Gospodine predsedniče, kolege poslanici, nešto ću reći o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta. Agrarni budžet, kako je predstavljen trebalo bi da posluži poljoprivredi kao podsticajna finansijska mera. S obzirom na stanje u poljoprivredi u poslednje vreme njoj nema pomoći ni sa sredstvima agrarnog budžeta, taman i u desetostruko većem iznosu od ponuđenog.

Sredstva agrarnog budžeta za razvoj poljoprivrede i sela koja su obezbeđena iz budžeta Republike Srbije za 1999. godinu, iznose jednu milijardu i 45 miliona dinara, ili jednu dvadesetinu, ili 20-ti deo ukupnog budžeta Republike Srbije. Sredstva Agrarnog budžeta dele se na dve velike grupe. Prva grupa su premije, regresi za oživljavanje sela, a u drugoj grupi su obaveze utvrđene Zakonom o poljoprivredi.

Kroz sredstva za premije, premija za mleko od 362 miliona predstavlja najveću stavku. Premija za mleko kao podsticajna mera, tako se definiše, u iznisu od 60 para po litru, u 1999. godini, u 1998. godini je bila 40, pa kasnije 50, trebalo bi da pomogne proizvođačima u ukupnoj ceni. Premija treba da učestvuje u ukupnoj ceni mleka na nivou 25 do 30% od cene. Znači 1/4 - premije.

Kako su otkupne cene u poljoprivredi unazad nekoliko godina daleko ispod realnih i na štetu poljoprivrednih proizvođača, poređenja radi jedan litar mleka kroz proizvođačku cenu od 2,5 ili 2,8 dinara znači da je jedan litar mleka ispod jednog litra mineralne vode u maloprodaji, ili na nivou pola litra piva, pa smatram da su cene ispod svake realnosti i na štetu poljoprivrednih proivođača.

Sami proizvođači, seljaci, više bi voleli da oni mogu da formiraju svoje cene, tržišne i proizvođačke, kao i neki drugi proizvođači, a ne da im cene određuje država, tj. Vlada ili Ministarstvo za poljoprivredu, i to pod nazivom - zaštitne proizvođačke cene.

Pitanje je koga te cene štite, da li državu ili proizvođače? Proizvođača - seljaka apsolutno nikako. Prvo, kroz otkupne cene, koje Vlada određuje, uzmu ti i otkupe sve po bagatelnoj ceni, pa kroz tri ili četiri rate još više obezvrede, da bi kasnije kao - podsticajne mere kroz premije i regrese dali i vratili proizvođačima neke mrvice.

Ilustracije radi, 1998. godine premije za mleko nisu isplaćene od januara do juna, da bi bile isplaćene pred žetvu kroz naftu i to mlekarama, da je distribuiraju po zvaničnim tržišnim cenama za naftu. Kako da jedan seljak isplati dugovanje za električnu energiju Elektroprivredi kada nema svežeg novca. Neće valjda tom naftom koju je dobio.

U međuvremenu dok je čekao premije račun mu se za električnu energiju povećao nekoliko puta samo na osnovu kamata. Na mleku zarađuju svi osim proizvođača. Zarađuju mlekare, proizvođači folija za pakovanje, štamparije, sito štampa za etikete i trgovina.

Što se tiče regresa za priplodnu stoku za 1997. godinu, isplaćen je tek 1998. godine, u aprilu, opet naturalno, kroz semenski kukuruz. To može da posvedoči i ministar Babović.

Kako su mnogi domaćini nabavili kukuruz još u martu mesecu, ovaj iz regresa, jednostavno, nisu ni hteli da preuzmu, jer nisu znali šta će sa njim. I na kraju podatak koji će, pretpostavljam, sve da iznenadi - ukupna dugovanja za predate poljoprivredne proizvode države seljacima do sada su preko 2,5 milijardi dinara, a visina Agrarnog budžeta koji ćemo, nadam se, danas usvojiti, ovde u ovom skupštinskom domu, iznosi jednu milijardu.

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Dragan Veselinov, šef poslaničkog kluba Koalicije "Vojvodina", a neka se pripremi narodni poslanik Jela Veselić.

Dame i gospodo, narodni poslanici, konstatujem ispred Koalicije "Vojvodina" da je predlog budžeta profesionalno urađen, da je on jasan, da je on pregledan, da je verovatno to maksimum koji ova vlada može dati, no, istovremeno, s obzirom na program Koalicije "Vojvodina", za nas je on politički neprihvatljiv.
On je politički neprihvatljiv iz dva razloga. Otuda što je budžet i dalje instrument preraspodele novca, od razvijenih ka polurazvijenim ili nerazvijenim, i drugo, ono što je glavni izvor punjenja državnog budžeta Srbije, nažalost, u ovom trenutku jesu opterećenja građana, njihovih ličnih primanja i njihove imovine.
Tužna je činjenica da se državni budžet naše zemlje pre svega puni time što se odire koža našem narodu, time što se oporezuju lična primanja, dakle, plate i penzije, i što se ovaj budžet pre svega puni taksama, kaznama, komunalnim taksama, taksama koje se odnose na automobile. Sutra će ove takse biti proširivane, kao što se to i predviđa. Nije toliko važno to što se i taksama puni državni budžet, jer to je neminovno, već je važno to što siromašni građani, zaposleni, koji imaju danas platu negde oko 1.100 dinara neto, i penzioneri, kojima se penzije već isplaćuju sa zaostatkom od tri i po meseca, da je to glavnina stanovništva koja puni državni budžet Srbije.
To je neprihvatljiva ekonomska situacija i upravo je ta situacija dokaz najveće ekonomske krize u kojoj se naša država nalazi, naša zemlja nalazi, i nesposobnost naše vlade da, s obzirom na okruženje i njenu unutrašnju politiku, koju ona vodi prema okruženju i u zemlji, proizvede novu ekonomsku politiku, koja će pre svega iz poreza na promet i drugih prihoda, koje realizuje industrija i trgovina, da se puni budžet.
Budžet koji živi od oporezivanja naroda, ličnih primanja, takav budžet nema veliku perspektivu, takva zemlja ide ka putu konačne ekonomske katastrofe. Mi iz političkih razloga ne možemo pristati na ovakav budžet, otuda što se putem njega i dalje Skupštini Vojvodine, od 21,5 milijarde novca, vraća 110 miliona dinara. To, naravno, nije sav novac koji će otići u Vojvodinu, ali upravo ova činjenica da svega oko 0,60% od ukupnog državnog budžeta Srbije, se vraća Skupštini Vojvodine, govori o najtežem ekonomskom položaju Vojvodine, njenom kolonijalnom položaju, o tome da Skupština Vojvodine nema gotovo nikakvih finansijskih moći da upravlja poslovima na svojoj teritoriji i da upravo ono što bi trebalo da budu osnovni poslovi Skupštine Vojvodine, a to su prosveta, kultura, sudstvo, tužilaštvo itd. fondovi, muzeji, arhivi, parkovi, da upravo to Vojvodina nije u stanju sopstvenim novcem da finansira, već mora čekati šta će dobiti iz Beograda.
Te činjenice mi ne možemo uvažiti i mi smo svesni da Vlada, doduše, i ne može bog zna šta više da učini od ovoga, budući da je ona ograničena Ustavom Srbije, za nas je ovaj ustav Srbije neprihvatljiv, jer ga smatramo izrazom jednopartijske skupštine, donet je 1990. godine, bez volje građana i bez volje Vojvodine.
No, to nije razlog, zbog toga što je Ustav glavni krivac za ovo, da glasamo za predlog budžeta Vlade, za koji verujemo da ne odgovara našim potrebama. Ovim budžetom zadržava se tzv. Fond za razvoj. On prima novac u iznosu od 258 miliona dinara. Fond za razvoj bezuslovno treba ukinuti, a nikako podržati njegovu egzistenciju. Bilo kakav fond za razvoj na nivou države jeste izraz odavno preživele socijalističke politike.
Nikakvi opšti investicioni i drugi fondovi ne mogu postojati na nivou države, gde bi se putem njih finansirao razvoj industrije. Industrija i trgovina moraju se razvijati sopstvenim sredstvima, potpomognuti bankarskim novcem, iz zemlje i inostranstva.
Država je dužna samo da ponudi pomoć onda kada su neke intervencije nužne. Država kao finansijer, kao kapitalist, država kao investitor u ekonomske poslove, takva država bi bila izraz nove etatizacije i mi smo protiv toga.
Konačno, Fond za razvoj Srbije verovatno je dao izveštaj o svom proteklom poslovanju Vladi. No, mi ovde nemamo nikakav izveštaj o njegovim dosadašnjim aktivnostima, a u javnosti se uveliko govori o tome da je jedan lavovski deo tog novca, na volšeban način napunjen, misterioznim odlukama raspodeljivan drugima, da jedan veliki deo tog novca nije na vreme vraćen i da je došlo do reprogramiranja.
Naša država jeste takva, gde dužnici konstantno pobeđuju poverioce i gde su poverioci odavno izgubili, gde su milioni građana izgubili deviznu, dinarsku štednju, preduzeća nisu vraćala kredite, banke ne vraćaju jedne drugima kredite. Tu gde su dužnici pobedili poverioce, gde ne mogu otići pod likvidaciju, gde se imovina ne rasprodaje da bi se dugovi vratili, tu nema perspektive za našu zemlju.
Konačno, Vojvodina ne može pristati na to, ma kako bila teška situacija na Kosovu, da regioni Kosova dobijaju više novca od regiona u Vojvodini, prosečno regioni na Kosovu dobijaju 1.100.000 dinara, a vojvođanski regioni u proseku 900.000 dinara.
Međutim, Vojvodina i Kosovo se ne daju porediti, po razvijenosti svakako ne mogu, možda i po mnogim drugim elementima, ali mi mislimo da je ovaj budžet težak instrument preraspodele i da je upravo na račun onih koji se razvijaju i pokušavaju da održe svoju produktivnost rada, svoju industriju, da novac od njih odlazi na područja koja taj novac ne mogu da zarade.
Mi razumemo i tešku političku, vojnu, policijsku itd. situaciju na Kosovu. Koalicija "Vojvodina" je izričito u toliko navrata govorila da je državni integritet Srbije neprikosnoven, da smo mi za politiku nepovredivih granica, da mi smatramo Kosovo delom Srbije koji se ne može izdvajati, ali mi istovremeno nismo za to da kosovski gradovi u porezu na promet učestvuju tako da gotovo celokupan porez na promet mogu zadržati, a da u Vojvodini i Srbiji mnogi gradovi i opštine to ne mogu činiti.
Mi smatramo da na Kosovu, bez obzira da li su to srpski delovi ili albanski, imaju jednaku odgovornost za izdržavanje zajedničkih funkcija u državi Srbiji kao i Srbija i Vojvodina i da se ne mogu privilegovati time da novac od poreza na promet zadržavaju na svojoj teritoriji, a da državnu administraciju Srbije izdržavaju samo Srbija i Vojvodina.
Mi nismo za to da se iz budžeta države Srbije finansiraju pojedini infrastrukturni radovi u bilo kom gradu, pa tako i u Prištini. Svejedno što će Priština dobiti po ovom budžetu, ukoliko se izglasa, svega četiri miliona dinara za toplifikaciju.
Mi ne vidimo zbog čega onda druga sredstva ne bi mogla da se dodele bilo kom drugom gradu u Srbiji ili u Vojvodini, iz istog razloga, ili zbog nekih drugih.
Nekoliko reči o Agrarnom budžetu. Agrarni budžet kao ideja je izvanredna stvar i mnogi su se za njega zalagali još pre 10 godina. Međutim, danas, po različitim osnovama, zemljoradnicima i poljoprivredi se duguje verovatno ne manje od 1,5 milijardi dinara.
Prilikom donošenja prošlogodišnjeg Agrarnog budžeta istakli smo da dok god se ne isplate dugovanja države i državnih organizacija, društvenih organizacija prema zemljoradnicima za šećernu repu, suncokret, mleko i druge proizvode ne može se donositi novi Agrarni budžet koji tu činjenicu neće uvažiti i gde će novi Agrarni budžet predviđati da se tobože čini ono isto što je trebalo da se uradi prethodne godine, a što nije učinjeno.
Budžet valja da se troši na taj način što će se izmirivati dugovi, pre svega prema zemljoradnicima i prema primarnim poljoprivrednim proizvođačima. Koalicija "Vojvodina" nije za politiku zaštitnih cena, nije za politiku otkupnih cena. Molimo Srbiju da oslobodi Vojvodinu politike zaštitnih cena. Nama zaštitne cene nisu potrebne. Mi hoćemo slobodnu trgovinu, u zemlji i van. Hoćemo slobodan protok robe, novca i kapitala.
Ono što se predlaže agrarnim budžetom jeste da se da 0,60 dinara po litru mleka kao premija proizvođačima mleka. Do sada mnogi proizvođači mleka premiju nisu primili. Ponovo predviđamo premiju za mleko, a prethodne nisu isplaćene. Istovremeno, u predloženom budžetu se napominje da bi se agrarna politika vodila tako da cena mleka ne može biti više od tri puta veća od otkupne, to znači ne više od dva dinara, možda i manje. Smatramo da je to neprihvatljivo. Tražimo slobodnu politiku u obrazovanju cena mleka. Sada je cena mleka daleko ispod cene mineralne vode.
(Predsednik: Vreme, molim vas.)
Normalan odnos između cene mleka i dizela je - za litar mleka jedna litra dizela. Ne može se voditi veoma loša politika premija mleka tako što će se dati svega 0,60 dinara i zadržati otkupna cena na nivou od oko blizu dva dinara. Ukoliko je to politika Vlade, dovešće do novog udarca na proizvodnju mleka i do padanja poljoprivrednog proizvoda.
Neprihvatljiva je diskriminacija preko premija za mleko proizvođača u Vojvodini u odnosu na proizvođača u Srbiji. Neprihvatljivo je da premija za mleko u Srbiji bude 0,65, a 0,60 dinara u Vojvodini. Vojvodina daje preko dva puta više proizvodnji mleka u Srbiji, u Vojvodini se proizvodi na farmama, a ne na slobodnoj ispaši. Neprihvatljivo je da se Vojvodina kažnjava, i njena farmerska proizvodnja, i da se diskriminiše vojvođanski seljak ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Veselinov, molim vas.)
... i da mu se isplati manja premija od one koja bi se dala u Srbiji. Zahvaljujem.

Ima reč narodni poslanik Jela Veselić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Kostadinović.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, tačka dnevnog reda o kojoj sada raspravljamo je najvažnija na današnjem zasedanju i zato sam se opredelila da uzmem učešće u raspravi u načelu.
Odmah da kažem da dajem punu podršku ovakvom predlogu budžeta, sa željom da se u celosti realizuje u predloženim okvirima, uz apel drugim poslanicima i drugim parlamentarnim strankama da podrže ovakav predlog.
Budžet je veoma restriktivan, neinflatoran, sa realnijim fiskalnim izvorima i čvrstom monetarnom politikom.Sigurna sam da svi budžetski korisnici neće u celosti biti zadovoljni nivoom opredeljenih sredstava, ali Vlada mora ostati dosledna svojim opredeljenjima. Prošla budžetska godina je bila veoma teška. Trebalo je politiku javne potrošnje održati u planiranim okvirima, uz tendenciju smanjenja, a istovremeno odgovoriti svim korisnicima, uz servisiranje novih potreba koje nisu bile predviđene, i to u uslovima neposredne ratne opasnosti po zemlju i do sada neviđenih pritisaka međunarodne zajednice, koji se i dalje nastavljaju nesmanjenom žestinom.
Vlada narodnog jedinstva, na čelu sa Mirkom Marjanovićem, u najvećem delu je u tome i uspela. Vlada mora i dalje da istraje na svom strateškom opredeljenju da udeo javne potrošnje u društvenom proizvodu mora da se smanjuje da bi se stvorili povoljniji uslovi za privredni razvoj. Projektovani iznos od 49,5 ne sme biti premašen. Naprotiv, moraju se primeniti svi zakoni i aktivirati pravni sistem države da se poveća društveni proizvod, po osnovu legalizacije sive ekonomije, koja sada, po procenama, zauzima 40%, a to je, složićete se, još uvek veoma visok procenat.
Moraju se održati i dalje stabilne cene i stabilan kurs dinara, ići ofanzivnije u nastavak reformi, stvarati povoljniji privredni ambijent. Treba učiniti dodatne napore da se strani kapital privuče u Srbiju. Tu pre svega mislim na zakone kojima se regulišu strana ulaganja. Oni se moraju poboljšati i, što je veoma bitno, da budu dužeg veka.
Sa punim poverenjem u Vladu očekujem da će omogućiti finansiranje iz realnih izvora svih klasičnih budžetskih funkcija, izvršavanje prava u oblasti socijalnih programa, u oblasti podsticaja i razvoja javnih službi, zdravstva, autonomnih pokrajina, opština i gradova, i to po već utvrđenim principima. Očekujem da će se preduzimati dalje maksimalne mere štednje i racionalizacije prema obimu sredstava, koji se obezbeđuje ovim zakonom i da će se potrošiti samo onoliko koliko se i ubere. U svemu tome, Vlada mora da ima podršku, pre svega nas poslanika i ovog parlamenta, a takođe i svih drugih koji su zaduženi za realizaciju ovakvog programa. Sve to za dobrobit građana i Republike Srbije.
Dozvolite mi da sa par reči komentarišem i Predlog zakona o Agrarnom budžetu. Pre svega da kažem da je Odbor za poljoprivredu, kao matični odbor, juče razmatrao ovaj zakon i da je dao punu podršku ovakvom predlogu. Ove godine je došlo do povećanja sredstava za Agrarni budžet i to u iznosu od 10% u odnosu na prošlu godinu. Ono što je veoma bitno da kažem, i što se često meša sa nekim drugim sredstvima, to je da su sredstva iz agrarnog budžeta pre svega podsticajna i razvojna sredstva, koja Vlada opredeljuje zadnjih nekoliko godina.
Treba istaći da to nisu jedina sredstva koja su opredeljena za razvoj poljoprivrede i agrara i da je Vlada, po drugim osnovama, u toku ove godine uložila negde oko četiri puta više sredstava za razvoj agrara nego što je to predviđeno u Agrarnom budžetu. Prema tome, ne možemo tražiti da se interveniše iz sredstava Agrarnog budžeta za isplatu nekih otkupljenih poljoprivrednih proizvoda, kao što je šećerna repa, soja ili suncokret. To nije obaveza Vlade, niti je obaveza iz Agrarnog budžeta, već je obaveza onih koji su ušli u kupoprodajne odnose sa poljoprivrednim proizvođačima.
Takođe, želim da istaknem da je Vlada Republike Srbije merama ekonomske politike, ulaganjem iz Fonda za razvoj i preko Republičke direkcije za robne rezerve, izvršila značajna ulaganja u agrar ove godine. Pre svega, najveći deo sredstava je otišao za razvoj stočarstva, što predstavlja osnov poljoprivredne proizvodnje. Primer su sredstva koja su obezbeđena za premiju za mleko i kako su počela da se obezbeđuju ta sredstva došli smo do jedne stabilne proizvodnje mleka i mislim da cena od 25 do 30% od ukupne cene je veoma značajna i stimulativna, što se vidi i na tržištu, da u poslednjih nekoliko godina imamo izuzetno povećanu proizvodnju mleka.
Takođe, sredstva koja se obezbeđuju za premiranje industrijskog bilja su veoma značajna i ta sredstva imaju za cilj da se učine dodatni napori, da se izvrši presturktuiranje u biljnoj proizvodnji u korist industrijskog bilja kao intenzivnog bilja. Takođe, veoma značajna sredstva su usmerena i za razvoj šumarstva, izgradnju sistema vodosnabdevanja, o kome je danas govorio naš resorni ministar.
Iz Fonda za razvoj Republike najveći deo sredstava usmeren je za razvoj stočarstva, ranog voća i u jednu veoma važnu akciju koja se vodi zadnje dve godine, a to je Program obnove i menahizacije, koja je dala velike rezultate i po interesovanju poljoprivrednih proizvođača treba učiniti da se, za obnovu poljoprivredne mehanizacije, nastavi sa obezbeđenjem takvih sredstava.
Očekujem da će Vlada i ove godine uspešno realizovati program kako agrarnog budžeta, tako i druga sredstva koja se obezbeđuju za razvoj poljoprivrede.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Zoran Kostadinović, a neka se pripremi narodni poslanik Miodrag Dišić.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, ja ću govoriti o Agrarnom budžetu i o taksama na oružje. Srpski pokret obnove podržava formiranje Agrarnog budžeta i normalno da mi kao agrarna zemlja treba da imamo agrarni budžet. Međutim, postoje određeni strahovi kod nas, koje ću pokušati da iznesem.
Znate da je u našoj zemlji u privatnom vlasništvu, otprilike, 70 ili 90, a možda čak i više procenata zemlje. Kao što vi imate vladajuću većinu u Skupštini, mi to poštujemo. Tako treba poštovati i to stanje koje se u poljoprivredi nalazi. Znači, treba poštovati privatni sektor, individualne poljoprivredne proizvođače, jer oni drže 90% zemlje u našoj državi. Očekivao sam da će to u članu 3. tako biti formulisano. Znači, da na prvom mestu budu zemljoradnici, a ne na poslednjem. Zatim, poslednjih, u ovom istom članu, da budu naučno istraživačke organizacije, a da iza toga dođu i zemljoradničke zadruge i poljoprivredna gazdinstva. Ima se utisak da će Agrarni budžet, ovakav kakav je, s obzirom na to kako su sredstva raspoređena, opet služiti za pokrivanje nekih gubitaka koji u određenim kombinatima postoje. Ja ću navesti primer Poljoprivrednog dobra "Salaš" u Timočkoj krajini, koje ovog trenutka ima sigurno preko 20 miliona gubitaka. Znači, tu će ponovo neka sredstva otići kao u rupu bez dna i ništa nećemo postići.
Znači, bilo bi, bar od Ministarstva, mudrije da Agrarni budžet deli tako da se on u određenom smislu i vraća u ovaj isti budžet. Znači, sva sredstva koja se podele da se kroz određeni rok moraju da vrate. Tako bi se budžet uvećavao i tako bi imao svoju svrhu.
U članu 4. Vlada Republike Srbije propisuje uslove i način korišćenja sredstava Agrarnog budžeta. Tu imamo ozbiljnih zamerki, jer ja mislim, a i svi mi iz SPO mislimo, da tu kontrola neće biti baš efikasna. Agrarni budžet će se iskoristiti na taj način, naročito tamo gde se stimuliše proizvodnja mleka. Znači, podeliće se mlekarama, organizacijama koje otkupljuju to mleko, a oni uglavnom ta sredstva koja dobiju iz budžeta koriste za druge potrebe i vrlo kasno, a nekada i nikad ne uplate poljoprivrednim proizvođačima. Zbog toga bi bilo vrlo mudro kada bi se napravile određene institucije koje bi kontrolisale način raspodele. Zatim, proizvođači koji se bave proizvodnjom mleka, ali koji posle toga proizvode u svom domaćinstvu, nemaju nikakvih šansi da dobiju nikakav regres, jer na ovaj način moraju mleko da isporuče zadruzi ili mlekari, tako da ovaj zakon, ovakav kakav je, ne obećava da će do seljaka doći dovoljno novca.
Na kraju, što se Agrarnog budžeta tiče, dužan sam da kažem iz našeg iskustva koje imamo sa terena uglavnom se poljoprivrednicima, koji dobiju neka sredstva od Republike, deli po partijskoj liniji, što će imati vrlo negativne efekte. Ali, i to bi moglo da se reši ako bi se to proporcionalno činilo. Međutim, činjenica je da vi, osim članova JUL-a i SPS, nećete moći da nađete nekog seljaka da je dobio neka sredstva ako ne pripada ovim dvema političkim organizacijama.
Na kraju bih iskoristio priliku da kažem nešto o Predlogu zakona o obezbeđenju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini. Ovde bih obratio pažnju na takse za oružje. Ove takse za oružje će najverovatnije razoružati srpski narod. Podsetio bih vas da je dinastija Obrenovića jednom razoružavala srpski narod i posle toga je imala Timočku bunu. Naravno, ja se šalim, verovatno Timočke bune neće biti, jer nema ko da je podigne. Mi više nemamo Pašića i njemu slične radikale koji su bili u sukobu sa vlašću, koji su emigrirali u Bugarsku, koji su streljani na Kraljevici. Znači, u ovom trenutku do toga neće doći, ali šta će se desiti?
Mislim da zakonodavac nije vodio dovoljno računa o tome da u srpskom narodu postoji tradicija čuvanja oružja i prenošenja oružja s kolena na koleno. Tako da ćemo doći u situaciju da će mnoge udovice lovaca, koje oružje čuvaju za svoje sinove i unuke, biti prinuđene da ga otuđe, ali će vrlo teško da nađu kupca pod ovim uslovima i kako se sad ovde događa.
Sledeća grupacija koju će izuzetno mnogo pogoditi ovaj zakon je grupacija ljudi koji se bave kolekcionarstvom i imaju kolekcije vatrenog oružja. Postoji čitav jedan značajan broj ljudi koji su sačuvali puške koje su izuzetno kolekcionarski vredne, a te zbirke se kreću od 10, 15, pa i do stotinu komada. Za njih će zaista biti katastrofalno. Zbirke će morati da se jednostavno unište.
Isto tako mislim da će jednu veliku grupaciju ljudi pogoditi ovaj zakon, a to su lovci. Verujte, to je značajan broj glasača i ja mislim da SPO neće podržati ove takse, ne ceo zakon. U Srbiji je dosta ljudi koji se bave sportom, koji sasvim legalno obavljaju taj svoj hobi i zaista će ih ovo žestoko pogoditi. Naravno, pogodiće i one ljude koji se lovom bave iz strasti, jer će vrlo dobro razmisliti da li da nabave bolji karabin koji se proizvodi u kragujevačkoj "Zastavi", s obzirom da imaju dva stara i koliko će se to na njihov budžet odraziti.
Na kraju, da kažem sledeće, i same takse, čak i kada bi se prihvatile, suviše su velike, s obzirom na prosek ličnog dohotka koji u Srbiji danas ljudi imaju, tako da predlažem, a to bi bilo i vama politički mudro, da se od taksi za oružje odustane. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Miodrag Dišić,  a neka se pripremi narodni poslanik Milivoje Miletić.

Gospodine predsedniče, poštovani članovi Vlade i kolege poslanici, danas je pred ovim skupom najznačajniji zakonski akt jedne države iz domena ekonomske politike, jedan zakonski akt koji je i ustavno pravo ove države da ovim budžetom iskaže sve svoje prihode i sve svoje rashode. Jasno, akt za čije će izvršenje, ukoliko ga Skupština danas usvoji, biti odgovorna Vlada Srbije, kao što je u ostalom i odgovorna za ukupnu politiku javne potrošnje.
Ne bih se složio sa kolegom Mikovićem da je ovo samo akt trošenja. Za mene su ravnopravne i prihodna i rashodna strana budžeta i nije ništa lakše obezbediti ovih 21,5 milijardi prihoda, čini mi se da je mnogo lakše sve to rasporediti i utrošiti, a da je tako pokazuju i želje budžetskih korisnika, a kojih znate da imamo evidentiranih preko 40, za sredstvima za 1999. godinu. To je preko 45 milijardi, bilo je takvih zahteva.
Želim da o budžetu više govorim zbog građana koji nas gledaju, a i zbog razloga da o budžetu, kao materiji koja nije dostupna i razumljiva širem sloju naših građana, treba reći da kad god se spomene reč budžet odmah se misli na trošenje, odmah se misli na administraciju, na trošenje narodnih para, a malo i javnost, odnosno od strane medija, od strane listova se trudi da se građanima ove zemlje približi šta je u suštini budžet i šta se iz njega finansira.
Treba reći da je to finansijski akt iz kojeg se finansira kompletno obrazovanje, osnovno, srednje i visoko, zdravstvo, socijalna zaštita, pravosuđe, kultura, sport, materijalni troškovi organa državne uprave. Posebno, kao podsticajni deo budžeta je i Agrarni budžet. Prema tome, to su osnovne stvari koje se finansiraju iz budžeta Srbije.
Jasno je, da se ne ponavljamo, da je strateško opredeljenje Vlade Srbije na osnovu politike javne potrošnje, koju je ova vlada ustanovila iz ciljeva da se obezbedi cenovna i valutna sposobnost i time omogući kakav takav privredni rast u narednoj godini, da je strateški cilj predlogom ovakvog budžeta bio da on ima niže učešće u društvenom proizvodu u odnosu na 1998. godinu.
Jasno, sa 53,7% u 1998. godini njegovo učešće u društvenom proizvodu za 1999. godinu je 49,5%. Osnovni princip je, ja se nadam da će Vlada na njemu istrajati, princip čvrstog budžetskog ograničenja, a da je to tako pokazuje i rast ovog budžeta u odnosu na budžet iz 1998. godine od 34,1%, iako su oba budžeta pravljena u različitim ekonomskim situacijama, a da ne govorimo da je različit kurs dinara bio u vremenu kada su pravljeni i sama ta činjenica pokazuje da je želja za jednom restriktivnošću bila prisutna u startu.
Što se tiče prihodne strane budžeta, mislim da su ispoštovani neki principi, a što reče jedan od kolega, možda politički ne moraju neke stranke prihvatiti ovaj budžet i možda to pred građanima izgleda lepo reći, sramota je da iz poreza na plate, da iz poreza na imovinu ali to su osnovni ekonomski principi i mnogi budžeti mnogih evropskih država počivaju na tome i jasno je da je i budžet Srbije jasno krenu od toga - da od ukupne sume oko 19 milijardi je upravo iz poreza na dohodak građana, poreza na imovinu i akciza i poreza na promet.
Jasno je da bi tu sada ekonomska teorija rekla da bi možda bilo lakše da se, umesto taksi o kojima govorimo, ide na princip progresivnog poreza, da se zahvati po onom principu - ko više ima od njega više i zahvatiti, ali mislim da smo sa ovim pratećim, odnosno zakonskim projektima koje smo usvojili na prošloj sednici Skupštine, odnosno čitavim paketom fisklanih, odnosno poreskih zakona iz fiskalne oblasti, obezbedili makar deo tog principa, a deo tog prindipa čini mi se da je primenjen i kod ovih taksi.
Činjenica je da takse ne uvećavaju društveni proizvod i da sa te ekonomske strane nisu popularne, ali činjenica da, kako reče jedan kolega, nema nigde na svetu da se radi ovako, ali nema nigde na svetu da je država danas pritisnuta ovako kako je pritisnuta, izblokirana sa svih strana i plus vuče posledice sedmogodišnje blokade.
Znači, jedan osnovni princip od prihodne strane budžeta je ispoštovan. Što se tiče rashodne strane budžeta, o njoj možemo govoriti svaki pojedinačno i bez obzira da li je neko vezan za ovaj ili onaj resor, za ovu ili onu oblast, jasno je da je na rashodnoj strani uvek borba da se dobije najviše, da se izmire sve one potrebe koje su planirane u narednoj godini, ali činjenica da zahtevi budžetskih korisnika nisu mogli biti usvojeni u onom obimu u kojem potrebe govore da treba. Ali je jasno da glavnina rashodnih stavki ide upravo u one oblasti - i ja ću samo dati primer, mi imamo 141.000 zaposlenih u javnim službama, a to su uglavnom osnovno, srednje i visoko obrazovanje, učenički i studentski standard, nauka i tehnologija, fizička kultura, sport i td., i to vuče 31,8% budžetskih sredstava, dodajući tu sredstva za socijalne programe, odnosno za socijalnu zaštitu od 15,3 - činjenica je da se vodilo računa o ovom delu rashodne strane i da - kako kaže naš narod - koliki guber imamo toliko se moramo i prostreti, inače ozeboše nam tabani.
Prema tome, u tom delu rashodne strane može se govoriti da je negde trebalo više ili manje, ali činjenica da i na Odboru za finansije sve su to bili zahtevi od 20, 50 ili 100 miliona da uzmemo tamo, a da damo ovamo, ali tu jedne opšte pravde nema.
Vidim da se ukazuje na ovu stavku budžetske rezerve, koja je otprilike 2% od iznosa budžeta, pa ako budžetima opština dajemo za pravo da tu tekuću budžetsku rezervu drže na nivou od 1%, a ovde predlagač ima prostora od 2%, a što reče gospodin ministar Milačić, ne bi li bilo normalno nekome ko pravi ovakav akt na godišnjem nivou ostaviti prostora od 5% da pogreši, da eventualno u toku godine shvati da je neku od pozicija rashodnih stavki potcenio ili da interveniše u nekom delu ili nastaloj situaciji koja nije mogla da se predvidi kod formiranja budžeta.
Sve u svemu, i na kraju, može se reći da osnovne karakteristike ovako sažetog budžeta su restriktivnost i čvrsto budžetsko ograničenje, finansiranje rashoda iz realnih izvora, blaže učešće u društvenom proizvodu nego u 1998. godini, budžetska ravnoteža, prioritetno finasiranje državnih organa, realizacija socijalnih programa, podsticaj i intervencije u privredi, posebno preko Agrarnog budžeta, sve u svemu jedan sasvim dobar akt koji nam daje osnovu u varijanti da ovu stranu ostvarimo u boljim uslovima u tekućoj godini i da je nam mogućnosti da namirimo sve ovo iz strane rashoda. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Milivoje Miletić, a neka se pripremi narodni poslanik Nebojša Leković.