Gospodine predsedniče, kolege poslanici, osnovne postavke i ideje današnjeg Predloga zakona o izmirenju obaveza po osnovu stare devizne štednje prodajom određenih nekretnina koje su u vlasništvu Srbije i drugog zakona o prvoj emisiji obveznica na ime izmirenja obaveza po osnovu zaostalih dečjih dodataka i materinskih primanja mora se reći da su dobre. Zašto su dobre?
Prvo, zato što proističu iz stavova Srpske radikalne stranke. Srpska radikalna stranka je te svoje stavove i u prethodnom periodu, a i praktično u svom programu javno iznela i zastupa ideju da ozbiljna država i odgovorna Vlada moraju se razdužiti prema svojim građanima. Moraju iz tog razloga da bi i u buduću obnovu i u budući razvoj krenuli potpuno čista obraza. Ovi zakoni, kojima država konačno, posle dugog niza godina izmiruje svoje obaveze, danas su pred nama i ja se nadam da će oni danas biti u ovoj skupštinskoj sali usvojeni.
Radi se o tome da onaj ko je spreman da uvek kritikuje, on ima razloga da u jednom dobrom zakonskom predlogu nađe ta mesta. Kad pogledamo ovaj prvi zakon o izmirenju obaveza po osnovu stare devizne štednje, može se na prvi pogled primetiti da može neko reći da nisu svi građani stavljeni u isti položaj. Praktično, zakon daje mogućnosti zakupcu da po osnovu obveznica devizne štednje otkupi poslovni prostor. Naime, druga grupa građana, koja nije u odnosima sa državom po osnovu zakupa, nema priliku da otkupi poslovni prostor, ali Vlada je imala ideju da zaštiti već postojeće ugovore o zakupu, a ako bi oni bili eliminisani ili ugroženi, imali bi jedan pravni haos u celoj toj oblasti.
Osnovno pitanje vezano za ovaj zakon je kako motivisati zakupce da krenu u ovaj proces otkupa nekretnina u vlasništvu države Srbije, a koje su trenutno u njihovom zakupu. Imali smo jedan prethodni zakon i videli smo da je on skoro postigao svoj cilj. Pretpostavka je da će i ovog momenta zakupci, iako imaju ugovore o zakupu na 5 ili 10 godina, imati motiva, pogotovo što će verovatno uz određeni diskont ovih obaveznica doći do nešto niže cene poslovnog prostora. Možda je tu trebalo ugraditi jednu odredbu da i zakupac, ukoliko ne iskoristi ovu mogućnost datu u zakonu, da sledeći korak bude eventualno javna licitacija, da mu ne pružimo mogućnost da u petoj godini zakupa ili u 10 godini zakupa otkupi ovaj poslovni prostor.
Što se tiče zakona o izmirenju zaostalih obaveza po osnovu dečijih dodataka i materinskih primanja, suština je u tome da na jednoj strani pravnim licima i preduzetnicima omogućavamo da ovim izdatim obveznicama izmiruju svoje dospele obaveze, nastale zaključno sa 31.3.1999. godine, a na drugoj strani da građani kojima država duguje ovaj period neisplaćenih primanja po osnovu dečjih dodataka, mogu sa izdatim obveznicama ostvariti svoja prava, praktično, kupovinu ovih nabrojanih roba i usluga, čime su i pravna lica i preduzetnici vezani. Oni koji se bave prodajom roba i usluga, a duguju određene poreske obaveze državi, su do kraja obavezni da izvrši uslugu u iznosu od 20%.
Bitno je reći još da izdavanjem obveznica, po ovom osnovu, ne stvara se inflatorni novac, zbog toga što su u budžetu Republike Srbije predviđena sredstva za isplatu dospelih obveznica, pa i kamatnih kupona svakih 6 mesci u godini.
Što se tiče izmena Zakona o akcizama i porezu na promet, konačno, Vlada je stala na put samovolji u trošenju te tzv. takse, koja nije taksa, to je dodatni porez na promet od 3%, koji plaćaju svi građani ove države koji obave kupovinu na teritoriju grada Beograda. Vlada je, odnosno ova skupština je donela odluku da ta sredstva može koristiti Skupština grada Beograda za programe u komunalnoj i železničkoj infrastrukturi, koje odobri Vlada Srbije.
Postavila su se pitanja na Odboru za finansije da li sada ova odluka zadire u nadležnost lokalne samouprave, da li je ovo ocena rada gradske vlade itd. Jasno je da se govori samo o dodatnom porezu od 3%, a da one nadležnosti lokalne samouprave, odnosno grada u oblasti komunalnih taksi ostaju na snazi kao i do sada. Pa, valjda je logično da onaj koji je omogućio korišćenje tih sredstava, ima i potpunu kontrolu nad njima. Ovaj proces je u startu trebalo da bude ovakav, da na programu Vlade, vezano za ovu oblast, može saglasnost dati i izvršni odbor. Hvala.