Zahvaljujem. Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o Akcijskom fondu Republike Srbije u načelu.
Za 153, protiv jedan, uzdržanih tri, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila Predlog zakona o Akcijskom fondu Republike Srbije u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 27. amandman je podneo Odbor za finansije.
Pošto je ovaj amandman prihvatio predstavnik predlagača na sednici Odbora za finansije, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 28. amandman je podneo Odbor za finansije.
Pošto je ovaj amandman prihvatio predstavnik predlagača na sednici Odbora za finansije, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 29. amandman je podneo Odbor za finansije.
Pošto je ovaj amandman prihvatio predstavnik predlagača na sednici Odbora za finansije, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o Akcijskom fondu Republike Srbije, u celini.
Za 156, protiv dva, dva uzdržana, nisu glasala dva, ukupno su prisutna 162 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o Akcijskom fondu Republike Srbije.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ORUŽJU I MUNICIJI
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za odbranu i bezbednost i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Želi.)
Ima reč ministar unutrašnjih poslova, Vlajko Stojiljković.

Poštovani predsedniče, gospodo narodni poslanici, pre nego što se pristupi odlučivanju želim da sa nekoliko napomena iznesem obrazloženje ovog zakona, a s obzirom da je vatreno oružje jedna od najvažnijih stvari koju građanin poseduje i najopasnijih stvari za bezbednost, ja bih vas zamolio da tako važnoj stvari posvetimo malo pažnje.
Važeći zakon, koji je stupio na snagu 1992. godine, imao je za cilj da suzbije nelegalno posedovanje oružja i municije, da spreči zloupotrebe oružja i municije u legalnom posedu, da kontroliše promet, prevoz, popravljanje i prepravljanje oružja i municije i da se obezbedi efikasno preduzimanje krivičnog i prekršajnog progona. I pored toga što su u proteklom šestogodišnjem periodu primenom ovog zakona ostvareni značajni rezultati, posebno na suzbijanju nelegalnog posedovanja oružja i municije i sprečavanju zloupotreba oružja i municije u legalnom posedu, nužne su izmene koje predlažemo.
Građani Republike Srbije u legalnom posedu imaju 1.081.828 komada vatrenog oružja, uključujući i oružje streljačkih organizacija. U posedu građana nalazi se 474.984 pištolja, 36.109 revolvera, 1.900 malokalibarskih pištolja i 402 malokalibarska revolvera, ne računajući lovačko i sportsko oružje.
Od 1992. godine, kada je Zakon o oružju i municiji stupio na snagu, do 31. oktobra ove godine izvršeno je 46.200 krivičnih dela iz člana 33. Zakona o oružju, odnosno reč je o neovlašćenom nabavljanju, držanju, nošenju, izradi, razmeni i prodaji vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija, što je u proseku oko 7.000 krivičnih dela.
Pronađeno je i oduzeto 54.489 komada različitog vatrenog oružja, 953.074 komada metaka, znači milion, 1.392 eksplozivne naprave i 824 kilograma eksploziva.
U periodu važenja Zakona o oružju i municiji, odnosno od 1992. godine do sada vatrenim oružjem izvršeno je 12.561 krivično delo, od čega 976 ubistava, 1.193 pokušaja ubistava, 669 teških telesnih povreda, 349 teških dela razbojništva i razbojničkih krađa.
Od ukupnog broja krivičnih dela, koja se vrše na ovaj način, oko 85% je učinjeno oružjem u nelegalnom posedu. Brojni su slučajevi nepravilnog i nestručnog rukovanja vatrenim oružjem, zbog čega dolazi do čestih povreda, dok je jedan broj lica na isti način lišen života.
U periodu od 1996. godine do novembra ove godine na ovaj način poginula su 24 lica, a teške telesne povrede zadobilo je 26, a lake 19 lica. Izneti statistički podaci, osim što ilustruju sve viši stepen društvene opasnosti koji izaziva upotreba i zloupotreba vatrenog oružja, mogu da potkrepe i stav da isključivo u naoružavanju građana ne treba tražiti ključ njihove bezbednosti.
Predložene izmene i dopune Zakona o oružju i municiji predstavljaju i pokušaj da se na primeren način normira kultura bezbednog držanja vatrenog oružja onih građana koji ga legalno poseduju i da se na odgovarajući i efikasniji način sankcioniše svaka zloupotreba oružja.
Na osnovu dosadašnjih iskustava u primeni Zakona o oružju i municiji nametnula se potreba za preciziranjem pojedinih rešenja u Zakonu, kojima bi se stvorile pravne pretpostavke za veći stepen lične i imovinske bezbednosti građana u ovoj oblasti. Ovo se pre svega odnosi na razdvajanje režima držanja od režima, odnosno uslova nošenja oružja i municije.
Ne dirajući u do sada stečena prava građana koji drže pištolje i revolvere, ni ubuduće u ista prava drugih građana, ovim predlogom su data rešenja prema kojima će se, pre svega, u značajnoj meri onemogućiti nošenje pištolja i revolvera, tako što se pored uslova iz sadašnjeg člana 8. st. 1. i 2. novim odredbama Zakona propisuju posebni, strožiji uslovi za izdavanje dozvole za nošenje onih pištolja i revolvera koji čine vatreno oružje.
Ova osnovna zamisao predlagača podrazumevala je prethodno razdvajanje pojma vatrenog oružja koje čine pištolji, revolveri, puške i druge naprave od vazdušnog oružja, što sada nije slučaj, s obzirom da bi se režim po kome se izdaje dozvola za nošenje, odnosno isključivo na pištolje i revolvere, koji čine vatreno oružje, kao bezbednosno najopasnije, koje građani sada mogu legalno nabavljati i držati. Iz tih razloga odredbom člana 1. Predloga zakona data je nova i celishodnija definicija oružja. Za ostale vrste oružja predložena je striktna zabrana nošenja izvan namenskih prostorija - streljane, lovišta i slično.
Uporednom pravnom analizom propisa o oružju i municiji više evropskih država i Amerike, koje je uradio Institut za uporedno pravo kao podlogu za rad na ovim izmenama Zakona, može se zaključiti da je u većini tih zemalja režim držanja oružja jasno razdvojen od režima njegovog nošenja. Naravno, uslovi za držanje oružja znatno su blaži i malo - brojniji od uslova za nošenje oružja. Upravo u pogledu uslova za nošenje oružja pojavljuju se i značajnije razlike između analiziranih zemalja. Prema složenosti uslova i širini diskrecionog prava nadležnog organa, kada se upoređuju norme koje se odnose na izdavanje dozvola za nošenje oružja, različiti režimi sticanja ove dozvole mogu se klasifikovati kao liberalni, umereno restriktivni i restriktivni.
Međutim, većina država pribegava srednjem rešenju, dozvoljavajući nošenje vatrenog oružja samo ograničenom broju građana, koji treba da ispune dodatne uslove u odnosu na uslove koji se traže za držanje tog oružja.
To znači da je i u ovoj grupi zemalja razdvojen režim držanja i nošenja vatrenog oružja. Licima koja ispune dodatne uslove za nošenje vatrenog oružja izdaje se posebna isprava kojom se dokazuje to pravo. U svim ovim zemljama izraženo je disksreciono pravo da se izdavanje ovakve isprave uskrati određenim licima kada nadležni organ proceni da bi odobravanje nošenja vatrenog oružja ugrozilo opštu sigurnost. Može se reći da smo se mi opredelili za umereno - restriktivni režim u pogledu ovih rešenja. Imajući u vidu već postojeća i nova zakonska rešenja za dobijanje oružnog lista koji će ubuduće važiti samo za držanje oružja, propisani uslovi su slični uslovima koji su sadržani u važećem članu 8. - Zakon o oružju, a naravno sada uz dodatak obavezne obuke za rukovanje vatrenim oružjem i mogućnost upućivanja na lekarski pregled. Za sticanje dozvole za nošenje oružja, pored ispunjavanja uslova za držanje vatrenog oružja, neophodno je da se utvrdi i postojanje izuzetno opravdanog razloga za zaštitu lične bezbednosti podnosioca zahteva. Ova dozvola važi pet godina i moći će da se produžava za narednih pet godina, sve dok postoji određeni razlog za zaštitu lične bezbednosti lica kome je izdata.
U Predlogu zakona sve što je ugrađeno, jako diskreciono pravo pri odlučivanju a naročito po opravdanim razlozima za nošenje oružja za ličnu bezbednost, u nameri da se broj građana koji je ovlašćen da nosi vatreno oružje svede na manju neophodnu meru.
Slična rešenja, koja podrazumevaju jako diskreciono pravo države, poznaju i sva inostrana zakonodavstva koja zastupaju razdvojen režim držanja od nošenja oružja. Istovremeno, Predlogom zakona uređen je i režim bezbednog prenošenja oružja, čije nošenje nije dozvoljeno. Naime, ovo oružje bi se mogo samo izuzetno prenositi u slučaju promene prebivališta, boravišta, adrese stana držaoca oružja, popravke i prepravke oružja, smrti držaoca oružja, kao i u drugim opravdanim slučajevima, ali bez municije ili rasklopljeno ili na drugi način onesposobljeno za trenutnu upotrebu. U okviru uslova za izdavanje dozvola i za držanje oružja ocenjeno je kao celishodno rešenje prema kome će se vršiti praktična obuka i provera znanja, odnosno sposobnosti lica koje traži izdavanje oružnog lista da drži i upotrebljava oružje za koje je podnelo zahtev. Dosadašnja praksa je ukazala da teži i najteži oblik krivičnog dela, neovlašćeno nabavljanje i držanje, nošenje, izrada, razmena i prodaja vatrenog oružja, municija i kako je to u zakonu, odnosi se na odredbu stava 2. i 3. člana 33. važećeg zakona i treba utvrditi tako da se potpunije i preciznije izraze okolnosti koje su bitne za prepoznavanje težih oblika ovog krivičnog dela. U tom smislu se bez pooštravanja do sada zatečenih kazni preciznije određuje predmet teškog i najtežeg oblika ovog krivičnog dela.
Na taj način obezbeđuje se ujednačavanje stava sudske prakse jer je predloženim formulacijama otklonjena dilema oko značenja pojmova veća količina oružja ili oružje velike razorne moći, što je kao faktičko pitanje do sada u praksi predstavljalo svojevrstan problem. Postojale su teškoće oko utvrđivanja, kvalifikovanja ovih krivičnih dela, a često su i služile kao izvor za vođenje neprimereno blage kaznene politike, zbog nelegalnog posedovanja vatrenog oružja.
Na kraju, legalizacija oružja, koja je prelaznim odredbama Predloga ovog zakona, omogućena, ima za svrhu da jedan broj vlasnika koji poseduje ili će posle legalizacije steći oružje za koje nema formalni dokaz o poreklu moći u roku od 60 dana da legalizuje posedovanje oružja, čime bi se obezbedilo dalje ugrožavanje raskoraka između faktičkog i pravnog stanja u ovoj oblasti.
U okviru ovih odredbi propisani su postupci predaje oružja čije je nabavljanje, držanje i nošenje zabranjeno, tako da građani koji po sopstvenoj odluci u određenom roku predaju oružje određenom organu ne podležu odgovornosti za njegovo neovlašćeno držanje i nošenje, što je naročito značajno za južni deo naše Republike, na području Kosova i Metohije. Legalizacija i predaja oružja, predviđena ovim odredbama, ujedno treba da predstavlja i svojevrsnu pripremu za beskompromisni i efikasni progon preostalih ilegalnih vlasnika oružja, nakon isteka rokova za sprovođenje legalizacije oružja.
Polazeći od rešenja kojim je iz napred navedenih razloga za pištolje i revolvere, koji čine vatreno oružje, razdvojen režim držanja od režima nošenja oružja, predloženo je prelazno rešenje prema kome će oružni listovi za držanje i nošenje pištolja i revolvera, koji su izdati do dana stupanja na snagu ovog zakona važiti do kraja 2000. godine, kao isprava kojom se dokazuje pravo na držanje tog oružja. Građani koji već poseduju oružni list neće morati da podnose dokaz o obučenosti za rukovanje vatrenim oružjem.
Imajući u vidu i sva ova rešenja koja su predložena ovim predlogom zakona, Vlada smatra da će njihova dosledna primena doprineti većem stepenu lične i imovinske sigurnosti građana i bezbednosti Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem. Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Da.)
Ima reč narodni poslanik Nebojša Leković:

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prvo želim da izrazim zadovoljstvo što je ideja Nove demokratije, makar i posle četiri godine, prihvaćena i bila je pretočena u zakonska rešenja koja će ova skupština usvojiti.
Poslanička grupa Nove demokratije još 28. septembra 1994. godine podnela je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o oružju i municiji, gde stoji sve ovo što stoji u predlogu Vlade i što je predlagala poslanička grupa Nove demokratije, a u nekim slučajevima i malo oštrije. Ostaje jedno mučno pitanje, zašto se čekalo četiri godine? Šta smo izgubili u protekle četiri godine i šta smo mogli da spasemo u protekle četiri godine, nepotrebnim gubljenjem vremena za usvajanje jednog ovako važnog zakonskog projekta? Mi smo 24. oktobra 1995. godine, godinu dana posle tog predloga, godinu dana pošto je naš predlog bio u proceduri, dobili pismo od Vlade Republike Srbije kojim nas je Vlada obavestila da je uređivanje materije oružja i municije u nadležnosti savezne države, a ne Republike i da je potrebno da odustanemo od tog predloga kako bi se sve to regulisalo saveznim zakonom o oružju i municiji koji je u pripremi.
Znači, ostaje pitanje šta je sa saveznim zakonom koji je tada bio u pripremi, da li će biti donet i da li je ova materija u nadležnosti Republike? To je odgovor koji smo od Republičke vlade dobili oktobra 1995. godine. Poslanička grupa Nove demokratije je tada predlagala obavezno lekarsko uverenje....

Nisam čuo, imate problema? Molim vas, ja ne čujem ono što ne treba. Molim vas, dozvolite poslaniku da završi, nema mnogo vremena, samo 10 minuta.

Čekaću ja, ja ću za pet minuta proširiti, čekaću još tri minuta. Nemojte, obavestiću ministra policije da dobacujete.
Tada je poslanička grupa Nove demokratije predlagala obaveznu potvrdu za rukovanje vatrenim oružjem, lovačkim oružjem i svakim drugim vrstama oružja. Tada smo predlagali potpunu zabranu nošenja oružja na javnim mestima, pre svega na javnim skupovima, sportskim i drugim priredbama, manifestacijama i svim javnim manifestacijama gde se okuplja veći broj ljudi, sem za lica koja obavljaju poslove obezbeđenja u skladu sa zakonom.
Takođe smo tražili drastično pooštravanje kazne za nošenje oružja i sl. Tražili smo povećanje kazni od jedne do pet godina, umesto 6 meseci do tri godine a kao i povećanje kazne koja je bila od jedne do pet godina za gasno oružje, neovlašćeno držanje tog oružja, eksplozivnih materija, izradu razmenu ili prodaju građanima takvog oružja koje uopšte nije dozvoljeno.
Vidim ovde jednog poslanika koji je imao problema sa tom trgovinom. Znači, nije dozvoljeno građanima da budu u njihovom posedu i predložili smo umesto kazne od jedne do pet godina, da se poveća od tri do 10 godina. Takođe smo predložili da se za prekršaj po ovom zakonu ne uvede novčana kazna, već da kazna bude minimalno od 15 do 60 dana zatvora. Mislimo da postoji značajna društvena opasnost usled nekontrolisanog posedovanja i korišćenja oružja.
Na jedno poslaničko pitanje, koje smo postavljali u to vreme, dobili smo odgovor da je od 01.03.1992. godine do kraja aprila 1994. godine, znači praktično za dve godine, MUP podneo ukupno 15.705 krivičnih prijava zbog izvršenja 16.894 krivičnih dela iz člana 33. ovog zakona.
Privremeno je u tom dvogodišnjem periodu oduzeto 21.170 komada različitog vatrenog oružja, od čega 106 puškomitraljeza, 2.000 automata, preko 3.000 ostalih pušaka, 10.000 pištolja i 5.147 ručnih bombi i 650 ostalog oružja. Oduzeto je oko 460.000 komada municije različitog kalibra, 756 eksplozivnih naprava i oko 350 komada eksploziva.
Zašto smo izgubili četiri godine? Zbog čega je bilo potrebno četiri godine da Zakon ne stavimo na dnevni red ove skupštine? Da ga Vlada ne podrži i ne usvoji. Jer, meni i svakom poslaniku, građaninu ove zemlje, svejedno je da li neko dobro zakonsko rešenje predlaže narodni poslanik koji je ovlašćen za to, Vlada Republike Srbije ili .... 15.000 građana ove države.
Hajde da prevaziđemo te sujete i da prava zakonska rešenja stavimo na dnevni red, da svi učestvujemo u njihovom kreiranju, a ne da imamo tu vrstu sujete, bahatosti i oholosti da ćemo usvojiti samo ono što predlaže Vlada, po cenu i da izgubimo četiri godine i da zbog toga budemo odgovorni za ljudske živote koji su se u protekle četiri godine mogli spasiti.
Govorim o Vladi i Skupštini i o svima nama. Ne govorim ništa lično. Mi smo hteli ovo da uradimo pre četiri godine, na žalost nismo imali mogućnosti. Zato pozdravljam da i danas to uradimo. Verujem da je postojala dobra volja i ranije, ali da su to osporavale neke druge poliltičke okolnosti.
Pre svega, u najvećoj meri je bilo u pitanju očekivanje od savezne države da će ona u skladu sa svojim ovlašćenjima doneti ovaj zakon. Ali, bez obzira na sujete i sve ovo, moramo ovo podržati i založiti se ne samo za usvajanje ovakvog zakona, nego i za njegovo maksimalno poštovanje, kao i da obavežemo MUP, nadležne sudske organe i tužilaštva da striktno i rigorozno primenjuju ovaj zakon. Ako ne zbog nas, onda bar zbog dece koja su sve češće u ovoj zemlji žrtve i akteri krvavih dešavanja koja se tiču upotrebe oružja na ulicama naših gradova i sada svuda po Srbiji.
Zato mislim da svako dobro rešenje treba da prihvatimo bez obzira ko je predlagač i zalažemo se da se ovaj zakon striktno primenjuje. Nova demokratija će svakako glasati za ovaj zakon. Hvala i gospodinu ministru što je ovu skupštinu ....

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo, slažem se da je ovaj predlog zakona dobar i da ga treba podržati. Slažem se sa rečima poslanika Lekovića i pitam se zašto Nova demokratija, koja je u to vreme bila na Vladi nije inicirala, u Vladi, pardon, nije inicirala donošenje ovog zakona. Dakle, ova vlada radi svoj posao dobro i donosi dobre zakone. Hvala.

Izvolite, Nebojša Leković, odgovor na repliku.

Gospodo, nije - na Vladi, "na" je predlog, u Vladi - to je nešto drugo. Drugo, evo zašto smo mi povukli Predlog zakona? Zato što smo dobili pismo od Vlade, koja je u to vreme bila i moja, i poslušali smo predlog da sačekamo donošenje saveznog zakona.
Postavio sam pitanje i na Odboru - šta će se desiti sa drugom bratskom republikom kada ljudi budu dolazili u Srbiju i donosili pištolje? To se mora doneti na nivou savezne države. Međutim, dobili smo uveravanja, to jest informaciju MUP-a da se i tamo donosi jedan takav zakon. Znači da će to time biti rešeno. Ako ništa drugo, bar ćemo malo gramatiku bolje naučiti u ovim komunikacijama.