Dame i gospodo narodni poslanici, prvo izražavam žaljenje što je naša opozicija tako onemoćala i spala na vrlo ograničen broj pojedinaca i u kvantitativnom i u kvalitativnom pogledu. Pa, umesto da se argumentovano suprotstave vladinim predlozima, nastupaju s čistim nebulozama koje mogu samo da afirmišu vladine predloge.
Osvrnuo bih se samo na nekoliko čistih izmišljotina koje je ovde izneo poslanik Rističević. Prvo, što se tiče štednje u "Dafiment banci" i ona je obuhvaćena ovim zakonom, jer je obuhvaćena i saveznim Zakonom o vraćanju stare devizne štednje. Dakle, sve stare devizne štediše su ovde u istom statusu. Drugo, ostatak jugoslovenske države u vreme secesije Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije morao je povećanom emisijom novca da suzbije poplavu dinara sa slovenačkog, hrvatskog, bosansko-hercegovačkog i makedonskog tržišta. Oni pokupe sve dinare iz primarne emisije za koje je bila zadužena njihova republička narodna banka u ono vreme i tim dinarima nastoje da kupe što više roba od Srbije.
Da bi se to suzbilo moralo se ići na kontrolisanu inflaciju. tih godina, 1991, 1992. SRS se zalagala, kad se već moraju štampati dinari iz primarne emisije da bi se suzbila nastojanja otcepljenih republika onda te dinare treba investirati isključivo u javne radove.
I da je kojim srećnim slučajem prihvaćen taj naš predlog posledice hiperinflacije bi bile mnogo blaže. Umesto da je išlo sve direktno u potrošnju, da je išlo za kredite društvenim firmama, da je investirano u puteve, da je investirano u komunalnu infrastrukturu i slične objekte, posledice bi bile mnogo povoljnije.
To je samo zbog javnosti, da ne bi ova izmišljotina Rističevićeva bilo s čije strane mogla biti primljena kao istina - zdravo za gotovo.
Što se tiče novih zakona o kojima je danas reč, mi nismo te zakone pred izbore tempirali. Na tim zakonima radimo dugo. Čak smo očekivali da će i ranije biti usvojeni i otuda taj datum. To je jedini razlog.
Drugo, prošle godine smo imali rat, tromesečnu agresiju, koja je zaustavila mnogo naših dobrih inicijativa. Doneli smo zakon o izmirenju tri zaostale penzije redovnim penzionerima. Opteretili elektroprivredu. Morali smo da napravimo izvestan predah. Nismo mogli sve odjednom da uradimo. Zatim, ušli smo u akciju obnove i izgradnje Srbije posle bombardovanja.
Ogromna finansijska sredstva smo morali tamo koncentrisati i sada idemo na izmirenje dečijih dodataka, kao što smo obećali, izmirećemo sve, ali ne možemo sve odjednom, moramo postepeno, da država ne bi stradala. Nama bi bilo najlakše sve u istom trenutku, ali posledice bi onda bile katastrofalne, sa ekonomijom kakva je naša.
To je jedini razlog. Što se tiče zemljoradničkih penzija, pitanje je sada da li ćemo to uspeti pre ili posle izbora, ali i ovog trenutka treba da znaju zemljoradnici da ni oni nisu zaboravljeni, da će i oni biti izmireni na adekvatan način. I ono što je sada za nas najvažnije, kako izmirimo koju kategoriju, ne smemo da ulazimo u nova kašnjenja.
S druge strane, Ante Marković je upropastio deviznu štednju tako što je rasprodao devizne rezerve zemlje, koje su iznosile 10 milijardi dolara u vreme njegove vlade, omogućivši kupovinu deviza za dinare, novoštampane iz Narodne banke Jugoslavije. To je već istorijska činjenica. Zajam za preporod Srbije je naplaćen u određenom iznosu, ja se tačne brojke više ne mogu setiti, on je investiran. Zašto nije mogao biti ranije vraćen - tu postoji čitav niz objektivnih okolnosti: raspad zemlje, rat i sve ovo što nas je zadesilo. Ovo je dobra varijanta da se taj zajam vrati. Možda je ta varijanta, pošto sam iznos dinarskog dela zajma i nije naročito visok, posle svih tih devalvacija i pretumbacija koje smo imali, a devizni deo nije ni naplaćen u nekom velikom iznosu, možda se ova metoda mogla i ranije primeniti. Ali, da je primenjena, bila bi nauštrb nečeg drugog, jer u ekonomiji vam je sve zasnovano na principu spojenih posuda - jedan potez u jednoj sferi izaziva odmah posledice u svim drugim sferama.
Svaka ekonomska mera mora biti strogo primerena uslovima u kojima se izvodi i mora biti saobražena osnovnim ciljevima, nastojanjima i mogućnostima ekonomskih subjekata. Ovde je trebalo mnogo više vremena da se ovo sve saobrazi sa konkretnim mogućnostima naše države i našeg društva, kroz jedno sistematsko ispitivanje obaveza firmi prema državi i mogućnosti tih firmi da u određenim rokovima svojim robama izmire te obaveze, pod pretpostavkom da će im se, ako budu u tome uredne, 50% obaveza i otpisati.
Mi treba da isplatimo na ime dečijih dodataka i porodiljskih dodataka 4.260.000.000 dinara, a ove firme koje duguju državi, duguju mnogo više, i kroz to prelamanje i one će imati koristi i porodice koje će doći do novca. Primarno u svemu ovome je kupovina raznih vrsta roba. Ja sam sa spiska od 300 - 400 firmi izabrao 10-15, čija sam imena saopštio, firmi koje se bave proizvodnjom najraznovrsnijih roba. Među tim robama je i pivo. Nekad se može i pivo kupiti za taj bon, pod pretpostavkom da one pare koje su otišle za pivo, odu za dete, odu za dečije pelene, odu za dečiju obuću, odeću i tom slično. Ovde je bitno da država prema nosiocima prava izmiri svoje obaveze, a uvek nosioci prava sami odlučuju kako će taj novac upotrebiti.
I na kraju, mislim su pred novim ministrom zdravlja, gospodinom Milovanom Bojićem, sada velike obaveze i ja mislim da on mora pred Narodnom skupštinom da preuzme odgovornost da se sledeći put Marijan Rističević ne pojavljuje ovde sa dva broja većim zubima i da nas ne zasmejava, da ne zasmejava salu, da ne zasmejava narodne poslanike, nego da ga svi pažljivo slušamo, kao što sam ga ja slušao. Znate, ja sam možda oguglao na njegove zube, pa mogu da ga slušam, ali nemojte ni vi da mu se smejete, nije ni on kriv što je naše zdravstvo došlo u tešku situaciju. Sada očekujemo od novog ministra da će taj problem sanirati.