Zahvaljujem.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandmane, podnete u istovetnom tekstu.
Za 32, protiv 156, uzdržanih nema, nije glasalo tri, a ukupno je prisutan 191 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ove amandmane.
Da li neko još želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet u 1999. godini u celini.
Za 169, protiv osam, uzdržanih devet, nije glasalo osam, a ukupno su prisutna 194 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o učešću opštine i gradova u porezu na promet u 1999. godini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O POSEBNIM PRAVIMA I OBAVEZAMA IZABRANIH LICA
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Životije Žota Jovanović, Slavoljub Vujović, Jovan Đorđević, Zoran Jovanović i Života Cvetković, kao i amandmane Vlade Republike Srbije.
Narodni poslanici Dragam M. Nikolić i Milić Dimitrijević povukli su, pisanim putem, amandmane koje su podneli na Predlog ovog zakona, a narodni poslanik Miloje Mihajlović povukao je svoje amandmane na sednici Administrativnog odbora.
Primili ste izveštaje Administrativnog i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Na sednici Administrativnog odbora mišljenje je izdvojio narodni poslanik Nebojša Leković.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.)
Ima reč predstavnik predlagača, ministar pravde Dragoljub Janković.

Poštovani predsedniče, predsedništvo i poslanici, nakon donošenja Ustava Republike Srbije, određena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u državnim organima regulisana su posebnim Zakonom o radnim odnosima u državnim organima, a među njima su i određena pitanja predsednika Republike i određena prava, obaveze i odgovornosti i članova Vlade, odnosno lica koje bira Narodna skupština.
U onom delu u kome ovim zakonom, dakle Zakonom o radnim odnosima u državnim organima, nisu regulisana prava obaveze i odgovornosti ovih lica primenjuju se odgovarajući savezni i republički zakoni o radnim odnosima. U dosadašnjoj praksi ovog zakona uočeno je da određena pitanja, kada su u pitanju lica koja se neposredno biraju, kao što je predsednik Republik i narodni poslanici ili lica koje bira Narodna skupština, nisu regulisana i nisu obuhvaćena zakonskom regulativom ili nisu na odgovarajući način regulisana. To je i uslovilo potrebu da se donese odgovarajući propis kojim bi se i ova materija regulisala. U tom smislu 20 narodnih poslanika iz četiri najveće parlamentarne stranke, prisutne u ovom parlamentu, podnelo je inicijativu za donošenje odgovarajućeg zakona kojim bi se ova pitanja regulisala i povodom te inicijative Vlada Republike Srbije je utvrdila Predlog zakona koji se danas, sa amandmanima o kojima je i bilo govora u reči predsednika Skupštine, nalazi pred vama.
Moram da naglasim da se radi o visokim državnim funkcijama gde se ostvaruju prava i obaveze Republike zasnovane na Ustavu i zakonu i koje imaju izuzetnu složenost i zahtevaju viši stepen odgovornosti i obaveza od ostalih zaposlenih, gde je u pitanju položaj predsednika Republike, narodnih poslanika i lica koje bira Narodna skupština.
Njihov položaj nesumnjivo se bitno razlikuje od ostalih lica, koja inače ostvaruju prava i obaveze po propisima koji se primenjuju u državnim organima. Iz tog razloga je i bilo nužno utvrditi njihova prava, obaveze i odgovornosti i to je razlog da danas pred nama imamo ovaj zakon.
Valja reći da se radi o licima koja u okviru obavljanja svojih funkcija predstavljaju Reubliku Srbiju, Narodnu skupštinu i Vladu, kako na međunarodnom, tako i na unutrašnjem planu i da je u cilju obezbeđivanja ugleda Republike Srbije ovoj kategoriji lica bilo nužno zakonom obezbediti i utvrditi odgovarajuća prava. Takođe, kada je reč o licima koja se biraju u ovoj skupštini, a u cilju očuvanja ustavnosti i zakonitosti, bilo je nužno da se obezbede odgovarajući preduslovi kako bi ta lica svoje veoma odgovorne funkcije, a reč je o sudijama, tužiocima i njihovim zamenicima, mogli da obavljaju na što bolji način.
Prilikom donošenja i utvrđivanja Predloga ovog zakona konsultovana su i prava drugih zemalja i korišćena prilikom rada na ovom zakonu. Nužno je reći da se donošenjem ovog zakona stvara i obaveza da se odgovarajućim zakonom regulišu i pitanja, prava i obaveze za ostala lica postavljena, tj. zaposlena u državnim organima i takav propis je već u pripremi.
Posebno, sa velikim zadovoljstvom, kao ministar pravde moram da kažem da se ovim zakonom obuhvata najbrojnija grupacija na koju se ovaj zakon odnosi, a to su upravo sudije i javni tužioci, kojima se ovim zakonom bitno poboljšava materijalni položaj, što će uz ostale načine poboljšanja uslova rada - kao što su smeštajni, tehnički, izbor nosilaca pravosudnih funkcija, a nedostajao nam je još ovaj segment poboljšanja materijalnog položaja - svakako uticati na povaćanje ugleda i odgovornosti sudija, što opet sa druge strane proizvodi i obavezu da oni svoje radne zadatke, zadatke poverene Ustavom i zakonom, obavljaju još savesnije, efikasnije i zakonitije nego do sada.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaće da važe u pojedinim segmentima u onim pitanjima koja su regulisana ovim zakonom, Zakon o radnim odnosima u državnim organima i Zakon o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Kao što ste mogli da vidite u zakonu i ovim amandmanima koji su utvrđeni regulisana su u pojedinim poglavljima pitanja vezana za prava predsednika Republike, prava narodnih poslanika i izabranih lica i određena posebna prava predsednika Republike i predsednika Skupštine posle prestanka obavljanja funkcije.
Mislim da je reč o jednom zakonu koji nam je odavno nedostajao i koji je nužno doneti, jer su nam ove oblasti do sada bile neregulisane, a inače su poznate u svetu kao materija koja je zakonom regulisana i mislim da se i ovim zakonom približivamo svetu i Evropi. Hvala.

Da li narodni poslanik Nebojša Leković, koji je izdvojio mišljenje želi reč?  (Nije tu.)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? Ima reč Zoran Kostadinović, pa Aleksandar Čotrić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanik sam još 13.05.1996. godine podneo predsedniku Skupštine, na osnovu člana 80. Ustava Republike Srbije i člana 132. i 157. Poslovnika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Prvo bih zamolio predsednika da za sledeću sednicu Skupštine stavi na dnevni red ovaj predlog. Nisam hteo da on ide po hitnom postupku, ali je veoma važno za ono što je gospodin ministar govorio da se urede stvari u Skupštini Srbije.
Tačno je da treba ljude koji su na odgovornim funkcijama zaštiti i materijalno i na druge načine. To niko ne spori. To je izuzetno važno i to će doprineti kod određenog broja sudija i funkcionera Skupštine da manje budu podložni korupciji i drugim ovozemaljskim slabostima.
Međutim, ovo može jako mnogo da promeni kao zakon, to jest određene ljude pre nego što se kandiduju za poslanike bi prinudio da napuste određena mesta koja bi im obezbedila određene privilegije ulaskom u Skupštinu.
Pročitao bih vam obrazloženje da vidite koliko je to u vezi sa ovim zakonom - naročito starešine državnih organa, predsednika ili sekretara opštine, gradske ili republičke Skupštine, direktora javnog ili državnog preduzeća, direktora ili rukovodioca Vladinih agencija, kao i glavnih i odgovornih urednika javnih glasila informativnih kuća u Srbiji čiji je osnivač Republika Srbija, kao i članova Upravnog odbora koje imenuje i postavlja Vlada".
Čovek koji je, recimo, na mestu jedne velike firme, pa postane predsednik Vlade ili predsednik Skupštine, može za svoju firmu da obezbedi privilegovan položaj i da na taj način dođe do ogromnih sredstava i da mu apsolutno skupštinska plata i obezbeđenje uopšte ne bude važno. Onog trenutka kada bismo to uredili, a to je još u doba Kraljevine Srbije bilo uređeno da su ljudi koji se kandiduju za skupštinske funkcije, morali da napuste određene položaje, dobili bismo dvostruke efekte.
Ljudi koji dođu u Skupštinu postali bi profecionalci, zavisili bi od prinadležnosti Skupštine i ne bi mogli da protežiraju firme koje su gubitaši, nego bi zastupali isključivo i samo svoj interes i interes građana koji su ih birali.

Ima reč narodni poslanik Aleksandar Čotrić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, jedan sam od poslanika koji su potpisali inicijativu da Vlada Republike Srbije predloži zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica.
Želeli smo da se prava i obaveze svih, bez obzira o kojoj funkciji je reč, regulišu zakonom tako da građani sa njima budu u potpunosti upoznati i da ne bude ničega što bi davalo povoda za nagađanja o nekoj izuzetnoj ili tajnoj poziciji nosilaca najviših funkcija.
Rukovodili smo se time da sudije, tužioci i narodni poslanici budi bolje plaćeni kako bi građani imali puno pravo da od svih njih traže i posebnu odgovornost, posebno zalaganje, da se u potpunosti posvete obavljanju ovih odgovornih funkcija.
Plate naših sudija i tužilaca bile su više nego mizerne, a takođe i primanja narodnih poslanika daleko zaostaju za primanjima poslanika u npr. Bugarskoj, Rumuniji ili Makedoniji a da ne nabrajam zemlje koje su bogatije i razvijenije od naše.
Poslanik mora sebe celog da posveti obavljanju svoje funkcije i to ne samo za vreme dok se nalazi u ovom domu, dok je u Skupštini, već on mora da bude neprestano u kontaktu sa biračima, da bude upoznat sa njihovim problemima i da predloge građana iznosi u ovoj skupštini i da se za njih bori.
Povećanim primanjima sudija i tužilaca, što je glavni cilj ovog zakona, obezbeđuje se i njihova veća samostalnost u obavljanju odgovorne državne funkcije.
Ukratko, želimo da vratimo dostojanstvo našem pravosuđu. Međutim, nacrt zakona u mnogo čemu je bio odstupio od ovi naših namera, pa su bile predložene odredbe o doživotnim platama poslanika, ministara i ostalih, što je izazvalo negodovanje u javnosti, a i nas poslanika.
Drago nam je, međutim, što su sve te odredbe o doživotnim primanjima i doživotnim pravima izbačene, osim kada je reč o funkciji predsednika države, odnosno Republike, što je i razumljivo, jer takve odredbe postoje u zakonima svih demokratskih država u svetu.
Primanja jednog, dvojice ili trojice ljudi ne mogu ugroziti budžet države i smatramo da se više dobija poštovanjem dostojanstva predsedničke funkcije, nego što bi se dobilo nepriznavanjem dostojanstva te iste funkcije. Naravno, sve u skladu sa realnim mogućnostima naroda i države.
Vlada u obrazloženju zakona o posebnim pravima i obavezama izabranih lica ističe da su rešenja iz ovog zakona bukvalno prepisana iz zakona zemalja koje su članice Evropske unije, s tim što su plate u tim zemljama, i poslanika, i ministara, i sudija, bar 10 puta veće nego što se to predviđa za nosioce funkcija u našoj zemlji.
Tačno je da su 10 puta veće, ali u tim zemljama bar 10 puta su veće i plate ostalih građana, kao i prihodi seljaka, zatim, u istoj ravni su i socijalna davanja. Zbog toga naš cilj mora biti da Srbija krene putem odlučnih, korenitih, unutrašnjih demokratskih reformi, kako bi naša država što pre postala članica Evropske unije i kako bismo što pre životni standard naših građana podigli na nivo standarda građana koji žive u zemljama članicama Evropske unije.
Istovremeno, moja stranka, SPO, traži da naša zemlja u svoje temeljne propise, a ne samo ovaj, dakle, ugradi odredbe koje će naše propise izjednačiti sa propisima koji važe u zemljama Evropske unije. Dakle, SPO smatra da je potrebno da dobijemo i evropski zakon o informisanju i isti takav zakon o univerzitetu. Potrebni su nam i evropski zakoni o slobodnom tržištu, o konkurenciji, zakon koji će omogućiti da imamo neideološko pravosuđe, vojsku i policiju.
Potrebni su nam takođe evropski zakoni za oblast poljoprivrede, dakle, zakoni koji će zaštititi selo i seljake. Smatram da su nam potrebni takvi zakoni i za stimulisanje najboljih učenika, studenata, mladih naučnika. Ovakvim propisima, smatramo u SPO, treba regulisati i borbu protiv kriminala, kao i omogućiti svu potrebnu pomoć najsiromašnijim kategorijama građana, dakle, istim tim propisima.
Za donošenje takvih zakona zalagaće se SPO i naša poslanička grupa, jer nam je cilj nova, demokratska, bogata i snažna Srbija.
I još nešto, kad je reč o platama poslanika, odlučili smo se da u zakon ugradimo jednu kaznenu odredbu. Naime, ukoliko poslanik ne bude celoga sebe ugrađivao u vršenje svoje funkcije, ukoliko se ne bude posvećivao potrebama građana i države, odmah mu se oduzima poslanički mandat, i to bez prava da prima bilo kakvu platu po oduzimanju poslaničkog mandata.
Ove kaznene mere nisu usvojene ni za tužioce, ni za sudije, to napominjem, nego samo za poslanike, a drago mi je što je sa predsednikom Vlade postignut dogovor da iste mere budu primenjene i prema ministrima. Jer, ministar koji ne radi kako mora da radi, biće zamenjen i biće bez prava da prima platu makar i jedan jedini minut po razrešenju.
Možda je ovo suviše strogo, ali to je upozorenje i poslanicima, i ministrima, da se maksimalno bore za narod i za državu. Ne samo da nema doživotnih plata, kao što su neke novine požurile da jave, nego nema nikakvih plata, ukoliko poslanici i ministri ne budu radili kako građani od njih traže.
I dobro je što je tako, reda i odgovornosti u Srbiji mora da bude, i to mora da počne od vrha. Hvala vam.

Ima reč narodni poslanik Dragan Veselinov.

Poštovani narodni poslanici, mislim da je pred nama jedan od zakona koji bi potencijalno mogao biti veoma politički opasan. U pitanju je zakon koji se veoma lako u javnosti može doživeti kao pokušaj korupcije cele Skupštine, kao zakon kojim se pokušava, i sigurno ćete to učiniti, budući da će ubedljiva većina, pretpostavljam, da glasa za ovaj zakon, pomoću kojeg će se iznenada, preko noći, podići plate svim poslanicima za tri, možda čak i do četiri puta, i gde ukupna plata može lako da prevaziđe i čak da bude negde 12, 13, 14 puta veća, nego što je prosečna plata danas u našoj privredi.
Mislim da je ovakav zakon neprimeren našoj ekonomskoj situaciji. Naravno da je dobro povisiti plate svim našim tužiocima, sudijama, jer je naše sudstvo u veoma teškoj poziciji. Međutim, naše sudstvo neće biti manje korumpirano zbog toga što će dobiti veće plate sutra, jer je naše sudstvo korumpirano već samim tim što je politizovano i što se na vodeće tužilačke i sudske funkcije dovode ljudi koji su manje-više članovi vodećih političkih organizacija.
Što se tiče predsednika Republike, predsednika Vlade, predsednika Skupštine, ne verujem da će narod dočekati sa veseljem to što će predsednik Republike po isteku polovine mandata moći da računa na doživotno izdržavanje sa tri sobarice, jednim vozačem, jednim poslužiteljem za administrativne poslove, nešto manje predsednik Vlade, ili predsednik Skupštine.
Mislim da, s obzirom na izuzetno tešku situaciju u zemlji, veliki broj sirotih ljudi, gde mnogi dočekuju jutro sa željom da grane sunce, da se ugreje stan, jer nemaju za struju da plate grejanje, za ugalj, za drva, da će ovakva verzija zakona izazvati još veće nepoverenje u narodu prema ovoj skupštini i da će ova skupština sve manje biti narodna, a sve više nenarodna.

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Milena Andrić.

Poštovane kolege i koleginice poslanici, uz sva uvažavanja razloga predlagača ovog zakona, ne mogu a da ne izrazim neslaganje sa njegovim donošenjem. Naime, mislim da je krajnje neukusno usvojiti ovaj zakon u ovom trenutku kad nam je i nacionalni, i egzistecijalni opstanak u pitanju.
Znamo kako nam žive prosveta, zdravstvo, što ja jako dobro znam, jer mi je i uža i šira porodica lekarska. Kako nam žive mladi, a i drugi, o penzionerima da i ne govorim.
Zato predlažem da se ovaj zakon ne usvoji.