Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, za dašnju sednicu Narodne skupštine Republike Srbije Vlada predlaže zakone kojima obezbeđuje regulisanje dugova po osnovu devizne štednje građana, kao i dugova Republike po osnovu dečjih dodataka i materinskih dodataka. Takođe, predlaže se dopuna Zakona kojima će se obezbediti adekvatnije i progresno zasnovano korišćenje sredstava od 3% za grad Beograd.
Ja ću se kod ovog izlaganja osvrnuti na sva tri zakona, jer su u domenu napora i zajedničke aktivnosti Vlade radi realizacije ekonomske politike u okviru uslova koji, pored uspešnog realizovanja osnovnih ciljeva ekonomske politike koji su zacrtani, stvaraju i dodatna rešenja kojima se regulišu odgovarajuća materijalna i socijalna prava građana, koja u ranijem periodu nisu bila izvršena.
Dakle, pored završetka prve faze obnove, pored velikog napora da se stvore početni i neophodni uslovi da se porušene fabrike i privredni sistemi stave na noge i da doprinesu povećanju ukupnog društvenog proizvoda, što je karakterisalo prethodni period, stvoreni su uslovi za ulazak u drugu fazu obnove, koja u stvari predstavlja razvoj. Jučerašnjim puštanjem auto-puta Beograd-Pančevo praktično je pokazala na delu da i u ovim uslovima, i pored svih ograničenja kojima smo izloženi, na bazi unutrašnjih napora i pozitivne energije koja je mobilisana i koja se ostvaruje u konkretnim rezultatima, Vlada narodnog jedinstva u takvim uslovima traži i predlaže konkretna rešenja, kojima će se rešavati određena pitanja iz domena socijalne politike koja su, zbog okolnosti koje su svima poznate, proizvela situaciju odgovarajućih dugova države.
Dakle, ovim zakonima država stvara uslove da se pre dospeća obaveza počne razduživati u odnosu na građane koji imaju staru deviznu štednju, da stvara uslove da na realan način reši pitanje isplate dečijih dodataka koji kasne više od 24 meseca i čime duguje preko 4 milijarde.
Ograničenje zadatka od koga smo morali poći u predlaganju ovih zakona jeste da ovim zakonima, na bazi realnih sredstava, bez novih poreskih opterećenja, stvorimo uslove i da izvršimo ove obaveze, a da ne ugrozimo politiku makroekonomske stabilnosti, što znači politiku stabilnih cena.
Dug od četiri milijarde za dečije dodatke i dug za obavezu po osnovu stare devizne štednje, što se tiče Republike, iznosi 3,6 milijardi. To je veliki teret koji je Republika prihvatila da rešava i koji će rešavati i pre roka dospeća.
U Zakonu o prodaji određene nepokretnosti u državnoj svojini radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne štednje građana i zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji u suštini regulisano je pravo da postojeći zakupci poslovnog prostora mogu kupiti poslovni prostor po cenama koje su utvrđene ovim zakonom, na taj način što će ga platiti putem stare devizne štednje, i to ne samo svoje stare devizne štednje nego devizne štednje svih građana koji su spremni da svoje štedne knjižice ili obveznice koje federacija treba da izda ustupe radi izmirivanja ove obaveze.
Osamdeset posto prodajne cene može se platiti putem stare devizne štednje, a 20% će se plaćati u efektivi u devizama. Naravno, time će se postići dva cilja. Prvi cilj je da će građani po osnovu ovoga doći ili do imovine, a po osnovu tržišta koje će se stvoriti u prometu po osnovu stare devizne štednje određeni građani će doći i do neposrednih deviza i dinara kojima će rešavati svoje materijalne probleme pre roka dospeća.
Da podsetim, Zakon o staroj deviznoj štednji predviđa da se u 12 godina vrši isplata ovih uloga. Prve isplate su počele i prve tri godine isplata od svega 150 maraka godišnje, što znači da će praktično građani po ovom zakonu mnogo ranije da dođu do sredstava po osnovu stare devizne štednje.
Drugo, Republika će po osnovu ovog zakona nastaviti svoj proces vlasničke transformacije bez predrasuda i bez anatema koje se tiču - nacionalizovane, denacionalizovane, ovakve ili onakve, imovine, jer i tu mora da bude jasno da je pravni režim imovine utvrđen zakonima i dužni smo da ih poštujemo.
Niko ovim zakonom neće biti oštećen, a imovina koja se konstatuje da je tuđa biće nadoknađena, ako je tuđa. Za sada ovo je imovina ove države i ona je stavljena na raspolaganje i pravo postojećim zakupcima da je kupe.
Treća stvar koja je bitna, a vezana za ovaj zakon, jeste da po ovom zakonu nijedan radnik neće biti ugrožen. Ovo pravo kupovine poslovnog prostora vezano je isključivo za postojeće zakupce. Znači, preduzeća koja koriste poslovni prostor u zakupu ili preduzetnici koji koriste taj poslovni prostor su jedini kupci tog poslovnog prostora. U ovoj fazi se ne mogu pojavljivati treća lica u kupovini, tako da neke procene da ćemo mi ovim procesom prodaje imovine Republike ugroziti pravo radnika, da će neko treći doći i isterati ih na ulicu, ne stoje.
Kao što to nije ni prethodni zakon koji je istekao proizveo. Ni jedan radnik, znači, neće biti ugrožen ovim zakonom. Ovim zakonom će samo postojeći zakupci steći pravo da budu svoji na svome i da u odnosu na državu regulišu svoj odnos plaćanja poreza, a gazduju imovinom koja bi po osnovu ovog zakona postala njihova.
Mi, u okviru ekonomske politike u narednom periodu, kao prioritetni zadatak razvoja moramo obezbediti, i kao što se vidi na tome se intenzivno radi, realizaciju programa izgradnje 10.000 stanova.
Po osnovu prethodnog zakona koji je Skupština na prošloj sednici usvojila, Zakona o prodaji nepokretnosti, obezbeđena su određena sredstva, preko milijardu i 270.000.000 dinara je obezbeđeno po tom osnovu, a to će programski biti obezbeđeno kao realan izvor za finansiranje programa stambene izgradnje.
Naravno, treba nam više i ovaj zakon će upravo obezbediti dopunska sredstva da se taj program realno zatvori. Naša je projekcija da Direkcija za imovinu na bazi ovih prihoda koje će ostvariti prodajom ovog poslovnog prostora treba da obezbedi dve milijarde 700.000.000 dinara i da sa tim sredstvima učestvuje u programu gradnje, koja predstavlja razvojni i podsticajni zamajac za podizanje ukupnog nivoa privređivanja.
U okviru rada skupštinskih odbora bilo je određenih inicijativa da se zabrani prodaja, ograniči ili onemogući prodaja poslovnog prostora na delu teritorije Republike Srbije i to Vojvodine. Naravno da takvu inicijativu nismo prihvatili i da to ne možemo prihvatiti, jer građani Republike Srbije su ravnopravni, prava su jednaka za sve i takve inicijative i taj predlog i amandman je odbačen.
Što se tiče drugog zakona, koji je na današnjem razmatranju, a tiče se prve emisije dugoročnih obveznica Republike Srbije, on je zakon kojim Republika i Vlada definišu uslove da se konačno stvore realni materijalni uslovi za razrešavanje pitanja duga prema porodicama kojima nisu isplaćeni dečiji dodaci.
Zašto je došlo do kašnjenja i zašto ranije nismo mogli da rešimo ovo pitanje na adekvatan način?
Do kašnjenja je došlo zbog toga što su ograničena sredstva javne potrošnje, kada je ekonomska snaga privrede oslabila, a pogotovu u periodu NATO agresije, koja je prouzrokovala nemogućnost da se uredno izmire ova socijalna davanja.
Prioritet upotrebe sredstava bio je - izgradnja primarne infrastrukture radi stvaranja uslova za povećanje društvenog proizvoda, na osnovu koga je moguće, na realnim osnovama, stvoriti sredstva kojima se izmiruje ova neizmirena obaveza.
Mi smo ovim zakonom predvideli da Republika emituje hartije od vrednosti kojima će se izmiriti ukupna obaveza koja iznosi 4 milijarde dinara. Da je bilo rešenja, najbolje bi bilo da se 4 milijarde isplate odmah i da se ta obaveza Republike reši po najkraćem postupku. Pošto realne obaveze Republike i realni prihodi Republike ne dozvoljavaju, odnosno imaju ograničenje u realnom priticanju sredstava, procenjeno je da se ide na ovaj zakon, kojim će se putem emisije prenositi hartije od vrednosti.
Svakom korisniku ovog prava za neisplaćeni dečiji dodatak, u proseku po porodici koja ima to pravo duguje se oko 10.000 dinara, dobiće obveznice koje su prenosive, kojima će moći odmah izmiriti svoje određene tekuće obaveze ili tekuće obaveze tokom ove godine, time naplatiti deo onoga što je država dužna da mu plati. Iako su obveznice dugoročne, na rok od četiri godine, i treba da se isplaćuju sa kamatom u šestomesečnim anuitetima, one će biti odmah moguće za korišćenje, za plaćanje određenih namena, koje su utvrđene zakonom.
Sve poreske obaveze koje građanin ima prema državi, sve obaveze koje seljaci imaju prema državi, moći će da se plate tim obveznicama odmah. Ne čekajući njihovo dospeće, moći će se te obveznice iskoristiti da se plati obaveza po osnovu otkupa stana, ukoliko imaju takav kredit, moći će se platiti boravak dece u predškolskim ustanovama, moći će se kupiti udžbenici za osnovu i srednju školu i tim setom prava će se zadovoljiti, da tako kažemo, neposredni interesi korisnika i tim vidom biće plaćeno ono što država u ovom trenutku ne može da plati neposredno novcem, jer, da bi se to obezbedilo novcem, morala bi se koristiti štamparija, a ova vlada vodi politiku čvrstog ograničenja javne potrošnje i emisija ne može biti izvor i sredstvo za finansiranje takvih potreba.
Ovaj zakon omogućuje još jedno novo pravo, koje istovremeno stvara uslove da postoji i interes privrede za obveznicama, jer je ovim zakonom, kao što ste videli, predviđeno da preduzeća koja su dužna poreze državi i nisu ih platila, imaju taj dug preko tri milijarde i osamstotina miliona dinara za poreze, za poreske obaveze iz perioda pre NATO agresije, mogu na bazi tih obveznica, dolazeći u posed tih obveznica, da izmire obaveze prema državi, i to tako što jednim dinarom obveznice plaćaju dva dinara poreza, dospele i neplaćene poreske obaveze. Znači, sa diskontom od 50%.
To je veliki ekonomski interes da preduzeća daju svoju robu i da se obveznice pojave u prometu i da se putem obveznice može kupovati i roba, i prehrambena, i odeća, i obuća, jer je spisak dužnika državi dosta širok, kojima će se istovremeno preduzeća na bazi ekonomske stimulacije, koja je ugrađena u sami zakon, razduživati u odnosu na državu. Zakon je predvideo i obaveze preduzeća, pored ove ekonomske stimulacije, da najmanje 20% od svog duga koji imaju i koji je nastao u ovom periodu od 31. marta 1999. godine, najmanje 20% svog duga izmire prema državi putem ovih obveznica koje izdajemo.
Prema tome, ovim zakonom stvaraju se realni uslovi da se više od 1/3 ukupnog duga, koji imamo u odnosu na kašnjenje isplate dečijih dodataka, izmiri u toku ove godine. Naravno da ona domaćinstva i oni građani koji budu zainteresovani da čekaju naplatu u gotovini od strane države, imaju tu mogućnost da sačekaju dospeće anuiteta i da naplate obveznicu po roku dospeća, sa pripadajućom kamatom, koja je u visini eskontne stope uvećane za 10%.
I na kraju, dao bih samo kraći osvrt na ovaj treći zakon, koji je kratak zakon, ali je ključan i bitan za izvršenje obaveza funkcionisanja komunalnog sistema grada Beograda, a to je pitanje izmene i dopune Zakona o porezima i akcizama. Ovim zakonom se obezbeđuje da zbog činjenice da se u proteklih šest meseci nije doneo program upotrebe sredstava takse od 3% za Beograd, jer nije postignuta saglasnost o korišćenju tih sredstava, sredstva za Beograd prenesu na poseban račun Republike, da se isključivo koriste za namene koje je predvideo program, znači, nema nikakvog uskraćivanja prava koja su Beogradu obezbeđena po osnovu ovog zakona, da se namenski koriste na bazi programa koji će utvrditi Vlada, pri čemu je čak predviđeno da mišljenje o predlogu programa dostavljaju i nadležni organi grada, a kojim će se obezbediti uslovi da se pravilnom upotrebom sredstava razreše vitalni problemi, zbog čega je Skupština Srbije i donela ovaj zakon.
Pre svega, ovde se misli na stvaranje uslova da se problem javnog saobraćaja u Beogradu rešava kao prioritetno pitanje. Pored toga, da se problem dugovanja po osnovu isporučene energije, koja su ugrozila ukupno snabdevanje energijom zemlje, zbog velikih dugova koje Beograd ima u odnosu na energiju koju je potrošio, da se usmere prema privredi, koja treba da proizvede robu, kojom će se razrešiti pitanje ovih obaveza, koje država ima po osnovu isporučene, a neplaćene energije, da se završe određene kapitalne investicije, koje obezbeđuju da se značajna sredstva koja su uložena i u izgradnju beogradskog čvora i u magistralne sisteme za vodosnabdevanje Beograda, koje obuhvata prigradske opštine, efikasno realizuju.
Prema tome, ovim zakonom se ne ukidaju i ne preusmeravaju sredstva, ovim zakonom se samo obezbeđuje, iz okolnosti koje su nastale, efikasno korišćenje sredstava radi rešavanja problema grada Beograda i građana Beograda. U tom smislu predlažem Skupštini da podrži donošenje ovih zakona.
