Gospodine predsedniče, poštovani članovi Vlade i kolege poslanici, danas je pred ovim skupom najznačajniji zakonski akt jedne države iz domena ekonomske politike, jedan zakonski akt koji je i ustavno pravo ove države da ovim budžetom iskaže sve svoje prihode i sve svoje rashode. Jasno, akt za čije će izvršenje, ukoliko ga Skupština danas usvoji, biti odgovorna Vlada Srbije, kao što je u ostalom i odgovorna za ukupnu politiku javne potrošnje.
Ne bih se složio sa kolegom Mikovićem da je ovo samo akt trošenja. Za mene su ravnopravne i prihodna i rashodna strana budžeta i nije ništa lakše obezbediti ovih 21,5 milijardi prihoda, čini mi se da je mnogo lakše sve to rasporediti i utrošiti, a da je tako pokazuju i želje budžetskih korisnika, a kojih znate da imamo evidentiranih preko 40, za sredstvima za 1999. godinu. To je preko 45 milijardi, bilo je takvih zahteva.
Želim da o budžetu više govorim zbog građana koji nas gledaju, a i zbog razloga da o budžetu, kao materiji koja nije dostupna i razumljiva širem sloju naših građana, treba reći da kad god se spomene reč budžet odmah se misli na trošenje, odmah se misli na administraciju, na trošenje narodnih para, a malo i javnost, odnosno od strane medija, od strane listova se trudi da se građanima ove zemlje približi šta je u suštini budžet i šta se iz njega finansira.
Treba reći da je to finansijski akt iz kojeg se finansira kompletno obrazovanje, osnovno, srednje i visoko, zdravstvo, socijalna zaštita, pravosuđe, kultura, sport, materijalni troškovi organa državne uprave. Posebno, kao podsticajni deo budžeta je i Agrarni budžet. Prema tome, to su osnovne stvari koje se finansiraju iz budžeta Srbije.
Jasno je, da se ne ponavljamo, da je strateško opredeljenje Vlade Srbije na osnovu politike javne potrošnje, koju je ova vlada ustanovila iz ciljeva da se obezbedi cenovna i valutna sposobnost i time omogući kakav takav privredni rast u narednoj godini, da je strateški cilj predlogom ovakvog budžeta bio da on ima niže učešće u društvenom proizvodu u odnosu na 1998. godinu.
Jasno, sa 53,7% u 1998. godini njegovo učešće u društvenom proizvodu za 1999. godinu je 49,5%. Osnovni princip je, ja se nadam da će Vlada na njemu istrajati, princip čvrstog budžetskog ograničenja, a da je to tako pokazuje i rast ovog budžeta u odnosu na budžet iz 1998. godine od 34,1%, iako su oba budžeta pravljena u različitim ekonomskim situacijama, a da ne govorimo da je različit kurs dinara bio u vremenu kada su pravljeni i sama ta činjenica pokazuje da je želja za jednom restriktivnošću bila prisutna u startu.
Što se tiče prihodne strane budžeta, mislim da su ispoštovani neki principi, a što reče jedan od kolega, možda politički ne moraju neke stranke prihvatiti ovaj budžet i možda to pred građanima izgleda lepo reći, sramota je da iz poreza na plate, da iz poreza na imovinu ali to su osnovni ekonomski principi i mnogi budžeti mnogih evropskih država počivaju na tome i jasno je da je i budžet Srbije jasno krenu od toga - da od ukupne sume oko 19 milijardi je upravo iz poreza na dohodak građana, poreza na imovinu i akciza i poreza na promet.
Jasno je da bi tu sada ekonomska teorija rekla da bi možda bilo lakše da se, umesto taksi o kojima govorimo, ide na princip progresivnog poreza, da se zahvati po onom principu - ko više ima od njega više i zahvatiti, ali mislim da smo sa ovim pratećim, odnosno zakonskim projektima koje smo usvojili na prošloj sednici Skupštine, odnosno čitavim paketom fisklanih, odnosno poreskih zakona iz fiskalne oblasti, obezbedili makar deo tog principa, a deo tog prindipa čini mi se da je primenjen i kod ovih taksi.
Činjenica je da takse ne uvećavaju društveni proizvod i da sa te ekonomske strane nisu popularne, ali činjenica da, kako reče jedan kolega, nema nigde na svetu da se radi ovako, ali nema nigde na svetu da je država danas pritisnuta ovako kako je pritisnuta, izblokirana sa svih strana i plus vuče posledice sedmogodišnje blokade.
Znači, jedan osnovni princip od prihodne strane budžeta je ispoštovan. Što se tiče rashodne strane budžeta, o njoj možemo govoriti svaki pojedinačno i bez obzira da li je neko vezan za ovaj ili onaj resor, za ovu ili onu oblast, jasno je da je na rashodnoj strani uvek borba da se dobije najviše, da se izmire sve one potrebe koje su planirane u narednoj godini, ali činjenica da zahtevi budžetskih korisnika nisu mogli biti usvojeni u onom obimu u kojem potrebe govore da treba. Ali je jasno da glavnina rashodnih stavki ide upravo u one oblasti - i ja ću samo dati primer, mi imamo 141.000 zaposlenih u javnim službama, a to su uglavnom osnovno, srednje i visoko obrazovanje, učenički i studentski standard, nauka i tehnologija, fizička kultura, sport i td., i to vuče 31,8% budžetskih sredstava, dodajući tu sredstva za socijalne programe, odnosno za socijalnu zaštitu od 15,3 - činjenica je da se vodilo računa o ovom delu rashodne strane i da - kako kaže naš narod - koliki guber imamo toliko se moramo i prostreti, inače ozeboše nam tabani.
Prema tome, u tom delu rashodne strane može se govoriti da je negde trebalo više ili manje, ali činjenica da i na Odboru za finansije sve su to bili zahtevi od 20, 50 ili 100 miliona da uzmemo tamo, a da damo ovamo, ali tu jedne opšte pravde nema.
Vidim da se ukazuje na ovu stavku budžetske rezerve, koja je otprilike 2% od iznosa budžeta, pa ako budžetima opština dajemo za pravo da tu tekuću budžetsku rezervu drže na nivou od 1%, a ovde predlagač ima prostora od 2%, a što reče gospodin ministar Milačić, ne bi li bilo normalno nekome ko pravi ovakav akt na godišnjem nivou ostaviti prostora od 5% da pogreši, da eventualno u toku godine shvati da je neku od pozicija rashodnih stavki potcenio ili da interveniše u nekom delu ili nastaloj situaciji koja nije mogla da se predvidi kod formiranja budžeta.
Sve u svemu, i na kraju, može se reći da osnovne karakteristike ovako sažetog budžeta su restriktivnost i čvrsto budžetsko ograničenje, finansiranje rashoda iz realnih izvora, blaže učešće u društvenom proizvodu nego u 1998. godini, budžetska ravnoteža, prioritetno finasiranje državnih organa, realizacija socijalnih programa, podsticaj i intervencije u privredi, posebno preko Agrarnog budžeta, sve u svemu jedan sasvim dobar akt koji nam daje osnovu u varijanti da ovu stranu ostvarimo u boljim uslovima u tekućoj godini i da je nam mogućnosti da namirimo sve ovo iz strane rashoda. Hvala.