Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, politika javne potrošnje u 1999. godini predstavlja jedan od ključnih oslonaca politike ekonomske stabilizacije naše Republike.
U narednoj godini politika javne potrošnje imaće bitnu stabilizacionu funkciju u onoj meri u kojoj će uspeti da obezbedi rasterećenje privrede i, u suženim okvirima, najracionalnije korišćenje sredstava za socijalne programe, obrazovanje i nauku, kao i za finansiranje državnih organa.
Predlažući politiku javne potrošnje za narednu godinu Vlada Republike Srbije je bila u potpunosti svesna težine ovog zadatka. Pre svega, radi se o tome da se javnom potrošnjom distribuira oko 50% društvenog proizvoda, da u socijalnoj oblasti postoje zakonom definisana prava, da imamo veliki broj institucija društvenih delatnosti, kao i stečenih navika u potrošnji. S druge strane, opredeljenje za rast privredne aktivnosti i strukturne promene, tržišno privređivanje i reforme podrazumevaju da privreda treba da ima daleko više prostora za akumulaiciju i razvoj. Stoga u oblasti javne potrošnje glavni cilj treba da bude dalje smanjivanje njenog učešća u društvenom proizvodu. Na toj orijentaciji bila je i politika javne potrošnje u 1998. godini. Planirano je učešće ukupne javne potrošnje u društvenom proizvodu od 52,5%. Na osnovu procene kretanja do kraja godine ostvarićemo niži udeo - 50,7%. Ovo smanjenje ostvareno je, pre svega, zbog smanjenja učešća budžeta Republike.
Budžet Republike je čvrsto ostao u predviđenim nominalnim iznosima, tako da je njegovo učešće u društvenom proizvodu, od planiranih 15,9%, smanjeno na 13,6%, odnosno za 2,3 procentna poena. Sličan efekat imalo je izdvajanje za savezni budžet. Ostali nosioci javne potrošnje premašiće ili ostvariti planirano učešće u tom društvenom proizvodu. Bez obzira na to, stroga je restriktivna politika budžeta i omogućuje smanjenje planiranog učešća u društvenom proizvodu.
Istovremeno, u domenu javne potrošnje u 1998. godini ispoljeni su ozbiljni društveni problemi, kao i problemi u zadovoljavanju potreba u pojedinim oblastima javne potrošnje. Teret obezbeđivanja sredstava za javnu potrošnju nije bio do kraja pravično raspodeljen. Nedavno usvajanje paketa poreskih zakona treba da doprinese da se poresko zahvatanje u većoj meri ostvari prema ekonomskoj snazi obveznika i da se proširuje poreska osnovica na osnovu prevođenja sive ekonomije u legalnu ekonomiju.
U funkcionisanju pojedinih institucija u oblasti javne potrošnje ispoljile su se velike teškoće. Fond penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih imao je stalnu neusklađenost tekućih prihoda i sredstava potrebnih za izmirivanje prava korisnika. U zdravstvu se ispoljavaju veliki problemi u pokrivanju materijalnih troškova i u snabdevanju lekovima. Sve ovo pokazuje da je uporedo sa vođenjem restriktivne politike u ukupnoj javnoj potrošnji neophodno pristupiti ozbiljnim strukturnim promenama u nekim njenim segmentima.
Poštovani narodni poslanici, prema predlogu Vlade Republike Srbije, politika javne potrošnje za 1999. godinu nosi bitna stabilizaciona obeležja. Osnovni elementi predložene politike javne potrošnje su sledeći:
Prvo, dalje smanjivanje učešća javne potrošnje u društvenom proizvodu.
Drugo, održavanje pune ravnoteže između javnih prihoda i javnih rashoda, i
Treće, dalje smanjivanje poreskog opterećenja privrede uključivanjem u legalne kanale poslovanja što većeg dela tzv. sive ekonomije.
U narednoj godini učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu treba da iznosi 49,5%. Ovo smanjenje učešća na nivo ispod 50% društvenog proizvoda ima značajne materijalne posledice. Efekat smanjenja učešća javne potrošnje sa postojećih 50,7%, što je ostvareno u ovoj godini, na nivo od 49,5%, računato u odnosu na društveni proizvod u idućoj godini iznosi 2 milijarde dinara. Drugim rečima, privreda će u narednoj godini, imati na raspolaganju dodatnih 2 milijarde dinara iz razloga restriktivne politike javne potrošnje.
Iz ovog se jasno vidi da se radi o značajnom fiskalnom rasterećenju i preraspodeli u korist fondova privrede. U proračunu predloženog iznosa sredstava za javnu potrošnju pošlo se od projekcije društvenog perioda za 1999. godinu. Njegova vrednost izvedena je iz procene ostvarenog društvenog proizvoda u 1998. godini, planirane stope realnog rasta, predviđenog rasta cena u narednoj godini i povećanja uračunatog društvenog proizvoda legalizacijom sive ekonomije.
Saglasno tome, predviđa se da će u Srbiji u narednoj godini biti ostvaren društveni proizvod u iznosu od 165,5 milijardi dinara i da će javna potrošnja iznositi 81,9 milijardi dinara. U okviru navedenih kvantifikacija u narednoj godini, vodiće se čvrsta stabilizaciona politika javne potrošnje. To znači da će se sa ukupnim sredstvima morati raspolagati krajnje racionalno, sa precizno i jasno utvrđenim prioritetima.
Prvi prioritet je obezbeđenje realno većih sredstava za savezni budžet. Predlaže se da sredstva za savezni budžet povećaju učešće u javnoj potrošnji Srbije sa ostvarenih 7,8% u 1998. godini, na 9,1% u 1999. godini. To bi predstavljalo realno povećanje za 30,4%. Efekat ove preraspodele iznosiće 2,4 milijarde dinara. Ovo je neophodno da bi se obezbedila veća sredstva i ojačala odbrambena spremnost Vojske Jugoslavije, kao i za druge namene na saveznom nivou, kao što su servisiranje obaveza po osnovu stare devizne štednje, pretvaranja kredita datih poljoprivredi u javni dug.
Ova odluka je, kao što znamo, doneta na poslednjoj sednici Skupštine Jugoslavije. Preostala sredstva za javnu potrošnju u Republici, ukupno 66,9 milijardi dinara, moraće da se koriste što racionalnije, tako da se otklanjaju zatečene strukturne neusklađenosti unutar javne potrošnje. Kada je u pitanju određivanje kvantitativnih okvira politike javne potrošnje za narednu godinu, predložene okvire poredićemo sa planiranim i ostvarenim kretanjima u 1998. godini. Planirane veličine za prošlu godinu, u stvari, predstavljaju politiku javne potrošnje koju je usvojila Narodna skupština Republike Srbije.
S druge strane, ostvarena sredstva govore o realno dostignutoj poziciji pojedinih korisnika javne potrošnje. Za narednu godinu u Republici predviđaju se strukturne promene u korist organizacija socijalnog osiguranja. Za razliku od budžeta, za organizacije socijalnog osiguranja predviđa se porast učešća društvenog proizvoda u 1999. godini u odnosu na planirano učešće u 1998. godini. Glavni teret stabilizacione politike u idućoj godini treba da podnesu budžeti Republike i opština. Budžet Republike bi imao prihode od 21,4 milijarde dinara ili 13% društvenog proizvoda Srbije. To je za zanačajnih 2,9% manje od planiranog učešća za ovu godinu, odnosno 0,6 procentnih poena manje od učešća ostvarenog u 1998. godni. Budžeti opština bi takođe smanjili svoje učešće u društvenom proizvodu, sa planiranih 5,6% i ostvarenih 5,8% društvenog proizvoda u 1998. godini na 5,1% u 1999. godini. Njihovo planirano učešće u društvenom proizvodu za 1999. godinu opalo bi u odnosu na plan za 1999. godinu samo za 0,5 procentnih poena, što je daleko manje nego kod budžeta Republike Srbije. U strukturi sredstava opština značajnije smanjenje u odnosu na ostvarenje u 1998. godini, koje je znatno premašilo plan, imala bi tzv. sredstva opšte komunalne potrošnje. Organizacije socijalnog osiguranja, posmatrano zbirno, ostvarile bi učešće u društvenom proizvodu od 22,4%, što je za 0,5 procentnih poena veće od planiranog učešća u 1998. godini. Celokupno povećanje učešća biće usmereno u Fond penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih.
Poštovani narodni poslanici, polazeći od ovako kvantitativno utvrđenih okvira potrošnje u dokumentima koji su vam dostavljeni, detaljno se razrađuje politika javne potrošnje u narednoj godini. Ovom prilikom želeo bih da skrenem pažnju na neka najvažnija pitanja predložene politike.
Prvo pitanje odnosi se na instrumente obezbeđenja sredstava za javnu potrošnju. O ovom pitanju je bilo dosta reči na prošloj sednici Narodne skupštine, kada je usvojen paket poreskih zakona. Treba reći da su promene, koje su izvršene, bile usmerene na, pre svega, direktno poresko rasterećenje privrede.
Jedno od najvažnijih pitanja u tom domenu odnosi se na nužne napore za legalizaciju svih ekonomskih tokova i svođenje sive ekonomije na što manju meru. Naravno, poresko rasterećenje privrede može i mora da se ostvaruje svođenjem ukupnog iznosa javne potrošnje u prihvatljive okvire.
Međutim, za privredu koja redovno izmiruje svoje obaveze rasterećenje je i ako se definisani teret finansiranja javne potrošnje korektno rasporedi na sve učesnike u privrednom životu. U tom smislu, očekuju se značajni efekti od mera koje su usvojene uporedo sa donošenjem paketa poreskih zakona.
Na liniji rastrećenja privrede bilo je smanjenje poreskih stopa. Da podsetim, stopa kod poreza na zarade smanjena je od 15 do 30% na 14%, kod dobiti stopa je smanjena sa 25 na 20%, a kod poreza na promet utvrđena je jedinstvena stopa od 20%, odnosno 9%, tako da je niža stopa poreza na promet, proizvoda i usluga, koji su bitni za standard stanovništva, praktično smanjena za jedan procentni poen.
Takođe, prema odluci Savezne skupštine, u idućoj godini ukida se vanredni porez za finansiranje Vojske Jugoslavije, što će sve omogućiti snižavanje cena roba i usluga već na početku godine od 3-4%, zavisno od visine poreskog tereta koji su imali.
U instrumente za obezbeđivanje sredstava za javnu potrošnju biće ugrađeni i podsticajni elementi za određene proizvode, kao što su odeća, obuća, sredstva javne higijene i utvrđena je stopa poreza na promet od 20%, s tim što je istovremeno data mogućnost da Vlada Republike Srbije umanji ovu stopu za domaće proizvođače za 50%.
Mogući efekat ovih poreskih podsticaja, za ove proizvođače, iznosi oko 770 miliona dinara. Imajući sve ovo u vidu možemo reći da u iduću godinu ulazimo sa definisanim instrumentima finansiranja budžetske potrošnje. Promene se predviđaju samo u korišćenju pojedinih instrumenata. Tako će se proporcija podele prihoda od poreza na promet proizvoda i usluga između Republike i saveznog budžeta sa sadašnjih 65% za Republiku, a 30% za federaciju, izmeniti u korist saveznog budžeta na odnos 60:40. Ovo je potrebno da bi se ostvarilo planirano povećanje učešća izdvajanja za savezni budžet, a tim pre što je ukinut poseban savezni porez na promet kod finansiranja vanrednih troškova odbrane zemlje.
Što se opština tiče, ne predviđaju se promene u načinu obezbeđivanja sredstava za klasičnu budžetsku potrošnju. Zadržano je i plaćanje posebne takse od 3% na promet proizvoda i usluga za grad Beograd. Međutim, izdvajanje sredstava za komunalnu potrošnju, koje je u 1998. godini znatno nadmašilo plan i povećava svoje učešće u društvenom proizvodu, mora se realno smanjiti, prvenstveno smanjivanjem komunalne naknade. Smanjenje komunalne naknade je neophodno i radi smanjenja ukupnog fiskalnog opterećenja zarada i zbog toga se predlaže da Vlada Republike Srbije komunalnu naknadu generalno utvrdi u maksimalnom iznosu od 3% za opštine, odnosno gradove kod kojih može da dođe do većeg smanjenja prihoda od ove komunalne naknade, a zbog izmenjenog usmeravanja naknada prema mestu prebivališta zaposlenog, ova naknada će se moći utvrđivati i po većoj stopi, kao izuzetak.
Što se tiče instrumenata kojima se obezbeđuju sredstva za organizacije socijalnog osiguranja, treba reći da oni već duže vreme ne obezbeđuju dovoljne redovne prihode za finansiranje planirane potrošnje. I zbog toga se mora pribeći obezbeđivanju dodatnih prihoda za ove namene. Imajući to u vidu, Vlada predlaže da se usvoji zakon o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini.
Ovim zakonom praktično se objedinjuju instrumentarij, koji je već postojao i koji je Vlada Republike Srbije u 1997. i 1998. godini uvodila radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava iz redovnih prihoda za finansiranje zakonom utvrđenih prava obveznika u oblasti socijalnog osiguranja, socijalne i dečije zaštite.
Pored postojećih naknada, posebno naknade na derivate nafte, cigarete, alkoholna pića, naknade za vršenje platnog prometa, uvode se i dve nove takse - na oružje i na mobilni telefon. Procenjuje se da bi ukupan efekat poosnovu izvora utvrđenih ovim zakonom iznosio oko 6 milijardi dinara i od toga bi prihodi po osnovu novih instrumenata, takse na oružje i na mobilni telefon, iznosili oko 600 miliona.
Sredstva ostvarena po osnovu ovog zakona koristila bi se prvenstveno za isplatu penzija zaposlenih i penzija zemljoradnika, kao i za isplatu dečijih dodataka. Izuzetno u postupku konsolidacije i restruktuiranja velikih privrednih sistema deo ovih sredstava bi mogao biti upotrebljen za finansiranje socijalnih programa, kao sastavnog dela procesa strukturnih promena.
U celini gledano u instrumentima kojima se obezbeđuju sredstva za organizacije socijalnog osiguranja u narednom periodu moraju se izvršiti značajne promene. Treba nastojati da organizacije socijalnog osiguranja, pre svega Fond penzijsko-invalidskog osiguranja zaposlenih, što veći deo planiranih sredstva obezbeđuju iz redovnih izvora. Da bi se to postiglo u toku su pripreme da se na drugačiji način definiše osnovica za plaćanje doprinosa. Kao osnovica za plaćanje doprinosa uzimala bi se cena rada iz granskih kolektivnih ugovora. Plaćanjem doprinosa na ovakvu osnovicu izbeglo bi se rasprostranjeno obračunavanje na sadašnju najnižu osnovicu, garantovanu zaradu od 200 dinara.
Iz ovakvog mehanizma obračuna plaćanja doprinosa bili bi izuzeti zaposleni u metalskom i tekstilnom kompleksu, kao i preduzeća koja su u procesu konsolidacije. Model će biti usvojen nakon detaljnog proračuna efekata. Računa se da bi prihodi po osnovu veće osnovice mogli da ostave prostor za smanjivanje stopa doprinosa na zarade.
U politici korišćenja sredstava za javnu potrošnju osnovna načela biće maksimalna racionalnost i strogo namensko korišćenje prema utvrđenim prioritetima. Kada govorimo o korišćenju sredstava budžeta Republike treba reći da se samo jedan deo odnosi na finansiranje klasičnih državnih funkcija. Veliki deo budžeta predstavljaju sredstva namenjena za finansiranje obrazovanja, nauke i socijalnih programa. Tako će u budžetu Republike za 1999. godinu za obrazovanje i nauku biti izdvojeno preko 6,3 milijardi dinara. U odnosu na prošlu godinu ova sredstva imaju značajan realan rast i povećavaju svoje učešće u ukupnom budžetu Republike.
Ovim sredstvima obezbediće se finansiranje osnovnog, srednjeg, visokog i višeg obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda i nauke. U okviru ovih namena biće obezbeđena sredstva i za nove inicijative. Tako je npr. obezbeđeno 160 miliona dinara za formiranje Fonda za podsticanje naučnog rada i razvoja univerziteta. Kada se ovim sredstvima dodaju sredstva od 1,1 milijardu dinara, koje opštine izdvajaju za osnovna i srednja obrazovanja na osnovu ustupljenog dela poreza Republike, kojim pokrivaju deo materijalnih troškova i investicija, sledi da je ukupno izdvajanje za obrazovanje i nauku oko 7,4 milijarde dinara i predstavljaju najznačajniji deo budžetske potrošnje.
Sledeća važna stavka u budžetskoj potrošnji su sredstva za ostvarenje socijalnih programa. Radi se o sredstvima za isplatu dečijih dodataka, za socijalnu zaštitu, kao i za boračku i invalidsku zaštitu, koja su dodatna u odnosu na fondove socijalnog osiguranja. Za ove namene u budžetu Republike za 1999. godinu predviđeno je ukupno 3,3 milijarde dinara.
Deo sredstava po osnovu predloženog zakona o obezbeđenju sredstava za srovođenje socijalnih programa takođe će se koristiti za ove namene. Kada su u pitanju sredstva za socijalne programe treba uključiti i sredstva u iznosu od preko 800 miliona dinara, koje opštine izdvajaju za ove namene. Znači, za socijalne programe u Republici mimo fondova socijalnog osiguranja obezbediće se preko 4 milijarde dinara.
Što se tiče klasičnih budžetskih funkcija u Republici, politika korišćenja sredstava zasnivaće se na maksimalnoj štednji, kako na materijalnim troškovima, tako i na investicionoj potrošnji. Ugradiće se mehanizam za stimulisanje ušteda na materijalnim troškovima od strane zaposlenih u pojedinim organima Republike.
Sredstva ušteđena iznad normiranih moći će se koristiti i za porast zarade zaposlenih, jer nema drugih mogućnosti da se one realno povećaju. U domenu investicione budžetske potrošnje prioritet imaju započete investicije, a nove će se moći započeti samo uz saglasnost Vlade.
U okviru klasične budžetske potrošnje obezbeđen je odgovarajući rast sredstava za finansiranje Ministarstva unutrašnjih poslova. Zajednička je ocena da predloženi iznos predstavlja pravu meru između objektivnih potreba, vezanih za složene zadatke u idućoj godini i realnih materijalnih mogućnosti Republike.
Budžet će u skladu sa mogućnostima zadržati i određene podsticajne funkcije, pre svega mislim na sredstva koja su namenjena za argrarni budžet, robne rezerve, kao i sredstva za podsticanje regionalnog razvoja.
Kada je u pitanju podsticanje regionalnog razvoja, treba reći da su značajne stimulativne mere u već ugrađen poreski paket. Radi se o stimulativnim merama kojima se dodatno stimulišu ulaganja u razvoj nedovoljno razvijenih područja. Preko Fonda za razvoj daće se snažna podrška za oživljavanje privredne aktivnosti i podizanje i korišćenje kapaciteta, posebno na području Kosova. Takođe budžetska sredstva namenjena za područje Kosova su višestruko povećana. Pored toga, za podsticanje regionalnog razvoja koristiće se i sredstva koja se budu izdvajala na poseban račun Republike. U narednom periodu obnavljanje privredne aktivnosti i podsticanje razvoja Kosova predstavljaće realni prioritet u radu Vlade Republike Srbije.
U vezi sa tim Vlada će pripremiti poseban program u kome će biti definisano obezbeđivanje sredstava za ove namene, mere, mehanizmi i ostalo. Politika korišćenja sredstava opština kod klasične budžetske potrošnje treba da bude slična politici korišćenja sredstava budžeta Republike. Kod komunalne potrošnje iz razloga koje sam već naveo, doći će do redukovanje ukupnih sredstava. Tako će organi opština morati pažljivo da određuju prioritete. U organizacijama socijalnog osiguranja, zbog relativno velikih prava korisnika za koja su do sada uz velike napore bila obezbeđena sredstva, moraće striktno da se poštuju prioriteti. Prvi prioritet za fondove, kao i za budžete, treba dabude poštovanje principa, a može se isplatiti onda samo ono što se realno prihoduje.
Ovo će obezbediti održavanje pune ravnoteže između prihoda i rashoda, eleminisaće mogućnost nastajanja mogućeg deficita. Naravno, ostaju problemi koji proističu i iz neizvršavanja zakona gde su utvrđena prava. Ovo pitanje će morati posebno da se razmotri i da se daju predlozi za njegovo rešenje, na jedan kratak i jedan dugi rok. Rešenje sigurno neće biti lako, ali ga je neophodno definisati da bi se u javnoj potrošnji ostvarila puna stabilnost koja je u interesu i privrede i korisnika javne potrošnje. U slučaju Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja zaposlenih, osnovni princip treba da bude redovnost isplata penzija. Ovom principu treba da bude podređeno sve ostalo. Moramo izlaziti iz ove nedefinisane situacije u kojoj penzioneri ne znaju kada mogu da očekuju sledeću penziju. U zdravstvu će nabavka materijala, pre svega lekova, imati prioritet, dok će zarade zaposlenih biti povećavane prvenstveno iz sredstava koja se ostvaruju opravdanim uštedama. Važno pitanje politike i korišćenja sredstava javne potrošnje odnosi se na mogućnost razduživanja Republike.
Predsednik Marjanović je u okviru svog ekspozea dao osnovne načelne pravce za rešavanje tog pitanja. Radi se o dugovima prema Narodnoj banci i dugovima prema stanovništvu. To je stara devizna štednja, nerealizovana prava i sl. S obzirom na bilansne mogućnosti u javnoj potrošnji u idućoj godini, objektivno nema mogućnosti za razduživanje Republike u narednoj godini. Prioritet u politici javne potrošnje biće u tome da se ne stvaraju novi tekući deficiti, što je takođe veoma težak zadatak.
Imajući ovo u vidu, na nedavnom zasedanju Veća Savezne skupštine usvojene su dve inicijative naše Reupublike.
Prva se odnosi na odlaganje plaćenih dospelih obaveza Republike u narednoj godini po kreditima Narodne banke Jugoslavije, prema kreditu budžeta, penzijskom fondu i Direkciji za robne rezerve.
Druga je amandman na Zakon o izmirenju obaveza po osnovu devizne štednje građana, kojim se obezbeđuje da se obaveze Republike po osnovu zakona odgode za period posle 1. januara 2000. godine. Na taj način obaveza naše Republike po ovom osnovu iznosi 180 miliona maraka, a prenosi se u period posle 2000. godine.
Što se tiče izmirenja obaveza prema građanima, računa se da će ove obaveze moći da budu izmirene tek kada počnu da pristižu sredstva od prodaje društvenog i državnog kapitala i od koncesionih naknada. Na osnovu procene realnog priliva ovih sredstava, iz ovih izvora, biće sačinjen program razduživanja prema stanovništvu, odnosno drugim korisnicima raznih prava.
U međuvremenu, potpuno smo otvoreni za sve incijative i predloge kako da se, imaujući u vidu realne mogućnosti, ovaj problem reši na najbolji mogući način. U narednoj godini očekujemo efikasniji mehanizam operativne realizacije usvojene politike javne potrošnje. Na osnovu nedavno usvojenih izmena Zakona o javnim prihodima i rashodima, Vlada Republike Srbije je utvrdila opšti bilans javnih prihoda i rashoda za 1999. godinu.
Ovaj bilans definiše obavezujuće okvire za ukupan iznos i za sve vidove javne potrošnje. Na taj način omogućava se da se realizacija politike javne potrošnje odvija u skladu sa definisanim kvantitativnim okvirima. Utvrđivanje opšteg bilansa Vlada Republike Srbije čvršće preuzima odgovornost za realizaciju javnih rashoda u Republici. Zbog toga je pored ukupnih iznosa sredstava za pojedine vidove potrošnje, neophodno utvrditi i odgovarajuću dinamiku kako ne bi došlo do narušavanja jedinstvenog sistema javnog prihoda i rashoda u Republici.
Polazeći od toga, za sve nosioce javne potrošnje biće utvrđene tromesečne kvote moguće potrošnje. Kada nosilac javnih rashoda ostvari sredstva u visini 1/3 kvartalne dinamike, dodatni priliv sredstava usmeravaće se na poseban račun Republike Srbije. Sredstva sa posebnog računa Republike Srbije koristiće se za one subjekte koji nisu ostvarili prihod utvrđenom i predviđenom kvartalnom dinamikom potrošnje i za realizaciju socijalnih programa.
Poštovani narodni poslanici, predlažući izloženu politiku javne potrošnje Vlada Republike Srbije je uverena da ona predstavlja značajan doprinos politici i stabilizaciji u narednoj godini. Takođe, sigurni smo da predložena politika predstavlja realan korak ka dugoročnom usklađivanju odnosa u stvaranju i raspodeli društvenog proizvoda, tako da javna potrošnja bude u saglasnosti sa dostupnim stepenom privrednog i društvenog razvoja, odnosno sa zahtevima privređivanja u modernoj tržišnoj privredi. Naravno, ovu politiku moraju da prate još mnogi ekonomski potezi. Radi se o uspostavljanju finansijske discipline, o rešavanju problema i regulisanju unutrašnjih i spoljnih dugova, o nužnosti restruktuiranja banaka itd. S tim problemima moraćemo se suočavati u budućnosti i preduzimati efikasne i realne poteze na liniji njihovog dugoročnog rešavanja.
Poštovani narodni poslanici, predlažem da podržite politiku javne potrošnje koju je utvrdila Vlada Repbulike Srbije i da usvajanjem zakona o budžetu Republike Srbije za 1999. godinu, zakona o agrarnom budžetu, zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet za 1999. godinu, kao i zakona o obezbeđenju sredstava za finansiranje socijalnog programa Republike, omogućite neophodne normativne uslove za njeno ostvarivanje. Hvala vam.