TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.12.1998.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

07.12.1998

Sednicu je otvorio: Dragan Tomić

Sednica je trajala od 00:00 do 21:45

  • TAGOVI

  • Treća sednica Drugog redovnog zasedanja (1998)
  • Utvrđivanje dnevnog reda (Treća sednica Drugog redovnog zasedanja) (1998)
  • Izbor nosilaca pravosudnih funkcija (jedinstveni pretres) (1998)
  • Glasanje o izboru nosilaca pravosudnih funkcija (jedinstveni pretres) (1998)
  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 1999. godinu (načela) (1998)
  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 1999. godinu (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu odluke o budžetu AP Kosova i Metohije za 1999. godinu (jedinstveni pretres) (1998)
  • Glasanje o predlogu odluke o korišćenju sredstava agrarnog budžeta (u celini) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 1999. godinu (u celini) (1998)
  • Predlog odluke o budžetu AP Kosova i Metohije za 1999. godinu (jedinstveni pretres) (1998)
  • Predlog odluke o korišćenju sredstava agrarnog budžeta (pojedinosti) (1998)
  • Predlog zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet u 1999. godini (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet u 1999. godini (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o posebnim pravima i obavezama izabranih lica (načela) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o posebnim pravima i obavezama izabranih lica (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o akcijskom fondu Republike Srbije (načela) (1998)
  • Predlog zakona o posebnim pravima i obavezama izabranih lica (pojedinosti) (1998)
  • Glasanje o predlogu zakona o akcijskom fondu Republike Srbije (u celini) (1998)
  • Predlog zakona o akcijskom fondu Republike Srbije (pojedinosti) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji (načela) (1998)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji (pojedinosti) (1998)
  • OBRAĆANJA

    Zoran Kostadinović

    Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, ja ću govoriti o Agrarnom budžetu i o taksama na oružje. Srpski pokret obnove podržava formiranje Agrarnog budžeta i normalno da mi kao agrarna zemlja treba da imamo agrarni budžet. Međutim, postoje određeni strahovi kod nas, koje ću pokušati da iznesem.
    Znate da je u našoj zemlji u privatnom vlasništvu, otprilike, 70 ili 90, a možda čak i više procenata zemlje. Kao što vi imate vladajuću većinu u Skupštini, mi to poštujemo. Tako treba poštovati i to stanje koje se u poljoprivredi nalazi. Znači, treba poštovati privatni sektor, individualne poljoprivredne proizvođače, jer oni drže 90% zemlje u našoj državi. Očekivao sam da će to u članu 3. tako biti formulisano. Znači, da na prvom mestu budu zemljoradnici, a ne na poslednjem. Zatim, poslednjih, u ovom istom članu, da budu naučno istraživačke organizacije, a da iza toga dođu i zemljoradničke zadruge i poljoprivredna gazdinstva. Ima se utisak da će Agrarni budžet, ovakav kakav je, s obzirom na to kako su sredstva raspoređena, opet služiti za pokrivanje nekih gubitaka koji u određenim kombinatima postoje. Ja ću navesti primer Poljoprivrednog dobra "Salaš" u Timočkoj krajini, koje ovog trenutka ima sigurno preko 20 miliona gubitaka. Znači, tu će ponovo neka sredstva otići kao u rupu bez dna i ništa nećemo postići.
    Znači, bilo bi, bar od Ministarstva, mudrije da Agrarni budžet deli tako da se on u određenom smislu i vraća u ovaj isti budžet. Znači, sva sredstva koja se podele da se kroz određeni rok moraju da vrate. Tako bi se budžet uvećavao i tako bi imao svoju svrhu.
    U članu 4. Vlada Republike Srbije propisuje uslove i način korišćenja sredstava Agrarnog budžeta. Tu imamo ozbiljnih zamerki, jer ja mislim, a i svi mi iz SPO mislimo, da tu kontrola neće biti baš efikasna. Agrarni budžet će se iskoristiti na taj način, naročito tamo gde se stimuliše proizvodnja mleka. Znači, podeliće se mlekarama, organizacijama koje otkupljuju to mleko, a oni uglavnom ta sredstva koja dobiju iz budžeta koriste za druge potrebe i vrlo kasno, a nekada i nikad ne uplate poljoprivrednim proizvođačima. Zbog toga bi bilo vrlo mudro kada bi se napravile određene institucije koje bi kontrolisale način raspodele. Zatim, proizvođači koji se bave proizvodnjom mleka, ali koji posle toga proizvode u svom domaćinstvu, nemaju nikakvih šansi da dobiju nikakav regres, jer na ovaj način moraju mleko da isporuče zadruzi ili mlekari, tako da ovaj zakon, ovakav kakav je, ne obećava da će do seljaka doći dovoljno novca.
    Na kraju, što se Agrarnog budžeta tiče, dužan sam da kažem iz našeg iskustva koje imamo sa terena uglavnom se poljoprivrednicima, koji dobiju neka sredstva od Republike, deli po partijskoj liniji, što će imati vrlo negativne efekte. Ali, i to bi moglo da se reši ako bi se to proporcionalno činilo. Međutim, činjenica je da vi, osim članova JUL-a i SPS, nećete moći da nađete nekog seljaka da je dobio neka sredstva ako ne pripada ovim dvema političkim organizacijama.
    Na kraju bih iskoristio priliku da kažem nešto o Predlogu zakona o obezbeđenju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini. Ovde bih obratio pažnju na takse za oružje. Ove takse za oružje će najverovatnije razoružati srpski narod. Podsetio bih vas da je dinastija Obrenovića jednom razoružavala srpski narod i posle toga je imala Timočku bunu. Naravno, ja se šalim, verovatno Timočke bune neće biti, jer nema ko da je podigne. Mi više nemamo Pašića i njemu slične radikale koji su bili u sukobu sa vlašću, koji su emigrirali u Bugarsku, koji su streljani na Kraljevici. Znači, u ovom trenutku do toga neće doći, ali šta će se desiti?
    Mislim da zakonodavac nije vodio dovoljno računa o tome da u srpskom narodu postoji tradicija čuvanja oružja i prenošenja oružja s kolena na koleno. Tako da ćemo doći u situaciju da će mnoge udovice lovaca, koje oružje čuvaju za svoje sinove i unuke, biti prinuđene da ga otuđe, ali će vrlo teško da nađu kupca pod ovim uslovima i kako se sad ovde događa.
    Sledeća grupacija koju će izuzetno mnogo pogoditi ovaj zakon je grupacija ljudi koji se bave kolekcionarstvom i imaju kolekcije vatrenog oružja. Postoji čitav jedan značajan broj ljudi koji su sačuvali puške koje su izuzetno kolekcionarski vredne, a te zbirke se kreću od 10, 15, pa i do stotinu komada. Za njih će zaista biti katastrofalno. Zbirke će morati da se jednostavno unište.
    Isto tako mislim da će jednu veliku grupaciju ljudi pogoditi ovaj zakon, a to su lovci. Verujte, to je značajan broj glasača i ja mislim da SPO neće podržati ove takse, ne ceo zakon. U Srbiji je dosta ljudi koji se bave sportom, koji sasvim legalno obavljaju taj svoj hobi i zaista će ih ovo žestoko pogoditi. Naravno, pogodiće i one ljude koji se lovom bave iz strasti, jer će vrlo dobro razmisliti da li da nabave bolji karabin koji se proizvodi u kragujevačkoj "Zastavi", s obzirom da imaju dva stara i koliko će se to na njihov budžet odraziti.
    Na kraju, da kažem sledeće, i same takse, čak i kada bi se prihvatile, suviše su velike, s obzirom na prosek ličnog dohotka koji u Srbiji danas ljudi imaju, tako da predlažem, a to bi bilo i vama politički mudro, da se od taksi za oružje odustane. Hvala.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Miodrag Dišić,  a neka se pripremi narodni poslanik Milivoje Miletić.

    Miodrag Dišić

    Gospodine predsedniče, poštovani članovi Vlade i kolege poslanici, danas je pred ovim skupom najznačajniji zakonski akt jedne države iz domena ekonomske politike, jedan zakonski akt koji je i ustavno pravo ove države da ovim budžetom iskaže sve svoje prihode i sve svoje rashode. Jasno, akt za čije će izvršenje, ukoliko ga Skupština danas usvoji, biti odgovorna Vlada Srbije, kao što je u ostalom i odgovorna za ukupnu politiku javne potrošnje.
    Ne bih se složio sa kolegom Mikovićem da je ovo samo akt trošenja. Za mene su ravnopravne i prihodna i rashodna strana budžeta i nije ništa lakše obezbediti ovih 21,5 milijardi prihoda, čini mi se da je mnogo lakše sve to rasporediti i utrošiti, a da je tako pokazuju i želje budžetskih korisnika, a kojih znate da imamo evidentiranih preko 40, za sredstvima za 1999. godinu. To je preko 45 milijardi, bilo je takvih zahteva.
    Želim da o budžetu više govorim zbog građana koji nas gledaju, a i zbog razloga da o budžetu, kao materiji koja nije dostupna i razumljiva širem sloju naših građana, treba reći da kad god se spomene reč budžet odmah se misli na trošenje, odmah se misli na administraciju, na trošenje narodnih para, a malo i javnost, odnosno od strane medija, od strane listova se trudi da se građanima ove zemlje približi šta je u suštini budžet i šta se iz njega finansira.
    Treba reći da je to finansijski akt iz kojeg se finansira kompletno obrazovanje, osnovno, srednje i visoko, zdravstvo, socijalna zaštita, pravosuđe, kultura, sport, materijalni troškovi organa državne uprave. Posebno, kao podsticajni deo budžeta je i Agrarni budžet. Prema tome, to su osnovne stvari koje se finansiraju iz budžeta Srbije.
    Jasno je, da se ne ponavljamo, da je strateško opredeljenje Vlade Srbije na osnovu politike javne potrošnje, koju je ova vlada ustanovila iz ciljeva da se obezbedi cenovna i valutna sposobnost i time omogući kakav takav privredni rast u narednoj godini, da je strateški cilj predlogom ovakvog budžeta bio da on ima niže učešće u društvenom proizvodu u odnosu na 1998. godinu.
    Jasno, sa 53,7% u 1998. godini njegovo učešće u društvenom proizvodu za 1999. godinu je 49,5%. Osnovni princip je, ja se nadam da će Vlada na njemu istrajati, princip čvrstog budžetskog ograničenja, a da je to tako pokazuje i rast ovog budžeta u odnosu na budžet iz 1998. godine od 34,1%, iako su oba budžeta pravljena u različitim ekonomskim situacijama, a da ne govorimo da je različit kurs dinara bio u vremenu kada su pravljeni i sama ta činjenica pokazuje da je želja za jednom restriktivnošću bila prisutna u startu.
    Što se tiče prihodne strane budžeta, mislim da su ispoštovani neki principi, a što reče jedan od kolega, možda politički ne moraju neke stranke prihvatiti ovaj budžet i možda to pred građanima izgleda lepo reći, sramota je da iz poreza na plate, da iz poreza na imovinu ali to su osnovni ekonomski principi i mnogi budžeti mnogih evropskih država počivaju na tome i jasno je da je i budžet Srbije jasno krenu od toga - da od ukupne sume oko 19 milijardi je upravo iz poreza na dohodak građana, poreza na imovinu i akciza i poreza na promet.
    Jasno je da bi tu sada ekonomska teorija rekla da bi možda bilo lakše da se, umesto taksi o kojima govorimo, ide na princip progresivnog poreza, da se zahvati po onom principu - ko više ima od njega više i zahvatiti, ali mislim da smo sa ovim pratećim, odnosno zakonskim projektima koje smo usvojili na prošloj sednici Skupštine, odnosno čitavim paketom fisklanih, odnosno poreskih zakona iz fiskalne oblasti, obezbedili makar deo tog principa, a deo tog prindipa čini mi se da je primenjen i kod ovih taksi.
    Činjenica je da takse ne uvećavaju društveni proizvod i da sa te ekonomske strane nisu popularne, ali činjenica da, kako reče jedan kolega, nema nigde na svetu da se radi ovako, ali nema nigde na svetu da je država danas pritisnuta ovako kako je pritisnuta, izblokirana sa svih strana i plus vuče posledice sedmogodišnje blokade.
    Znači, jedan osnovni princip od prihodne strane budžeta je ispoštovan. Što se tiče rashodne strane budžeta, o njoj možemo govoriti svaki pojedinačno i bez obzira da li je neko vezan za ovaj ili onaj resor, za ovu ili onu oblast, jasno je da je na rashodnoj strani uvek borba da se dobije najviše, da se izmire sve one potrebe koje su planirane u narednoj godini, ali činjenica da zahtevi budžetskih korisnika nisu mogli biti usvojeni u onom obimu u kojem potrebe govore da treba. Ali je jasno da glavnina rashodnih stavki ide upravo u one oblasti - i ja ću samo dati primer, mi imamo 141.000 zaposlenih u javnim službama, a to su uglavnom osnovno, srednje i visoko obrazovanje, učenički i studentski standard, nauka i tehnologija, fizička kultura, sport i td., i to vuče 31,8% budžetskih sredstava, dodajući tu sredstva za socijalne programe, odnosno za socijalnu zaštitu od 15,3 - činjenica je da se vodilo računa o ovom delu rashodne strane i da - kako kaže naš narod - koliki guber imamo toliko se moramo i prostreti, inače ozeboše nam tabani.
    Prema tome, u tom delu rashodne strane može se govoriti da je negde trebalo više ili manje, ali činjenica da i na Odboru za finansije sve su to bili zahtevi od 20, 50 ili 100 miliona da uzmemo tamo, a da damo ovamo, ali tu jedne opšte pravde nema.
    Vidim da se ukazuje na ovu stavku budžetske rezerve, koja je otprilike 2% od iznosa budžeta, pa ako budžetima opština dajemo za pravo da tu tekuću budžetsku rezervu drže na nivou od 1%, a ovde predlagač ima prostora od 2%, a što reče gospodin ministar Milačić, ne bi li bilo normalno nekome ko pravi ovakav akt na godišnjem nivou ostaviti prostora od 5% da pogreši, da eventualno u toku godine shvati da je neku od pozicija rashodnih stavki potcenio ili da interveniše u nekom delu ili nastaloj situaciji koja nije mogla da se predvidi kod formiranja budžeta.
    Sve u svemu, i na kraju, može se reći da osnovne karakteristike ovako sažetog budžeta su restriktivnost i čvrsto budžetsko ograničenje, finansiranje rashoda iz realnih izvora, blaže učešće u društvenom proizvodu nego u 1998. godini, budžetska ravnoteža, prioritetno finasiranje državnih organa, realizacija socijalnih programa, podsticaj i intervencije u privredi, posebno preko Agrarnog budžeta, sve u svemu jedan sasvim dobar akt koji nam daje osnovu u varijanti da ovu stranu ostvarimo u boljim uslovima u tekućoj godini i da je nam mogućnosti da namirimo sve ovo iz strane rashoda. Hvala.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Milivoje Miletić, a neka se pripremi narodni poslanik Nebojša Leković.

    Milivoje Miletić

    Poštovane kolege, budžet zaista pravom izaziva interesovanje širih struktura i svakog pojedinca našeg društva. Ono što je od posebnog značaja za privredu, to su određene realnosti koje su uvažene prilikom koncipiranja najosnovnijih, rekao bih, a ujedno i najradikalnijih rešenja koja su ponuđena kroz ovaj dokument. Svakako u toj realnosti je pre svega visoka nelikvidnost u privredi, koja je jednostavno dostigla takve razmere da čitav niz privrednih subjekata izuzetno teško zbog toga posluje i neraščišćeni, rekao bih, dužničko -poverilački odnosi takođe su uzrok u krajnjoj liniji, kao što je to u ekspozeu rečeno, smanjenoj privrednoj inicijativi.
    Takođe, i visok nivo javne potrošnje je naša realnost i o tome smo imali prilike da razgovaramo i prilikom donošenja zakona, onog prethodnog poreskog paketa zakona. Naša realnost su takođe i spoljna ne -ekonomska ograničenja, koja su poznata u vidu određenih nepogodnosti, odnsono ukidanja preferencijala, zabrana investiranja i tako dalje.
    Naša realnost je i potreba za promenom privredne strukture. Mislim da je ta činjenica jednostavno dovoljno naglašena u Predlogu ovog zakona. Zaista, postavlja se pitanje koji je to koncept i na koji način promeniti tu privrednu strukturu. Jedan jedini, a to je ulaskom u prestruktuiranje preduzeća, ulaskom u jedan proces koji nije sam sebi cilj da ima svojinske promene, nego je i pre svega na liniji, imajući u vidu stanje u preduzećima, da se izvrše promene i u organizacionom, i u pogledu određenih programskih opredeljenja, i statusne promene, poslovne i tako dalje. Svakako da je to jedan širi proces u koji smo već zaista ušli, ali koji treba u osnovi podržati čitavim nizom, rekao bih, zakonskih projekata i mera koje spadaju u mere tekuće ekonomske politike. Zato smatram da, osim onoga što je rečeno ovde o budžetu, i određene naznake koje su posebno navedene u ekspozeu predsednika Marjanovića, takođe su od izuzetnog značaja za ulazak u jedan ovako značajan proces. Zaista je činjenica da jedino jasna vlasnička struktura može definitivno doprineti da se privuče kapital i to je jedna od strategija koja treba više da se uvažava, da se privuče i strani i domaći kapital, radi bržeg i daljeg razvoja naših preduzeća, odnosno našeg društva u celini.
    Dakle, sve u svemu, radi se o jednoj potrebi da naša preduzeća budu efikasna, tržišno konkurentna, da budu rentabilna i odgovor na ovo pitanje, rekao bih da leži u najvećoj mogućoj meri i u merama i sasvim konkretnim stvarima koje proističu iz ovog budžeta, ali iz onih pre svega detalja koji su naznačeni u ekspozeu. Smatram izuzetno značajnim da je ova dimenzija unutrašnjeg duga jednostavno uzeta apsolutno u obzir i sve ove mere koje su na liniji regulisanja duga, znači i sama najava zakona o reprogramu, unutrašnjih dugova, mislim da je izuzetno značajna. Znači, ne radi se samo o regulisanju dugova između preduzeća, već i između države i stanovništva, između onih subjekata koji čine ukupan naš sistem privrede. Takođe je značajno što je smanjeno učešće budžeta u društvenom proizvodu pri istim pravima, ali i pri istim obavezama, što se tiče korisnika budžeta. To je takvo opredeljenje i ono je moguće, a sasvim izvesno i realno, uticajem i rešenjem da se pre svega problemi koji su prisutni i vezani oko sive ekonomije, da se ti tokovi legalizuju, kako bi veći deo sredstava, koji su u tim tokovima, išao u budžet. Zatim, restruktuiranje banaka i preduzeća je ovde posebno naglašeno i to je jedan jedinstveni proces, koji će omogućiti da se preduzeća postave na nove osnove i banke, imajući u vidu da tu postoje mogućnosti, a nagovešteno je i znam da je u primeni i da će se dobrim delom koristiti i mogućnost konverzije dugova za ulog, tako da će i to biti jedan način koji je u skladu sa onim projektovanim ciljevima.
    Iz svega ovoga što sam rekao, kada je u pitanju predlog projekcije budžeta, mislim da su to sasvim dovoljni razlozi uz ono što je rečeno kada je u pitanju socijalni aspekt ovog dokumenta, mislim da su to dovoljni razlozi i da ovaj projekat danas podržimo i da jednostavno u narednoj godini kroz, pre svega, mere tekuće ekonomske politike utičemo kao parlament na Vladu, da se zacrtana ekonomska politika i ciljevi, izneti u ovom budžetu i sprovedu.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Nebojša Lekovi, a neka se pripremi narodni poslanik Radoslav Jović.

    Nebojša Leković

    Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Nova demokratija će podržati zakon o budžetu, pre svega zbog situacije koja je u našoj državi i pre svega zbog Kosova. Međutim, Nova demokratija ne može podržati ovakav predlog zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa, pre svega što je to skup nameta koji opterećuje ionako osiromašene budžete građana Republike Srbije.
    Pre svega, socijalni program nikada nije donet u ovoj skupštini, a koliko je nama poslanicima poznato takav sličan akt nije nikada donet ni u Vladi Republike Srbije. Pre nekoliko meseci Savezna vlada je donela uredbu po kojoj se ukidaju carine i takse na uvoz kosmičkih letelica. Možda mi jesmo nebeski narod, ali i dalje koristimo ova prizemna sredstva za prevoz, pa ću tako poći polako redom.
    Nova demokratija se zalaže za ukidanje takse na registraciju motornih vozila. Mi smo o tome pisali predsedniku Vlade, gospodinu Marjanoviću, tražeći da se ta taksa ukine. Taksa za registraciju motornih vozila je već bila ustanovljena uredbom Vlade i izazvala je veliko nezadovljostvo građana. Zbog toga je ne treba zakonom potvrditi, jer je u našoj zemlji najveći broj putničkih automobila starijih od 15 godina, što predstavlja znatnu opasnost po život ljudi, a gradski i prigradski saobraćaj nije u stanju da podmiri ni 50% objektivnih potreba prevoza.
    Glavni grad nema metro, niti izgleda da ga skoro dobije.
    Postoji jedna fabrika automobila, čitaj "Zastava", koja ne radi ni petinom svog kapaciteta. Daleko najveći broj stanovnika jedva može da izdržava svoja stara, uglavnom "Zastavina" vozila, čija je vrednost često manja i od dažbina za registraciju bez predložene takse.
    Moram reći da su građani već platili jednom porez. Prvo pri kupovini auta a plaćaju ga uvek i pri kupovini benzina.
    Što se tiče mobilnih telefona, Nova demokratija se zalaže da se ukine taksa na mobilne telefone, jer oni predstavljaju sredstvo savremene tehnologije i komunikacije i njihovu širu upotrebu treba podsticati, a ne kažnjavati. Ne znam otkud mi sve što je novo smatramo luksuzom. Koliko se sećam iz priča, nekada se i veš mašina smatrala luksuzom. I, umesto da država podstiče upotrebu mobilnih telefona, da ih daje džabe građanima da bi mogli da telefoniraju i time prave impulse i samim tim prave korist za državu.
    Nova demokratija predlaže da se ukinu takse na registraciju oružja. Javljala su se mnoga lovačka udruženja iz Srbije oko ovih taksi, a pre pola sata Lovačko udruženje sa Zlatibora, sekretar gospodin Bućić, traže da se ukinu takse na oružje. Inače, reč je o raznim vrstama oružja koje poseduju građani, revolveri, lovački karabini, lovačke puške, vazdušni pištolji, mada me ovde buni malo - luk i strela. Možda neki ovde i žele da pretvore ovu zemlju u rezervat Indijanaca, ali ovo nije u redu.
    Takođe je predložena taksa na trofejno oružje. Zamislite nekoga ko se u ovom prošlom ratu ili ovom oslobodilačkom 1941. godine borio protiv neprijatelja, oteo pušku, i sada na to treba da plaća taksu zato što se borio za ovu državu. Bez obzira kolika je ona, to govori o odnosu prema tim ljudima ili prema njihovim naslednicima, a ono predstavlja uspomenu na njih ili na borbu protiv neprijatelja.
    Podsetio bih na to kolike su takse koje u ovom trenutku građani Srbije plaćaju. Građani i preduzeća Srbije do sada najoštrije opterećeni porezima i doprinosima na jedan dinar plate daju 1,3 dinara dažbina. Osim redovnih poreza u poslednjih godinu dana uvedeni su novi porezi i takse i to - porez na železnicu 3%, porez na vojsku 4%, porez na zemljotres 0,15%, beogradski porez 3%, sa redovnim porezima ukupno opterećenje građana iznosi na cene 25,15%.
    Tu su takođe takse za preregistraciju automobila. Minimum za "Juga" je 600 dinara, a za promenu tablica 200 dinara, za izlazak iz zemlje 100 dinara, na električno brojilo, za protivgradnu zaštitu, razne komunalne takse i zbog toga predlažem ovoj skupštini da ovaj zakon ne prihvati jer ne ide u korist građana Republike Srbije.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Radoslav Jović a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Jovanović.
    ...
    Srpski pokret obnove

    Radoslav Jović

    Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, "Spas naroda neka bude najviši zakon" jeste maksima javnog prava Rima nastala pre mnogo vekova.
    Da li je zakon o budžetu koji je predložen ovom parlamentu u duhu ove maksime? Može li taj najvažniji dokument obezbediti spas našem narodu, koji već odavno stenje pod teretom siromaštva i bede. Okrenimo se oko sebe, kolege poslanici, makar za trenutak zaboravimo činjenicu da su naša primanja dovoljna makar za pristojan život, i zapitajmo se ko su ti ljudi koji treba da napune državnu kasu zvanu budžet?
    I, šta ćemo videti?
    Videćemo hiljade preduzeća koja su u stečaju ili pred stečajem. Videćemo stotine hiljada nezaposlenih radnika, banke koje odavno nisu banke, opljačkane štediše, mlade ljude koje završavaju škole i fakultete i preživljavaju baveći se švercom, sve tražeći način kako da pobegnu iz Srbije, u nadi da će naći neku obećanu zemlju koja se, na žalost, ne zove Srbija.
    Videćemo često starce i starice kako po kontejnerima traže koru hleba, zemljoradnike koji nemaju čime da pooru svoje njive, niti kome da prodaju svoje proizvode. Videćemo prazne trgovine, opustele kafane i hotele, zapuštena odmarališta, prazne rafove apoteka, bolesne ljude koji nemaju čime da kupe lek, videćemo zamišljene lekare praznih džepova, učitelje i profesore koji su zaboravili kada su mogli zadnji put da kupe sebi makar jednu knjigu.
    Videćemo decu koja retko osete ukus čokolade. Videćemo pruge zarasle u korov, majke kako zajedno sa decom sede na trotoarima proseći dinar za hleb i mleko. Noću ćemo videti mnoge neosvetljene prozore zbog neplaćenih računa za struju. Videćemo ozbiljna, zamišljena lica svojih komšija, prijatelja i rođaka.
    Ko su ti ljudi koje ćemo videti? To su naši sugrađani, građani ove zemlje, koji na žalost čine većinu u njoj. Iz njihovih džepova novim poreskim zakonima, uvažene kolege, mi hoćemo da napunimo državnu kasu. Iz njihovih džepova ćemo uzeti i za naše plate i plate armije funkcionera u ovoj zemlji.
    Ima li to smisla i koga mi to ovde predstavljamo?
    Ti ljudi, taj napaćeni narod, zemlji Srbiji treba da da pun smisao reči otadžbina. Teritorija plus zadovoljan, bogat, srećan, slobodan, obrazovan, vaspitan i produhovljen čovek čine supstrat pojma otadžbina. Imamo li mi sve to?
    Ako nemamo - zašto nemamo? Zar nisu to pitanja na koja mi danas i ovde treba da odgovorimo iskreno kao ljudi, gledajući jedni druge u oči i za trenutak makar zaboravljajući da pripadamo različitim partijama, ideologijama, strankama.
    Isti taj narod, isti ti ljudi koji žive tako kako žive, ili bolje reći preživljavaju, sutra već možda treba da brane svoju otadžbinu od terorista i agresije svake vrste. Razmislimo malo i o tome.
    A na drugoj strani šta vidimo? Mali broj ljudi kupuje vile, skupe automobile, pravi blještave prijeme, okom kamere stvara lažnu viziju raskoši i sjaja, obećane budućnosti u koju običan čovek može da kroči samo zahvaljujući nebrojenim igrama na sreću u stilu "Bingo", "Loto" i td.
    Na kraju, šta da kažem mojim Kraljevčanima, kojima je predlagač zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet u 1999. godini smanjio stopu vraćenih sredstava za oko 5%? Iz čega će finansirati školstvo, zdravstvo, kulturu, sport, ako se ima u vidu da je u toku prošle godine stanje u privredi opštine Kraljevo drastično pogoršano.
    Firme koje su činile okosnicu razvoja Kraljeva, kao što su "Jasen", Fabrika vagona "Magnohrom" su ili pred stečajem ili jedva sastavljaju kraj s krajem. Više od polovine radnika ne prima ništa ili prima po nekoliko stotina dinara.
    Ugostiteljstvo, turizam, trgovina su na kolenima. Zašto visoki državni fukcioneri izbegavaju da posete moj grad i suoče se sa ovom gorkom istinom. U svakom slučaju svima nama se dobro ne piše, pa kao poslanik SPO-a i kao čovek znam da je pred nama vrlo teška godina i da ćemo tek osetiti gorčinu mnogih poraza.
    Ako mudrom državnom politikom, zašta se SPO oduvek zalagao, Srbiju ubrzo ne vratimo u Evropu i svet, ako svoje interese ne uskladimo sa interesima međunarodne zajednice, sva dokumenta koja danas donosimo biće gotovo besmislena.
    U to ime bih makar zamolio neke stranke da prestanu neprimerenim reklamiranjem opština u kojima su na vlasti, jer to samo stvara gnev kod ljudi i izaziva nove nesrećne podele među nama i to sada kada nam je najteže.
    Takođe bih kao izraz dobre volje ovog parlamenta zamolio sve vas poslanike da ispravimo makar one zakone koje smo nedavno doneli, a koji nas samo bespotrebno udaljavaju od razvijenog sveta. Tu pre svega mislim na Zakon o univerzitetu i na Zakon o informisanju.
    Time ćemo učiniti razuman korak i pokazati ovom našem napaćenom narodu da činimo sve što možemo, a u skladu sa maksimom "Spas naroda neka bude najviši zakon".

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Ima reč narodni poslanik Zoran Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Bojan Kekić.