Reč ima narodni poslanik Toma Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Tomislav Milenković, ministar u Vladi Srbije.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, siguran sam da će ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet najveći broj Beograđana sa olakšanjem prihvatiti. Muke Beograđana, kada je u pitanju komunalna problematika Beograda, teško ko može shvatiti ako nije svakodnevno u Beogradu. Bilo koje od pitanja iz komunalne oblasti u Beogradu je sporno ili preciznije rečeno funkcionisanje javnih komunalnih službi Beograda je katastrofalno.
Uzmite na primer svima poznat slučaj iz GSB-a. Da li tu treba trošiti reči? Jer, to što su doživeli građani Beograda u gradskom prevozu graniči se sa zlostavljanjem. Videli ste, intervencijom Vlade Republike Srbije, sa dovođenjem novog rukovodstva, takvo stanje se drastično promenilo na bolje, sa tendencijom sve boljeg prevoza.
Uzmite bilo koju komunalnu delatnost Beograda, naići ćete na haos sa dugoročnim posledicama po svim komunalnim granama. Treba li da danas govorimo o problemima gradskog vodovoda i mukama građana u snabdevanju vodom?
Da li pitanje vode možemo rešiti na način kako sada to rešava rukovodstvo Gradske skupštine? Pogledajte koliko je prljav naš glavni grad. Nikada u svojoj istoriji nije bio zapušteniji. Stidimo se mi građani, a oni koji zaista treba da se stide obilaze svetske metropole i blate svoju zemlju i narod, naravno o trošku Beograđana.
Mislim da ne treba da vas podsećam da je celokupna komunalna problematika u nadležnosti Gradske skupštine Beograda i Izvršnog odbora Beograda. Isti haos vlada i u ostalim granama Beograda, tako da nema potrebe da pojedinačno svaki obrazlažem. Dovoljno je - prošetajte Beogradom i videćete ono o čemu ja govorim.
Ili, još konkretnije, narodni poslanik sam iz Izborne jedinice 3. Novi Beograd - Zemun, a stanovnik sam opštine Novi Beograd, gde lokalnu samoupravu vrši SPS, tako da problematiku ove opštine dobro poznajem.
Kakav je odnos Gradske skupštine prema SO Novi Beograd dovoljan je podatak, bez mog komentara a vi ćete sami izvući zaključak: Opština Novi Beograd ima oko 320.000 stanovnika, godišnji budžet dodeljen od strane Gradske skupštine Beograda iznosi 24 miliona dinara. U isto vreme opština Stari grad, koja je četiri puta manja po broju stanovnika od Novog Beograda, dobija od Gradske skupštine godišnji budžet od 74 miliona dinara. Uporedite te cifre. Jasno vam je da lokalnu samoupravu u Starom gradu vrši bivša Koalicija "Zajedno".
Građani Novog Beograda susreću se i sa drugim komunalnim problemima, kao i ostali Beograđani i tu nema nikakvog izdvajanja. Međutim, mi već skoro četiri godine, za vreme ove gradske vlasti, pokušavamo da iz njihove nadležnosti i njihovih obaveza rešimo, i pored drugih krupnih problema tri krupna pitanja, bitna ne samo za Novi Beograd.
Prvo je izgradnja saobraćajnice u ul. Tošin bunar, koja nije samo problem kao usko grlo saobraćaja prema industrijskoj zoni Novog Beograda, nego je ogroman problem odvodnih voda ka kanalizaciji, podzemnih voda, gde u četiri mesne zajednice sa oko 30.000 stanovnika po podrumima zgrada pliva voda u periodu jesen-zima.
Drugi problem je izgradnja osnovne škole u naselju Bežanijska kosa, dela opštine Novi Beograd, gde živi preko 35.000 stanovnika. Možete zamisliti kako u ovom, uslovno rečeno, malom gradu učenici osnovnih škola sa onakvim kakav je bio gradski prevoz dolaze do svojih škola širom Novog Beograda.
Naglašavam, radi se o deci, a ne o građanima koji nisu hteli da glasaju za pocepanu Koaliciju "Zajedno".
Treći problem je Sportski centar "11. april", koji bukvalno svakog momenta može da se sruši i da dođe do velike tragedije, o kojoj jednostavno ne sme niko ni da razmišlja. Naglašavam da je i ovo objekat namenjen mladima. Doduše, svake godine ovi problemi ulaze u program rada Skupštine grada Beograda, ali - da li su realizovani.
Znam da znate da nisu. Ali, danas, nadam se, posle donošenja ovog zakona šanse su veće i zato građani moje opštine, kao i ostali Beograđani koji izdvajaju svojih 3%, najzad će dočekati da njihova sredstva budu uložena u rešavanje onih problema koji najviše opterećuju stanovnike grada Beograda.
Na kraju, želim da poručim građanima Beograda da ne nasedaju lažima dela opozicije i žute štampe da neko Beograđanima uzima njihovih 3%. To ostaju njihove pare. To su pare Beograđana. Samo sa razlikom što će sada zaista biti namenski trošena za rešavanje njihovih problema, a ne nenamenski trošena na belosvetska putovanja. Njima srećan put po belom svetu, ali o njihovom trošku.
Beograđani će od danas sa Vladom Republike Srbije rešavati svoje nagomilane i zapuštene komunalne probleme. Hvala.

Zahvaljujem.
Molim vas, pošto je diskusija počela i po četvrtoj i petoj tački, predlažem da završimo prvo treću. Da li se još neko javlja za diskusiju po trećoj tački dnevnog reda? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, obratiću vam se kratko pošto su prethodni poslanici već dosta govorili o trećoj tački dnevnog reda.
Vlada narodnog jedinstva Predlogom zakona o prodaji određenih nepokretnosti u državnoj svojini radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne štednje građana i zajma za privredni razvoj Republike Srbije ide još dalje u pravcu izmirenja duga prema građanima na taj način što omogućava otkup poslovnog prostora.
Dakle, sadašnji zakupci mogu kupiti devizne obveznice deviznih štediša koji nisu zakupci poslovnog prostora i oni poslovni prostor otkupljuju tako što ide 80% na ime stare devizne štednje i zajma za privredni razvoj i 20% na ime efektivnih deviza, dakle gotovine.
Posebno je važno da Vlada želi da reši ovaj problem na realnim osnovama, dakle, ne podstiče se nikakva inflacija. I ono što je još važnije, to je da se ubrzava proces vlasničke transformacije. Hvala lepo.

Ima reč narodni poslanik Tomislav Milenković.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije dostavila je Narodnoj skupštini predloge nekoliko zakona na razmatranje i usvajanje, o kojima danas razgovaramo. Svi ovi zakoni u funkciji su ostvarivanja utvrđenih ciljeva ekonomskog razvoja, reformi i stabilnosti privrednog sistema u celini, a naročito socijalne sigurnosti građana.
Vlada narodnog jedinstva dosledno i odgovorno, i posle zločinačke NATO agresije na našu zemlju, nastavila je sa kreiranjem mera ekonomske politike u pravcu sveukupnog razvoja. Uništena materijalna dobra, prepolovljeni društveni proizvod, više desetina hiljada ljudi bez posla, nisu nas pokolebali, ni ostavili bez rešenja. Okrenuli smo se problemima i odgovorno pristupili njihovom rešavanju.
Tri globalna zadatka na planu obnove, reforme i razvoja, koje je socijalistima postavio predsednik Socijalističke partije Srbije, Slobodan Milošević, prihvatili smo kao najvažniji zadatak, kao svoju najvišu odgovornost pred narodom i državom. U ovom radu ponašali smo se u skladu sa ovakvim stepenom odgovornosti. Za nama su veoma veliki rezultati, ostvareni pre svega na obnovi zemlje, rezultati za divljenje i ponos. Istovremeno, uspešnom realizacijom ekonomsko - socijalnog programa, sve porušene fabrike u NATO agresiji obnovile su svoju proizvodnju, redefinisale svoje proizvodne programe i vratile radnike na posao. Od oko 80.000 radnika, koji su ostali bez svojih radnih mesta, 65.000 je radno angažovano, a do kraja godine vratiće se i ostali radnici na posao.
Danas su to visoko rentabilna preduzeća, sposobna da permanentno uvećavaju društveni proizvod. Veoma je važno istaći da su ovi rezultati ostvareni uz stalno održavanje visokog nivoa ekonomske stabilnosti i socijalne sigurnosti građana. Kontinuiranim prilagođavanjem mera ekonomske politike, pre svega u oblasti monetarne politike, fiskalne, spoljnotrgovinske, kao i politike čvrstog budžetskog ograničenja i politike cena, uspeli smo da sprovedemo i sprovodimo politiku socijalne pravde. U periodu najžešćih pritisaka na naš narod i našu zemlju održali smo zadovoljavajući nivo konstituisanih socijalnih prava u oblasti socijalne zaštite. Nikada nismo dovodili u pitanje prava iz različitih oblasti socijalne sigurnosti građana, niti ćemo ih sužavati, bez obzira na teškoće sa kojima se susrećemo u isplati ovih prava.
Tu pre svega mislim na zakonima utvrđena prava iz oblasti penzijsko - invalidskog osiguranja, boračke i invalidske zaštite, dečije zaštite, zaštite socijalno ugroženih lica, izbeglih, prognanih i raseljenih lica, kao i druga prava. Naš sistem socijalne zaštite, po stepenu utvrđenih prava u ovoj oblasti, je najhumaniji u svetu, tako će i ostati. Naravno da u uslovima visokih ograničenja i pakosti koje prema nama sprovodi jedan broj zemalja u svetu u obliku sankcija, Vlada narodnog jedinstva ima dodatne probleme u realizaciji socijalnih prava. Problem je u realnim mogućnostima budžetskih prihoda da ova prava servisira redovno, a po nivou naknada u skladu sa zakonom.
Zbog toga smo ušli u kašnjenje isplata nekih prava, kao što je slučaj sa dečijim i materinskim dodacima. Vlada narodnog jedinstva, u skladu sa usvojenom politikom u oblasti brige o porodici i populacionom politikom, pristupila je rešavanju ovog problema. Ponuđeno je rešenje u formi emisije dugoročnih obveznica Republike Srbije. Zakon iz ove oblasti, koji je ponudila Vlada Srbije, danas je pred nama. Po svojoj suštini i ponuđenim rešenjima obezbeđuju se uslovi za potpuno izmirivanje obaveza budžeta iz oblasti dečije zaštite na neinflatoran način. Ponuđeni model dospeća naplate na četiri godine, zaštita vrednosti ovih obveznica prinosnom stopom od eskontne stope Narodne banke, uvećane za 10% za period dospeća, kao i stimulacija pravnim licima za izmirivanje starih fiskalnih obaveza od 50% sopstvenog duga po osnovu fiskalnih obaveza, bitna su rešenja koja omogućavaju korišćenje istih u ostvarivanju lične potrošnje i izmirivanju obaveza fizičkih lica po osnovu svojih poreskih obaveza.
Naročito je bitno istaći da fizička lica, odnosno korisnici prava iz dečije zaštite, mogu, kako dospelim, tako i nedospelim obveznicama, izmiriti više različitih obaveza, definisanih u članu 4. Predloga zakona.
Jednom rečju, radi se o jednom novom tržišnom bezgotovinskom obliku plaćanja, koji stvara uslove za dalje reformske korake u uspostavljanju tržišta hartija od vrednosti i finansijskog tržišta. Rezultate u primeni ovog zakona, pozitivne i negativne, treba iskoristiti za buduća nova rešenja, naročito u determinisanju sistema finansijskog tržišta. Posebno moram istaći da se ovim zakonom u materijalnom smislu rešava socijalna sigurnost jedne važne socijalne kategorije stanovništva, kao što su porodica i deca.
Zbog svega iznetog, predlažem i zalažem se da se ovaj zakon usvoji. Takođe mislim da su i ostali zakoni, predloženi dnevnim redom ovog zasedanja Skupštine, dobri i da ih treba usvojiti. Naročito ističem zakon o prodaji nepokretnosti za izmirivanje obaveza po osnovu devizne štednje i zajma za privredni razvoj Republike Srbije. Na tom planu i do sada učinjeno je već mnogo. Neke obaveze države se, u skladu sa ovim prethodnim zakonima, realizuju.
Ovim zakonom obezbeđuje se štedišama sigurnost i eliminišu potencijalno špekulativne radnje kroz forme zakupa i rente imovine koja je u državnoj svojini.
Hvala vam na pažnji.

Hvala.
Ima reč narodni poslanik Živko Selaković.

 Poštovani predsedniče, uvaženi prijatelji poslanici, pošto je već vreme poodmaklo, dosta toga su moji prethodnici rekli, dali svoje mišljenje, i pojedinačno i svojih partija, u vezi Predloga zakona o prodaji određene pokretnosti Koalicija Seljačke stranke Srbije i Ujedinjene penzionerske partije Srbije ovoga puta, kao što sam nekada na svom početku verifikovanog mandata rekao, normalna razmatra dostavljene materijale. Ne idu više tamo posredstvom NATO pakta da ih Čović prvo tamo verifikuje, pa da dozvoli našem predstavniku da iznosi ovde u Skupštini.
Znači, sada na legalan način mogu da kažem da iznosim mišljenje naše dve partije, koje ja predstavljam ovde u parlamentu. Ne bih se osvrnuo na to šta je bilo i da li je dobro ovo ili ono, kriviti nekoga u proteklom periodu zbog čega nije urađeno ovo ili ono, treba se osvrnuti na to - šta uraditi u sadašnjim uslovima i da li je ova Vlada Republike Srbije u ovom momentu iznašla prave, određene, pogodne načine da se, što kaže naš narod, spasi ono što se spasiti može, u sadašnjem vremenu, i eventualno gledajući za buduće vreme!
Mi podržavamo predloženi zakon o kome govorim, a takođe i sve ove druge predložene zakone, da ne bih kasnije izlazio ponovo za govornicu, ukratko ću se osvrnuti i na njih. Podržavamo iz tog razloga što smatramo da će prodajom određenih nepokretnosti vlasništva Republike Srbije Vlada doći do jedne značajne cifre sredstava, kojima će pokšati da ublaži naše nedaće, prouzrokovane, prvo, deviznom štednjom
građana i ovim obveznicama zajma za preporod Srbije.
Znači, tu se na više načina omogućuje građanima da, eto, i taj konačni dug države prema nama na određeni način moći će ljudi da koriste, posebno što se ovde predviđa više mogućnosti da se taj naš novac makar kako tako povrati.
Ističem i to da dosadašnji način korišćenja zakupa je privilegovao neke korisnike ovo poslovnog prostora, te su za veoma mala sredstva koristili u ekstra zoni - Terazije - Knez Mihajlova - ili u prvoj zoni lokale za veoma niske cene. Smatram da bi se ovim zakonom to ukinulo, ta privilegija tim korisnicima, tako da plaćaju adekvatno korišćenje tog prostora u ekstra zoni.
Ja bih se ukratko osvrnuo i na Predlog zakona o javnim preduzećima. (Predsednik: Molim vas, to ćemo sutra.)
Sa ovim bih završio izlaganje povodom ovog predloga zakona o prodaji određenih nepokretnosti, podržavamo i glasaćemo za njega.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Ako se više niko ne javlja, zaključujem načelni pretres.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o prodaji određenih nepokretnosti u državnoj svojini radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne štednje građana i zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji, u načelu.
Za je glasalo 159, protiv dva, niko nije uzdržan, nisu glasala dva, ukupno su prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Pretres Predloga zakona u pojedinostima nastavićemo sutra u 10,00 časova.
Hvala.