Dame i gospodo, narodni poslanici, konstatujem ispred Koalicije "Vojvodina" da je predlog budžeta profesionalno urađen, da je on jasan, da je on pregledan, da je verovatno to maksimum koji ova vlada može dati, no, istovremeno, s obzirom na program Koalicije "Vojvodina", za nas je on politički neprihvatljiv.
On je politički neprihvatljiv iz dva razloga. Otuda što je budžet i dalje instrument preraspodele novca, od razvijenih ka polurazvijenim ili nerazvijenim, i drugo, ono što je glavni izvor punjenja državnog budžeta Srbije, nažalost, u ovom trenutku jesu opterećenja građana, njihovih ličnih primanja i njihove imovine.
Tužna je činjenica da se državni budžet naše zemlje pre svega puni time što se odire koža našem narodu, time što se oporezuju lična primanja, dakle, plate i penzije, i što se ovaj budžet pre svega puni taksama, kaznama, komunalnim taksama, taksama koje se odnose na automobile. Sutra će ove takse biti proširivane, kao što se to i predviđa. Nije toliko važno to što se i taksama puni državni budžet, jer to je neminovno, već je važno to što siromašni građani, zaposleni, koji imaju danas platu negde oko 1.100 dinara neto, i penzioneri, kojima se penzije već isplaćuju sa zaostatkom od tri i po meseca, da je to glavnina stanovništva koja puni državni budžet Srbije.
To je neprihvatljiva ekonomska situacija i upravo je ta situacija dokaz najveće ekonomske krize u kojoj se naša država nalazi, naša zemlja nalazi, i nesposobnost naše vlade da, s obzirom na okruženje i njenu unutrašnju politiku, koju ona vodi prema okruženju i u zemlji, proizvede novu ekonomsku politiku, koja će pre svega iz poreza na promet i drugih prihoda, koje realizuje industrija i trgovina, da se puni budžet.
Budžet koji živi od oporezivanja naroda, ličnih primanja, takav budžet nema veliku perspektivu, takva zemlja ide ka putu konačne ekonomske katastrofe. Mi iz političkih razloga ne možemo pristati na ovakav budžet, otuda što se putem njega i dalje Skupštini Vojvodine, od 21,5 milijarde novca, vraća 110 miliona dinara. To, naravno, nije sav novac koji će otići u Vojvodinu, ali upravo ova činjenica da svega oko 0,60% od ukupnog državnog budžeta Srbije, se vraća Skupštini Vojvodine, govori o najtežem ekonomskom položaju Vojvodine, njenom kolonijalnom položaju, o tome da Skupština Vojvodine nema gotovo nikakvih finansijskih moći da upravlja poslovima na svojoj teritoriji i da upravo ono što bi trebalo da budu osnovni poslovi Skupštine Vojvodine, a to su prosveta, kultura, sudstvo, tužilaštvo itd. fondovi, muzeji, arhivi, parkovi, da upravo to Vojvodina nije u stanju sopstvenim novcem da finansira, već mora čekati šta će dobiti iz Beograda.
Te činjenice mi ne možemo uvažiti i mi smo svesni da Vlada, doduše, i ne može bog zna šta više da učini od ovoga, budući da je ona ograničena Ustavom Srbije, za nas je ovaj ustav Srbije neprihvatljiv, jer ga smatramo izrazom jednopartijske skupštine, donet je 1990. godine, bez volje građana i bez volje Vojvodine.
No, to nije razlog, zbog toga što je Ustav glavni krivac za ovo, da glasamo za predlog budžeta Vlade, za koji verujemo da ne odgovara našim potrebama. Ovim budžetom zadržava se tzv. Fond za razvoj. On prima novac u iznosu od 258 miliona dinara. Fond za razvoj bezuslovno treba ukinuti, a nikako podržati njegovu egzistenciju. Bilo kakav fond za razvoj na nivou države jeste izraz odavno preživele socijalističke politike.
Nikakvi opšti investicioni i drugi fondovi ne mogu postojati na nivou države, gde bi se putem njih finansirao razvoj industrije. Industrija i trgovina moraju se razvijati sopstvenim sredstvima, potpomognuti bankarskim novcem, iz zemlje i inostranstva.
Država je dužna samo da ponudi pomoć onda kada su neke intervencije nužne. Država kao finansijer, kao kapitalist, država kao investitor u ekonomske poslove, takva država bi bila izraz nove etatizacije i mi smo protiv toga.
Konačno, Fond za razvoj Srbije verovatno je dao izveštaj o svom proteklom poslovanju Vladi. No, mi ovde nemamo nikakav izveštaj o njegovim dosadašnjim aktivnostima, a u javnosti se uveliko govori o tome da je jedan lavovski deo tog novca, na volšeban način napunjen, misterioznim odlukama raspodeljivan drugima, da jedan veliki deo tog novca nije na vreme vraćen i da je došlo do reprogramiranja.
Naša država jeste takva, gde dužnici konstantno pobeđuju poverioce i gde su poverioci odavno izgubili, gde su milioni građana izgubili deviznu, dinarsku štednju, preduzeća nisu vraćala kredite, banke ne vraćaju jedne drugima kredite. Tu gde su dužnici pobedili poverioce, gde ne mogu otići pod likvidaciju, gde se imovina ne rasprodaje da bi se dugovi vratili, tu nema perspektive za našu zemlju.
Konačno, Vojvodina ne može pristati na to, ma kako bila teška situacija na Kosovu, da regioni Kosova dobijaju više novca od regiona u Vojvodini, prosečno regioni na Kosovu dobijaju 1.100.000 dinara, a vojvođanski regioni u proseku 900.000 dinara.
Međutim, Vojvodina i Kosovo se ne daju porediti, po razvijenosti svakako ne mogu, možda i po mnogim drugim elementima, ali mi mislimo da je ovaj budžet težak instrument preraspodele i da je upravo na račun onih koji se razvijaju i pokušavaju da održe svoju produktivnost rada, svoju industriju, da novac od njih odlazi na područja koja taj novac ne mogu da zarade.
Mi razumemo i tešku političku, vojnu, policijsku itd. situaciju na Kosovu. Koalicija "Vojvodina" je izričito u toliko navrata govorila da je državni integritet Srbije neprikosnoven, da smo mi za politiku nepovredivih granica, da mi smatramo Kosovo delom Srbije koji se ne može izdvajati, ali mi istovremeno nismo za to da kosovski gradovi u porezu na promet učestvuju tako da gotovo celokupan porez na promet mogu zadržati, a da u Vojvodini i Srbiji mnogi gradovi i opštine to ne mogu činiti.
Mi smatramo da na Kosovu, bez obzira da li su to srpski delovi ili albanski, imaju jednaku odgovornost za izdržavanje zajedničkih funkcija u državi Srbiji kao i Srbija i Vojvodina i da se ne mogu privilegovati time da novac od poreza na promet zadržavaju na svojoj teritoriji, a da državnu administraciju Srbije izdržavaju samo Srbija i Vojvodina.
Mi nismo za to da se iz budžeta države Srbije finansiraju pojedini infrastrukturni radovi u bilo kom gradu, pa tako i u Prištini. Svejedno što će Priština dobiti po ovom budžetu, ukoliko se izglasa, svega četiri miliona dinara za toplifikaciju.
Mi ne vidimo zbog čega onda druga sredstva ne bi mogla da se dodele bilo kom drugom gradu u Srbiji ili u Vojvodini, iz istog razloga, ili zbog nekih drugih.
Nekoliko reči o Agrarnom budžetu. Agrarni budžet kao ideja je izvanredna stvar i mnogi su se za njega zalagali još pre 10 godina. Međutim, danas, po različitim osnovama, zemljoradnicima i poljoprivredi se duguje verovatno ne manje od 1,5 milijardi dinara.
Prilikom donošenja prošlogodišnjeg Agrarnog budžeta istakli smo da dok god se ne isplate dugovanja države i državnih organizacija, društvenih organizacija prema zemljoradnicima za šećernu repu, suncokret, mleko i druge proizvode ne može se donositi novi Agrarni budžet koji tu činjenicu neće uvažiti i gde će novi Agrarni budžet predviđati da se tobože čini ono isto što je trebalo da se uradi prethodne godine, a što nije učinjeno.
Budžet valja da se troši na taj način što će se izmirivati dugovi, pre svega prema zemljoradnicima i prema primarnim poljoprivrednim proizvođačima. Koalicija "Vojvodina" nije za politiku zaštitnih cena, nije za politiku otkupnih cena. Molimo Srbiju da oslobodi Vojvodinu politike zaštitnih cena. Nama zaštitne cene nisu potrebne. Mi hoćemo slobodnu trgovinu, u zemlji i van. Hoćemo slobodan protok robe, novca i kapitala.
Ono što se predlaže agrarnim budžetom jeste da se da 0,60 dinara po litru mleka kao premija proizvođačima mleka. Do sada mnogi proizvođači mleka premiju nisu primili. Ponovo predviđamo premiju za mleko, a prethodne nisu isplaćene. Istovremeno, u predloženom budžetu se napominje da bi se agrarna politika vodila tako da cena mleka ne može biti više od tri puta veća od otkupne, to znači ne više od dva dinara, možda i manje. Smatramo da je to neprihvatljivo. Tražimo slobodnu politiku u obrazovanju cena mleka. Sada je cena mleka daleko ispod cene mineralne vode.
(Predsednik: Vreme, molim vas.)
Normalan odnos između cene mleka i dizela je - za litar mleka jedna litra dizela. Ne može se voditi veoma loša politika premija mleka tako što će se dati svega 0,60 dinara i zadržati otkupna cena na nivou od oko blizu dva dinara. Ukoliko je to politika Vlade, dovešće do novog udarca na proizvodnju mleka i do padanja poljoprivrednog proizvoda.
Neprihvatljiva je diskriminacija preko premija za mleko proizvođača u Vojvodini u odnosu na proizvođača u Srbiji. Neprihvatljivo je da premija za mleko u Srbiji bude 0,65, a 0,60 dinara u Vojvodini. Vojvodina daje preko dva puta više proizvodnji mleka u Srbiji, u Vojvodini se proizvodi na farmama, a ne na slobodnoj ispaši. Neprihvatljivo je da se Vojvodina kažnjava, i njena farmerska proizvodnja, i da se diskriminiše vojvođanski seljak ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Veselinov, molim vas.)
... i da mu se isplati manja premija od one koja bi se dala u Srbiji. Zahvaljujem.