Dame i gospodo narodni poslanici, samo notorni idiot može da želi da večito bude opozicija. Kada smo formirali Srpsku radikalnu stranku, formirali smo je u nameri da osvojimo vlast i to što pre. To je bio smisao formiranja političke partije. Naravno, uspeli smo, nismo baš u onoj meri u kojoj smo želeli, želeli smo sami da osvojimo vlast, ali narod je na izborima presudio da niko ne može sam da vlada i formirana je koalicija.
To što nam nagoveštavate da su ustavni amandmani smišljeni za naše izbacivanje, mnogo lepo zvuči, ali, na žalost, nije dovoljno ubedljivo. Jer mi i kada smo hteli da napustimo Vladu Srbije, predsednik Republike je donosio ukaz sa zakonskom snagom da nas zadrži. Na kraju krajeva, da je Srpska radikalna stranka kvalifikovan, sposoban i poželjan partner u Vladi Srbije i u Saveznoj vladi, u to možete da se uverite na svakom mestu, ne samo kod naših koalicionih partnera, nego i kod građana Srbije.
Ono što je naš ulazak u vlast doneo Srbiji, to je pre svega politička stabilnost. I narod zna, dok smo mi ovde, vama prolaza nema, vama slugama Amerikanaca, slugama NATO pakta. Tamo gde su srpski radikali, ne može NATO pakt nikako da prođe.
Što se tiče dugovanja, to su državni dugovi. Dugovi nisu nastali sad ili pre pet godina, čak ni pre osam godina. Dugovi su nastali pre devet ili deset godina. Dugovi su nastali onda kada je Ante Marković rasprodao devizne rezerve države. A u tog Antu Markovića i vi ste se zaklinjali 1990. godine, znam pouzdano. Bili ste u koaliciji, zajedno ste i mitinge držali. Da li on neposredno sa vama, to ne znam, ali znam da je njegova i vaša partija, uvek ste bili u izdajničkom taboru.
Šta vam smeta u ovim zakonima? Smeta vam što su dobro smišljeni. Zato nemate ni jedne primedbe i zato vraćate raspravu na istoriju, na prošlost. Istorijski stvari stoje onako kako sam vam rekao, a ne drugačije i one se ne mogu ispravljati. Problem je u istoriji što govori o događajima, koji su se desili. Možemo ih voleti, možemo ih ne voleti, mogu nam ti događaji biti u interesu ili protiv našeg interesa, ali se naknadno ne mogu ispravljati bez novih krupnih istorijskih intervencija. To je problem. Ako treba vraćati ono što su komunisti oduzeli 1945. godine, treba i ono što je kralj Aleksandar 1919, 1920. i 1921. godine kada je to radio, gde je provodio i agrarnu reformu. Ali po tom principu i ono što je od begova oduzeto u vreme srpskih ustanaka. To je besmisleno.
Ovde treba ići na to što pravni poredak dozvoljava. Pravni poredak propisuje, ne samo naš aktuelni sad, nego je to kod nas već tradicija, da je apsolutna zastarelost omeđena na 20 godina. Besmisleno je ići dalje u prošlost od 20 godina. Sve ono što je bilo pre tog roka od 20 godina je istorija, to je stvar istoričara, a ne ozbiljnih političara. Ozbiljni političari iz toga mogu samo izvući iskustvo kako ne treba raditi, a ne neprekidno se time batrgati.
Vi se očigledno batrgate. Što se tiče moje boravišne takse, ne znam zašto bih je plaćao, jer celog svog života sam živeo u Srbiji. Rođen sam u Srbiji i živeo u Srbiji. A vi to ne znate, jer je vama vaš otac govorio da je Srbija samo bivši Beogradski pašaluk i celog života se borio da Srbija ostane Beogradski pašaluk. A meni je moj otac govorio: Trebinje, to ti je, sine, Srbija; Bosna, to ti je, sine, Srbija; Crna Gora, to ti je, sine, Srbija; Vojvodina, to ti je Srbija. I, naravno, Šumadija nikada nije ni dovođena u pitanje. To je razlika između vašeg i mog oca. Moj otac je bio železničar, visoko kvalifikovani radnik i odani Srbin, a vaš otac je bio izdajnik srpskog naroda i vi ste izdajnik, jer to je od oca ostanulo sinu. (Aplauz.)
