Ova vlada je poznata po tome što je uvela mnogo novih taksa i mnogo novih brojila, uključujući i taksu na izlazak iz zemlje, taksu na brojilo, taksu na vozilo, taksu na registraciju, taksu na preregistraciju, pa predlažem da uvedu taksu na glupost, pa će Vojislav Šešelj da plati najveći porez. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Zlatan Peručić.

Poštovane dame i gospodo poslanici, u političkoj praksi paralelnih parlamentarnih sistema (ovo govorim zbog gospode koja nam celo pre podne oduzima, pa i sada, vreme, pokušavajući da obori nivo ovog parlamenta na ulicu ili na veoma lošu kafanu) ne postoji primer, bez obzira na različita politička mišljenja, da se desi ovo što se danas desilo.
Ja molim, ako je tačno ovo što gospodin Veselinov i koalicija "Vojvodina" tvrdi, da stalno nisu na televiziji, da danas budu na svim televizijama, za sve što su rekli, ali da se posebno izdvoji kako su oni i grupa poslanika, što je nepoznato u istoriji evropske civilizacije, glasali kad je u pitanju očuvanje obeležja istorije ovog naroda, Druga srpska revolucija. U pitanju je Takovo. Ne postoji patriota i građanin Srbije i Srbin, koji neće glasati za zakon koji je predložila Vlada Republike Srbije, jer je u pitanju 185 godina, a uskoro i 200 godina od Prve srpske revolucije.
Ne postoji poslanik evropskog parlamenta bilo koje od ovih zemalja, čiji su trenutno vladari visoko moćni, a veoma mali kao ljudi, koji ne bi, bez obzira na političke razlike, glasao za istoriju svoga naroda.
Drugi gospodin, jer se radi o drugoj stvari, takođe vezanoj za kulturu i istoriju ovog naroda, nije našao za shodno ništa drugo nego da pokušava da radi ono što su, nažalost, imperije u pokušaju obaranja svega što je istorija i civilizacija ovog naroda činile, prvo hiljadu godina, a onda zadnjih 200 godina, od kada je srpski narod postao politički narod i nikada nije hteo da postane podanički narod. Zato postoje te dve srpske revolucije.
Ne postoji poslanik koji može da zastupa bilo koga, osim da su na njegovom mestu oni koji su zločin pravili nad ovim narodom, koji bi mogao da govori u ime bilo koga, pa čak i u ime sopstvene porodice, a da sme da se pojavi da kaže da prvo glasa protiv, da se stavi na dnevni red, a drugo, da glasa protiv Takova. Ja molim da se ovo objavi. Sve drugo me ne interesuje, sve drugo ja smatram, poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, da ova gospoda, jer poštujem institut kome pripadam, instituciju kojoj pripadam, nema moralno, političko, istorijsko i građansko pravo da govore više u ime bilo koga.
Ovde nisu političke razlike u pitanju, ovde je u pitanju deo civilizacije jednoga naroda. Izvesni vođa Trećeg rajha, gospodin Adolf Hitler, ili već kako se zvao, Firer, je to vrlo uspešno radio rušeći nacionalnu biblioteku 1941. godine. Nije to radio radi zgrade biblioteke, radi zatiranja istorije naroda. Radili su to Austrougari, radili Turci, radili Nemci, radili jedni, drugi, treći. I ovo poslednje što se dešavalo, pored toga, imalo je takođe tu dimenziju, i danas je ta dimenzija prisutna na Kosovu.
Ovde se ne radi o političkim razlikama, ovde se ne radi o režimima, ovde se, dame i gospodo, radi o tome da su pred nama ljudi koji neće državu Srbiju, i time se završava svaki razgovor. Ovde se ne radi o tome hoćemo li ovoga na vlasti, onoga na vlasti, hoćemo ovu partiju, hoćemo onu partiju. Sa ovakvim ponašanjem diskvalifikuje se svaki razgovor.
Ovde se radi o ljudima koji smatraju da država Srbija ne treba da postoji, jer brišu njenu prošlost, zarad toga da ne bi imala ni sadašnjost, ni budućnost. Hvala. (Aplauz.)

Da li ste se vi prepoznali?

Gospodine Peručiću, da Vam nešto kažem, koalicija "Vojvodina" je jasno naglasila svoj stav da neće glasati ni za jedan zakon koji ova vlada predlaže po hitnom postupku, zato što nismo imali mogućnosti da taj zakon razmatramo. To je pogotovu važno za ovako ozbiljne zakone o kulturnim dobrima i mi zbog principa odbijamo da glasamo o takvim zakonima, ali ćemo, naravno, veoma rado učestvovati u svemu onome što treba da zaštiti vrednu imovinu, poreklo, građevine, knjige, slike, umetničke predmete svih vrsta, koji su u našoj zemlji još preostali posle vašeg učešća u tragediji prošle godine, kada ste zajedno sa drugima izazivali rat. I, ako je iko odgovoran što je toliko malo dobara ovde prošle godine ostalo, onda je odgovorna ova vlada i ova skupština, koja je u rat ušla.
Ali, mi ćemo glasati za ovaj zakon koji se odnosi na stare knjige, jer je uredno podnet, on je stigao danima pre, mi smo imali prilike da ga razmotrimo, i glasaćemo. Ali usput, pozdravljam Vaš predlog, vrlo hrabar (ne znam šta će Vam kazati gospođa Gajević posle ovoga) da se nama dozvoli da budemo ... na TV čujni u narodu, kao što ovde ne možemo kad god je neka sednica Skupštine. Ja to pozdravljam. Voleo bih da se to dogodi, samo nas pustite u narod, to mi želimo, činite to kad god možete, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju.
Ali, usput da Vam kažem nešto, gospodine Peručiću, nije Prva srpska revolucija i ustanak bio 1804, kao što Vi pogrešno mislite. U istoriji se odavno zna kada je izbio Prvi srpski ustanak - 1594. u Banatu, i vodio ga je sveti Teodor Vršački. Zbog tog ustanka spaljene su mošti svetog Save na Vračaru. Kada to budete naučili, između ostalog, držite nam govor o srpskoj istoriji i patriotizmu. Nemojte se više javljati oko toga.

Ima reč potpredsednik Vladimir Štambuk.

Poštovani predsedniče, koleginice i kolege, ja sam u velikoj dilemi o čemu je danas Skupština razgovarala. Kad je bio na dnevnom redu Zakon o izboru poslanika u Saveznu skupštinu, mi smo razgovarali o režimu i o Miloševiću. Kad je bilo usvajanje budžeta, opet smo razgovarali o Miloševiću i o režimu. Kad je bilo o starim knjigama, opet smo razgovarali o Miloševiću i o režimu.
Jednostavno, ovde se, prvo, ne poštuju pravila ove kuće, drugo, ne poštuje se dnevni red, i treće, ne govori se o temama koje su na dnevnom redu. Ja mogu da razumem frustraciju mog kolege u vezi sa režimom, ali dozvolite, kad je već bilo toliko šala, da kažem jedno moje životno iskustvo - imao sam druga, koji nikako nije hteo da se oženi, a devojka sa kojom je bio je to stalno htela. I kad bi on pomenuo - idemo da se kupamo, ona bi rekla - jao fino, hajde da se kupamo, ali zamisli kako bi bilo lepo kada bi se mi uzeli, pa bi otišli kao muž i žena. Hajdemo ovamo opet, itd. Naravno, na kraju se nisu ni okupali, ni oženili, niti se ona udala za njega, niti se on oženio njom, i verujem da će tako proći i ove naše kolege parlamentarci, koji stalno hoće da se menja režim, a neće ništa da urade da se stvari promene.
Molim vas, radi se o jednoj prostoj činjenici - da smo poslušali predloge koje je koalicija "Vojvodina" nama dala prošle godine, ove godine bi verovatno neki vojnik KFOR-a, ili već kako bi se zvao, gazio ministra, pa možda čak i kolegu Veselinova, kao republičkog poslanika, i otišao bi nekažnjen. I ne samo to, nego bi se porušili svi mostovi, pogazile bi se sve pruge, razbili bi sve što im padne napamet, i to molim vas, ne prema dogovoru i ugovoru iz Rambujea, jer u Rambujeu nikakav dogovor i ugovor nije napravljen, nego je grupa Albanaca, verovatno bolje reći teroristi su potpisali sa nekim američkim predstavnicima neki papir, ali po tom papiru svaki građanin Jugoslavije, koji bi radio za KFOR i bio izuzet iz bilo kakvog sudskog procesa, mogao je da uradi šta god hoće i nikome nizašta ne bi odgovarao.
To nije srednji vek, to je pre srednjeg veka, to nije kapitulacija, to je totalno porobljavanje. Ja, nažalost, za razliku od mog kolege Veselinova, ne želim da živim u takvom društvu i nisam bio spreman, ni u Rambujeu, ni u Beogradu, da to prihvatim. Ako je on spreman, molim vas, ima mnogo mogućnosti, pa neka nađe načina da sebi to dozvoli i da na takav način živi. Prema tome, ne radi se ni o kakvoj lošoj proceni, ne radi se o tome da smo mi izazvali rat, nego se radi o tome da je jedna grupa belosvetskih moćnika napala ovu zemlju, bombardovala je.
Ako gospodinu Veselinovu, mom kolegi, nisu dovoljne demonstracije i raznorazni sudovi koji danas rade po svetu i novine koje se pišu, a pripadaju Americi, Velikoj Britaniji, Francuskoj itd., koje govore o tome, onda je on nedokazan čovek.
Što se tiče učenja istorije, ovde smo danas predložili zakon koji treba da popravi ono što je prethodno bilo kritikovano. Kritikovano je i od opozicije, naime da se radi o tome da su delegacije iz Republičke skupštine upućene u Saveznu skupštinu na osnovu većinskog sistema, te da bi trebalo da se prihvati jedan mnogo demokratskiji sistem. Kad je to predloženo, to ne valja. Zašto ne valja? Zato što mi ne možemo da uđemo u tu delegaciju.
Juče su završeni izbori u Grčkoj. PASOK je sa 42 ili 45%, nemojte me hvatati za reč, dobio 133 poslanička mesta u Skupštini. Grčka pripada Evropskoj uniji, pripada tom svetu koji, navodno, ima razvijenu demokratiju, gde se poštuju principi. Ako nemate glasove, ako nemate mesta u parlamentu, ako ste bili blizu grupe onih partija koje su jedva preskočile cenzus, to je tako i to se mora poštovati. Ali, nemojte zbog toga demokratske procese koji su ovde pretvarati u pitanje režima. Nemojte to pretvarati u nedemokratiju, u nešto što je loše.
Što se tiče istorije, ne bih sada da raspravljam o tome šta je šta, ali Versajski mir, koji je ovde pomenut, to je mir koji je začeo koncept intervencije u drugim zemljama na osnovu religijskih manjina. Taj koncept je ukinut 1945. godine usvajanjem Povelje Ujedinjenih nacija, koja je zabranila pod bilo kojim razlozima intervenciju u bilo kojoj drugoj suverenoj zemlji.
Danas se koncept ljudskih prava, kao što su se nekad koristila religijska prava, koristi da bi se bombardovala Jugoslavija i ne samo Jugoslavija. Da kažem kolegi koji je toliko učen da sve zna i o Libiji, i o drugim zemljama, da kažem da su Sjedinjene Američke Države toliko glupe, da su pre tri dana sa Gadafijem potpisale nove uslove saradnje i kooperacije. Ta Libija nije bitna. Taj Irak nije bitan. Afrika nije bitna. Molim vas, u toj Africi se razvila civilizacija mnogo pre nego u Americi, hiljadu godina ranije.
Prema tome, nemojte da pričamo stvari napamet, nego da se držimo činjenica. Ubuduće, ako neko ima primedbe na zakon, neka iznese primedbe na zakon, a ne na režim. Režim će se promeniti onda kad to građani ove zemlje budu hteli.
Što se tiče knjiga koje treba sačuvati, u pravu ste. Te će se knjige sačuvati. Jednog dana će biti veoma značajne. Te knjige se čitaju u 50 zemalja sveta. Prevedene su na sve jezike sveta. Vi ih verovatno niste čitali, pa ne znate koliko one vrede.

Ima reč Dragan Veselinov.

Gospodine predsedniče Skupštine, gospodine dekane, drago mi je da se moj kolega danas javio za reč. Odavno ga nisam čuo u Skupštini. Dobro je što se i gospodin Štambuk danas javio za reč. To mi služi kao dobra prilika da mu kažem da nije tačno ono što je rekao.

Gospodin Štambuk je rekao da su u Rambujeu, između ostalog, odbili taj sporazum ili ugovor, bilo kako da se naziva, zbog toga što je tim dogovorom bilo predviđeno da oni koji dolaze ovde uživaju pravni imunitet i oni koji budu radili za njih uživaju pravni imunitet. Ako ste vi to tada odbili zašto ste potpisali aneks a) Vojnotehničkog sporazuma posle tri i po meseca? Zašto ne izađete u javnost i ne objavite aneks a) Vojnotehničkog sporazuma, odnosno pravi tekst kapitulacije, koji ova skupština nikad nije videla, nikad razmatrala, niti odlučivala o tome. Zašto ne objavite da međunarodne snage imaju pravo potpuno slobodnog kretanja po celoj teritoriji Jugoslavije, neograničeni broj ulazaka i izlazaka, da imaju apsolutni pravni imunitet, da imaju prava da ulaze u zgrade u koje žele, da podižu objekte na našoj teritoriji i da ih, potom, ako žele, ruše.

(Dragan Todorović: Evo, sad ste videli plaćenog izdajnika!)

Imaju pravo na uvoz i izvoz itd.

Zašto ne objavite aneks a) koji ste vi potpisali, kako ne biste govorili da ste, tobože, odbili sporazum. Vi ste prihvatili, vi ste potpisali kapitulaciju, čak ste i ovu skupštinu obmanuli o pravom tekstu Vojnotehničkog sporazuma. To vama stavljam na dušu.

Nemojte govoriti da ste odbili, navodno, teške uslove u Rambujeu. Vi ste prihvatili mnogo teže uslove. Prihvatili ste kapitulantske uslove. Ovo je kapitulantska vlada koja je prihvatila da Kosmet ne bude više u pravnom sistemu Srbije. Po Ustavu, niko nije imao pravo da potpiše kapitulaciju na teritoriji naše zemlje, niti na jednom njenom delu.

Ima reč Vladimir Štambuk - odgovor na repliku.