Poštovani narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2000. godini.

Pozivam vas da minutom ćutanja odamo poštu narodnom poslaniku Miroslavu Vučiću, koji je preminuo u periodu između prethodne i ove sednice.

Slava mu!

Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 174 narodna poslanika. Molim vas da radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Obaveštavam Narodnu skupštinu da sam odobrio odsustvo sledećim narodnim poslanicima: Tatjani Lenard.

Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Dostavljen vam je zapisnik Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini, održane 21. decembra 1999. godine.

Da li ima primedaba na zapisnik? (Nema.)

Konstatujem da nema primedaba na zapisnik.

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje zapisnik Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini, održane 21. decembra 1999. godine, bez primedbi.

Za je glasalo 165, protiv niko, uzdržan niko, tri nisu glasala, prisutno je 168 narodnih poslanika u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila većinom glasova zapisnik sa sednice, održane 21. decembra 1999. godine, i to bez primedbi.

Uručeno vam je pismo predsednika poslaničke grupe SRS, kojim obaveštava Narodnu skupštinu da je narodni poslanik Miroslav Vučić preminuo 26. marta 2000. godine.

Takođe vam je uručen izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovog obaveštenja, sa predlogom da Narodna skupština na osnovu člana 102, stav 1. tačka 9. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnom poslaniku Miroslavu Vučiću na dan smrti 26. marta 2000. godine.

Saglasno članu 102, stav 1. tačka 9. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku Miroslavu Vučiću, izabranom sa izborne liste Srpske radikalne stranke - dr Vojislav Šešelj, u izbornoj jedinici 18 - Zaječar, danom smrti 26. marta 2000. godine.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Primili ste ostavku Živorada Tiosavića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, sa predlogom da Narodna skupština u smislu člana 102. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnog poslanika Živorada Tiosavića danom podnošenja ostavke.

Saglasno članu 102. stav 1, tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku Živoradu Tiosaviću, izabranog sa izborne liste Srpske radikalne stranke - dr Vojislav Šešelj, u izbornoj jedinici 13 - Šabac, danom podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Primili ste ostavke Novotni Lasla na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, sa predlogom da Narodna skupština, u smislu člana 102. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika konstatuje prestanak mandata narodnog poslanika Novotni Lasla danom podnošenja ostavke.

Saglasno članu 102. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Novotni Laslu, izabranom sa izborne liste Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice - Nove demokratije - Slobodan Milošević, u izbornoj jedinici 6 - Zrenjanin, danom podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Primio sam ostavku dr Jove Todorovića na funkciju ministra prosvete u Vladi Republike Srbije.

Saglasno članu 202. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine o ostavci je obavešten predsednik Vlade Republike Srbije.

Podsećam vas da je članom 202. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da Narodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje, bez pretresa, da je član Vlade podneo ostavku i da se o tome ne odlučuje.

Saglasno članu 202. stav 4. Poslovnika, Narodna skupština konstatuje da je dr Jovo Todorović podneo ostavku na funkciju ministra prosvete u Vladi Republike Srbije.

Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za donošenje akata po hitnom postupku i o predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda sednice.

1. Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku razmotri Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, koji je podnela Narodnoj skupštini 7. aprila 2000. godine.

Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da se po hitnom postupku razmotri Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću.

Za 168, osam protiv, niko nije uzdržan, nije glasalo sedam, u sali su prisutna 183 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

2. Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku razmotri Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 1999. godinu, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. aprila 2000. godine.

Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da se po hitnom postupku razmotri Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 1999. godinu.

Za su glasala 172 narodna poslanika, 10 protiv, niko nije uzdržan, jedan nije glasao, 183 je prisutno u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

3. Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku razmotri Predlog odluke o završnom računu budžeta Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija za 1999. godinu, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. aprila 2000. godine.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum. Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da se po hitnom postupku razmotri Predlog odluke o završnom računu budžeta Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija za 1999. godinu.

Za 172, devet je glasalo protiv, niko nije uzdržan, tri nisu glasala, 184 narodna poslanika je prisutno u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

4. Vlada Republike Srbije predložila je da se po hitnom postupku razmotri Predlog odluke o utvrđivanju nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja, koji je podnela Narodnoj skuštini 7. aprila 2000. godine.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum. Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da se, po hitnom postupku, razmotri Predlog odluke o utvrđivanju nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja.

Saopštavam da su za predlog glasala 174 narodna poslanika, protiv osam, niko nije uzdržan, pet nije glasalo, 187 je prisutno u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Grupa od 71 narodnog poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom dnevnog reda - Izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje predlog grupe od 71 narodnog poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom - Izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Za 179, niko nije protiv, pet uzdržanih, sedam nije glasalo, 191 poslanik prisutan u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Predlozi za proširenje dnevnog reda.

Poslanička grupa Srpske radikalne stranke predložila je da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom dnevnog reda - Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne želi.)

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje predlog poslaničke grupe Srpske radikalne stranke da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom: Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Za predlog je glasalo 177, protiv četiri, uzdržao se od glasanja jedan, sedam nije glasalo, ukupno je prisutno 89 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada Republike Srbije je predložila da se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 1999. godinu, Predlog odluke o izvršenju budžeta Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za 1999. godinu i Predlog odluke o utvrđivanju nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja razmotre kao četvrta, peta, šesta i sedma tačka dnevnog reda.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum. Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 1999. godinu, Predlog odluke o završnom računu budžeta Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za 1999. godinu i Predlog odluke za utvrđivanje nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja razmotre kao četvrta, peta, šesta i sedma tačka dnevnog reda.

Za 169, protiv devet, niko se nije uzdržao od glasanja, 14 nije glasalo, ukupno su prisutna 192 narodna poslanika u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Saglasno odredbama Poslovnika Narodne skupštine, sve prihvaćene nove tačke uvršćuju se u dnevni red po redosledu njihovog predlaganja, odnosno prihvatanja. O predlozima akata koji su prihvaćeni kao nove tačke dnevnog reda nadležni odbori, odnosno Vlada Republike Srbije, ukoliko to već nisu učinili, podneće svoj izveštaj, odnosno mišljenje u toku trajanja sednice.

Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za izmenu i dopunu dnevnog reda, molim narodne poslanike da se izjasne o dnevnom redu u celini.

Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda sednice u celini.

Za 175 narodnih poslanika, protiv devet, niko se nije uzdržao od glasanja, četiri nisu glasala, 188 je prisutno u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2000. godini, u celini.

Molim Službu Narodne skupštine da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda sednice i uruči ga narodnim poslanicima.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.

Narodni poslanik Marijan Rističević reklamira povredu poslovnika. Ima reč poslanik Marijan Rističević.

Poštovani narodni poslanici, mi smo, kao poslanička grupa Koalicije "Vojvodina", predložili desetak ili 12 dopuna dnevnog reda. Predsednik je propustio da vam to saopšti. Mi smo podneli predloge za dopunu dnevnog reda po poslovničkoj proceduri. To smo podneli predsedniku Narodne skupštine blagovremeno, pre početka sednice. Ovo je drastično kršenje Poslovnika na našu štetu, što nije prvi put.

Takođe, ne znam da li na ovoj sednici postoje, kao tačka dnevnog reda, poslanička pitanja, što je poslovnička obaveza Prve sednice Prvog redovnog zasedanja.

Zahvaljujem. Narodni poslanik je reklamirao povredu Poslovnika zato što je predloženo više tačaka dnevnog reda. Da bi se tačke uvrstile u dnevni red mora da prođe odgovarajuća procedura. Predloge koje je pomenuo narodni poslanik nisu razmotrili nadležni odbori. Kad budu razmotrili nadležni odbori, naći će se na dnevnom redu.
Prema tome, nema kršenja poslovnika i o tome nema potrebe da se izjašnjava Skupština.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - IZBOR ČLANA VLADE REPUBLIKE SRBIJE
Uručen Vam je predlog predsednika Vlade Republike Srbije za izbor člana Vlade Republike Srbije.
Molim predsednika Vlade Republike Srbije, Mirka Marjanovića, da obrazloži predlog.

Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, kao što ste obavešteni, profesor dr Jovo Todorović je iz zdravstvenih razloga podneo ostavku na mesto ministra prosvete. Dozvolite mi da se kao predsednik Vlade zahvalim prof. dr Jovi Todoroviću na njegovom dosadašnjem angažovanju, na ovom izuzetno odgovornom poslu, kao i da mu poželim mnogo uspeha u daljem radu i ličnom životu.
Za ministra prosvete predlažem prof. dr Milivoja Simonovića, rođenog 1951. godine, diplomiranog mašinskog inženjera, profesora Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dosadašnjeg zamenika ministra prosvete.
Uveren sam da će prof. dr Milivoje Simonović, imajući u vidu njegovo dosadašnje radno angažovanje, doprineti još efikasnijem radu Vlade i Ministarstvu prosvete. Te, zbog toga predlažem da prof. dr Milivoja Simonovića izaberete za ministra prosvete u Vladi Narodnog Jedinstva Republike Srbije.

Zahvaljujem predsedniku Marjanoviću.
Otvaram pretres o predlogu predsednika Vlade za izbor ministra prosvete u Vladi Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto se niko ne javlja za reč zaključujem pretres i prelazimo na odlučivanje.
Pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da se prema članu 187. stav 1. Poslovnika o predlogu za izbor članova Vlade Republike Srbije odlučuje u celini, tajnim glasanjem, osim ako Narodna Skupština ne odluči da se glasa javno.
Da li ima predloga da se o predlogu predsednika Vlade za izbor ministra prosvete u Vladi Republike Srbije glasa javno?
Života Cvetković, izvolite.

U cilju efikasnosti rada Skupštine predlažem da izbor ministra prosvete obavimo javnim glasanjem, i to elektronskim putem.

Zahvaljujem.Čuli ste predlog narodnog poslanika Živote Cvetkovića.

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice, jer se o ovom predlogu mora da izjasni Skupština.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Živote Cvetkovića da se o predlogu predsednika Vlade za izbor ministra prosvete u Vladi Republike Srbije odlučuje javnim glasanjem - upotrebom elektronskog sistema za glasanje.

Za 174, protiv niko, uzdržanih dva, nije glasalo 10, ukupno prisutno 186 poslanika u sali.

Konstatujem da je Narodna Skupština većinom glasova odlučila da se o predlogu predsednika Vlade za izbor ministra prosvete u Vladi Republike Srbije glasa javno - upotrebom elektronskog sistema za glasanje.

Pošto je Narodna Skupština odlučila da se o predlogu predsednika Vlade za izbor ministra prosvete u Vladi Republike Srbije glasa javno - upotrebom elektronskog sistema za glasanje - podsećam vas da se, prema članu 92. stav 2. Ustava Republike Srbije i članu 187. stav 2. Poslovnika Narodne Skupštine, odluka o izboru članova Vlade smatra usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Pre pristupanja glasanju, molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje predlog predsednika Vlade za izbor ministra prosvete u Vladi Republike Srbije.

Za 179, protiv četiri, uzdržan niko, nisu glasala tri, ukupno prisutno 186 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna Skupština većinom glasova, odnosno sa 179 glasova, što predstavlja većinu od ukupnog broja narodnih poslanika, izabrala za ministra prosvete u Vladi Republike Srbije prof. dr Milivoja Simonovića.

Dozvolite mi da, u vaše i svoje ime, čestitam prof. dr Milivoju Simonoviću na izboru za ministra prosvete u Vladi Republike Srbije. (Aplauz.)

Molim izabranog člana Vlade, ministra prosvete, u skladu sa članom 6. Zakona o Vladi Republike Srbije, da pristupi radi polaganja Zakletve.

"Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava i zakona i da ću dužnost člana Vlade vršiti odgovorno i savesno."

Molim izabranog ministra prosvete u Vladi da potpiše i preda tekst Zakletve. (Aplauz.)

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZBORU SAVEZNIH POSLANIKA U VEĆE REPUBLIKA SAVEZNE SKUPŠTINE

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Marjan Rističević i Tomislav Marković. Primili ste obaveštenje narodnog poslanika Tomislava Markovića da povlači svoje amandmane na Predlog zakona. Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o amandmanima narodnog poslanika Marjana Rističevića. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu koji je prihvatio Predlog zakona, u načelu i u pojedinostima, i predlaže Narodnoj skupštini da ga usvoji u predloženom tekstu. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.

Otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.)

Reč ima profesor Ratko Marković, potpredsednik Vlade.

Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona je iz oblasti zakona konstitutivnog karaktera. Takvim zakonima se dograđuje i dopisuje Ustav. Bez obzira što se ovaj zakon donosi po običnom, zakonodavnom postupku, on ulazi u kategoriju zakona nad zakonima.
Njime se konstituiše telo koje donosi zakone i delom se utvrđuje postupak po kojem se zakon donosi. Predlogom zakona ispunjava se nalog saveznog ustavotvorca republičkom zakonodavstvu, član 81. stav 2. saveznog Ustava, koji kaže: "Izbor i prestanak mandata saveznih poslanika u Veće republika Savezne skupštine uređuje se zakonom republike članice". Nepostojanje zakona je isto tako neustavno stanje kao i postojanje neustavnog zakona. Zato je Srbija bila obavezna da donošenjem zakona ispoštuje savezni Ustav.
Međutim, Predlogom zakona uvažava se i pravno shvatanje Saveznog ustavnog suda, po kojem, citiram, "predstavljanje republike članice jeste predstavljanje republike članice u njenoj potpunosti, odnosno znači predstavljanje, pre svega, političke volje njenih građana, kojom je ustanovljena vlast u toj republici članici na izborima za njenu skupštinu, odnosno, predstavljanje svih njenih posebnosti i interesa". Odluka Saveznog ustavnog suda od 20. novembra 1999. godine.
Republički zakonodavac ima slobodu da se opredeli za jedan od, uporednom ustavnom pravu, poznatih načina izbora poslanika federalnih jedinica u gornji dom federalnog parlamenta, u kojem su predstavljene federalne jedinice. Prema, do 20. novembra prošle godine, važećem zakonu Srbije, te poslanike nisu birali građani neposredno, premda je to bilo pravno moguće, nego Republički parlament, najpre po sistemu srazmernog predstavljanja parlamentarnih stranaka, a posle izmene zakona, sistemom većine. Ipak je poslednji sastav predstavnika Srbije u Veću republika bio komponovan međustranačkim dogovorom parlamentarnih stranaka, po sistemu njihovog srazmernog predstavljanja.
Savezni ustavni sud je u postupku pokrenutom po sopstvenoj inicijativi za ocenu ustavnosti republičkog zakona utvrdio da, iako Republika samostalno uređuje organizaciju vlasti i samostalno svojim zakonom uređuje izbor i prestanak mandata u Veću republika, ona to mora činiti u okvirima sistema organizacije države i ljudskih i građanskih prava utvrđenih u saveznom Ustavu. Pošto se republički zakonodavac opredelio za izborni sistem srazmernog predstavništva, on je taj sistem morao protegnuti sve do izbora predstavnika Republike u Veće republika za Savezni parlament, kad se već opredelio za posredne izbore tih predstavnika od strane Republičkog parlamenta.
U suprotnom, u Veću republika ne bi bila predstavljena Republika, nego politička većina u njenoj Skupštini. Isto tako, Savezni ustavni sud je smatrao i da je odredba iz republičkog zakona o mogućnosti opoziva u Republičkom parlamentu saveznih poslanika, koje je taj isti parlament izabrao za svoje predstavnike iz svoje sredine, neustavna. Ti poslanici ne mogu biti punomoćnici svojih parlamenata, koji slobodno raspolažu njihovim mandatom kao svaki vlastodavac, nego su oni izborom postali nova institucija koja ima sopstveni mandat kojim slobodno raspolažu.
Izradom Predloga novog zakona u kojem uvažava pravno shvatanje Saveznog ustavnog suda, Srbija je potvrdila prioritet saveznog pravnog poretka i saveznih institucija i time svoju lojalnost federalnoj državi. U Predlogu zakona upravo je osnovno obeležje što se predstavnici Republike biraju sistemom srazmernog predstavništva, tj. "srazmerno stranačkom sastavu poslanika u Narodnoj skupštini", član 5. stav 1. Predloga zakona. Ovlašćenje koje ima predsednik Narodne skupštine da utvrđuje broj poslanika u Veću republika, koji se biraju iz reda pojedine poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, nije nikakvo samostalno i suštinsko, kako se to predstavlja u izvesnim sredstvima obaveštavanja, nego samo tehničko ovlašćenje. Predsednik Narodne skupštine samo saopštava taj broj koji je utvrdila proverljivom i svima dostupnom računskom operacijom stručna služba Narodne skupštine. Narodni poslanik može glasati samo za onoliko kandidata u okviru poslaničke grupe koliko se bira poslanika u Veće republika iz te poslaničke grupe, a u suprotnom, njegov glasački listić je nevažeći.
Da izbor predstavnika ne bi bio u isključivom posedu poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, da bi u njemu saučestsvovala i Narodna skupština, Predlog zakona predviđa da je "predlog poslaničke grupe valjan ako sadrži broj kandidata koji je dvostruko veći od broja poslanika u Veću republika koji se biraju iz reda te poslaničke grupe" član 11. stav 1. Predloga zakona. Ovaj predlog zakona polazi od stava da je norma iz člana 80. stava 3. saveznog Ustava, po kojoj Veće republika sačinjavaju po 20 saveznih poslanika iz republike članice, ustavna obaveza republike članice da obezbedi izbor svih tih dvadeset poslanika. Cifra od dvadeset, drugim rečima, mora biti ispunjena, a na republičkom zakonodavcu je da to obezbedi. U ovom predlogu zakona je to postignuto tako što je osujećena mogućnost da se nepredlaganjem kandidata za poslanike u Veće republika od strane poslaničkih grupa ili neopravdanim izostajanjem većine narodnih poslanika poslaničke grupe koja je predložila listu kandidata za poslanike u Veću republika, dovede u pitanje izbor svih dvadeset poslanika. U takvim slučajevima povećava se broj poslanika koji se biraju iz reda poslaničkih grupa koje su podnele predloge sačinjene u skladu sa zakonom, odnosno iz reda poslaničkih grupa čiji narodni poslanici prisustvuju sednici na kojoj se vrši njihov izbor.
Narodni poslanici utvrdiće, srazmerno broju narodnih poslanika koje određena poslanička grupa ima u Narodnoj skupštini, za koliko se povećava broj poslanika koji se biraju iz reda poslaničkih grupa koje su podnele predloge sačinjene u skladu sa zakonom, odnosno iz reda poslaničkih grupa čiji narodni poslanici prisustvuju sednici Narodne skupštine na kojoj se vrši njihov izbor. (Član 16. stavovi 1. i 2. Predloga zakona). Ovakvim rešenjem Narodna skupština bori se protiv opstrukcije, neurednog vršenja i nevršenja poslaničkih dužnosti. Biti narodni poslanik je pravo da se u zakonodavnom telu predstavlja biračko telo, ali istovremeno i dužnost da se biračko telo predstavlja. Minimalna poslanička dužnost je da poslanik prisustvuje sednicama predstavničkog tela. Protiv opstrukcije uperena je i norma iz člana 22. stava 1. Predloga zakona, po kojoj su "za poslanike u Veću republika izabrani kandidati iz poslaničke grupe koji su dobili najveći broj glasova u okviru broja poslanika koji se iz poslaničke grupe biraju".
Postupajući prema pravnom mišljenju Saveznog ustavnog suda, Predlog zakona utvrđuje osnove prestanka mandata poslaniku u Veću republika pre isteka vremena na koje je izabran, saglasno prirodi ovog parlamentarnog doma kao samostalnog organa federalne države, a ne kao zajedničkog organa federalnih jedinica, tj. republika članica. To znači da ne postoje mogućnosti za opoziv kao instrument vlasti Republičkog parlamenta nad mandatom saveznog poslanika u Veću republika saveznog parlamenta. Izraz samostalnosti i volje saveznog parlamenta i istovremeno njegovog subjektiviteta je i norma iz člana 31. Predloga zakona, po kojoj "poslanicima u Veću republika prestaje mandat danom verifikacije mandata poslanika u Veću republika izabranih po odredbama zakona." Dok se u Narodnoj skupštini "dan prestanka mandata poslanika u Veću republika konstatuje na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, po prijemu obaveštenja o razlozima za prestanak mandata poslanika", član 28. stav 3. Predloga zakona.
Na kraju, Predlog zakona utvrđuje potpunu zaštitu izbornog postupka za izbor poslanika u Veće republika, obema linijama zaštite - upravnom linijom, tj. prigovorom Komisiji za izbor poslanika u Veće republika, koji se podnosi u roku od 24 časa od podnošenja izveštaja Komisije o rezultatima izbora, s tim što je Komisija dužna da o svojoj odluci obavesti podnosioca prigovora u roku od 48 časova od prijema prigovora - član 25. Predloga zakona. Sudskom linijom, tj. podnošenjem žalbe Vrhovnom sudu Srbije, koja se preko Komisije podnosi u roku od 48 časova od prijema odluke, s tim što je ova komisija dužna da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Vrhovnom sudu prigovor i sve potrebne spise. Vrhovni sud Srbije dužan je da odluku o žalbi donese najkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbe. Ovde se zaštita izbornog postupka okončava i zaustavlja, jer je "odluka doneta u postupku po žalbi pravnosnažna i protiv nje se ne može podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti zahtev za ponavljanje postupka predviđen zakonom kojim se uređuje postupak u upravnim sporovima", član 27. stav 3. Predloga zakona.
Tako se u kratkim rokovima stavlja tačka na pitanje zakonitosti izbornog postupka za izbor poslanika u Veće republika, čime se opet osujećuje opstrukcija tog izbora i doprinosi bržoj institucijalizaciji federalne države.
Gospodo narodni poslanici, ukoliko se ovaj predlog zakona usvoji u Narodnoj skupštini - izbori za poslanike u Veću republika, po njegovim odredbama, sprovešće se u roku od 15 dana od dana njegovog stupanja na snagu. Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini da ovaj predlog zakona usvoji, jer će se njegovim usvajanjem ne samo ispuniti dužnost naše Republike prema Federaciji, nego i dograditi i zaokružiti naše parlamentarne i federalne ustanove. Hvala.

Zahvaljujem.

Da li neko od narodnih poslanika želi reč?

Ima reč narodni poslanik Dragan Veselinov.

Gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što na ovakvim sednicama odajemo počast našim preminulim poslanicima, svejedno iz koje su partije. No, ja bih želeo da vas podsetim da je na današnji dan, tačno pre godinu dana, ubijen poznati novinar Slavko Ćuruvija i da do današnjeg dana ministar policije, odnosno policija, nije ni jednim potezom obavestila javnost ko stoji..... (žagor).