Molim dr Katu Lazović da potpiše i preda tekst zakletve.

(Aplauz.)

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - RAZREŠENjE I IZBOR JEDNOG BROJA NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA

U okviru ove tačke primili ste predloge odluka koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, i to:

1. Predlog odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudija sudova opšte nadležnosti i Višeg privrednog suda;

2. Predlog odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Vrhovnog suda Srbije;

3. Predlog odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Okružnog suda u Beogradu;

4. Predlog odluke o razrešenju od sudijske dužnosi sudije Okružnog suda u Požarevcu;

5. Predlog odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Požarevcu;

6. Predlog odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Leposaviću;

7. Predlog odluke o razrešenju od dužnosti predsednika Opštinskog suda u Novom Sadu;

8. Predlog odluke o razrešenju od dužnosti Okružnog javnog tužioca u Požarevcu;

9. Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova;

10. Predlog odluke o prestanku funkcije nosiocima javno-tužilačke funkcije;

11. Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama porotnicama okružnih i opštinskih sudova;

12. Predlog odluke o izboru sudija Vrhovnog suda Srbije;

13. Predlog odluke o izboru sudija i predsednika okružnih i opštinskih sudova;

14. Predlog odluke o izboru sudija privrednih sudova, i

15. Predlog odluke o izboru sudija porotnika sudova opšte nadležnosti i Privrednog suda u Somboru.

Pored toga, primili ste predloge odluka o izboru zamenika Republičkog javnog tužioca, okružnih javnih tužilaca; zamenika okružnih javnih tužilaca, sa dopunom; opštinskih javnih tužilaca, sa dopunom; i zamenika opštinskih javnih tužilaca, koje je podneo Republički javni tužilac 7. i 10. aprila, odnosno 10. jula 2000. godine.

Primili ste i izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu o razmatranju predloga odluka za izbor nosilaca javno-tužilačke funkcije.

Narodni poslanik Milan Miković, član Odbora za pravosuđe i upravu, izdvojio je mišljenje prilikom izjašnjavanje Odbora o predlozima odluka o razrešenju od sudijske dužnosti: sudija sudova opšte nadležnosti i Višeg privrednog suda, sudije Okružnog suda u Beogradu i sudija Okružnog i Opštinskog suda u Požarevcu.

Predlažem da se o svim predlozima odluka o razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija obavi jedinstveni pretres, a da se Narodna skupština o svakom predlogu posebno izjasni.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 171, protiv pet, uzdržanih nema, nije glasalo osam, ukupno prisutno 184 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Saglasno članu 156. Poslovnika, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka o razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija.

Da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne.)

Da li ko od narodnih poslanika želi reč? (Ne.)

Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstveni pretres i prelazimo na odlučivanje.

1. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudija sudova opšte nadležnosti i Višeg privrednog suda.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 171, protiv pet, uzdržanih nema, nije glasalo sedam, ukupno prisutno 183 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila, većinom glasova, Predlog odluke o razrešenju sudijske dužnosti sudija opšte nadležnosti i Višeg privrednog suda.

2. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Vrhovnog suda Srbije.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 167, protiv 7, uzdržanih nema, nije glasalo pet, ukupno prisutno 179 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Vrhovnog suda Srbije.

3. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Okružnog suda u Beogradu.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 167, protiv 7, uzdržanih nema, nije glasalo 7, ukupno prisutan 181 narodni poslanik.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o razarešenju od sudijske dužnosti sudije Okružnog suda u Beogradu.

4. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od sudijske funkcije sudije Okružnog suda u Požarevcu.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 164, protiv 7, uzdržanih nema, nije glasalo 10, ukupno prisutan 181 narodni poslanik.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o razarešenju od sudijske dužnosti sudije Okružnog suda u Požarevcu.

5. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Požarevcu.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 174, protiv 7, uzdržanih nema, nisu glasala četiri, ukupno prisutno 185 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o razarešenju od sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Požarevcu.

6. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Leposaviću.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 168, protiv 7, uzdržanih nema, nije glasalo 9, ukupno prisutna 184 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Leposaviću.

7. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od dužnosti predsednika Opštinskog suda u Novom Sadu.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 176, protiv 7, uzdržanih nema, nisu glasala dva, ukupno prisutno 185 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o razrešenju od dužnosti predsednika Opštinskog suda u Novom Sadu.

8. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od dužnosti okružnog javnog tužioca u Požarevcu.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 167, protiv 7, uzdržanih nema, nije glasalo 9, ukupno prisutna 183 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o razrešenju od dužnosti sudije okružnog javnog tužioca u Požarevcu.

9. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova. Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 176, protiv 7, uzdržanih nema, nije glasao jedan, ukupno prisutna 184 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova.

10. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o prestanku sudijske funkcije nosiocima javno-tužilačke funkcije.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 167, protiv četiri, uzdržanih nema, nije glasalo 13, ukupno prisutno 184 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o prestanku funkcije nosiocima javno-tužilačke funkcije.

11. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama porotnicima okružnih i opštinskih sudova. Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 172, protiv 7, uzdržanih nema, nije glasalo 8, ukupno prisutno 187 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama porotnicima okružnih i opštinskih sudova.

12. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o izboru sudija Vrhovnog suda Srbije.

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 172, protiv 7, uzdržanih nema, nije glasalo pet, ukupno prisutna 184 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o izboru sudija Vrhovnog suda Srbije.

13. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o izboru sudija i predsednika okružnih i opštinskih sudova.

Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 168, protiv 7, niko uzdržan, nije glasalo 8, ukupno prisutno 183 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o izboru sudija i predsednika okružnih i opštinskih sudova.

14. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o izboru sudija i predsednika privrednih sudova.

Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 168, protiv 7, nema uzdržanih, nije glasalo 7, ukupno prisutno 182 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o izboru sudija i predsednika privrednih sudova.

15. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o izboru sudija porotnika sudova opšte nadležnosti i Privrednog suda u Somboru.

Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 170, protiv 7, nema uzdržanih, nije glasalo pet, ukupno prisutno 182 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o izboru sudija porotnika sudova opšte nadležnosti i Privrednog suda u Somboru.

Prelazimo na glasanje o predlozima odluka o izboru:

- zamenika Republičkog javnog tužioca;

- okružnih javnih tužilaca;

- zamenika okružnih javnih tužilaca, sa dopunom Predloga odluke;

- zamenika opštinskih javnih tužilaca, sa dopunom Predloga odluke.

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje predloge odluka.

Za 174, protiv 7, niko uzdržan, nije glasalo pet, ukupno prisutno 186 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila predloge odluka.

Dozvolite da, u vaše i svoje ime, čestitam izabranim nosiocima pravosudnih funkcija i poželim im uspeh u radu.

Prelazimo na treću 3. dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PRODAJI ODREĐENIH NEPOKRETNOSTI U DRŽAVNOJ SVOJINI RADI IZMIRENjA OBAVEZA REPUBLIKE SRBIJE PO OSNOVU DEVIZNE ŠTEDNjE GRAĐANA I ZAJMA ZA PRIVREDNI RAZVOJ U REPUBLICI SRBIJI

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane narodnog poslanika Marijana Rističevića.

Primili ste izveštaj Odbora za finansije, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima i predlaže Narodnoj skupštini da ga usvoji.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima, s tim što predlaže da se u članu 19, u cilju preciziranja da se radi o funkcioneru koji rukovodi Ministarstvom finansija, reč: "funkcioner", zameni rečju: "ministar". Ovo stoga što, prema Zakonu o državnoj upravi (član 71.), samo funkcioneri koji rukovode organima državne uprave mogu donositi podzakonske akte.

Sa ovim predlogom Zakonodavnog odbora saglasio se predstavnik predlagača na sednici Odbora.

Na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje je izdvojio narodni poslanik Milan Miković.

Da li narodni poslanik Milan Miković želi reč? (Ne, jer nije prisutan.)

Da li predlagač želi reč? (Da.)

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, za dašnju sednicu Narodne skupštine Republike Srbije Vlada predlaže zakone kojima obezbeđuje regulisanje dugova po osnovu devizne štednje građana, kao i dugova Republike po osnovu dečjih dodataka i materinskih dodataka. Takođe, predlaže se dopuna Zakona kojima će se obezbediti adekvatnije i progresno zasnovano korišćenje sredstava od 3% za grad Beograd.
Ja ću se kod ovog izlaganja osvrnuti na sva tri zakona, jer su u domenu napora i zajedničke aktivnosti Vlade radi realizacije ekonomske politike u okviru uslova koji, pored uspešnog realizovanja osnovnih ciljeva ekonomske politike koji su zacrtani, stvaraju i dodatna rešenja kojima se regulišu odgovarajuća materijalna i socijalna prava građana, koja u ranijem periodu nisu bila izvršena.
Dakle, pored završetka prve faze obnove, pored velikog napora da se stvore početni i neophodni uslovi da se porušene fabrike i privredni sistemi stave na noge i da doprinesu povećanju ukupnog društvenog proizvoda, što je karakterisalo prethodni period, stvoreni su uslovi za ulazak u drugu fazu obnove, koja u stvari predstavlja razvoj. Jučerašnjim puštanjem auto-puta Beograd-Pančevo praktično je pokazala na delu da i u ovim uslovima, i pored svih ograničenja kojima smo izloženi, na bazi unutrašnjih napora i pozitivne energije koja je mobilisana i koja se ostvaruje u konkretnim rezultatima, Vlada narodnog jedinstva u takvim uslovima traži i predlaže konkretna rešenja, kojima će se rešavati određena pitanja iz domena socijalne politike koja su, zbog okolnosti koje su svima poznate, proizvela situaciju odgovarajućih dugova države.
Dakle, ovim zakonima država stvara uslove da se pre dospeća obaveza počne razduživati u odnosu na građane koji imaju staru deviznu štednju, da stvara uslove da na realan način reši pitanje isplate dečijih dodataka koji kasne više od 24 meseca i čime duguje preko 4 milijarde.
Ograničenje zadatka od koga smo morali poći u predlaganju ovih zakona jeste da ovim zakonima, na bazi realnih sredstava, bez novih poreskih opterećenja, stvorimo uslove i da izvršimo ove obaveze, a da ne ugrozimo politiku makroekonomske stabilnosti, što znači politiku stabilnih cena.
Dug od četiri milijarde za dečije dodatke i dug za obavezu po osnovu stare devizne štednje, što se tiče Republike, iznosi 3,6 milijardi. To je veliki teret koji je Republika prihvatila da rešava i koji će rešavati i pre roka dospeća.
U Zakonu o prodaji određene nepokretnosti u državnoj svojini radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne štednje građana i zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji u suštini regulisano je pravo da postojeći zakupci poslovnog prostora mogu kupiti poslovni prostor po cenama koje su utvrđene ovim zakonom, na taj način što će ga platiti putem stare devizne štednje, i to ne samo svoje stare devizne štednje nego devizne štednje svih građana koji su spremni da svoje štedne knjižice ili obveznice koje federacija treba da izda ustupe radi izmirivanja ove obaveze.
Osamdeset posto prodajne cene može se platiti putem stare devizne štednje, a 20% će se plaćati u efektivi u devizama. Naravno, time će se postići dva cilja. Prvi cilj je da će građani po osnovu ovoga doći ili do imovine, a po osnovu tržišta koje će se stvoriti u prometu po osnovu stare devizne štednje određeni građani će doći i do neposrednih deviza i dinara kojima će rešavati svoje materijalne probleme pre roka dospeća.
Da podsetim, Zakon o staroj deviznoj štednji predviđa da se u 12 godina vrši isplata ovih uloga. Prve isplate su počele i prve tri godine isplata od svega 150 maraka godišnje, što znači da će praktično građani po ovom zakonu mnogo ranije da dođu do sredstava po osnovu stare devizne štednje.
Drugo, Republika će po osnovu ovog zakona nastaviti svoj proces vlasničke transformacije bez predrasuda i bez anatema koje se tiču - nacionalizovane, denacionalizovane, ovakve ili onakve, imovine, jer i tu mora da bude jasno da je pravni režim imovine utvrđen zakonima i dužni smo da ih poštujemo.
Niko ovim zakonom neće biti oštećen, a imovina koja se konstatuje da je tuđa biće nadoknađena, ako je tuđa. Za sada ovo je imovina ove države i ona je stavljena na raspolaganje i pravo postojećim zakupcima da je kupe.
Treća stvar koja je bitna, a vezana za ovaj zakon, jeste da po ovom zakonu nijedan radnik neće biti ugrožen. Ovo pravo kupovine poslovnog prostora vezano je isključivo za postojeće zakupce. Znači, preduzeća koja koriste poslovni prostor u zakupu ili preduzetnici koji koriste taj poslovni prostor su jedini kupci tog poslovnog prostora. U ovoj fazi se ne mogu pojavljivati treća lica u kupovini, tako da neke procene da ćemo mi ovim procesom prodaje imovine Republike ugroziti pravo radnika, da će neko treći doći i isterati ih na ulicu, ne stoje.
Kao što to nije ni prethodni zakon koji je istekao proizveo. Ni jedan radnik, znači, neće biti ugrožen ovim zakonom. Ovim zakonom će samo postojeći zakupci steći pravo da budu svoji na svome i da u odnosu na državu regulišu svoj odnos plaćanja poreza, a gazduju imovinom koja bi po osnovu ovog zakona postala njihova.
Mi, u okviru ekonomske politike u narednom periodu, kao prioritetni zadatak razvoja moramo obezbediti, i kao što se vidi na tome se intenzivno radi, realizaciju programa izgradnje 10.000 stanova.
Po osnovu prethodnog zakona koji je Skupština na prošloj sednici usvojila, Zakona o prodaji nepokretnosti, obezbeđena su određena sredstva, preko milijardu i 270.000.000 dinara je obezbeđeno po tom osnovu, a to će programski biti obezbeđeno kao realan izvor za finansiranje programa stambene izgradnje.
Naravno, treba nam više i ovaj zakon će upravo obezbediti dopunska sredstva da se taj program realno zatvori. Naša je projekcija da Direkcija za imovinu na bazi ovih prihoda koje će ostvariti prodajom ovog poslovnog prostora treba da obezbedi dve milijarde 700.000.000 dinara i da sa tim sredstvima učestvuje u programu gradnje, koja predstavlja razvojni i podsticajni zamajac za podizanje ukupnog nivoa privređivanja.
U okviru rada skupštinskih odbora bilo je određenih inicijativa da se zabrani prodaja, ograniči ili onemogući prodaja poslovnog prostora na delu teritorije Republike Srbije i to Vojvodine. Naravno da takvu inicijativu nismo prihvatili i da to ne možemo prihvatiti, jer građani Republike Srbije su ravnopravni, prava su jednaka za sve i takve inicijative i taj predlog i amandman je odbačen.
Što se tiče drugog zakona, koji je na današnjem razmatranju, a tiče se prve emisije dugoročnih obveznica Republike Srbije, on je zakon kojim Republika i Vlada definišu uslove da se konačno stvore realni materijalni uslovi za razrešavanje pitanja duga prema porodicama kojima nisu isplaćeni dečiji dodaci.
Zašto je došlo do kašnjenja i zašto ranije nismo mogli da rešimo ovo pitanje na adekvatan način?
Do kašnjenja je došlo zbog toga što su ograničena sredstva javne potrošnje, kada je ekonomska snaga privrede oslabila, a pogotovu u periodu NATO agresije, koja je prouzrokovala nemogućnost da se uredno izmire ova socijalna davanja.
Prioritet upotrebe sredstava bio je - izgradnja primarne infrastrukture radi stvaranja uslova za povećanje društvenog proizvoda, na osnovu koga je moguće, na realnim osnovama, stvoriti sredstva kojima se izmiruje ova neizmirena obaveza.
Mi smo ovim zakonom predvideli da Republika emituje hartije od vrednosti kojima će se izmiriti ukupna obaveza koja iznosi 4 milijarde dinara. Da je bilo rešenja, najbolje bi bilo da se 4 milijarde isplate odmah i da se ta obaveza Republike reši po najkraćem postupku. Pošto realne obaveze Republike i realni prihodi Republike ne dozvoljavaju, odnosno imaju ograničenje u realnom priticanju sredstava, procenjeno je da se ide na ovaj zakon, kojim će se putem emisije prenositi hartije od vrednosti.
Svakom korisniku ovog prava za neisplaćeni dečiji dodatak, u proseku po porodici koja ima to pravo duguje se oko 10.000 dinara, dobiće obveznice koje su prenosive, kojima će moći odmah izmiriti svoje određene tekuće obaveze ili tekuće obaveze tokom ove godine, time naplatiti deo onoga što je država dužna da mu plati. Iako su obveznice dugoročne, na rok od četiri godine, i treba da se isplaćuju sa kamatom u šestomesečnim anuitetima, one će biti odmah moguće za korišćenje, za plaćanje određenih namena, koje su utvrđene zakonom.
Sve poreske obaveze koje građanin ima prema državi, sve obaveze koje seljaci imaju prema državi, moći će da se plate tim obveznicama odmah. Ne čekajući njihovo dospeće, moći će se te obveznice iskoristiti da se plati obaveza po osnovu otkupa stana, ukoliko imaju takav kredit, moći će se platiti boravak dece u predškolskim ustanovama, moći će se kupiti udžbenici za osnovu i srednju školu i tim setom prava će se zadovoljiti, da tako kažemo, neposredni interesi korisnika i tim vidom biće plaćeno ono što država u ovom trenutku ne može da plati neposredno novcem, jer, da bi se to obezbedilo novcem, morala bi se koristiti štamparija, a ova vlada vodi politiku čvrstog ograničenja javne potrošnje i emisija ne može biti izvor i sredstvo za finansiranje takvih potreba.
Ovaj zakon omogućuje još jedno novo pravo, koje istovremeno stvara uslove da postoji i interes privrede za obveznicama, jer je ovim zakonom, kao što ste videli, predviđeno da preduzeća koja su dužna poreze državi i nisu ih platila, imaju taj dug preko tri milijarde i osamstotina miliona dinara za poreze, za poreske obaveze iz perioda pre NATO agresije, mogu na bazi tih obveznica, dolazeći u posed tih obveznica, da izmire obaveze prema državi, i to tako što jednim dinarom obveznice plaćaju dva dinara poreza, dospele i neplaćene poreske obaveze. Znači, sa diskontom od 50%.
To je veliki ekonomski interes da preduzeća daju svoju robu i da se obveznice pojave u prometu i da se putem obveznice može kupovati i roba, i prehrambena, i odeća, i obuća, jer je spisak dužnika državi dosta širok, kojima će se istovremeno preduzeća na bazi ekonomske stimulacije, koja je ugrađena u sami zakon, razduživati u odnosu na državu. Zakon je predvideo i obaveze preduzeća, pored ove ekonomske stimulacije, da najmanje 20% od svog duga koji imaju i koji je nastao u ovom periodu od 31. marta 1999. godine, najmanje 20% svog duga izmire prema državi putem ovih obveznica koje izdajemo.
Prema tome, ovim zakonom stvaraju se realni uslovi da se više od 1/3 ukupnog duga, koji imamo u odnosu na kašnjenje isplate dečijih dodataka, izmiri u toku ove godine. Naravno da ona domaćinstva i oni građani koji budu zainteresovani da čekaju naplatu u gotovini od strane države, imaju tu mogućnost da sačekaju dospeće anuiteta i da naplate obveznicu po roku dospeća, sa pripadajućom kamatom, koja je u visini eskontne stope uvećane za 10%.
I na kraju, dao bih samo kraći osvrt na ovaj treći zakon, koji je kratak zakon, ali je ključan i bitan za izvršenje obaveza funkcionisanja komunalnog sistema grada Beograda, a to je pitanje izmene i dopune Zakona o porezima i akcizama. Ovim zakonom se obezbeđuje da zbog činjenice da se u proteklih šest meseci nije doneo program upotrebe sredstava takse od 3% za Beograd, jer nije postignuta saglasnost o korišćenju tih sredstava, sredstva za Beograd prenesu na poseban račun Republike, da se isključivo koriste za namene koje je predvideo program, znači, nema nikakvog uskraćivanja prava koja su Beogradu obezbeđena po osnovu ovog zakona, da se namenski koriste na bazi programa koji će utvrditi Vlada, pri čemu je čak predviđeno da mišljenje o predlogu programa dostavljaju i nadležni organi grada, a kojim će se obezbediti uslovi da se pravilnom upotrebom sredstava razreše vitalni problemi, zbog čega je Skupština Srbije i donela ovaj zakon.
Pre svega, ovde se misli na stvaranje uslova da se problem javnog saobraćaja u Beogradu rešava kao prioritetno pitanje. Pored toga, da se problem dugovanja po osnovu isporučene energije, koja su ugrozila ukupno snabdevanje energijom zemlje, zbog velikih dugova koje Beograd ima u odnosu na energiju koju je potrošio, da se usmere prema privredi, koja treba da proizvede robu, kojom će se razrešiti pitanje ovih obaveza, koje država ima po osnovu isporučene, a neplaćene energije, da se završe određene kapitalne investicije, koje obezbeđuju da se značajna sredstva koja su uložena i u izgradnju beogradskog čvora i u magistralne sisteme za vodosnabdevanje Beograda, koje obuhvata prigradske opštine, efikasno realizuju.
Prema tome, ovim zakonom se ne ukidaju i ne preusmeravaju sredstva, ovim zakonom se samo obezbeđuje, iz okolnosti koje su nastale, efikasno korišćenje sredstava radi rešavanja problema grada Beograda i građana Beograda. U tom smislu predlažem Skupštini da podrži donošenje ovih zakona.

Zahvaljujem.
Ima reč predsednik Odbora za finansije, narodni poslanik Zlatan Peručić.

Hvala gospodine predsedniče.
Dozvolite mi da, po ovlašćenju predsednika poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, takođe iznesem i stav poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije. Zajedno sa svim ovim, pokušaću da se ne ponavljam u delu o kome je ministar finansija govorio.
Državno rukovodstvo, privreda i građani Srbije i čitave Jugoslavije nalaze se već punu godinu dana u obimnoj i ambicioznoj ekonomskoj ofanzivi. Materijalni, finansijski i ljudski resursi i napori da se porušeno u agresiji NATO pakta na našu zemlju obnovi što pre, time su značajniji što se čitav projekat realizuje bez ikakvog značajnijeg eksternog kapitala, u uslovima kada smo gotovo potpuno odsečeni od svetskih finansijskih i robnih tržišta.
Istovremeno, obnova zemlje se odvija u uslovima nastavljenog i žestokog međunarodnog pritiska, političkog, diplomatskog i medijskog, na naš narod, državu i njeno rukovodstvo, kao i pokušaja pojedinih stranaka, diktiranih spolja, da se stvore visoke političke i socijalne tenzije u samoj zemlji. Takav međunarodni i unutrašnji politički i ekonomski ambijent prouzrokuje da mi za realizaciju programa obnove zemlje moramo da platimo veliku cenu, verovatno znatno višu nego što je platila ma koja ratom porušena zemlja, koja se obnavljala uz stranu pomoć. Dakle, realizacija programa obnove finansira se isključivo iz realnih unutrašnjih izvora, podrazumeva, naravno, i nove visoke pritiske na oba budžeta, a posebno i na sve njihove korisnike.
Međutim, sastavni deo politike obnove zemlje jeste i briga o stanovništvu, a pre svega o njegovim najsiromašnijim delovima. Bar jedan deo one lične žrtve, koju su građani Srbije podneli braneći zemlju i obnavljajući je, Vlada ovim zakonima nadoknađuje, da pomogne da se sa što manje nedaća prežive teška vremena. Ova obaveza države naročito postoji u odnosu na one građane kojima je država, ne samo moralno, nego i finansijski dužna po osnovu zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji, bilo po osnovu stare devizne štednje, bilo po osnovu dospelih socijalnih davanja.
Paket zakona koji danas treba da usvajamo polazi od istih onih ekonomskih i socijalnih pretpostavki od kojih je Vlada narodnog jedinstva već polazila sprovodeći ekonomsku politiku i ranijih godina, a posebno za 1999. i 2000. godinu. Ono što je zajedničko svim navednim zakonskim projektima to je jasan politički i moralni imperativ da se teret obnove zemlje podeli pravednije, proporcijalno stvarnoj ekonomskoj snazi i mogućnostima pojedinih društvenih slojeva, gradova, preduzeća i svakog pojedinca.
Pri tome posebnu pažnju Vlada Republike Srbije posvećuje socijalnoj politici i programima zaštite najugroženih slojeva stanovništva. Prepoznajući, dakle, u ovim zakonima i zakonskim projektima, koji su danas pred nama, i temelje programske politike i orijentacije, vama poznate, Socijalističke partije Srbije, politike partije socijalne pravde, poslanička grupa SPS u celini podržava predlog Vlade narodnog jedinstva za donošenje zakona ekonomske i socijalne sadržine, koji su danas na dnevnom redu Narodne skupštine.
Uspešna realizacija ciljeva postavljenih u obnovi i izgradnji zemlje dugoročno nije moguća bez stvaranja takvog ekonomskog i socijalnog ambijenta u kome će materijalni položaj najugroženijih delova stanovništva Republike biti na adekvatan način zaštićen. Ne radi se ovde samo o moralnom i političkom imperativu, nego i o potrebi da se obezbedi optimalan menadžment materijalnim i ljudskim resursima, kojima će se oni aktivirati i staviti u funkciju obnove zemlje.
Socijalistička partije Srbije ne gleda na ove zakonske predloge u svetlu jeftine socijalne demagogije, sa ciljem da se obezbedi dodatna podrška u izbornoj godini, kakvih je interpretacija inače bilo u delu domaće političke javnosti. Naprotiv, mi smo čvrsto opredeljeni da se svim predloženim merama dalje jačaju institucije tržišne privrede u Republici, kao i ukupan ambijent za privredne i socijalne reforme. Opredelenje da se ključni deo javnog duga Republike servisira emisijom dugoročnih obveznica znači dalji podstrek finansijskim tržištima zemlje, ali i način da se zaštiti realna vrednost ovih obveznica, pa samim tim i prava korisnika. Opcija da hartija od vrednosti glasi na donosioca, čime će biti moguć njihov legalan promet, omogućiće da se one za zakonom definisane namene nametnu kao poželjno sredstvo plaćanja kod znatno širokog kruga korisnika.
Stav Socijalističke partije Srbije je da su se pre svega u makroekonomskom pogledu sada stekli svi ili većina neophodnih uslova za donošenje ovakvog paketa propisa. Najpre, uspešno smo otklonili najteža razaranja iz perioda agresije NATO pakta i revitalizovali najznačajnije infrastrukturne objekte. Drugo, uspostavili smo prvi put za jedno duže vreme nužnu valutnu i cenovnu stabilnost, istovremeno jačajući devizne rezerve zemlje. I treće, politika Vlade Republike Srbije, usmerena na održavanje stabilnih cena osnovnih energenata i poljoprivrednih proizvoda, uspešno se sprovodi.
Dakle, sa ostvarenjem ovih makroekonomskih pretpostavki konačno su se stekli uslovi da Republika delom iz imovine u svom vlasništvu, a delom iz budžetskih sredstava podnese teret izmirivanja javnog duga.
Poslanička grupa SPS ne vidi suštinu i smisao predloženih rešenja kao administrativno upravljanje ekonomijom. Naprotiv, mi smatramo da država pre svega ovim vraća, bar jednim delom, svoj postojeći dug prema građanima, bez obzira da li se radi o korisnicima socijalnih davanja, starim deviznim štedišama ili upisnicima zajma za privredni preporod. Dakle, obaveza države je da vrati postojeći dug, odnosno da omogući njegovo vraćanje na zakonom uređen način, a kako će se dalje upravljati imovinom, odnosno hartijama od vrednosti, koje će ući u pravni promet, to po našem mišljenju nije više stvar Vlade, već će to odrediti tržište, za koje se u celini našeg opredeljenja i programa i zalažemo.
I na kraju, dame i gospodo poslanici, dozvolite mi da iz razloga, koji su vama poznati, iskomentarišem samo dodatno Zakon o akcizama i porezu na promet, vezano za 3% za Beograd.
Ova skupština, ovi poslanici su zbog teškoća glavnog grada naše zemlje, bez obzira što sve lokalne samouprave u Republici imaju izuzetne probleme i teškoće, jedino Beogradu opredelili dodatnih 3% iz poreza na promet usluga, koje se ostvare u Beogradu. To su velika sredstva. Za ta sredstva odgovornost je ova skupština htela da da lokalnoj samoupravi u Beogradu.
Mogu da vam kažem i nadam se da ću to uspeti materijalno, činjenično da dokažem, da ono što se desilo u javnom gradskom prevozu Beograda, kada je patilo dva miliona Beograđana, ono što se desilo u preko 100 godina starom preduzeću, u koje su građani, privreda Srbije ulagali svih tih preko 100 godina, to je najveća destrukcija državne i društvene imovine, najveća krađa i najveće razaranje, koje sam, bar ja, ikada zatekao i ikada video.
Javni gradski saobraćaj 1. juna ove godine nije postojao. Javni gradski prevoz je pretvoren u potpuno porušeno preduzeće. Verujem i ubeđen sam da je odlukom Vlade Republike Srbije da se uvedu privremene mere u to preduzeće, ali istovremeno predlogom zakona da se 3% i dalje usmerava na Beograd, ali ne prema neodgovornoj lokalnoj samoupravi, nego time što će se politika usmeravanja sredstava prema Beogradu za iste namene, za koje je to već jednom ova skupština odlučila, usmeravati tako što će Vlada Republike Srbije o tome odlučivati, naravno ponavljajući i pitajući za mišljenje one, koje više ne treba o tome pitati.
Moram da vam najiskrenije kažem, naš zadatak je težak. I zato što treba u kratko vreme da krvotok Beograda, javni gradski prevoz, vratimo Beograđanima. Mi ćemo to uspeti, ali smo paralelno dužni da dokažemo i dokazaćemo da je ovo jedna od najopasnijih i najvećih krađa, koja se desila u istoriji Beograda u komunalnim sistemima našeg glavnog grada.
Hvala vam, dame i gospodo poslanici, sa izvinjenjem što sam malo duže govorio. Ponavljam, poslanička grupa SPS u punoj meri podržava predloge zakona iz razloga koje sam rekao.

Zahvaljujem. Ima reč Stevo Dragišić, šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo, svi predlozi zakona, koje je Vlada narodnog jedinstva Republike Srbije dostavila Narodnoj skupštini, uvek su proizvod saglasnosti koalicionih partnera. Gotovo nikad, ali se dešava i to, ne postavlja se pitanje ko je inicijator donošenja pojedinih zakona. Međutim, dešavalo se do sada u praksi sadašnje Vlade narodnog jedinstva da su se pojedini zakoni vezivali za jednog od koalicionih partnera. To je bio slučaj sa Zakonom o informisanju, Zakonom o univerzitetu, a nedavno je Zakon protiv terorizma JUL istakao kao sopstveni predlog, kao inicijativu te partije za donošenje tog zakona.
Ja moram da istaknem, ne bez skromnosti, da je Srpska radikalna stranka inicijator donošenja zakona o prodaji određenih nepokretnosti u državnoj svojini radi izmirenja obaveza po osnovu takozvane stare devizne štednje i zajma za privredni razvoj Republike Srbije, zatim Predloga zakona o prvoj emisiji dugoročnih obveznica Republike Srbije i Predloga zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa.
Ovim zakonima se rešavaju pitanja koja su već duže vreme na teretu države, bez obzira na to koja Vlada vrši funkciju izvršnog organa u državi, posebno zakona kojim se predviđa izmirenje obaveza po osnovu stare devizne štednje ili po osnovu zajma za privredni razvoj Republike Srbije.
Pre desetak godina država je - mora se reći - sopstvenom krivicom stekla veliki finansijski dug prema svojim građanima po osnovu stare devizne štednje i zajma za privredni razvoj Republike Srbije. Posledica ovog propusta je da je naša država možda jedina država u svetu koja nema štednju građana u bankama, a štednja građana je jedan od osnovnih izvora kreditnog potencijala banaka. Kada banke nemaju kreditnog potencijala, onda je privredni razvoj na mnogo nižem nivou ili ga uopšte nema.
Nepoverenje građana je, svakako, izazvano krivicom države, ali i značajno "podgrejano" uverenjem da država neće moći da vrati dug koji je nastao pre desetak godina. Izmirenje ovog duga je neophodno ne samo da bi se država razdužila, već i da bi vratila poverenje građana i obnovila sopstveni kredibilitet.
Donošenjem zakona o izmirenju obaveza po osnovu tzv. stare devizne štednje biće preduzeti neki koraci u pravcu vraćanja kredibiliteta države kod sopstvenih građana.
Tim zakonom je u Republici Srbiji utvrđena obaveza od 3,6 milijardi nemačkih maraka, koje treba da vrati u periodu od 2000. do 2011. godine. Država je od 1. jula počela da vraća taj dug koji je predviđen za 2000. godinu.
Međutim, ovim zakonom se ide jedan korak dalje. Zakonom koji je danas predložila Vlada Republike Srbije predviđen je dodatni izvor sredstava kojima će se vraćati deo duga koji država ima prema deviznim štedišama, a da se istovremeno ne uvode nove fiskalne obaveze.
Dakle, država je rešila da jedan resurs koji joj stoji na raspolaganju, a to je poslovni prostor, stavi u funkciju vraćanja duga koji ima prema građanima. Taj poslovni prostor sada obezbeđuje jedan od izvora prihoda onima kojima je taj poslovni prostor poveren na korišćenje, odnosno na raspolaganje. To su, uglavnom, jedinice lokalne samouprave.
Međutim, kako je taj poslovni prostor u vlasništvu Republike Srbije, a Republika Srbija ima obaveze prema svojim građanima, najpametnije je da Republika Srbija stavi u promet taj poslovni prostor, jedan resurs koji joj stoji na raspolaganju i prodajom dela tog poslovnog prostora reši problem, deo problema u smislu obaveza prema deviznim štedišama, odnosno poveriocima po osnovu zajma za privredni razvoj Republike Srbije.
Time se ne konstituišu nove fiskalne obaveze, ne uvode se nove takse i novi porezi, kako bi se prikupljala sredstva za vraćanje tog duga iz realnog izvora, ne štampa se - ne daj, bože - novac, a na jedan sasvim bezbolan način, najpametniji način, po našem mišljenju, država polako počinje da smanjuje dug prema svojim građanima.
Ovaj zakon ima dosta sličnosti sa zakonom koji je nedavno usvojen, sa Zakonom o posebnim uslovima prometa određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije. Predmet ovog zakona je sve ono što je bilo predmet prethodnog zakona. Dakle, poslovni prostor koji ne koriste državni organi ili organi jedinica lokalne samouprave, već poslovni prostor koji se izdaje u zakup.
Pravo otkupa poslovnog prostora po osnovu stare devizne štednje imaju svi zakupci ili, bolje rečeno, imaju mogućnost otkupa, što znači da oni koji ne žele da otkupe poslovni prostor ili nemaju potraživanja po osnovu stare devizne štednje ili po osnovu uloga za zajam za privredni razvoj Srbije, ili ne mogu da otkupe od nekog drugog poverioca devizne obveznice po osnovu stare devizne štednje, ne moraju da otkupe svoj poslovni prostor.
Dakle, zakon ne predviđa obavezu otkupa poslovnog prostora, već mogućnost.
Međutim, ono što će, kako pretpostavljamo, predstavljati dodatni stimulans za korisnike poslovnog prostora, zapravo zakupce, jeste mogućnost da iako nemaju obveznice stare devizne štednje, dakle nisu poverioci države, imaju mogućnost da otkupe devizne obveznice od deviznih štediša koji nemaju poslovni prostor i, na osnovu toga, tim obveznicama koje bi glasile na donosioca otkupe svoj poslovni prostor.
To će predstavljati, sigurni smo, stimulans za sve korisnike poslovnog prostora, koji možda pod povoljnijim uslovima mogu da dođu do tih obveznica devizne štednje i reše problem sopstvenog poslovnog prostora, problem koji nisu uspeli da reše na osnovu prethodnog Zakona o posebnim uslovima kupovine poslovnog prostora.
Ovim zakonom se otvaraju široke mogućnosti. Otvara se mogućnost svakom korisniku poslovnog prostora koji je sposoban i ima mogućnosti da otkupi svoj poslovni prostor na najjednostavniji i najjeftiniji način.
Ja sam na početku rekao da su građani već odavno izgubili poverenje da će doći do devizne štednje koju su uložili u naše banke. Zbog toga što su izgubili poverenje, oni su spremni da te svoje obveznice prodaju nekom drugom ko će na ovaj način uspeti da svoje potraživanje realizuje preko kupovine poslovnog prostora.
Višestruko se motivišu svi korisnici poslovnog prostora i devizne štediše da, konačno, svoje štedne uloge realizuju na jedan ili drugi način.
Država je predvidela da, po osnovu ovog zakona, prikupi i nešto svežeg novca. Predviđeno je da se 20% od utvrđene cene poslovnog prostora uplaćuje u gotovom novcu na poseban račun Republike Srbije. To će biti dodatni izvor prihoda koji će Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije, prema programu koji bude donela, potrošiti na način na koji bude smatrala da je najprimereniji, i uložiti u neke projekte koji su u ovom momentu za državu najvažniji.
Rok za podnošenje zahteva je nešto duži nego po prethodnom zakonu. Iznosi šest meseci. Podnosi se istom organu kao i po prethodnom zakonu - Direkciji za imovinu Republike Srbije, a 30 dana od zaključenja ugovora o kupoprodaji je rok za izmirenje obaveza koje nastaju potpisivanjem ugovora.
Ono što treba posebno naglasiti, o tome je bilo reči, ovim zakonom niko neće biti oštećen. Neće biti oštećene ni devizne štediše, jer će moći svoja devizna potraživanja da naplate, možda, čak, u celosti u roku od šest meseci, odnosno sedam meseci. Neće biti oštećeni ni korisnici poslovnog prostora, jer se njima, kako sam već rekao, samo pruža mogućnost otkupa poslovnog prostora, a ne konstituiše im se obaveza.
Sa druge strane, Republika Srbija, kao dužnik, smanjuje sebi obaveze na jedan drugačiji način, nekim novim izvorom prihoda, a otkupom ovog poslovnog prostora prikupiće nešto sredstava u onih 20% od utvrđene cene koštanja poslovnog prostora. Mesta špekulacijama nema.
Ja sam mislio da govorim o sva tri zakona odjednom, pa se kasnije neću javljati za reč, kad budu na redu drugi i treći zakon.
Dakle, mesta špekulacijama nema kada je u pitanju ovaj zakon. Niko neće biti izbačen iz poslovnog prostora, niko neće ostati bez radnog mesta, već se samo uvodi novi način regulisanja obaveze i pruža mogućnost da se naplati svoj dug i da se reguliše problem koji mnogi korisnici poslovnog prostora imaju, jer nikada ne znaju kada će im javno preduzeće, koje gazduje poslovnim prostorom iz jedinice lokalne samouprave, možda otkazati korišćenje poslovnog prostora i uz visoku proviziju zaključiti ugovor sa nekim drugim korisnikom poslovnog prostora, što je čest slučaj u gradu Beogradu.
Kada smo već kod grada Beograda, za grad Beograd i za mahinacije grada Beograda, vezan je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet. Taj zakon predviđa da Vlada Republike Srbije donosi program trošenja sredstava koja se prikupe od posebne takse od 3% na teritoriji grada Beograda. Ta taksa se već nekoliko godina u Beogradu prikuplja. Namena tih sredstava isključivo je komunalne prirode. Dakle, mogu se trošiti samo za komunalnu izgradnju grada Beograda, prema posebnom programu koji bi trebalo da donosi Izvršni odbor Skupštine grada Beograda, a da saglasnost na taj program daje Vlada Republike Srbije.
Međutim, prošle godine, a posebno ove godine bilo je problema u donošenju tog programa. Praktično, ove godine i ne postoji program za trošenje tih sredstava od takse od 3%. Izvršni odbor Skupštine grada odbija da postupi po sugestijama Vlade Republike Srbije, već pokušava da po stečenim navikama, starim navikama, korupcionaškim i kriminalnim, troši sredstva od takse od 3% onako kako je zamislio. Javna je tajna da je novac od te takse, preko raznih komunalnih preduzeća, završavao u privatnim džepovima ili u izgradnju nekih objekata koji služe kao stranački simboli vladajuće partije u gradu Beogradu. Kao pripadnik Srpske radikalne stranke, moram da izrazim veliko zadovoljstvo što je Vlada Republike Srbije konačno rešila da stavi tačku na pljačkaške namere Srpskog pokreta obnove u gradu Beogradu. Istovremeno, moram da izrazim i žaljenje što do toga nije došlo mnogo ranije. Kao odbornik Skupštine grada bio sam u prilici da se upoznam sa mnogim propustima izvršnih organa Skupštine grada, sa mnogim mahinacijama. Mnoge od tih afera, kao odbornik Skupštine grada, sam i pokretao u Skupštini grada i u javnim nastupima, mnogi od odbornika Srpske radikalne stranke su takođe bili upoznati sa tim. Neke od tih afera su sprečile zlupotrebu položaja funkcionera Skupštine grada, kao što je ona čuvena afera sa kupovinom čeških trolejbusa, kada je čak i odeljenje kriminalističke policije pokrenulo istragu protiv funkcionera Skupštine grada.
Mi smo, kao odbornička grupa, podneli čak i zahtev za uvođenje prinudne uprave u gradu Beogradu. Nažalost, do toga nije došlo, ali je došlo do delimične ralizacije našeg zahteva. Vlada Republike Srbije je uvela privremene mere u Gradsko saobraćajno preduzeće. Nadamo se da će tako energično reagovati u svakom sledećem slučaju zloupotrebe u komunalnim preduzećima Skupštine grada. Vidimo i oko zloupotrebe korišćenja sredstava koja su na raspolaganju gradu Beogradu, ali sada, šta je, tu je.
Svesni smo da imamo korumpiranu i kriminalnu vlast na gradskom nivou. Nismo iskoristili priliku da se uvede prinudna uprava kada je to trebalo uraditi na vreme, da bi se predupredile mnoge mahinacije. Ostalo nam je sada samo da post-festum delujemo i da ono što se danas može preduprediti, preupredimo, a evo, ja shvatam i donošenje ovog zakona kao jednu od tih mera, kojom se želi preduprediti dalje razaranje komunalnog sistema Skupštine grada.
Svakako, treba naglasiti da namena ovih sredstava i dalje ostaje ista kao što je i bila. Ona su i dalje sredstva od takse od 3%, koja se koriste za komunalno opremanje grada Beograda. Ona će se i dalje koristiti za tu namenu, ali je ovo sada, otprilike, kao situacija kad vi imate nekog kome ste poverili neku vrstu posla, pokazalo se da je on nesposoban za taj posao i da ne bi napravio veću štetu nego što je već učinio, vi mu određujete staraoca. Praktično, sada nedorasloj gradskoj vlasti Vlada Republike Srbije uvodi staraoca, tako što će sama donositi odluke koje su bile u nadležnosti i u obavezi Izvršnog odbora Skupštine grada.
Nažalost, tek posle četiri godine došlo se do zaključka da nam je gradska vlast bila potpuno nesposobna, potpuno nedorasla obavezama koje je trebala da obavlja i Vlada Republike Srbije je bila prinuđena da sama vrši deo poslova koji su u nadležnosti jedinice lokalne samouprave, koja ima jedinu nadležnost da se bavi komunalnim delatnostima na svojoj teritoriji. Nažalost, ni tu svoju jedinu nadležnost nisu uspeli da obavljaju onako kako treba.
Smatram da će donošenjem ovog zakona konačno biti uveden red, makar u taj deo trošenja novca koji je na raspolaganju Skupštini grada, da će se konačno napraviti jedan kvalitetan program, kojim će se najnužniji komunalni sistemi oporaviti, dobiti neku finansijsku pomoć i za izvesnih sledećih nekoliko meseci, na koliko-toliko bolji način vršiti svoju funkciju. Tu se mora pomenuti Javno komunalno preduzeće "Beogradski vodovod i kanalizacija", koje je sistematski bilo uništavano za prethodnih nekoliko godina, a jedini cilj tog uništavanja je bio da se što više obezvredi, kako bi francuski partner imao što manji iznos novca da uplati za kupovinu tog komunalnog preduzeća. Na svu sreću, nisu odobreni predlozi za kupovinu Javnog komunalnog preduzeća "Beogradski vodovod i kanalizacija". Ono je i dalje ostalo u vlasništvu grada Beograda. Ogromna sredstva su potrebna da se ulože u sistem vodosnabdevanja u Beogradu, da bi se on doveo na, koliko-toliko zadovoljavajući nivo, da se ne bi dešavalo da u letnjem periodu, u vreme najvećih vrućina, pola Beograda nema vodu za piće. Grad, koji ima dva miliona stanovnika ne može da obezbedi vodu za sve svoje građane. To je bruka.
Osnovni problem je što se uvek prilikom nabavke materijala ili delova ili određivanja opreme koja će se koristiti, uzimala ona oprema za koju su realizatori tog posla mogli da obezbede visoke provizije preko uvozničkih firmi. Smatramo da je to javno preduzeće jedno od komunalnih preduzeća koje je od vitalnog interesa i za grad i za građane i za industriju u Beogradu i zbog toga bi pažnja Vlade Republike Srbije morala sada da bude posebno usmerena prema tom komunalnom preduzeću.
Što se tiče zakona o prvoj emisiji dugoročnih obveznica Republike Srbije, to je jedan od tih zakona za koje sam rekao da se donosi na inicijativu Srpske radikalne stranke. Suština tog zakona je slična zakonu o prodaji nepokretnosti u državnoj svojini radi izmirenja obaveza po osnovu stare devizne štednje. Dakle, postoji dug države prema korisnicima materinskog i dečijeg dodatka. On iznosi negde oko 4.200.000.000. Taj dug mora da se isplati i otprilike je to 24 mesečne isplate za korisnike tih socijalnih dodataka. Napravljeno je dve godine zakašnjenja.
Sada se traži najpovoljniji način da se to zakašnjenje anulira i da se krene u redovno isplaćivanje tih obaveza. Nešto slično smo imali kada je Vlada Republike Srbije rešila način na koji će isplaćivati zaostale penzije. Dakle, država sada emituje obveznice kojima će moći da se izmiruju obaveze po osnovu poreza na imovinu, poreza na dohodak od poljoprivrede, poreza na ukupan prihod građana, obaveze za otkupe stanova u svojini Republike Srbije, obaveze za troškove smeštaja dece u predškolske ustanove, kupovine udžbenika po programu za osnovno i srednje obrazovanje i troškova lečenja dece u zdravstveno rehabilitacionim institucijama u zemlji i njihovog pratioca.
To su obaveze koje u najvećoj meri pokrivaju onaj spektar obaveza koji imaju korisnici dečjeg i materinskog dodatka. Ministar je rekao da je prosek dugovanja prema korisnicima oko 10 hiljada dinara. Sa tim iznosom, dobar deo obaveza koje korisnici imaju prema državi ili potreba prema nekim drugim elementima obaveza koje će moći da pokriju preko ovih obveznica, rešava se taj problem. A donosilac obaveza, odnosno pravna lica ili preduzeća koja imaju obaveze prema državi, koji iznose negde oko 4,5 milijarde dinara, dakle otprilike su u istoj ravni kao i obaveze prema korisnicima dečjeg i materinskog dodatka, moći će da izmiruju svoje obaveze u odnosu 1 : 2. Čak i sa onim obveznicama koje nisu dospele za naplatu.
Na ovaj način se motivišu i dužnici prema budžetu Republike Srbije ili prema nekim fondovima da kuponima, odnosno obveznicama koje primaju od korisnika dečjeg i materinskog dodatka regulišu svoje obaveze prema državi. Takođe ni ovde neće biti oštećenih. Država na ovaj način bezbolno rešava problem koji joj stoji svakako na leđima, koji kako tako mora da izmiri, a oni koji primaju obveznice, moći će svoje obaveze da skrate, da smanje za 50%. Ovo je doprinos Vlade Republike Srbije, metod i način izmirenja ovih obaveza svakako neće uticati na dodatnu emisiju novca, neće uticati na povećanje inflacije u državi, rešiće se problem koji već dve godine postoji. Mnogi će uspeti svoje privatne obaveze da izmiruju, Vlada Republike Srbije će moći da uspostavi dinamiku isplate svojih obaveza mesec za mesec.
Ova dva zakona su dakle zakoni kojima država počinje na ozbiljan način da rešava svoje obaveze prema građanima, ne utičući na primarnu emisiju novca, ne utičući dakle na ukupnu količinu novca u opticaju i iz realnih izvora prihoda uspeva da obezbedi sredstva kojima će svoje obaveze regulisati prema građanima.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik dr Živorad Đorđević, zamenik šefa poslaničke grupe JUL-a.

Poštovani narodni poslanici, poslanički klub Jugoslovenske levice podržava predloženi paket zakona kojima se stvara pravna osnova obezbeđivanja materijalnih sredstava za egzistencijalne potrebe građana, ali i za ekonomski i društveni razvoj zemlje.

Jednostavno rečeno, mi agresijom porušenu pa obnovljenu zemlju gradimo. Politika žestoke izgradnje zemlje najbolji je dar svakom normalnom čoveku, za njegov srećni život, da živi spokojno i da se raduje sutrašnjici. Jugoslovenska levica uvek podržava sva nastojanja koja znače veću materijalnu sigurnost, više radosti, a sve je to temelj humanosti, na čijoj strani je uvek levica. Uostalom, da podsetim život u miru, ravnopravan i skladan život ljudi i naroda, život bez mržnje, bez straha i ostrašćenosti, bili su temelji politike Jugoslovenske levice i u vreme njenog nastanka, a to su vrednosti Jugoslovenske levice i danas.

Valja podsetiti da je Jugoslovenska levica prva u sam smiraj NATO agresije stvorila celovit program obnove i reforme društva. Dobra i maštovita rešenja ponudili smo svim relevantnim institucijama društva i čitavoj javnosti. Radujemo se što mnoge ideje i rešenja iz našeg

programa prepoznajemo u ponuđenim zakonskim predlozima. Zadovoljni smo što program Jugoslovenske levice ima zavidan nivo prohodnosti u našoj društvenoj zbilji i što su se u ovom trenutku stekli uslovi da se naša dugoročna politička opredeljenja pretoče i u ova zakonska rešenja.

Radujemo se, naravno, što je i oko ovakvih naših ideja i rešenja postignut visok stepen političke saglasnosti i što se i ova zakonska rešenja temelje na mnogim našim inicijativama. Verujem da bi se svaka partija radovala ovakvim svojim doprinosom izgradnji društva. Osećamo svu radost političkog angažovanja kojim podstičemo rad radi stvaralaštva i afirmišemo život od sopstvenog rada, a ne život od stranog milosrđa za vazalnu odanost. Zato Jugoslovenska levica podržava ove zakonske predloge Vlade Srbije, zalažući se za stvaranje zakonske osnove da deca imaju uslove za normalan razvoj i učenje, da imaju lepe kuće i stanove, da ne gaze blato, da se ne plaše lopova i razbojnika, a neka u nadležnosti partija NATO obveznika ostane podučavanje neradu i neredima na ulici, zviždanju, piskanju i ostalim vazalnim aktivnostima.

Mi dakle ovim činom stvaramo uslove da naši naraštaji žive i razvijaju se u duhu rada, srećnih života, bez straha od sutrašnjice. Stvaramo uslove za normalnu i srećnu generaciju. Takvu generaciju ne mogu da ugroze družine duhovnih nesrećnika, koji usmeravaju partije NATO obveznika uz budni nadzor zapadnih mentora. Predloženim zakonskim rešenjima ova vlast dokazuje spremnost da i u najtežim uslovima izvršava obaveze prema svojim građanima. To je normalno, jer je ovaj narod gazda ovoj vlasti. Mi nemamo nikakve obaveze prema NATO savezu, ali imamo prema svom narodu.

S druge strane, partije NATO obveznika imaju obaveze prema svojim gazdama u NATO savezu. To je glavna razlika između partija na vlasti i onih koje su nekada bile opozicija. Naša Vlada zaslužuje podršku, jer je bez stranih sredstava, sopstvenim parama iz realnih izvora obnovila razrušenu zemlju, za manje vremena nego što je agresoru trebalo da je sa hiljadama aviona poruši. U ime poslaničke grupe Jugoslovenske levice predlažem Skupštini da usvoji sva predložena zakonska rešenja, jer su se u ovom trenutku stekli osnovni i ekonomski i neki drugi uslovi za njihovo pokretanje i usvajanje. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč Dragan Veselinov, šef poslaničkog kluba Vojvodina - Sandžak.

Narodni poslanici, u jednoj državi gde su dužnici odavno pobedili poverioce, u toj državi je pravna nesigurnost sigurno izuzetno velika. Tamo gde je i sama država dužnik, koja ne ispunjava godinama i godinama svoje obaveze, tu gori i temelj, i zidovi i kuća.
Nema nikakve sumnje da država mora i sama sebe da kazni ukoliko ne ispuni obaveze koje je preuzela pred narodom. Država treba da proda svoju imovinu ukoliko šta drugo nema i nema iz drugih izvora da vrati novac koji je preuzela od naroda, a u ovom slučaju po osnovu zajma za privredni razvoj iz 1989. godine, a naravno i da je dužna da vrati deviznu štednju, staru deviznu štednju.
Tužno je što naša država nema snage da objasni zašto je 1989. pozvala narod, u onom patriotskom žaru, koji je tada vladao, i gotovo da je milijardu dolara zatraženo u Srbiji od naroda, a do danas nije pruženo objašnjenje gde je taj novac otišao, na koji način je taj novac trošen, i u čijim džepovima je završio.
Zbog čega nema stare devizne štednje?
U ovoj državi glavna preduzeća u društvenoj i državnoj svojini su nelikvidna u odnosu na banke. Banke su nelikvidne u odnosu na stanovništvo. Stečajni i likvidacioni postupci se ne otvaraju za glavna državna preduzeća, koja su pod posebnom političkom pažnjom. To znači da je pravni nered i nepoverenje u stabilnost odnosa između poverilaca i dužnika izuzetno veliki.
Nisu svi u ovoj skupštini podjednako odgovorni za to. Za to su, pre svega, odgovorni naslednici Saveza komunista iz 1989. godine, koji su preuzeli njegove političke obaveze na koje se neprekidno pozivaju. I, oni su dužni da objasne gde su otišle na milijarde maraka i zbog čega se taj novac ne može danas vratiti.
Ne možemo glasati za ovaj zakon ne zato što nismo za to da država rasprodaje od onoga što ima - ali to je najgore, kada država od svojih nekretnina rasprodaje, to znači da više nema tekućih prihoda i kada mora tim poslednjim sredstvom da se posluži da bi vraćala svoja dugovanja kod naroda - već smo ubeđeni u to da se ne može jedna nepravda, a to je nestala devizna štednja i nestao novac po osnovu zajma za privredni preporod iz 1989. godine, ne može se taj novac, po našem mišljenju, vraćati
eventualnom prodajom imovine koja je nacionalizovana i konfiskovana posle 1945. godine.
U ovome zakonu se ne vidi jasno, mada bih ga rado podržao, kada bi to bilo jasno, da li će po osnovu ovog zakona biti prodavana i imovina koja je nacionalizovana i konfiskovana od 1945. godine naovamo. Nije u pitanju samo imovina krupnih posednika. I mnogi sitni su nastradali od tada naovamo.
Mi ne možemo glasati za zakon gde se valja prodavati imovina koja je nekada oduzimana da bi se vratio dug naroda, a da bi ostali sačuvani oni koji su odgovorni i koji su njegov novac stavili u džep. Nova buržoazija od 1990. naovamo će da se sačuva rasprodajom imovine buržoazije iz 1945. godine. To ne može.
Mi smatramo da imovina koja je oduzimana od 1945. godine naovamo mora da se vrati svima. A, oni koji su odgovorni, zbog kojih se zakon danas donosi, ali koji su odgovorni što se ne vraća novac od stare devizne štednje, od zajma za razvoj, ti su ostali sačuvani.
Ne kažem da ova vlada snosi odgovornost za to. Ova vlada ne snosi odgovornost, jer ova vlada nije postojala 1980, nije postojala 1990. i 1991. godine, ali u ovoj vladi sede ljudi iz partije koja je odgovorna za to i koja želi ponovo da prevari narod i da rasproda imovinu naroda od 1945. naovamo, koja je onda zahvaćena, radi njihovih dugova, koje je ta partija svojom pogrešnom politikom napravila.
Kakav patriotski fond za razvoj? Gde to ima? To nema nigde.
Na osnovu čega se može pokrasti devizna štednja, a da se ne objasni narodu gde je novac otišao. Ova vlada je dužna, pošto se neki stalno pozivaju na patriotizam i moral, dužna je da izađe pred narod i da objasni gde je to! Mada ne mora ova i tvrdim da ova vlada u ovom pojedinačnom sastavu ne mora snositi odgovornost za obaveze koje ona danas preuzima, ali ljudi u njoj su iz partije koja je ove dugove stvorila.
I, ne može se štititi imovinom građana od 1945. naovamo. Obaveze koje je ova partija stvorila i ljudi iz nje moraju ih preuzeti i izmiriti ove dugove. To je smisao naše današnje intervencije. Poslanik Rističević će verovatno govoriti o tome u kom smislu mi zahtevamo da Vojvodina ne učestvuje, i njena imovina, u izmirivanju obaveza građana, ali je suština našeg otpora ovom zakonu u tome što ne želimo da se jedna stara nepravda obnovi da bi se nova nepravda pomoću stare pokušala da ispravi. Hvala.