Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da vam se obratim na početku zasedanja Narodne skupštine, u trenutku kada je sa velikim uspehom završena prva faza obnove zemlje i kada pripremamo osnovne dokumente o ciljevima i zadacima ekonomske i razvojne politike za iduću, 2000. godinu.
Tri su suštinska pravca delovanja Vlade Republike Srbije u narednom periodu. Prvo, brz i efikasan nastavak obnove zemlje, drugo, odlučno sprovođenje reformi i treće, dinamiziranje privrednog i društvenog razvoja u cilju porasta standarda i boljeg života svih građana.
Vlada narodnog jedinstva će u ostvarivanje ovih zadataka uložiti sav trud, znanje, iskustvo, svesna da je reč o realizaciji ciljeva ključnih za razvoj našeg društva i da je za svoj rad uvek imala podršku Narodne skupštine i ogromne većine naših građana. Zato postavljene zadatke shvatamo i kao kontinuitet politike koju smo vodili od početka mandata, a čiji cilj je uvek bio izgradnja što jače materijalne baze društva na tržišnim osnovama, kao pretpostavke ostvarivanja većeg životnog i društvenog standarda i ciljeva humanog i pravednog društva.
Dosadašnji rezultati rada Vlade su evidentni. Radili smo u najtežim uslovima i pod pritiscima, koje savremena istorija ne poznaje. Jedne godine pojedini svetski moćnici su hteli da blokiraju naš razvoj, u nekoj drugoj da nas u ekonomsko-socijalnom pogledu potpuno iscrpe, u trećoj da nas fizički unište, a bilo je i perioda kao što je ova godina, kada su hteli sve to zajedno.
Ipak, mi nismo posustali ni u jednom trenutku, borili smo se i pronalazili rešenja, u najvećoj meri se oslanjali na sopstvene snage i uvek smo išli napred.
Od početka 1994. godine sve do napada NATO alijanse ove godine ostvarivali smo iz godine u godinu visoku stopu privrednog rasta. Povećavana je proizvodnja u industriji, poljoprivredi i svim delatnostima, u kojima se stvaraju nove vrednosti i društveni proizvod. Proizvodni kapaciteti su se sve više koristili, otvarana su nova preduzeća, mnogi mladi ljudi su zaposleni, standard je rastao. Agresor je prekinuo taj uspon, ali samo za kratko.
U drugoj polovini godine proizvodnja ponovo raste i to po dvocifrenim mesečnim stopama. Svih ovih godina održavali smo ekonomsku i socijalnu stabilnost u zemlji. Ni jednom nismo imali značajniju inflaciju i nije bilo godine, a da nismo iz realnih izvora obezbedili sredstva za isplatu penzija, dečjih dodataka i drugih socijalnih davanja, plate zaposlenima u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, nauci i državnoj upravi. To su godine kada su sve naše društvene delatnosti, javne službe i svi državni organi pokazali svoj kvalitet i vitalnost.
Istovremeno smo učinili sve da u materijalnom i svakom drugom pogledu pomognemo stotine hiljada izbeglih Srba, koji su bez ikakvog razloga prognani iz svojih domova, uz svestranu pomoć onih, koji sebe proglašavaju šampionima demokratije i ljudskih prava.
Agresori su verovali da će odmah posle rata nastati inflacioni i svaki drugi haos, što bi se i desilo mnogim zemljama u takvoj situaciji. Međutim, mi smo takve pretnje i pritiske odlučno odbili, stabilizovali smo cene i kurs i obezbedili uredno snabdevanje tržišta.
Najzad, bez obzira na sva spoljna ograničenja, mi smo uporno u kontinuitetu izgrađivali sistem moderne tržišno-socijalne privrede, donosili ključne sistemske zakone i započeli reforme u svim oblastima života. Kada je SRJ formirana, u proleće 1992. godine, imali smo samo Ustav, kao najviši pravni akt zemlje, a danas imamo skoro do kraja operacionalizovan privredni i pravni sistem, izgrađene institucije tržišne privrede i pravne države.
To su čvrsti temelji koji su uz ogormno jedinstvo i podršku celog naroda omogućili da i u ovoj, po svemu najtežoj godini, izađemo kao pobednici, pobednici u ratu, pobednici u obnovi i jedinstveni u opredeljenjima i jasnom vizijom budućeg razvoja.
Poštovani narodni poslanici, naš najvažniji zadatak sada je sprovođenje druge faze obnove. Ona mora da se sprovodi brzo, efikasno i kvalitetno, upravo onako kako je rađeno i u prvoj fazi. Obnova zemlje je pokazala sve kvalitete kojima Srbija raspolaže i na koje može biti ponosna, jedinstvo naroda, veliko požrtvovanje svih učesnika, brzina efikasnosti u izgradnji, veliko znanje i umeće graditelja, vizionarstvo sa stanovišta sagledavanja širih efekata obnove, jer ovde se ne radi samo o obnovi onoga što je porušeno, već istovremeno o prestruktuiranju i modernizaciji naše industrije, o izgradnji savremenih komunikacija za novi vek i za efikasno uključivanje u svet, o boljem standardu onih koji su se uselili u nove kuće, stanove, nove školske učinonice, bolničke zgrade.
Direkcija za obnovu zemlje, koja je, da podsetim, odlukom predsednika Slobodana Miloševića, formirana samo nekoliko dana posle početka agresije, je zajedno sa Vladom Srbije pripremila sve projekte i ugovorila poslove za drugu fazu obnove. Za finansiranje obnove do sada je iz realnih izvora obezbeđeno preko milijardu dinara, a ukupna vrednost radova, zajedno sa drugom fazom, prelazi dve i po milijarde dinara. U drugoj fazi obnove naglasak je na daljoj modernizaciji infrastrukture, osposobljavanju ključnih proizvodnih sistema za efikasno privređivanje i daljoj izgradnji tržišnih institucija.
Dakle, obnova zemlje, u svom najširem značenju, predstavlja reformski koncept razvoja našeg društva. Za nas reforme nikada nisu predstavljale apstraktne kategorije nekakvog idealistički zamišljenog društva, već sasvim realne ekonomske i društvene procese i promene koje otvaraju perspektive bržeg razvoja i boljeg života. Zato ćemo na nastavku sprovođenja reformi raditi sasvim konkretno i praktično, ali uvek imajući u vidu njihovu osnovnu suštinu i svrhu.
Kao prvo, nastavljamo sa ubrzanjem svojinske transformacije. U tom cilju, razmatramo i mogućnosti zakonskih promena, u čemu imamo podršku svih stranaka u Vladi narodnog jedinstva. U daljim aktivnostima u svojinskoj transformaciji preduzeća sa posebnim programom Vlade i javnih preduzeća posebno će se insistirati na zaštiti prirodnih resursa i privlačenju inostranog kapitala. Takođe, inostranim partnerima nudimo veoma povoljne mogućnosti za ulaganje kapitala u našu privredu, na osnovu Zakona o koncesijama. Mogu odmah da kažem da interesovanja za ovu vrstu ulaganja i saradnje ima i to dosta. Postoji veliki broj zemalja, izvan NATO saveza, koje veoma poštuju našu zemlju i priznaju našu borbu za slobodu i nezavisnost i koje istovremeno imaju sasvim konkretne interese, da na osnovu zajedničkih ulaganja i drugih, viših oblika ekonomske saradnje, budu mnogo više prisutni u Srbiji i Jugoslaviji. Naravno, mi se moramo ubrzano pripremati i to upravo putem reformskih promena, za intenzivnije uključivanje u međunarodne ekonomske, finansijske i tehnološke tokove. To podrazumeva više stvari. S jedne strane, reformama u javnoj potrošnji, racionalizacijom državne uprave i povećanjem finansijske discipline, stvaramo modernu i efikasnu državu i društvenu nadgradnju, koja je u skladu sa ekonomskom snagom privrede i čiji je zadatak da profesionalno i uz što manji broj pravila ponašanja olakša privredi da uspešno proizvodi i privređuje. Bez obzira na ograničene materijalne okvire, mi smo spremni da odlučnije krenemo u reforme penzionog i zdravstvenog sistema, kao i u promene u drugim oblastima javne potrošnje, pogotovo što sa stručnog aspekta imamo pripremljena rešenja.
Drugo, orjentisani smo na brže reforme u oblasti bankarskog sistema, razvoja finansijskih tržišta i dalje liberalizacije spoljno-trgovinskog sistema. Mi jednostavno nemamo pravo da ne budemo brzi i efikasni u vezi onih promena, koje ipak u najvećoj meri zavise od nas samih. Zato ćemo prestruktuiranje bankarskog sistema sprovoditi istovremeno sa svojinskim i tržišnim prestruktuiranjem preduzeća, autonomno tržišno prestruktuiranje banaka, uz striktnu primenu odgovarajućih zakonskih normi, u ovoj oblasti kombinovaće se sa neposrednim prestruktuiranjem velikih banaka.
Treće, zajedno sa Saveznom vladom pripremili smo zakone o porezu na dodatnu vrednost i o investicionim fondovima, kao i zakone kojima se regulišu dužničko-poverilački odnosi i procedura stečaja i bankrotstva preduzeća i banaka. Te zakone ćemo doneti sa daljnom liberalizacijom spoljno-trgovinskog režima, jer sve su to važni preduslovi da se privreda lakše i brže prilagođava svetskim kriterijumima i privređivanju.
Četvro, stvarni test reformskog opredeljenja je odnos prema finansijskoj disciplini i to svih, od države do banaka i preduzeća. Država ima u vezi sa tim posebne obaveze, kada je reč o smanjivanju sive ekonomije, borbi protiv monopolskih ponašanja i svih oblika privrednog kriminala. Za tu borbu imamo punu podršku našeg rukovodstva i svih građana. Zato ćemo u sprovođenju pravne države i legalizacije ekonomskih tokova biti maksimalno odlučni.
Poštovani narodni poslanici, uspeh u obnovi i uspeh u sprovođenju reformi su glavni garant za brz i uspešan privredni rast i razvoj zemlje. Brzi privredni rast u idućoj i narednim godinama je imperativ. Sa niskim stopama rasta i malim društvenim proizvodom po stanovniku nije moguće ostvariti ciljeve bogatog, humanog i pravednog društva. Zato naša razvojna putanja mora biti uzlazna, uz visoke, po mogućnosti, dvocifrene godišnje stope rasta. To mora biti osnovni okvir razmišljanja prilikom određivanja ciljeva ekonomske politike za iduću 2000. godinu, ali kao osnovno strateško opredeljenje. Naša perspektiva je u izgradnji ofanzivne, izvozno orjentisane strategije, sa osloncem na vrednosti koje Srbija već ima, kao i one koje može brzo da stvori i za koje će pored domaćeg biti zainteresovan i inostrani kapital.
Reč je o takvom ekonomskom, tehnološkom i finansijskom povezivanju sa svetom, koji ima snažan povratni uticaj na ubrzani društveno-ekonomski razvoj naše zemlje. Zato je najvažnije da se na tržišnim osnovama i sa efikasnom strukturom i razvojnom politikom stalno povećava međunarodna konkurentnost naših proizvoda i usluga. To je mogućno samo povećanjem efikasnosti privređivanja, racionalnom upotrebom ljudskih, materijalnih resursa i javnom potrošnjom, prilagođenom potrebama ubrzanog razvoja.
Posebno je neophodna značajna izmena privredne strukture u pravcu u kojem se mnogo više favorizuje finalna i visoko-rentabilna proizvodnja, upotrebljavaju nove tehnologije, razvijaju moderne i uslužne delatnosti i mnogo više koristi povoljan geografski položaj Srbije i Jugoslavije. Imamo u vidu i velike infrastrukturne projekte, čijoj realizaciji kroz programe obnove već pristupamo. Pri tome, ne odričemo se stvorenih i priznatih prednosti koje imamo u proizvodnji energija i sirovina, agraru, koji ima velike mogućnosti, daćemo značaj koji zaslužuje.
Najvažnije je da prilikom prestruktuiranja mnogo više poštujemo kriterijume svetskog tržišta, i da svoju šansu tražimo svuda gde postoje mogućnosti razvoja malih i srednjih preduzeća i otvaranje novih produktivnih radnih mesta, gde se ostvaruju dobre zarade i dobit.
U ovaj proces smo takođe ušli uspešnom realizacijom ekonomsko socijalnog programa, zapošljavanjem radnika srušenih i oštećenih preduzeća, otvaranjem novih radnih mesta, pre svega u malim i srednjim preduzećima, i, sa druge strane, osposobljavanjem postojećih preduzeća da proces proizvodnje nastave bez viškova zaposlenih. To je jedan od najvažnijih koraka da se na socijalno prihvatljiv način vrši neophodno tržišno prestruktuiranje privrede.
Vizija budućeg razvoja i njegove sektorske i prostorne komponente zasnovane su na naučnim i na Vladi verifikovanim razvojnim dokumentima, kao što su prostorni plan Republike za period do 2010. godine, strategija razvoja Srbije do 2010. godine sa vizijom do 2020. godine, strategija dugoročnog razvoja poljoprivrede, sela, prehrambene industrije, šumarstva i vodoprivrede, strategija i politika razvoja saobraćaja do 2010. godine, strategija razvoja turizma u Republici Srbiji.
Poštovani narodni poslanici, pred nama je veliki zadatak obnove društva posle teške decenije, u kojoj je ono razarano, ekonomski i kulturno, i čak fizički. Mi tu obnovu želimo da ostvarimo, gradeći društvo u skladu sa savremenim razvojem naše epohe. Zato i smatramo da obnova i reforme treba da idu kao jedan proces.
Radi se o ozbiljnom i velikom poslu i zato predlažem da se na nivou savezne države organizuje institut za obnovu i reformu našeg društva. Jugoslovenska levica je, kao što je čitavoj javnosti poznato, pre nekoliko meseci ponudila Saveznoj vladi predlog projekta materijalne i duhovne obnove jugoslovenskog društva. To bi mogao da bude podsticaj drugim partijama i drugim političkim i stvaralačkim subjektima da na sličan način doprinesu u izradu celokupnih koncepata materijalne i duhovne obnove društva.
U tom cilju, pozivam narodne poslanike, sve političke stranke, naučne i stručne institucije, ostale institucije i organizacije i sve građane, da se aktivno uključe u ovaj najvažniji,mogu slobodno da kažem, sudbonosni društveni projekat, koji svima nama, a pre svega mladoj generaciji, treba da pruži jasan odgovor na naše materijalne i duhovne mogućnosti, i da osigura perspektive društvenog razvoja.
Poštovani predsedniče i uvaženi narodni poslanici, Vlada Republike Srbije, svi resorni ministri, odnosno ministarstva i organizacije, uložili su maksimalne napore za što doslednije sprovođenje programa i mera ekonomske politike, za koje smo dobili podršku Narodne skupštine.
Da bismo nastavili da radimo još efikasnije, potrebne su odgovarajuće organizacione promene, u pogledu ministarstava, a radi operativnijeg delovanja Vlade na izvršavanju zadataka, koji pred njom stoje, potrebne su i odgovarajuće promene u sastavu Vlade.
U tom cilju, opredelili smo se da razdvojimo dosadašnje Ministarstvo prosvete na dva ministarstva, na Ministarstvo za prosvetu i Ministarstvo za više i visoko obrazovanje. Podršku ovoj promeni dali ste izglasavanjem izmene i dopune Zakona o ministarstvima.
Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu izneto, predlažem da se dosadašnjih dužnosti u Vladi Republike Srbije razreše:
Života Ćosić, ministar rudarstva i energetike, Jovo Todorović, ministar prosvete, Slobodan Tomović, ministar bez portfelja i Bogoljub Karić, ministar bez portfelja.
Istovremeno, predlažem da se u Vladu Republike Srbije izaberu:
Dragan Todorović, za potpredsednika Vlade Srbije, rođen 1953. godine, diplomirani inženjer organizacije rada, narodni poslanik Narodne skupštine Republike Srbije;
Slobodan Tomović, za ministra rudarstva i energetike, rođen 1946. godine, magistar tehničkih nauka, narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dosadašnji ministar bez portfelja;
Ratko Marčetić, za ministra saobraćaja i veza, rođen 1942. godine, inženjer organizacionih nauka, narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, iz Ćuprije;
Jovo Todorović, za ministra prosvete, rođen 1937. godine, diplomirani mašinski inženjer, doktor nauka, profesor Univerziteta u Beogradu, dosadašnji ministar prosvete;
Akademik prof. Jevrem Janjić, za ministra za više i visoko obrazovanje, rođen 1939. godine, redovni profesor Prirodno-matematičnog fakulteta u Novom Sadu.
Za ministre bez portfelja u Vladi Republike Srbije, predlažem da se izaberu, čitam po abecednom redu:
Božidar Vučurović, rođen 1951. godine, ekonomista, narodni poslanik Narodne skupštine Republike Srbije i poslanik Veća republika Savezne skupštine, iz Beograda;
Jovan Damnjanović, rođen 1947. godine, završio Višu ugostiteljsku školu iz Zemuna;
Života Ćosić, rođen 1942. godine, diplomirani mašinski inženjer, dosadašnji ministar rudarstva i energetike.
Poštovani narodni poslanici, uveren sam da će, imajući u vidu dosadašnje rezultate, predloženi kandidati doprineti još efikasnijem radu Vlade i zbog toga vas pozivam da predložena rešenja prihvatite, a budućim članovima Vlade želim mnogo uspeha u radu. Hvala lepo. (Aplauz.)