Dizanjem ruku ili prozivkom?

Dizanjem ruku.

Hvala, da li se još neko javlja za reč? (Ne javlja niko.)
Pošto se niko ne javlja, zaključujem pretres.
Pošto je već pao predlog narodnog poslanika da se glasanje ili izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije vrši javnim glasanjem i to dizanjem ruku, da li ima i drugih predloga o načinu glasanja za izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije? (Nema.)
Pošto o ovome mora Skupština da odluči, molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice, da utvrdimo kvorum.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje narodnog poslanika da se izbor potpredsednika Narodne skupštine obavi javnim glasanjem, dizanjem ruku.
Za je glasalo 150, protiv 32, uzdržanih jedan, nisu glasala dva, ukupno je prisutno 188 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova odlučila da se izbor potpredsednika Narodne skupštine obavi javnim glasanjem, dizanjem ruku.
Prelazimo na izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije - javnim glasanjem - dizanjem ruku.
Pošto je Narodna skupština odlučila da se izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije obavi javnim glasanjem - dizanjem ruku, - molim da se, pre pristupanja glasanju, utvrdi kvorum.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Podsećam da je kandidat za potpredsednika Narodne skupštine izabran ako dobije većinu glasova prisutnih narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje predlog da se za potpredsednika Narodne skupštine izabere narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Molim narodne poslanike, izvinite, ja sam sav u elektronskom sistemu.
Molim narodne poslanike da se izjasne, ko je za neka podigne ruku?
Molim stručne službe, očigledno je velika većina, izbrojaćemo one koji su protiv i uzdržani.
Zahvaljujem.
Ko je protiv? (12)
Da li se neko uzdržava? (Niko.)
Konstatujem da je većinom glasova Narodna skupština odlučila da se za potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije izabere Dragoljub Stamenković.
Dobio je većinu glasova narodnih poslanika. (Aplauz.)
Dozvolite mi da u vaše i svoje ime čestitam potpredsedniku Narodne skupštine na izboru i molim da zauzme mesto pored predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
(Dragoljub Stamenković zauzima mesto.)
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ODLUKA O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
U okviru ove tačke dnevnog reda primili ste predloge odluka koje su podnele poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, Jugoslovenske levice i demokratskih stranaka.
Otvaram jedinstven pretres o ovim predlozima.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne žele.)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne želi.)
Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstveni pretres.
Da li ste saglasni da se o svim predlozima poslaničkih grupa za izmene Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije izjasnimo istovremeno, jednim glasanjem i da se tako usvojeni predlozi objave u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao jedan pravno - tehnički objedinjeni akt - odluka o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice, radi utvrđivanja kvoruma.
I o ovom predlogu mora prvo da se glasa.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za je glasalo 174, protiv niko, uzdržanih niko, nije glasalo 12, ukupno je prisutno 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto je Narodna skupština većinom glasova usvojila ovaj predlog, molim Administrativni odbor da se u toku pauze sastane. Ima vrlo važna posla da obavi.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O UNIVERZITETU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici dr Stevan Vrbaški, Nebojša Leković i Tihomir Arsić, Tihomir Arsić, Ištvan Išpanovič, Jožef Kasa, prof. dr Milan Božić, Spasoje Krunić i dr Gvozden Rosić, Spasoje Krunić, i prof. dr Milan Božić, Mile Jovičić, Dobrivoje Budimirović, Zakonodavni odbor i Vlada Republike Srbije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste obaveštenje narodnog poslanika Živote Cvetkovića da odustaje od amandmana koje je 21. maja 1998. godine podneo na Predlog zakona o univerzitetu.
Na sednici Odbora za prosvetu, narodni poslanik Dobrivoje Budimirović odustao je od svih svojih amandmana, jer su isti obuhvaćeni amandmanima Vlade Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za prosvetu, koji predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona u celini, sa amandmanima Vlade i Zakonodavnog odbora, i izveštaje Zakonodavnog odbora koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje je izdvojio narodni poslanik Milan Miković.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Ima reč potpredsednik Vlade Republike Srbije prof. dr Ratko Marković.

Gospodine predsedniče, gospodno narodni poslanici, pred vama je zakon o jednoj od najvažnijih kulturnoprosvetnih ustanova svake države, kakva je ustanova univerzitet. Univezritet u Srbiji je stara ustanova. Ako se vreme postojanja univerziteta u Srbiji računa od početka rada Liceja, univerzitet u Srbiji je star ravno 160 godina. Ako se računa od početka rada Velike škole, on je star 135 godina. A, ako se računa od početka rada ustanove koja se zvala univerzitet, univerzitet u Srbiji star je 93 godine.
U početku je Srbija imala jedan univerzitet, danas ih ima šest. Samo je Beogradski univerzitet u početku imao tri fakulteta, a danas ih ima trideset. Od osnivanja univerziteta u Srbiji do danas, ne samo da su protekle mnoge godine, nego je proteklo i mnogo zakona koji su uređivali tu materiju. I poslednjem, onom od 1992, iako važećem, protekao je rok upotrebe. Taj zakon je odražavao prelazno stanje iz jednog sistema u drugi, kroz koje je zemlja prolazila i pokazao se kao sasvim neadekvatan za izlečenje novih bolesti, od kojih je univerzitet u novom vremenu počeo da poboljeva.
Predlog zakona o univerzitetu, koji Vlada upućuje Narodnoj skupštini, ima za cilj da uvede nova rešenja za nove odnose, u međuvremenu promenjene. Od tada važećeg zakona do danas konačno su iščezli društveno samoupravljanje, kao pravo zaposlenih koje proizilazi iz rada društvenim sredstvima rada, srednje usmereno obrazovanje i samoupravni način finansiranja tzv. društvenih delatnosti, a zasnovan je parlamentarni sistem vlasti, ustalile su se političke stranke, privreda sve više postaje tržišna. Izraz nove realnosti ne može biti anahron univerzitet, koji je u razvoju stao na pola puta između društvenog samoupravljanja i promena u kojima su državna i društvena sfera jasno razgraničene jedna od druge.
Drugi cilj koji predlagač zakona želi da postigne ovim predlogom zakona je zaokruživanje materije univerziteta i univerzitetskog obrazovanja. Ambicija predlagača bila je da se Zakonom o univerzitetu uredi sve što se univerziteta tiče, bio taj univerzitet privatan, bio državni, da se materija univerziteta normativno ne fragmentizuje, nego da se totalizuje.
Treće, od ovog zakona se očekuje da izmeni jedno bolesno stanje kakvo postoji na pojedinim univerzitetima i fakultetima. Već duže vreme naš univerzitetski život skrenuo je sa pravog puta u stranu. Od prvobitnih pitanja nastave i naučnog rada, težište se izmestilo na personalna pitanja izbora rektora, dekana i fakultetskih nastavnika i saradnika. Neki univerzetski fakultetski ljudi većom pažnjom prate takve događaje, nego naučnu literaturu i više tu ulažu energije, nego u nastavi.
Podele koje među nastavnicima i saradnicima postoje na univerzitetu i fakultetima nisu kao što su nekada bile, po osnovu različitih škola u nauci i pravaca u naučnom mišljenju, što nije isključivalo ljudsku popustljivost i trpeljivost među njima, nego po čisto personalnim pitanjima, ko stoji iza ovog ili onog kandidata za rektora, dekana, fakultetskog saradnika ili nastavnika, što je isključivalo ljudsku trpeljivost među saradnicima i nastavnicima fakulteta, čak ih je odvodilo u grubo suparništvo i neprijateljstvo.
Izbor u saradničko i nastavničko zvanje više zavisi od toga da li se pripada ili ne klanu, nego od toga da li se imaju, ili ne, stručni i naučni radovi. Klan je postao najmoćnija referenca za izbor i unapređenje u saradničko i nastavničko zvanje. Mnogim nastavnicima, pa čak i saradnicima, postalo je važnije javno političko delovanje od nastavnog i naučnog rada. Štaviše, mnogi od njih postali su poznati kao politički radnici, a ne kao predavači ili pisci naučnih radova. Političke stranke su nedopustivo prodrle u najvažnije sfere univerzitetskog života. Dnevni red mnogih sednica univerzitetskih i fakultetskih organa bio je primer uzurpacije nadležnosti državnih organa, čak biračkog tela. Mnogi dekani, nastavnici i saradnici sednice nastavno-naučnog veća pretvarali su u sednice Narodne skupštine, pri čemu su tokom takvih sednica međusobno poštovanje među članovima veća i njihov govor bili gotovo jednaki onakvom poštovanju i govoru kakvi postoje u Narodnoj skupštini među poslanicima koji potiču iz vladajućih i opozicionih stranaka.
U tavke podele, suprotno etici saradničkog i nastavničkog poziva, sve pod vidom borbe za slobodu i demokratiju bili su uvlačeni i studenti. I na njih je bila projektovana ista politička podela koja je postojala i među nastavnicima. Nastavnici su bez ikakvog zazora huškali studente protiv svojih kolega. O ovome ostaju trajno da svedoče izjave pojedinih nastavnika, pod vidom stručnjaka za ovu ili onu naučnu oblast o svojim kolegama, date tzv. žutoj štampi. U njima ne samo što nema nikakvog kolegijalnog uvažavanja, nego i elementarne ljudske pristojnosti. U prvi plan je izbila borba za političke ciljeve, u krajnjoj liniji za vlast, dok su nastava i ispiti sasvim bili potisnuti. Već nekoliko puta poslednjih godina, u stvari, od kad postoji višestranački sistem u zemlji, po nekoliko nedelja, čak i meseci na pojedinim fakultetima nije bilo nikakve nastave, ni ispita. Nije redak slučaj da su nastavnici studente koji su hteli da slušaju predavanja izbacivali iz amfiteatara, a onima koji su polagali ispite, davali peticu glasno koreći njihovu tobožnju samoživost i komformizam u vreme kad njihove kolege protestuju na ulicama i bore se, tobož, za opšte interese.
Nastavnicima koji su hteli da drže predavanje i ispite, podmetane su najgnusnije provokacije i provokatori, slate pretnje, anonimna pisma i štampana su na njih adresirana pisma u žutoj štampi. Umesto znanja i stručnosti, pištaljka i šerpa bili su danima glavna oruđa akademskog iskazivanja. (Aplauz.)
Sve su ovo znaci bolesnog stanja koje postoji na pojedinim univerzitetima i fakultetima. Takvi univerziteti i fakulteti bili su već poodavno zreli za reformu. Osnovna pitanja uređena Vladinim Predlogom zakona o univerzitetu su sledeća: status i osnivanje univerziteta, odnosno fakulteta, nastava i ispiti, nastavnici i studenti, unutrašnja organizacija, finasiranje i upravni nadzor nad radom univerziteta, odnosno fakulteta.
Prvo pitanje tiče se statusa i osnivanja univerziteta, odnosno fakulteta. Status univerziteta proizilazi iz njegove definicije, po kojoj je on obrazovna i naučna, odnosno umetnička ustanova. Kao takva ustanova
univerzitet je samoupravno telo, jer on i njegovi fakulteti imaju obrazovnu i naučnu autonomiju. Autonomnost nastave i nauke isključuje svaki politički, verski i ideološki uticaj i usmerena je ka sticanju naučno utemeljenog objektivnog znanja, uz poštovanje različitih mišljenja.
Zbog toga je na univerzitetu i fakultetu zabranjeno svako političko, stranačko i versko organizovanje i delovanje. Univerzitet je asocijacija fakulteta, a potrebno je postojanje najmanje tri fakulteta, da bi mogao postojati univerzitet.
Univerzitet i fakultet mogu osnovati fizička i pravna lica, kako domaća, tako i strana. Ako je osnivač univerziteta država Srbija, akt o osnivanju donosi Vlada. Osnivač univerziteta, odnosno fakulteta može biti i subjekt koji nije država, a u tom slučaju akt o osnivanju donosi taj subjekt, uz saglasnost Ministarstva prosvete.
Da bi univerzitet, odnosno fakultet mogao početi sa radom, potrebno je da ispunjava kadrovske, prostorne i tehničke uslove čiju ispunjenost utvrđuje Ministarstvo prosvete.
O ukidanju univerziteta, odnosno fakulteta odlučuje njegov osnivač, a njihovi studenti imaju pravo da završe započete studije na univerzitetu, odnosno fakultetu koje odredi ministar prosvete.
Drugo pitanje su nastava i ispiti. Nastava na fakultetima obavlja se u obliku osnovnih specijalističkih, magistarskih i doktorskih studija i kao stalno stručno obrazovanje i usavršavanje. Univerzitet, pak, obavlja specijalističke, magistarske i doktorske studije iz interdisciplinarnih i multidisciplinarnih naučnih, odnosno umetničkih oblasti. Univerzitet, odnosno fakultet ostvaruje studije na osnovu nastavnog plana i programa za koji je matičan.
Nastavnim planom utvrđuje se trajanje studija, nastavni predmeti i njihov raspored po godinama studija i semestrima i broj predavanja i vežbi, dok se programom nastavnog predmeta utvrđuju njegov sadržaj, oblici nastave i način provere znanja studenata.
Nastavni plan osnovnih magistarskih, odnosno doktorskih studija donosi fakultet uz saglasnost univerziteta, dok nastavni plan specijalističkih studija donosi fakultet. Nastavni program studija donosi univerzitet, odnosno fakultet.
Nastava se ostvaruje predavanjima, vežbama, seminarima, konsultacijama naučnim odnosno umetničkim radom, stručnom praksom, mentorskim radom, kao i drugim oblicima obrazovno-naučnog, odnosno obrazovno - umetničkog rada utvrđeni statutom univerziteta, odnosno fakulteta.
Sloboda nastave i sloboda studiranja, osnovno je područje autonomije univerziteta. Tu univerzitet, odnosno fakultet imaju konačnu reč. Autonomija znači slobodu od svakog spoljnog mešanja i punu samostalnost i samoupravu u obavljanju jedne delatnosti, u ovom slučaju univerzitetske nastave. Ona obuhvata ne samo slobodu usmene reči izgovorene "eks katedra", nego i slobodu pisanja naučnih radova i naučnog stvaralaštva uopšte. Sloboda nastave i naučnog stvaralaštva je uslov, ali i granica autonomije univerziteta. Stvar je procene zakonodavca hoće li preći tu granicu ili će se na njoj zaustaviti, ne povređujući pri tom autonomiju univerziteta.
Rezultati nastave i učenja proveravaju se na ispitima, tako što se uspeh studenata na ispitu izražava određenim rasponom ocena. Ocenu daje nastavnik, odnosno ispitna komisija. Ispiti se polažu u ispitnim rokovima, kojih ima tri - januarski, junski i septembarski, obavezni zakonski, dok fakulteti mogu u svom statutu predvideti i druge ispitne rokove. Vlada je na ovu odredbu osnovnog teksta stavila amandman.
Predlog zakona dopušta upis u narednu godinu studija i kada student ne položi sve ispite iz prethodne godine studija, ukoliko je u prethodnoj godini studija bio odgovarajući broj nastavnih predmeta. Mora ih biti najmanje osam. Broj takvih tzv. prenetih nastavnih predmeta zavisi od broja nastavnih predmeta na prethodnoj godini studija. Tu je Vlada podnela amandman na osnovni tekst. Diplomski ispit student polaže samo kada je to predviđeno nastavnim planom i programom osnovnih studija. Lice koje položi sve ispite utvrđene nastavnim planom i programom osnovnih studija stiče visoko obrazovanje i stručni naziv utvrđen posebnim zakonom.
Treće pitanje odnosi se na nastavnike i studente. Prvi obavljaju nastavu, drugi pohađaju nastavu i polažu ispite. Nastavnici imaju zvanja za koja moraju ispuniti precizno utvrđene uslove. Broj tih uslova penje se od nižeg ka višem zvanju. Uvek su u višem zvanju sadržani uslovi za izbor u niže zvanje. Samo se redovni profesor bira na neodređeno vreme, a ostala nastavnička zvanja se stiču i radni odnos zasniva na vreme od pet godina. Nastavničko zvanje se stiče i radni odnos na fakultetu se zasniva na osnovu konkursa, o kojem odlučuje dekan fakulteta. Ovde je Vlada podnela amandman na osnovni tekst Predloga zakona. Dekan obrazuje komisiju za pripremu izveštaja o prijavljenim kandidatima, čiji članovi moraju ispunjavati uslove predviđene Zakonom. Po dostavljanju izveštaja komisije, dekan vrši izbor između kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor u zvanje i na radno mesto nastavnika, odnosno saradnika. Jedino izbor u zvanje i na radno mesto redovnog profesora dekan vrši po prethodnoj saglasnosti ministra prosvete. Dekan ne vrši izbor na osnovu slobodne ocene, nego je vezan zakonskim uslovima unapred propisanim za svako od nastavničkih zvanja. Po sličnom postupku vrši se izbor u saradnička zvanja i zasniva radni odnos saradnika, s tim što asistent - pripravnik stiče zvanje i zasniva radni odnos na vreme od četiri godine, bez mogućnosti ponovnog izbora u isto zvanje.
Prava, obaveze i odgovornosti nastavnika, saradnika i drugih zaposlenih na univerzitetu, odnosno fakultetu, uređuju se zakonom kojim se uređuju radni odnosi, osim ako Zakonom o univerzitetu nije drugačije određeno. O pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima nastavnika, saradnika i drugih zaposlenih na univerzitetu, odnosno fakultetu odlučuje rektor, odnosno dekan, a o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima rektora univerziteta, odnosno dekana fakulteta odlučuje upravni odbor univerziteta, odnosno fakulteta. Student stiče to svojstvo upisom na studije.
U prvu godinu studija može se upisati lice koje ima srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, određeno statutom fakulteta, ali pošto prethodno položi prijemni ispit, odnosno ispit za proveru sklonosti i sposobnosti. Redosled kandidata za upis u prvu godinu osnovnih studija utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutog na prijemnom ispitu, odnosno ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti. Student osnovnih, magistarskih i doktorskih studija na univerzitetu, odnosno fakultetu, čiji je osnivač Republika, upisuje se u statusu studenta koji se finansira iz budžeta, sufinansirajućeg (plaća delimično školarinu) ili samofinansirajućeg (plaća ekonomsku školarinu), s tim što status studenta koji se finansira iz budžeta student može ostvariti samo na jednom univerzitetu, odnosno fakultetu.
Student koji se finansira iz budžeta i sufinansirajući student zadržava status u pogledu plaćanja studija pod uslovom da ne ponovi ni jednu godinu u toku osnovnih studija. U suprotnom, ako ne ispuni uslov za upis u narednu godinu studija, student može da nastavi studije u statusu samofinansirajućeg studenta. Ali, zato ako je student upisan prvi put u statusu sufinansirajućeg, odnosno samofinansirajućeg studenta, položi sve ispite iz prethodne godine studija u toku jedne školske godine sa prosečnom ocenom najmanje osam, upisuje narednu školsku godinu u statusu studenta koji se finansira iz budžeta. I na ovu odredbu osnovnog teksta Vlada je podnela amandman.
Za ostvarivanje svojih prava studentu stoje na raspolaganju određena pravna sredstva. Sastavni deo statusa studenta nisu samo prava, već i odgovornosti koje imaju konkretne oblike.
Četvrto pitanje koje se uređuje predloženim zakonom, odnosi se na unutrašnju organizaciju univerziteta, odnosno fakulteta. Tu postoji dualizam organa. Jedni su stručni, koji su institucionalni izraz autonomije univerziteta i posredstvom njih se ostvaruje univerzitetska samouprava. Njihova nadležnost je u oblasti nastave, odnosno nastavnog i naučnog rada. Drugi su organi upravljanja. Oni su institucionalni izraz oblika vlasništva nad sredstvima kojima univerzitet obavlja svoju delatnost i posredstvom njih se, kada je reč o univerzitetu čiji je osnivač država, ostvaruje državno upravljanje univerzitetom, odnosno fakultetom. Njihova nadležnost je u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja, organizacije vođenja poslovne politike, izbora nastavnika i saradnika, upravljanja univerzitetom, odnosno fakultetom.
Prvi organi biraju se na samoupravnom načelu, odnosno čine ih po položaju svi nastavnici, odnosno saradnici ili nastavnici i saradnici određenih nastavnih predmeta. To su nastavno-naučno, odnosno nastavno-umetničko veće univerziteta, odnosno fakulteta i veće katedre fakulteta. Druge organe imenuje i razrešava Vlada. Takvi organi su na univerzitetu rektor, upravni i nadzorni odbor, a na fakultetu dekan, upravni i nadzorni odbor, saglasno postojanju tri sloja u jedinstvenoj funkciji upravljanja poslovodstva, upravljanja u užem smislu i nadzora nad zakonitošću.
Prilikom imenovanja članova upravnih i nadzornih odbora Vlada mora određen broj njih imenovati iz reda zaposlenih i studenata, koji čine apsolutnu većinu članova tih tela. Ova rešenja u zakonskom predlogu dovela su do polemika u javnosti. Njihovi oponenti tvrde da je upravljanje sastavni deo autonomije univerziteta. Međutim, kada bi se i ta funkcija obavljala na načelu samouprave univerziteta, onda osnivač ne bi imao nikakve ingerencije nad univerzitetom. Imao bi samo dužnost da daje novac za njegov rad. Univerzitet bi tako postao eks teritorijalna ustanova, u kojoj bi se ostvarivala apsolutna samouprava koju bez ikakvih prava finansira njegov osnivač. Takav univerzitet nezamisliv je i u najbogatijim zemljama sveta.
Vlada Srbije pošla je od toga da na dva različita načela treba da bude organizovana delatnost univerziteta i upravljanje univerzitetom. Prvo je vandržavna, drugo državna sfera. Koliko će biti državna sfera, a koliko autonomna, odlučuje na predlog Vlade narodno predstavništvo. Ova vlada ocenjuje da, s obzirom na napred izložene anomalije i zastranjivanja od prave autonomije u praksi, ta funkcija treba da bude u celini državna. Nisu važni konkretni uzori iz uporednog prava, premda ih je bilo, ali samo kao inspiracija, nikako kao slepa kopija. Na takvu svoju procenu Vlada ima ustavno pravo, kao što je ustavno pravo Narodne skupštine da takvu procenu prihvati usvajanjem Vladinog predloga zakona ili da je odbije ne usvajanjem Vladinog predloga zakona. Ako Vladin predlog zakona kao svoj zakon usvoje narodni predstavnici, univerzitet bi oponiranjem takvom zakonu oponirao sopstvenom narodu. Ma kako prostrano razumeli autonomiju univerziteta, univerzitet nikada ne može sam sebi biti zakonodavac.
U ovoj zemlji vladajući je princip narodne, a ne univerzitetske suverenosti. Univerzitet je, ma koliko se bavio svetom delatnošću, ispod naroda, narodnog predstavništva i Vlade kao organa izabranog od strane narodnog predstavništva.
Peto pitanje koje se odnosi na Vladin predlog zakona je finansiranje univerziteta odnosno fakulteta. Princip je tu jednostavan. Osnivač je onaj koji obezbeđuje sredstva za obavljanje delatnosti univerziteta, odnosno fakulteta. Kad je osnivač država, odnosno Republika Srbija, ta se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike. Ali, univerzitet i fakultet ta sredstva mogu sticati i od školarine, a kada to dozvoljavaju kadrovske i prostorne mogućnosti i pružanjem usluga trećim licima, kao iz ostalih izvora.
Šesto pitanje u vezi sa Vladinim predlogom zakona je upravni nadzor nad radom univerziteta odnosno fakulteta. Taj nadzor vrši Ministarstvo prosvete, a njegov najvažniji oblik, inspekcijski nadzor, vrše inspektori odnosno druga ovlašćena lica.
Gospodo narodni poslanici, Vlada Srbije je ovakav Predlog zakona o univerzitetu podnela Narodnoj skupštini zbog toga to je stanje na većini naših univerziteta onakvo kako je ovde opisano. Pod plaštom autonomije, fakulteti ili čitavi pojedini univerziteti, odmetnuli su se od zakona i od vlasti.
Evo, i sada neki od njih prete Narodnoj skupštini odmazdom, ako donese ovakav zakon o univerzitetu. Ne može univerzitet biti iznad i izvan zakona. Ovaj predlog zakona treba da zavede red i uspostavi prava merila za razlučivanje autonomije, nastave i nauke na univerzitetu od upravljanja i rukovođenja univerzitetom. Vlada je uverenja da se njenim predlogom zakona ne krnji autonomija univerziteta, nego elimiše anarhija na univerzitetima i fakultetima na kojima ona postoji.
Nije glavno pitanje na univerzitetu način izbora dekana, organa upravljanja i nastavnika i saradnika, nego kvalitet nastave i naučnog rada nastavnika i saradnika. Drugim rečima, svih onih koji učestvuju u obavljanju delatnosti univerziteta, podjednako nastavnika, saradnika i studenata.
Vlada je uverenja da će primena ovog zakona, ukoliko bude bio usvojen, otkloniti anomalije u životu naših univerziteta. Stvoriti uslove za odgovorniji rad na njima. Dati kvalitetniju nastavu i nastavnike, kvalitetnije studije i studente i da će povećati ugled fakultetske diplome i diplomiranog studenta.
Zbog svega toga Vlada Srbije predlaže narodnim poslanicima da glasaju za njen Predlog zakona o univerzitetu. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč ministar za obrazovanje, gospodin Jovo Todorović.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, zakon o univerzitetu je najviši normativni akt koji donosi država iz oblasti visokoškolskog obrazovanja. Cilj donošenja ovog zakona je davanje osnovnih zakonskih normi, kojima se određuje osnivanje univerziteta i fakulteta, organizacija i upravljanje, autonomija, način finansiranja i ukupan položaj studenata kao osnovnih činilaca univerziteta i fakulteta.

Sva ova pitanja zakon uređuje za oba tipa univerziteta - i za državni i za privatni, naravno, saglasno činjenici da li država osniva fakultet ili pak, shodno zakonu, daje saglasnost za rad privatnih univerziteta i fakulteta.

Poštovani narodni poslanici, univerzitetsko obrazovanje je najviši stepen obrazovanja, a univerzitet je njegov najviši organizacioni mehanizam kroz koji se obrazovanje sprovodi. Radi se zaista o složenom sistemu koji u društvenom smislu ima najznačajnije funkcije koje jedno društvo ima, a to je obrazovanje i nauka.

Tradicija univerziteta, a i zakona o univerzitetima, kod nas je duga, bez obzira da li govorimo o zakonima o univerzitetima, koji su i pre sto godina postojali u Srbiji, ili govorimo o modernim zakonima o univerzitetu razvijenih zemalja. Bez obzira na sve to, polazi se od toga da svi univerziteti moraju da se razvijaju u duhu tradicija i kulture, autonomije u oblasti obrazovanja i nauke i odgovorni su pred društvom za tu svoju funkciju.

Isto tako, svi moderni zakoni na osnovu tradicije jasno i precizno postavljaju državu kao osnivača u poziciju potpuno jasnih obaveza, ali naravno i prava. Možemo se potpuno odrediti i reći da je u svim dosadašnjim zakonima o visokoškolskom obrazovanju kod nas država imala velike obaveze u finansijskom i u drugom smislu, a imala je mala prava, posebno u delu upravljanja i kontrole nad onim u šta ulaže.

Kako se ovim zakonom uređuju odrađena pitanja organizacije i funkcionisanja univerziteta u Srbiji, dozvolite poštovani narodni poslanici da iznesem nekoliko osnovnih podataka.

U Srbiji danas postoji šest univerziteta u okviru kojih ima 81 fakultet čiji je osnivač država. Postoji jedan broj privatnih univerziteta i jedan broj privatnih fakulteta. Najveći univerzitet je Beogradski, koji ima 30 fakulteta. Najmanji univerzitet je univerzitet umetnosti koji ima četiri fakulteta. Ostali univerziteti imaju između 10 i 14 fakulteta. Na šest univerziteta u Srbiji školuje se oko 145 hiljada studenata. Najviše studira na Beogradskom univerzitetu - preko 77 hiljada. Na ostalim univerzitetima se broj studenata kreće između 10 - 25 hiljada, koliko ima u Novom Sadu, 10 u Prištini, oko 16 u Nišu i 10 hiljada u Kragujevcu.

Na šest univerziteta u Srbiji radi ukupno oko 9,5 hiljada nastavnika i saradnika. Najviše je na Beogradskom univerzitetu i to je 4.600, a najmanje na Univerzitetu umetnosti - oko 400. Šta govore ovi manje - više brojčani pokazatelji. Prvo, da imamo velike i masovne univerzitete, koji su kao takvi po prirodi neefikasni i po osnovu sadržaja i po osnovu upravljanja i organizacije. Retko u svetu ima primera da univerzitet ima 30 fakulteta. Upravo je trend da se stvaraju univerziteti sa manje fakulteta, ali su zato efikasni, racionalni, fleksibilni u svakom pogledu.

Ovaj zakon, koji se danas nalazi pred nama, pokreće pitanje racionalnije mreže i organizacije univerziteta u Srbiji, a pre svega prevazilaženje preglomaznih univerziteta, koji su po prirodi stvari inertni i otporni na sve promene.

Struktura nastavno - naučnog kadra na univerzitetima u Srbiji je takođe nepovoljna. Loše vođena kadrovska politika je dovela do toga da mi u kadrovskom smislu imamo "ostarele" univerzitete. Redovni profesori čine 42% od ukupnog nastavničkog kadra, a nastavničkog kadra ima više za oko 2.000 od asistentskog kadra. U suštini, došlo je do obrnute kadrovske piramide i do negativne selekcije kadrova.

Sve ovo napred rečeno proizvodi i druge po univerzitete nepovoljne činjenice. Efikasnost studiranja je vrlo mala. Prosečno studije na našim univerzitetima traju oko osam godina za studije od četiri godine. Samo oko 12% studenata završi studije na vreme.

Na Zapadu prosečno vreme studiranja iznosi oko pet godina, a studije u roku završi oko 60% studenata. Prema podacima mi imamo najveću "gustinu"studenata na svetu merenu po broju studenata na broj stanovnika. Procenjuje se da kod nas na 10.000 stanovnika ima oko 140 studenata, a u naprednim, zapadnim zemljama taj broj se kreće između 50 i 60.

Još jedan podatak na koji univerzitet objektivno nema bitnog uticaja, a to je da oko 90% svršenih srednjoškolaca nastavlja studije, a u zapadnim zemljama taj broj se kreće između 25 i 35%.

Poštovani narodni poslanici, nema sumnje da Srbija ima dosta, možda i previše i univerziteta, a posebno fakulteta. Mreža fakulteta se razvijala i širila neracionalno, najviše bez opravdanih društvenih razloga. Mreža fakulteta u Srbiji se mora racionalizovati. Što imamo dosta studenata govorio bih isključivo u pozitivnom kontekstu, s jedne strane, kao činjenicu da mladi ljudi žele da uče i da se obrazuju, ali i, sa druge strane, kao činjenicu da država najčešće nije u mogućnosti da obezbedi posao ni za svršene učenike srednjih stručnih škola. Može se ukupno reći, prema tome, da mi imamo prevelike univerzitete i masovne studije, neracionalnu mrežu fakulteta, malu efikasnost studiranja, neproduktivne studije, neselektivne studije i studije u koje država s pravom mnogo ulaže.

Ovde nećemo da kažemo da studije mnogo koštaju i da se u njih mnogo ulaže, da ne bi neko zlonameran pokušao da nekom cenom meri obrazovanje i da oko toga izvlači odgovarajuće zaključke. U celini, obrazovanje je po svemu i po celoj svojoj vertikali i u duhovnom smislu, po svim vrednostima, iznad svih cena i svih procena. To je skup duhovnih vrednosti jednog naroda i zato država mora i dalje da ulaže u te vrednosti, naravno očekujući i odgovarajuće rezultate.

Poštovani narodni poslanici, Vlada Srbije je, imajući u vidu zaista narasle potrebe u radu i funkcionisanju univerziteta, kao i ozbiljne propuste kod postojećeg Zakona o univerzitetu, pripremila Predlog zakona o univerzitetu koji traži promene i bolja rešenja u studiranju, u upravljanju fakultetom i u svim drugim pitanjima funkcionisanja ovog obrazovnog sistema.

Vlada je u projekciji ovog zakona polazila od toga da kao osnivač i onaj koji finansira ovu delatnost ima znatno veća prava nego što je to do sada bilo. Ta svoja prava kao osnivač i kao finansijer Vlada želi da ostvari isključivo u delu funkcionisanja univerziteta, koji se odnosi na upravljanje i rukovođenje, a i u kontroli u onom delu na koji kao osnivač ima prava. Dosadašnja rešenja u domenu upravljanja nisu obezbeđivala prava Vladi koja ona, kao osnivač, ima. Inače, ta rešenja su bila krajnje neracionalna. Izborna funkcija i ono što se odnosi na upravljanje fakultetom su degradirani u svojoj suštini, a mi smo imali jedno neracionalno upravljanje, u kome je uticaj osnivača bio minoran. Svi osnivači univerziteta, bilo da su država ili privatni, moraju da imaju podjednaka prava u okviru upravljanja institucijom koju osnivaju.

Predlog zakona o univerzitetu polazi od temeljnog principa univerzitetske tradicije da univerziteti i fakulteti imaju obrazovnu i naučnu autonomiju i ta univerzalna vrednost prožima celinu ovog zakona. Nastavnici i saradnici univerziteta nezavisni su i samostalni u obavljanju nastave i naučnog i umetničkog rada, uz poštovanje tolerancije i objektivnosti. Na univerzitetu ili fakultetu nije dozvoljen politički rad, nije dozvoljen stranački rad i versko delovanje, kao i svaki oblik ideološkog rada.

Centralno mesto u zakonu su studenti i sve ono što je vezano za studije i studente, njihov položaj na univerzitetu kao osnovnih činilaca istih. Sve ostalo, i organizacija, i upravljanje, kadrovska politika i finansiranje, svi su u osnovnoj funkciji da studenti ispune svoj osnovni zadatak, uspešno završavanje studija i uključivanje u stvaralačke tokova razvoja naše zemlje.

Upis na studije i slobodni prijemni ispiti su jedan od puteva ka kvalitetnom i selektivnom studiranju. Zakon u celini stimuliše dobre studente i pruža šansu svim studentima da uz svoj sopstveni napor uspešno završe studije. Određena rešenja u Predlogu zakona iz režima studija su poboljšana predlogom amandmana Vlade, na osnovu predloga studenata, a došli su i predlozi sa određenih fakulteta. Kao što ste videli u amandmanima Vlada je pripremila određena poboljšanja.

Ono što ne bismo isticali kao primarno, ali je vrlo važno pitanje, ovim zakonom se vraća davno izgubljeno pravo studenata da učestvuju u upravljanju fakultetima i univerzitetima. Po statusu, studenti se upisuju u tri kategorije. Prva kategorija su studenti koji se finansiraju iz budžeta, druga kategorija su sufinansirajući studenti, delimična školarina, i samofinansirajući studenti, ekonomska školarina. Ovo navodim isključivo iz razloga pošto je to već naveo potpredsednik Marković, s tim što Ministarstvo prosvete priprema predlog da se treća kategorija, ekonomske školarine ne primenjuje jedno određeno vreme, a zakonom se predviđa da se u delu uslova za upis studenata i plaćanja studija ovaj zakon ne primenjuje godinu dana.

Postoje velike slabosti u celom sistemu izbora na univerzitetu i fakultetu, od stručnih do upravljačkih. Uticaj osnivača u ovom, posebno upravljačkom i kontrolnom, je neznatan ili nikakav. Pre svega, svi oblici izbora su se pretvorili u svoju suprotnost. Umesto da kvalitet bude osnovni kriterijum i da se univerzitet podmlađuje mi smo svedoci degradirajuće kadrovske politike, u kojoj vladaju interesne grupe, nepotizam i sve ono što kvalitet i mladi stručni kadar potiskuje u korist manje sposobnih, a više podobnih interesnim grupama.

U postojećem sistemu upravljanja na univerzitetu i na fakultetu izbori dekana i rektora traju ponegde i po godinu dana, uz sve propratne pojave borbi grupa za svoga kandidata. Očigledno je da se u suštini radi o krajnje neefikasnom sistemu koji proizvodi niz negativnih posledica po univerzitet u celini. Rapidno se smanjuje asistentski kadar, fakulteti u kadrovskom smislu stare, podobro se smanjio intenzitet rada na fakultetima, mimo svih zakona i tradicija neki uvlače politiku na univerzitet, čine se pokušaji da se manipuliše studentima, upravljačka funkcija na univerzitetima je krajnje neefikasna, a uticaj osnivača na rad i funkcionisanje univerziteta je beznačajan, što je apsurdno i nije u skladu sa pravima osnivača u ovoj oblasti.

Promene u svemu ovome su imperativne. One su suština našeg puta napred u stvaranju univerziteta koji su efikasni, racionalni, selektivni po kvalitetu i operativni u smislu funkcionisanja. U zakonu se daju rešenja koja idu u tom pravcu, a osnivaču, znači ovde državi, daju prava i mogućnost da upravlja sistemom koji je osnovala i koji finansira kao najviši opšte-državni interes. Cilj je da izbori i stručna zvanja pre svega polaze od kvaliteta, interesa fakulteta i nauke, a tom cilju mora da bude usmerena i funkcija dekana, odnosno rektora.

Poštovani narodni poslanici, zaista imajući u vidu sve ovo, a i druge brojne slabosti u funkcionisanju fakulteta u kadrovskoj politici, u upravljanju, izborima, u zakonu se predlažu rešenja koja uz doslednu primenu, treba da preseku nepovoljni tok događaja u ovoj oblasti i da uvedu promene koje će početi da daju bolja rešenja i nadamo se u što skorije vreme.

Država kao osnivač imenuje dekane i rektore, upravne i nadzorne odbore, pojednostavljuje se izborna funkcija i ona je isključivo usmerena prema kvalitetu i rekao bih, na podmlađivanje univerziteta mladim stručnim kadrovima. Daju se i druga rešenja u zakonu koja su komplementarna sa osnovnim smernicama u zakonu.

Poštovani narodni poslanici, donošenje novog zakona o univerzitetu izaziva s pravom veliki interes ne samo na univerzitetima, nego i šire. Vlada visoko ceni taj interes i zahvaljuje se svima koji su primedbama, sugestijama, amandmanima i predlozima doprineli poboljšanju Predloga zakona. Molim narodne poslanike Skupštine Srbije da usvoje novi zakon, koji se, pobošljan amandmanima, nalazi danas pred vama. Hvala.

Zahvaljujem. Da li narodni poslanik Milan Miković, koji je izdvojio mišljenje, želi reč? (Želi.)
Ima reč narodni poslanik Milan Miković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, dobro je što su se ovde pojavila dva uvodničara. Dobro je što su objasnili da se ovde ne radi o običnom donošenju zakona, nego o promenama koje u određenoj sferi treba da se naprave.
Nismo smatrali, u vreme kada smo se prvi put suočili s tim da jedan ovakav predlog zakona postoji, da je cilj toga da se njime rešavaju, kako je sada upotrebljen izraz, nepovoljni tok ili tokovi događaja.
Smatrali smo da se radi o materiji koja treba da bude regulisana, koja dobro treba da bude regulisana i koja treba da bude regulisana na način koji će zajedno sa svim drugim potezima ove zemlje i ove države da nas još jedan korak približi svetu.
Teško je vreme. Jasno je to svima nama. Jedno od najtežih. Ali, bojim se, da nam je prvi uvodničar na neki način obećao još i teže. U ovoj situaciji postoje dva problema - način donošenja ovog zakona i konkretna rešenja iz tog zakona.
Ja ću vas uputiti na to da je Vlada preduzela sve mere da ona sama ili samo sa onima koje je odabrala na neki način formuliše ovaj predlog zakona.
Može i tako. Nije to ni neobično, ali i sama je ukazivala na neke stvari u osnovnim odredbama koje bi upućivale na to da na drugi način treba postupati. Samo ću pročitati iz osnovnog teksta, na primer u članu 3. govori se o delatnosti univerziteta i fakulteta, obavlja se bez političkog, verskog i ideološkog uticaja, teži naučno utemeljenom objektivnom znanju, uz poštovanje različitih mišljenja. Prema tome, kao jednu od osnovnih stvari i u radu, a razume se i kod formiranja svega ovoga.
Sledeća stvar koja je od posebnog interesa, našta treba ukazati, je da je u osnovne odredbe u članu 5. unet pojam autonomije. Ali, u članu 5. stav 2. unete su još neke stvari koje su izuzetno važne. To je nezavisnost i samostalnost u izvođenju nastave ili umetničkog rada, pa se kaže - uz poštovanje, toleranciju i objektivnost, u skladu sa univerzitetskom tradicijom i ovim zakonom.
Prema tome, očigledno je da je u osnovne odredbe uneto nešto što i u drugim zemljama postoji, ka čemu se teži, ali nešto što je i ugrađeno u zakon o univerzitetu u tim zemljama, za razliku, bojim se, po našoj oceni, onoga što je ovde uneto.
Već sam na Odboru ukazao na jednu stvar, a to je da prava osnivača i to ona prava koja on ovim zakonom sebi obezbeđuje, a koja temelje na tome što je osnivač u konkretnom slučaju Vlada, koja u ime države, kao vlasnika pod znakom navoda, ima prava da o nečemu odlučuje ili da se u pogledu nečega opredeljuje.
U tom pogledu nije identična stvar sa osnivačem Univerziteta"Braća Karić" i sa univerzitetima koje država osniva. Tamo "Braća Karić" ili ko je vlasnik toga svojim sredstvima, svojim parama žele da ostvare određeni uticaj. Ovde Vlada ne svojim parama, našim parama, našim zajedničkim parama, jel' tako, mora..... to je druga stvar. Gospodin Todorović više nije potpredsednik, ali neće da me zbuni. Ja znam da on to namerno neće da učini.
Prema tome, u ovoj siutaciji morate da imate u vidu da u članu 12. kažu - nije univerzitet, nema univerzitet samo to što mu Vlada daje, nego univerzitet ima i nešto što je dobio, što predstavlja zadužbinu, zaveštanje, poklon, donaciju. I, to ne od juče. Nego godinama. Desetinama godina unazad.
Prema tome, sve to na određen način mora da se ima u vidu i da se razlikuje to pravo koje Vlada kao osnivač ili kao vlasnik para s jedne strane ima u odnosu na sve ostale.
Hteo bih da vam kažem - kod načina donošenja ovog zakona bojim se da je napravljena prva greška. Zašto nismo od prvog trenutka konsultovali i sve one koji drugačije misle. Podsetiću vas, kada je u ovoj skupštini donošen Zakon o udruživanju naftne industrije, onda su na sednici Zakonodavnog odbora, pored poslanika, pored predstavnika Vlade, bili i neki drugi ljudi koji su se u to razumevali.
Jedan od njih je i gospodin Tomić, presednik Skupštine, tada u svojstvu direktora "Jugopetrola", ako se dobro sećam, pa gospodin Đaković iz Novog Sada, pa gospodin Anđelković iz Kruševca. Jednostavno, smatralo se, radilo se o važnoj stvari, radi se o krupnoj stvari, radi se o nacionalnoj stvari i prema tome dajte da svi zajedno utičemo na to kakav će koncept zakona postojati, kakva će rešenja biti, dajte na neki način da se suočimo i verujte, suočili su se. Nije bilo jedinstvenih mišljenja. Bilo je i te kakvih suprotnih mišljenja i na neki način se išlo u pravcu tih rešenja.
Razume se, tako nečeg ne može da bude ako mi sa ove govornice one koji imaju drugačije mišljenje smatramo klanom ili smatramo nekim udruženjem koje očito ide za tim da bude protiv svih naših opštih interesa.
Takav zaključak niko od nas nema prava da izvodi, unapred izvodi, niko nema unapred pravo da pođe od toga da diskvalifikuje, apsolutno sve koji drugačije misle od predlagača ovog zakona.
Hteo bih da vam kažem, vidite, bilo je, ako sam dobro brojao, teško je bilo brojati, 84 razna predloga, možda više ili manje, da se nešto izmeni. Šta znači ako 84 puta poslanici, Zakonodavni odbor ili sama Vlada kažu ovo što ovde piše nije dobro, jer može da bude bolje, treba da bude bolje i to ćemo za ova tri četiri dana da izmenimo i da razmotrimo.
Osamdesetčetiri predloga amandmana u jednom ovakvom zakonu - znači faktički svaki drugi član je defektan. Ako je to tako, onda je to dokaz više da je trebalo, ali zaista da je trebalo da u ovom poslu budu angažovani svi, posebno oni koji nekim argumentima, ozbiljnim, žele da dovedu u pitanje stavove koje je Vlada iznela u onome sa čime je izašla pred Skupštinu.
Ja ću samo reći, bojim se da mi vreme ističe, uzmite samo jednu stvar - kaznene odrdbe. Predviđeno je, a Vlada je stala iza svega, predviđene su kazne koje ne postoje tako visoke u tom delu. Da li ih treba menjati ubuduće, to je druga stvar, ali je očigledno nešto što odudara od onoga što je kod nas, ovog trenutka na snazi i važi u Zakonu koji govori o maksimumu predviđene kazne za prekršaje.

Zahvaljujem, ima reč narodni poslanik Gorica Gajević, šef poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije.

Poštovani predesdniče, poštovane kolege poslanici, u osnovama programa Socijalističke partije Srbije jedan od osnovnih principa je besplatno školovanje, jednake šanse i uslovi za sve koji žele da se obrazuju.
Predlog zakona o univerzitetu ispoštovao je i uvažio te temeljne civilizacijske vrednosti i naša programska opredeljenja i SPS podržava Zakon o univerzitetu koji je predložila Vlada narodnog jedinstva.
Smatramo da se radi o veoma važnom zakonodavnom projektu koji na kompetentan, human, racionalan i objektivan način uređuje složenu materiju visokoškolskog obrazovanja na način koji je primeren standardima razvijenih demokratskih država i u skladu sa prilikama i potrebama u našem društvu. Jednakost i ravnopravnost svih u studiranju, organizacija univerziteta primerena statusu koji je oličen u državi kao osnivaču, poštovanju pune autonomije nastavnog kadra u kreiranju nastavnih planova i programa i naučnog rada, obezbeđivanje učešća studenata u donošenju odluka, racionalnost kako u organizaciji, tako i u načinu rada i dužini studiranja, osnove su i osnovne vrednosti i principi na kojima počivaju zakonska rešenja.
Podržavamo ovaj zakonski projekat i uvereni smo da će on unaprediti oblast visokog obrazovanja u svim njegovim bitnim segmentima, pre svega što čuva interes obrazovanja studenata, profesorskog kadra i naučnog rada.
Osnovna i najznačajnija rešenja zakona su sledeća.
1. Zakon obezbeđuje besplatno školovanje. Fakulteti, visoko obrazovanje dostupni su svima koji žele i koji imaju neophodna znanja i sklonosti i ambicije da se obrazuju na nekom od fakulteta. Zakon u mnogo većoj meri nego do sada insistira na kvalitetu znanja za sticanje statusa akademskih građana, na njihovom ažuriranju i studiranju. Zakon na adekvatan način stimuliše i one koji u redovnom roku završavaju studije, a sami se u tome finansiraju da dalje studije nastave besplatno, odnosno pod uslovima kao i oni studenti čiji troškovi studiranja padaju na teret države. Obezbeđivanje uslova dobrim studentima na studiranju o trošku države ne znači zabranu bilo kome da studira, šta i koliko želi, ali ne o trošku društva, niti na uštrb onih koji studije završavaju u roku.
Istovremeno država kao osnivač zadržava sve obaveze u postojećem obezbeđivanju života i rada studenata, oni su već sada takvi da odgovaraju standardima koji se primenjuju u mnogo razvijenijim zemljama nego što je naša sada.
2. Upravljačka prava primerena su i izvedena iz osnivačkih, odnosno vlasničkih karakteristika. Osnivač univerziteta u ovom slučaju država, biraće one koji će upravljati fakultetima, rektore i dekane, ali po vrlo strogim kriterijumima iz kruga profesora, to znači da su to ljudi od integriteta, iskustva i sposobnosti, da organizuju rad jedne takve složene institucije kao što je fakultet, odnosno univerzitet.
3. Autonomija univerziteta u oblasti nastave i naučnog rada u potpunosti je ispoštovana. Upravljačkim i svojinskim pravima ne zadire se u istinski i pravno-autonomno pravo univerziteta i ničim ne dovodi u pitanje naučni kredibilitet, kompetentnost i profesionalnost u koncipiranju programa nastave, naučnog rada itd.
4. Zakon na celovit način reguliše materiju univerziteta, što će nesumnjivo doprineti racionalnijem organizovanju u ovoj oblasti, a to znači oslobađanje dodatnih sredstava za poboljšanje uslova izvođača nastave, naučnog rada i samog studiranja.
Svedoci smo da se u javnosti ovaj zakonski tekst od nekih krugova na univerzitetu i van njega posmatra u ogledalu politike, a ne u ogledalu obrazovanja i nauke. Zato su i primedbe upućene na ovaj zakon uglavnom političkog, a ne stručnog karaktera. Oni koji su univerzitet koristili kao političku tribinu naravno da nisu zadovoljni sa rešenjima koja insistiraju na osnovnoj delatnosti univerziteta - obrazovanju. I to ne bilo kakvom obrazovanju, nego onom koje je stručno, efikasno i racionalno i koje će onaj ko je osnivač sada striktnije kontrolisati. O zakonu je vođena široka rasprava i javnost i struka su rekli svoje, u raspravi su podržani principi i rešenja na kojima počiva zakon i od studenata i od profesora. Vlada je pokazala dovoljno razumevanja za predloge studenata, posebno o uslovima studiranja, broju rokova i poboljšanju uslova efikasnosti u organizaciji nastave, poboljšanju životnog standarda i slično.
Narodna skupština Srbije nema potrebe da se osvrće na politikantske kvalifikacije Predloga zakonskog teksta koji je pred nama. Svakako da se radi o složenoj zakonskoj materiji, koja će kao i svi zakoni biti podvrgnuta testu u praksi, a ono što praksa bude pokazala da treba menjati, menjaće se, ali ne iz razloga koji diktira stranački interes, već iz razloga koji diktira struka.
Univerziteti se ovim zakonom učvršćuju kao vrhunski centri obrazovnog i naučnog istraživanja, najaktivnija mesta stvaralaštva i vrhovnih duhovnih vrednosti. Oni ostaju autonomni u svim svojim osnovnim, naučnim i nastavnim delatnostima, ali i društveno odgovorni, izloženi kritičkom oku u svojstvu osnivača i šire - društvenoj javnosti. Društvo s pravom očekuje najveću moguću stručnost univerzitetskih nastavnika, najracionalniju moguću organizaciju rada na univerzitetu i najefikasnije rokove završetka studija. Zakon sprečava da univerzitet i oni koji na njemu rade i obrazuju se zloupotrebljavaju vaspitačku funkciju u interesu partija kojima pripadaju. Univerziteti će ostati i mesta dijaloga oko širih pitanja, koja su neodvojiva od društvenog, ekonomskog i političkog života zemlje, ali sa širih, civilizacijskih, naučnih, kulturoloških stanovišta, nego što su to ona oko kojih se spore pojedine stranke.
Zbog kvaliteta predloženih rešenja, uverena sam da će narodni poslanici podržati Predlog zakona o univerzitetu i omogućiti ostvarenje ciljeva zbog kojih se donosi, a koji su u interesu univerziteta, nauke, studiranja, odnosno društva u celini. Hvala.