vladi organizovao razgovor predsednika Vlade, i kod potpredsednika, sa predstavnicima univerziteta i predstavnicima studenata, ali čini se da je to dosta kasno i da je postojalo i malo dobre volje, sve ove negativne reakcije u javnosti mogle su se sprečiti na taj način što bi se zajednički pristupilo izradi istinski kvalitetnog i dobrog zakona, koji je u interesu ne samo osnivača, univerziteta i njegove autonomije, nego pre svega u interesu društva u celini.
Nadam se da će takav koncept saradnje sa naučnim, javnim i kulturnim radnicima i institucijama ubuduće Vlada primenjivati, jer se u prošlosti pokazao kao dobar, a sada nažalost nismo imali tu priliku da se to desi.
Ono što je takođe jako bitno to je da tokom ove rasprave, što je uobičajeno bilo kod drugih zakonskih projekata, nije organizovana konsultacija sa univerzitetima u meri u kojoj je to uobičajeno kod pripreme novih zakonskih projekata i posebno u meri u kojoj je to dostojno univerziteta, kao posebno važne nacionalne i državne institucije.
Mi iz Nove demokratije smatramo da neka rešenja prelaze očekivane granice, uz puno uvažavanje prava finansijera da ima adekvatan uticaj u upravljanju, što se ne može ni na koji način sporiti, ali pojedina rešenja ugrožavaju neke elemente autonomije univerziteta.
Takođe, može se zapaziti da je u Predlogu zakona primenjen upravljački koncept javnog preduzeća, pri čemu su neka rešenja čak ispod regulative javnog preduzeća, jer kod javnih preduzeća Vlada imenuje upravni odbor, a upravni odbor imenuje direktora javnih preduzeća. U ovom slučaju Vlada bira upravni odbor univerziteta i fakulteta, ali i rektora i dekana, a oni su definisani kao poslovodni organi sa pravima i dužnostima direktora preduzeća, što u velikoj meri predstavlja prst u oko onima koji su zaposleni na univerzitetu, jer se univerzitet pretvara u jednu običnu firmu, što ne bismo mogli dopustiti zbog izuzetnog društvenog i nacionalnog značaja univerziteta.
Nova demokratija je pokušala da svojim amandmanima popravi ovaj zakonski projekat, a na žalost u tome nismo uspeli iz razloga što ih Vlada nije prihvatila. Da posle ne bih izlazio i obrazlagao svaki amandman posebno, reći ću vam ukratko samo suštinu nekoliko najvažnijih amandmana. Predložili smo da, uvažavajući specifičnosti institucija univerziteta i fakulteta, a imajući u vidu i praksu u drugim zemljama sa starim poznatim univerzitetima, u zemljama razvijene demokratije, predložili smo da se organ upravljanja na fakultetu naziva "Savet", kao što je uobičajeno, a ne "Upravni odbor". Bitna je suštinska definicija i ingerencija tog upravljačkog tela, dok smatramo da ovaj naziv nije adekvatan onome što univerzitet zapravo predstavlja u društvu. Takođe, analogno pozitivnoj praksi i iskustvima nekih starih evropskih univerziteta, a s obzirom na prirodu funkcije rektora i dekana, nismo dirali u predloženo pravo da Vlada imenuje rektore i dekane, ali smo predložili da ih imenuje između tri kandidata koje predlaže univerzitet i fakulteti. Smatramo da bi na taj način ljudi koji budu izabrani za rektore i dekane mogli mnogo više da budu povezaniji sa onima sa kojima rade, da bi imali mnogo veću podršku od svojih kolega, fakulteta, matičnih fakulteta, svog univerziteta, a to rešenje, sa druge strane, ne bi diralo u pravo Vlade da bira te ljude koji će sprovoditi volju osnivača, ali istovremeno bi kao ljudi sa univerziteta, podržani od strane svojih kolega, mogli da budu i veliki zaštitnici autonomije univerziteta.
To je bilo jedno izbalansirano rešenje koje je moglo da prođe i koje ne narušava ceo koncept ovog zakona, ali naglašava malo veću autonomiju univerziteta i fakulteta.
Sledeći amandman, koji je dala Nova demokratija, tiče se izbora nastavnika i prava dekana da to rade. Takođe nismo dirali ni u to predloženo rešenje od strane Vlade da dekan obavlja taj posao, ali smo smatrali da nije celishodno da dekan i obrazuje komisiju za pripremu izveštaja o prijavljenim kandidatima. Znači, on bira komisiju koja mu sprema izveštaj i on bira kandidate.
Smatrali smo da tu komisiju treba da obrazuje veće fakulteta, da obrazuju nastavnici, profesori na određenom fakultetu i da oni pripreme izveštaj dekanu, jer na kraju krajeva, njegova je konačna, uz saglasnost ministra. Tim pre što amandmanom Vlade na član 88. dekan objavljuje konkurs na predlog katedre, znači ako je katedra već uključena u postupak da se objavi konkurs, nije jasno zašto onda katedra i ne predloži imenovanje adekvatne komisije. Ono što je bila prvobitna namera, pozitivna namera predlagača, jeste da se pooštre uslovi studiranja i da se studiranje učini efikasnijim i kvalitetnijim, boljim i tu nameru treba pozdraviti. Međutim, Vlada je praktično od tog koncepta odstupila povećanjem broja ispitnih rokova i obaveza koje studenti mogu da prenesu u narednu godinu studiranja.
Moram da kažem da su te amandmane dali poslanici Nove demokratije i da mi nije jasno zašto ih je Vlada odbila, da bi potom amandmane u istovetnom tekstu ponudila kao amandmane Vlade. Nije sramota prihvatiti amandman narodnog poslanika. Znači, dali smo amandmane koji se tiču poboljšanja i koji izlaze u susret studentima u smislu nekih olakšica, ali Vlada odbija te amandmane da bi potom dala istovetan predlog amandmana kao svoj predlog. To prosto nema rezona. Takođe, predložili smo poznati fenomen, povraćaj imovine u velikoj meri se odnosi i na univerzitet i predložili smo određena rešenja da se ta imovina vrati univerzitetu i fakultetima.
To je takođe odbijeno uz obrazloženje da to nije materija koju reguliše ovaj zakon. Verujem u dobru volju Vlade da brine o univerzitetu i molim Vladu da što pre predloži druga zakonska rešenja koja se tiču nekih drugih zakona, kojim bi se imovina koja pripada univerzitetu i fakultetima vratila svojim prvobitnim vlasnicima, znači univerzitetu i fakultetima.
Ono što pomalo zabrinjava i ne mislim da dovodi do dobre atmosfere i do dobrih odnosa u društvu, jesu teške reči kojima su sa ove govornice i poslednjih dana u medijima okvalifikovani ljudi koji rade na univerzitetu i koji tamo studiraju. Nije moguće da je baš sve tako crno, nije moguće da je univerzitet leglo kriminala, korupcije, malverzacija i svakojakog društvenog zla, praktično leglo organizovane neprijateljske delatnosti ili neka teroristička grupa koja deluje protiv države. Kada bi to bilo tačno onda bismo mi bili u jednom strašnom stanju, iz kojeg ne bi bilo povratka, ali hvala bogu to nije tako.
Još više čudi što neki redovni profesori univerziteta koji rade, stvaraju na univerzitetu....

Vreme, molim vas.

.... Upravo daju takve kvalifikacije, zaboravljajući da su u tom samoupravnom periodu koji sada kritikuju, oni bili ti koji su na fakultetima kao redovni profesori u samom upravnom procesu odlučivanja, birali profesore, docente, asistente o kojima sada tako ružno govore.

Zahvaljujem, ima reč narodni poslanik Nenad Čanak, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Štambuk.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, ne znam da li znate, ali za vreme dok ste vi obedovali, na ulicama su se sreli policajci i studenti. To je završeno time da su neidentifikovana lica obučena u civilnu odeću, koja se sastoji od crnih jakni, pretukla jednu grupu studenata, od kojih je jedan veći broj  ozleđen i to ozbiljno.
Mislim da bi ministar policije trebao da nas obavesti o tome, da nam kaže šta se zaista događa.
Sa druge strane, bilo bi lepo kada bi gospodin Marković, koji je bio i uvodničar ovog zakona, odgovorio na jedno pitanje, a to je šta se događa na Kosovu, pošto je neverovatno, kako gospodin Marković stiže da se bavi svim tim temama, a da nas ne obavesti šta se događa na Kosovu, gde ljudi ginu svaki dan....

Gospodine Čanak,  molim vas da se držite dnevnog reda.