Ja sam stvarno pre podne govori dugačko i sada ću pokušati najkraće da odgovorim oko ovoga što je rečeno, jer na neke stvari treba odgovoriti i ukoliko se ne odgovori biće shvaćeno da je to tako, a ipak stvari drugačije stoje.
Kao prvo, ono što moram da kažem, da mi je lično, kao čoveku koji je radio na ovim materijalima, zadovoljstvo zbog podrške koju smo dobili, na ovom predlogu.
U celini, generalno rečeno politika javne potrošnje koju je Vlada predložila je ovde pozitivno ocenjena i ne vidim da je ijedan od poslanika govorio o tome da se preteralo u planovima javne potrošnje Republike, u okviru osnovnih principa politike koja se predlaže. To je dosta značajna činjenica, koja obavezuje Vladu da sa punom odlučnošću sprovede ovu politiku, koja je bitna za ostvarivanje ciljeva ekonomske politike.
U okviru ovoga što je rečeno da li imamo siromašan budžet, mislim da defetistički prilazi ovoj situaciji ne vode napred, oni samo mogu da nas vuku nazad. Mi imamo realnu politiku kojom mislimo da politikom javne potrošnje i njenim smanjivanjem trebamo da damo posticaj privredi da delom sredstava koje će ostati na računu, a rekao sam da je to preko dve milijarde zbog smanjenja učešća, pokušava da na tržišnim principima poboljša svoju poziciju i doprinese razvoju društevnog proizvoda od 7%. Takođe, nismo za elaboraciju ovde - šta ako se ne ostvari stopa rasta društvenog proizvoda od 7%, nego da tražimo rešenje da stopa društvenog proizvoda bude veća od 7%.
Ovaj budžet ne treba podržavati iz patriotskih razloga, već ovaj budžet treba podržati zbog toga što se njime konstituiše politika kojom se rešavaju problemi i obaveze države u vitalnim oblastima njenog funkcionisanja.
Pre svega to su programi u oblastima ovih društvenih delatnosti, kojima se stvaraju uslovi za rad i razvoj, jer je budžet praktično usmeren na tu stranu. socijalni programi Republike, na koji se stavljaju primedbe da se ne zna da postoji, da treba Skupština da ga donese i tako dalje, moram da obavestim poslanike koji to ne znaju, socijalni program Republike utvrđen je na bazi zakona koji su utvrdili obaveze Republike posebnim socijalnim funkcijama. U pogledu penzionog fonda to je Zakon osnovnog penzionog osiguranja i on je definisao zadatak Republike u delu koji se zove obavezna isplata penzija i obaveza da se obezbede pare. U pogledu nezaposlenih ima odgovarajući zakon, u pogledu dečje zaštite takođe postoji zakon.
Vlada ima zadatak da sačini program i kako da realizuje obaveze iz tog zakona i to je akt Vlade koji će biti donet, tako da ta primedba, da ne znamo zbog čega treba da obezbedimo pare za poseban socijalni program Republike ne stoji, jer je ona upravo na ovoj skupštini utvrđena kao zakonska obaveza i to nisu fakultativne obaveze i neki problemi koje Vlada izmišlja da bi bila popularna i iskazala svoju brigu za socijalni program.
Oko politike zahvatanja, jer i to moramo da iskomentarišemo, nije popularno da se uzimaju ove takse, dažbine i naknade da bi se servisirale obaveze države Srbije. Ja moram to da kažem. Mi imamo i imali smo dugačije rešenje, pogotovu da se ovo ne bi koristilo kao politički marketing.
Potrošnja opština, koja je bilansom predviđena i oko čijeg učešća ima najviše amandmana, jer svako traži veće učešće, a ukoliko Republika ne bi ustupala porez na promet opštinama, ona bi imala jedno 5 milijardi sredstava više na svom računu da servisira socijalne programe i da nema taksi o kojima je ovde reč kao o velikom problemu. A, da lokalna samouprava razmišlja o tome kako će napuniti svoje prihode i servisirati svoje obaveze koje ona ima u svojoj oblasti. Ne verujem da bi takav predlog ovde prošao, jer je upravo ovde dosta veliko zalaganje svih poslanika da se poveća učešće opština u porezu na promet, kao izvor finasiranja opština. Republika mora da potegne ova dopunska sredstva, jer jednostavno poreski instrumentarij i mehanizam u ovom trenutku ne dozvoljava da se to ršava na teret svih građana Srbije, a to je putem poreza na promet. A postoji jedostavno rešenje, da se poveća opšta stopa poreza na promet i da se ubere dopunskih 5 milijardi dinara iz tih izvora. Time bi upravo platili, zna se kada se razreže opšta stopa za sve, najsiromašnije kategorije stanovništva, jer je roba koju ona troše najmasovnija.
To je uglavnom prehrana i ostale stvari i po tom osnovu ispada da bi oni finasirali socijalni program Republike Srbije. Tačno je da imamo stari vozni park, ali je tačna i činjenica da je samo u jednoj godini u Republiku Srbiju ušlo preko 100.000 novih automobila, mislim starih - novih, da tako kažem, i da su značajna sredstva za to obezbeđena, a mi smo kroz amandamne prihvatili da taj deo obaveza po osnovu takse bude umanjen do 30%, srazmerno godinama starosti automobila u onoj skali od 6 godina koje se priznaju kao poreska olakšica.
To je iznuđena politika koja se vezuje za manifestaciona dobra, koja predstavljaju podlogu za tu socijalnu pravdu u teretu koji se propisuje. Ista je činjenica kod mobilnog telefona, a ja se oko toga ne bih zamarao.
Još jedna stvar oko položaja Vojovodine i, da kažem, generalno političke ocene, kome su to uzete pare?
Prvo, moram da kažem da je netačna činjenica da razvijene zemlje u svetu nemaju takozvanu politiku regionalnog razvoja. Zemlje koje ulaze u evropsku integraciju imaju formiranu i politku regionalnog razvoja i fondovska sredstva koja je podstiču.
U momentu ulaska Grčke u Evropsku uniju, odnos između nje i Holandije bio je 1 : 8. Niz mera je sproveden, taj socijalni program i potrebna politika ravnomernog regionalnog razvoja i time se neguje i razvija jedinstvo tržišta.
Republika Srbija ima svoj prostorni plan, ima interes da integriše i ekonomski poveže, ravnomerno razvije ceo privredni prostor. U tom delu značajan instrument takve politike jeste Fond za regionalni razvoj, kome budžet Republike Srbije obezbeđuje određena sredstva i koja treba da budu u funkciji podsticaja proizvodnje, koja treba da se elocira i da teži da ide ka područjima koja su manje razvijena, kako bi osposobljavali ravnomerno područje Republike i ekonomske potencijale i kao buduće poreske obveznike da bi budžet bio bogatiji, a time i socijalni programi koje će Republika realizovati.
Na kraju, ne bih više dužio, ali samo dve činjenice.
Oko toga, ko je koliko para dobio u odnosu na neko procentualno učešće. Verujte, najlakša situacija za mene kao nekoga ko je radio na tim predlozima je bila da preslikam sliku budžeta iz prošle godine i da po proporcionalnoj stopi rasta svako dobije veći razvoj za toliko koliko je predviđeno. Međutim, politika budžeta Vlade se vodi prema prioritetima potrošnje i okolnostima koje su argumentacija tih prioriteta i koje stvaraju.
Bitno je ovo da mi u oblastima nismo ostali bez povećanja, o kojima je ovde bilo reči, a to što nisu dobili povećanja koje je bilo prosečno povećanje budžeta Republike, to je rezultat politike koju je Vlada utvrdila. Ja ne bih polemisao da li je malo ili dosta para za kulturu, znam da je politika za obrazovanje i nauku u zbiru sa opštinskim sredstvima, a apsolutni prioritet javne potrošnje. To sam vam rekao u okviru uvodnog izlaganja. Oni imaju procentualno najveći rast u odnosu na ova budžetska sredstva.
Kultura ima rast od 20%, ali mi planiramo da u sledećoj godini inflacija bude na nivou 6,6 do 7% i to može da obezbedi realan rast sredstava. Koja pozicija u kulturi će se trošiti, to je program koji će Ministarstvo utvrditi i izaći pred Vladu, tako da deo ovih pitanja, kako da se obezbedi ova ili ona institucija ili ova ili ona kulturna manifestacija, jeste prioritet koji će se utvrditi u Ministarstvu i biti na samoj Vladi.
Druga stvar jeste pozicija tekuće budžetske rezerve. Molim vas, mislimo da pošto je budžet ipak plan, godišnji plan, da taj plan u ovom trenutku, da bude rezervisan za nepredviđene rashode u visini od 2-3% budžeta, jeste minimalni uslov, a zadaci koje Vlada ima je da ove nepredviđene rashode i potrebu da pojača deo neke pozicije za koje vreme pokaže da je potcenjeno, a to jeste instrument koji Vlada treba da ima da bi izvršila svoju obavezu.
Evo, ja bih najkraće toliko, da više ne bih dužio.