Ima reč narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslednjih minuta naslušao sam se priče o poštenju. Ko o čemu, Šešelj o poštenju. Zato kao predlog dopune dnevnog reda, naš predlog, Koalicije "Vojvodina" - Predlog zakona o ispitivanju porekla imovine nije ni prošao, niti je po poslovničkoj proceduri bio stavljen kao predlog dopune dnevnog reda, što je bilo obavezno.
Samo letimičnim pregledom ovog predloga zakona o izboru poslanika u Veće republika lako se da izvući zaključak o stvarnim namerama predlagača zakona. Namera predlagača zakona je obezbeđivanje radnog mesta predsednika SRJ, Slobodana Miloševića, kroz ovaj zakon, pomoću koga treba da izaberete podobnu delegaciju od 20 poslanika u Veće republika. Strah od eventualnog poraza na izborima za Veće građana nagnao vas je da ovakvim zakonom obezbedite makar paralizu u Veću republika Savezne skupštine. To je fortifikacijsko obezbeđivanje nedodirljivosti vlasti i vašeg vrhovnog komandanta.
Po ovom predlogu zakona ovlašćuje se predsednik Narodne skupštine Republike Srbije da utvrđuje broj poslanika koji se biraju iz reda poslaničkih grupa za poslanike Veća republika. Pa, to nema ni u bambus republikama. Po toj logici predsednik Narodne skupštine mogao je komotno da izabere svih 20 poslanika i da nas pismeno obavesti o tome. Time bi nas poštedeo puta i dangube.
Ovu odredbu moramo uramiti i okačiti na zid ovog parlamenta kao najveće demokratsko dostignuće u istoriji parlamentarizma. Verujem da je ovo plod nedavne posete i specijalizacije predsednika Narodne skupštine Iraka. Nama iz Koalicije "Vojvodina" su ovi današnji komunisti tragikomični. Od Marksa i Lenjina dogurali su do Gadafija i Huseina.
Nedavno, kad je ministar spoljnih poslova gostovao u nekim afričkim državama, ne znam im ni ime, ja sedam dana nisam mogao da spavam. Poplašio sam se da će ga pojesti.
(DRAGAN TODOROVIĆ iz klupe: Tebe ne bi pojeli. Takvu spodobu, zaista, ne bi pojeli.)
Ali, zato, gospodine Todoroviću, Vas bi. Kod Vas ima šta da pojedu. Kod mene nema.
Po ovom predlogu zakona izbor poslanika u Veće republika zavisi od tri stvari. Prva je dobra volja predsednika Narodne skupštine. Druga stvar je broj poslanika u Narodnoj skupštini. Mi smo iz Koalicije "Vojvodina" predložili da broj poslanika zavisi od broja glasova koji su političke stranke dobile na poslednjim izborima za Narodnu skupštinu. Ovako kako je predloženo, nekakva kvota koju bi mogao da odredi predsednik Skupštine, zavisila bi od broja poslanika, a taj broj je proizvod nepravednog izbornog sistema.
Nama iz Koalicije "Vojvodina" za jednog poslanika je trebalo 30.00 glasova, a nekome je bilo dovoljno i 3.000. Nije samo u pitanju broj glasova, gospodine Šešelj. Na 113.000 glasova mi smo dobili četiri poslanika, a vi ste na Kosovu dobili 30. Kosovo ste izgubili, a poslanike sa Kosova zadržali. Njih tridesetak nemaju glasova koliko nas troje. Sada ćete na račun Kosova koje ste izgubili i poslanika koje ste zadržali da progurate dva - tri poslanika u Veće republika da bi se što bolje zaštitila vlast onoga ko je najkrivlji za gubitak Kosova.
To pokazuje i dokazuje da vas teritorija i narod ne interesuju. Osim vlasti, ništa vas drugo ne interesuje. Teritorije na kojima je on izgubio vlast vi ste otpisivali.
U ovom zakonu stoji odredba da na dan izbora poslanička grupa čiji poslanici budu odsutni sa sednice gube pravo na izbor. Ako je ova odredba ustavna, onda sam ja patrijarh. U Ustavu i Poslovniku piše da se odluke i zakoni u Narodnoj skupštini donose kad za akte glasa više od polovine prisutnih narodnih poslanika, pod uslovom da postoji kvorum. Ustavom je definisano i koje se odluke donose dvotrećinskom većinom. Vi ste ovim predlogom zakona propisali da se izbori ne mogu izvršiti u poslaničkoj grupi čija većina narodnih poslanika nije na sednici, i pored činjenice da u Narodnoj skupštini postoji kvorum. Uveli ste kvorum poslaničkih grupa u zakon, možda smo dobili dvodomni parlament sa novim većem - većem poslaničkih grupa. Predlog zakona je potpisao niko drugi nego Ratko Marković, koji će biti poznat kao čuveni ustavotvorac i poznavalac Ustava koji je napravio sve što mu se naručivalo.
Za nas iz Koalicije "Vojvodina" ovaj predlog je još jedno gaženje Ustava od strane onih koji su ga sami napisali, da bi se obezbedila neograničena vlast jednog čoveka nad svima. Ovo je jasan znak da će se ta vlast braniti svim neustavnim sredstvima. Hvala.

Ima reč potpredsednik Vlade Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista mislim da Marijan Rističević može biti patrijarh, ali patrijarh ove nazarenske verske sekte kojoj pripada Dragan Veselinov. Dragan Veselinov je nazaren, subotar. To valjda svi znate. On se javno deklarisao kao takav. E, u njegovoj crkvi Marijan Rističević može biti patrijarh. Kakva crkva, takav patrijarh.
Mi koji vodimo politiku protiv verskih sekti, znajući kako su one čudovišne, asocijalne, kako razaraju društveno tkivo, ne možemo da se saglasimo ni sa njihovim rasizmom. Marijan Rističević ovde govori da su azijski i afrički narodi ljudožderi. Gospodine Rističeviću, poslednji slučaj zabeleženog ljudožderstva desio se u Sjedinjenim Američkim Državama. Amerika i njeni saveznici iz NATO pakta su ljudožderske zemlje. Mi smo ponosni na prijateljstvo sa afričkim, azijskim i arapskim zemljama. Ponosni smo na prijateljstvo sa Sadamom Huseinom, Moamerom Gadafijem, Asadom i drugim prijateljima iz arapskih zemalja.
Ko nam je iskreni prijatelj, pokazalo se u ovoj nevolji. Vi, malo, malo, pa trčite srpskim neprijateljima. Hoćete naše prijatelje da optužite da su ljudožderi, a nema većih ljudoždera od vaših saveznika iz NATO pakta, i u bukvalnom smislu, jer je Amerika toliko izopačena da se tamo zaista jedu ljudi i deca i priređuju mnogo gore stvari kroz one njihove satanističke sekte. Jednoj od takvih sekti pripada i Dragan Veselinov. Nas optužujete za prijateljstvo sa narodima koji su ponosni i dostojanstveni, koji su bili kolonizovani i mučeni i koji se mukotrpno oslobađaju i svojom hrabrošću dokazuju da zaslužuju nezavisnost i suverenitet.
Što se tiče izbora za Veće republika, vi govorite o broju glasova na izborima. Taj broj glasova je kroz izborni sistem, odnosno kroz izborni zakon materijalizovan u sastavu ove skupštine. Kad bismo prihvatali vašu logiku da povodom izbora za Veće republika moramo da se držimo odnosa snaga u broju glasova, onda bismo se tog odnosa snaga morali držati i kod svakog izglasavanja konkretnih zakona u ovoj skupštini, pa se kaže: e, onaj je dobio toliko glasova, pa ima pravo na toliko bodova u glasanju, na primer.
Izbori su bili i završeni su po određenom zakonu. Primenjivan je izborni cenzus. Gotovo svaka civilizovana demokratska zemlja u svetu primenjuje taj izborni cenzus. Materijalizacija tih izbora je ovaj sastav Narodne skupštine. Ovaj odnos snaga je presudan za sve dalje odluke i odlučivanje.
Što se tiče sastava Veća republika, Veće treba da bude proporcionalno sazdano. Ne možemo nekoga na silu naterati da učestvuje u tim izborima. Ne možemo dozvoliti da proforme Srpski pokret obnove zadrži bojkot Narodne skupštine, a da nam poštom pošalje predlog svojih kandidata. Nećemo se tako igrati. Nećemo da glasamo za one koji nisu prisutni. Neka bude prisutna bar većina. Ako ih je 45, neka odrede bar 23 da dođu u Narodnu skupštinu i učestvuju u tom glasanju. Niko im neće osporavati njihova prava.
Što se tiče Kosova i Metohije, Kosovo i Metohija je privremeno okupirana teritorija. Svaka okupacija je privremeno faktičko stanje. Ova pogotovo, jer se rezolucijom Ujedinjenih nacija garantuje njen privremeni karakter. Ne mogu da kažem koliko će to dugo trajati, ali jednog dana sigurno mora da se završi. To što nam je deo teritorije privremeno okupiran, ne znači da ćemo suspendovati sva pravna akta koja su tamo donesena dok nije došlo do okupacije, niti da ćemo osporavati prava izabranih funkcionera sa te teritorije.
U Prvom svetskom ratu cela teritorija Srbije je bila okupirana. Gotovo svi poslanici su izašli iz Srbije. Ali, nikome nije palo na pamet da im osporava status narodnog poslanika ako su se našli na Krfu, u Bizerti, u Francuskoj, Solunu itd.
Mi naš pravni kontinuitet čuvamo i na taj način što priznajemo sve izbore koji su se voljom naroda obavili i na Kosovu i Metohiji. Mi moramo i dalje da se držimo našeg Ustava, naših zakona. Sprovodimo izbore na osnovu Ustava i zakona. Sledeći izbori se moraju održati i za tu teritoriju. Da li će neko izaći na te izbore ili neće, to je njegovo pravo. Ali, izbori se moraju sprovoditi na celoj teritoriji Srbije, po našem zakonu i po našem Ustavu, a ne: eh, sad je ta teritorija okupirana, tamo je strana uprava, pa ćemo mi sve poslanike izbaciti. Ma, nemojte! To je razlog više da čuvamo te poslanike, jer su i oni svedočanstvo našeg suvereniteta na toj teritoriji.

Ima reč Marijan Rističević - replika.

Gospodine predsedniče, Vi treba da čuvate autoritet ove skupštine. Ove upadice narodnih poslanika Srpske radikalne stranke prevazilaze svaku meru dobrog ukusa. Gospodin Tomislav mi je dobacio da sam majmun. Ako sam ja majmun, gospodine, šta ste onda Vi? Gospodin potpredsednik Vlade, što je tužno i žalosno, proziva poslanike po osnovu nacionalnosti, pa i veroispovesti. E, gospodine Šešelj, kad sam ja bio Srbin ti si bio komunista, kad sam ja slavio slavu, ti si slavio Tita, kada sam ja verovao u Boga, ti si verovao u partiju. Ti se ponosiš saradnjom sa Gadafijem i Huseinom, čega se pametan stidi, ti se time ponosiš. Ti nama prigovaraš za Amerikance, ti nama govoriš da oni nama daju neku pomoć. Ti si pisao pisma američkom predsedniku nudeći tvoju vojnu pomoć i vojnu pomoć četnika u Iračko-Američkom ratu u Zalivu.
Hteo si da staneš na stranu Amerikanaca, protiv tog istog Huseina, koga si nazivao zlotvorom, diktatorom itd. A danas primaš iračkog ambasadora i imaš razumevanja. Da, napali su Amerikanci bezveze Irak. Ti si hteo da im se pridružiš. A pisao si pisma američkom predsedniku Džordžu Bušu. Ja ću ti ga doneti. Nisam ni znao da je američki predsednik Džordž Buš mogao imati svoju Moniku Lavinski, samo da je hteo. U čega si ono rekao da se ljubi američki predsednik? Hvala.

Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade, odgovor na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, odavno je poznato ko su glavne Monike Lavinski u srpskom narodu. Marjan Rističević, naravno, sledi njihov put. Monike Lavinski su svi oni koji su spremni da ljubakaju pojedine delove tela američkih funkcionera. Počeli su od ruke Medlin Olbrajt, dokle će da stignu, to ćemo da vidimo. (Smeh.)
Što se tiče početka američkog rata protiv Iraka, u našoj javnosti je bilo mnogo zabluda po prirodi toga rata. To je činjenica koju smo mi, radikali, javno priznali, najjavnije. Neki drugi nisu baš tako javno. Niko od nas nije znao da je Kuvajt iračka teritorija i da su Englezi oteli Kuvajt Iračanima, kao što su Amerikanci nama posle oteli Srpsku Krajinu. I to je činjenica.
Nikada nikakvo pismo nisam uputio američkom predsedniku, to je laž. To su izmišljotine. Naravno, bila je jedna inicijativa iz naše stranke, iz Valjeva. Bivši sekretar naše stranke Aleksandar Stefanović se onako zaleteo, sazvao konferenciju za štampu u Valjevu i ponudio Amerikancima pomoć. Šta sam ja u tom slučaju učinio, što sam malo to utišao, sprečio da dođe do neke veće bruke.
Sva naša javnost je bila pod uticajem američke propagande 1990-1991. godine, sva. Nije bilo ni jednog čoveka koji nije sledio taj stav, osuđujući Irak. Koliko se ja sećam, ni jednog. Međutim, u međuvremenu smo saznali i shvatili, a pogotovo smo shvatili onda kada je i nas zadesila slična sudbina, koja je zadesila Iračane.
Šta to znači? Da moral političarima nalaže i kada nekada slučajno pogreše, da grešku isprave, da ne srljaju dalje. Niko od ljudi ko se bavi politikom nije bezbrižan. Nikada ni mi, srpski radikali, nismo pretendovali na bezbrižnost. Čim smo shvatili, progledali, mi smo stav radikalno promenili. To nije dugo trajalo, možda šest meseci, negde već polovinom 1991. godine.
Kada sam ja sve lično shvatio, kada je Džim Mudi došao u istu ovu Narodnu skupštinu, pa se susreo i sa mnom, pa sam mu i sve rekao šta mislim o američkoj politici, više nije bilo nikakvih iluzija. Da je neko od nas, srpskih radikala, ali vi koji sledite američku politiku i posle bombardovanja Srbije, kakvi ste vi ljudi? Gde je vaš moral? Ja mogu da shvatim do bombardovanja da ste smatrali da je američka opcija najbolja opcija, da je demokratska opcija, da je opcija ekonomskog razvoja itd. To mogu da shvatim. Ali, posle bombardovanja, slediti američku politiku, to je čista izdaja.
Pa, i neprijateljstvo prema sopstvenom narodu. To što ste vi nekada nešto značili, gospodine Rističeviću, apsolutno je nepoznato, da li ste slavili ili niste slavili, to je Vaša privatna stvar. Da li ste bili komunista ili niste, možda i niste, a ne zato što niste hteli, nego zato što nisu hteli da Vas prime.
Mene su nekako i uterali u tu partiju, jer sam se isticao, kao đak, kao student, i tako dalje. To je nekada bilo po izvesnim kriterijumima. Biti odličan student, bilo je nekako kao osnovno predodređenje da čovek bude uključenu jednu jedinu partiju.
Kada sam počeo da mislim svojom glavom emancipovao sam se od te partije i dobio osam godina zatvora, gospodine Rističeviću. Ja sam osuđen na osam godina zatvora kada je cela porodica vaše stranke pripadala toj partiji i toj najgoroj sekti te partije, autonomaškoj, vojvođanskoj. Kada je radila na otcepljenju jednog dela Srbije od matice.
Ja sam se tada pobunio. Jedan od elemenata te pobune je bilo i suprotstavljanje politici autonomaštva, jer sam tražio reviziju jugoslovenskog federalizma, i to mi je jedna od tačaka optužnice. Vi ste tada sledili taj put. Nije ni malo slučajno što ste u jednoj političkoj partiji, koja nema nikakvog moralnog kredibiliteta. Kao što je otac Dragana Veselinova hteo da otcepi Vojvodinu, to danas radi njegov sin. Od oca je ostalo sinu. Otac nije uspeo, a sin se nada da će uspeti. Uspeće, ali malo sutra.

Narodni poslanik Dragan Veselinov, replika.

Danas nam je Vojislav Šešelj dao kraći kurs iz poznavanja religije. Kod mene imate nulu. Nisam znao da tako malo znate o verskim strujama. Nije bitno kojoj ja verskoj struji pripadam.

(Vojislav Šešelj: "Kojoj"? Žagor. Dobacivanje.)

... ali je za mene veoma važno da Vi ne razlikujete Nazarene od Adventista. Sedite u Vladi Republike Srbije, gde postoji ministar vera, pustite njega da on razgovara o verama, ukoliko je to neophodno. Nemojte Vi, Vi se u to ne razumete.

(Vojislav Šešelj: "U kojoj?" Iz klupe.)

U kojoj da sam, to je moje privatno pravo, ali u bilo kojoj da sam, ni u jednoj mi ne bi pretila anatema kao što Vama preti anatema u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Vodite računa o tome. Svako ima pravo na svoja verska osećanja.

U našoj zemlji su verske grupe, zajednice izjednačene. Tu vlada ravnopravnost. Svojim ispadom na ovoj skupštinskoj govornici, Vi ste registrovane verske zajednice napali i krenuli da raspirujete versku mržnju. To je za reakciju ministra vera, ukoliko to bude želeo.

Za Vas, gospodine Šešelj, bilo je dobro što ste na Pravnom fakultetu, a na Teološkom Vas nikada ne bi uzeli. Da naučite o verama malo više. Možda bi bilo bolje da ste bili skeledžija na Drini, jer tamo biste imali prilike da susrećete sve one ljude koje ste proterivali svojom politikom iz Hercegovine, Bosne, kao i odavde. Pa, onda biste od mnogih naučili i šta je pravoslavlje, kao što su moji, ili biste naučili o drugim verskim strujama koje postoje.

Ne dirajte versku ravnopravnost, pogotovu u Vojvodini. Od Vestfalskog mira pa naovamo vlada verski mir u Evropi. Vojvodina je deo toga, pa i Srbija. Ne podstičite versku mržnju, ne prezirite javno vernike drugih verskih struja. Vi niste ni u jednoj, a oni su bar u nekoj.