Gospodine predsedniče, kolege poslanici, osnovne postavke i ideje današnjeg Predloga zakona o izmirenju obaveza po osnovu stare devizne štednje prodajom određenih nekretnina koje su u vlasništvu Srbije i drugog zakona o prvoj emisiji obveznica na ime izmirenja obaveza po osnovu zaostalih dečjih dodataka i materinskih primanja mora se reći da su dobre. Zašto su dobre?
Prvo, zato što proističu iz stavova Srpske radikalne stranke. Srpska radikalna stranka je te svoje stavove i u prethodnom periodu, a i praktično u svom programu javno iznela i zastupa ideju da ozbiljna država i odgovorna Vlada moraju se razdužiti prema svojim građanima. Moraju iz tog razloga da bi i u buduću obnovu i u budući razvoj krenuli potpuno čista obraza. Ovi zakoni, kojima država konačno, posle dugog niza godina izmiruje svoje obaveze, danas su pred nama i ja se nadam da će oni danas biti u ovoj skupštinskoj sali usvojeni.
Radi se o tome da onaj ko je spreman da uvek kritikuje, on ima razloga da u jednom dobrom zakonskom predlogu nađe ta mesta. Kad pogledamo ovaj prvi zakon o izmirenju obaveza po osnovu stare devizne štednje, može se na prvi pogled primetiti da može neko reći da nisu svi građani stavljeni u isti položaj. Praktično, zakon daje mogućnosti zakupcu da po osnovu obveznica devizne štednje otkupi poslovni prostor. Naime, druga grupa građana, koja nije u odnosima sa državom po osnovu zakupa, nema priliku da otkupi poslovni prostor, ali Vlada je imala ideju da zaštiti već postojeće ugovore o zakupu, a ako bi oni bili eliminisani ili ugroženi, imali bi jedan pravni haos u celoj toj oblasti.
Osnovno pitanje vezano za ovaj zakon je kako motivisati zakupce da krenu u ovaj proces otkupa nekretnina u vlasništvu države Srbije, a koje su trenutno u njihovom zakupu. Imali smo jedan prethodni zakon i videli smo da je on skoro postigao svoj cilj. Pretpostavka je da će i ovog momenta zakupci, iako imaju ugovore o zakupu na 5 ili 10 godina, imati motiva, pogotovo što će verovatno uz određeni diskont ovih obaveznica doći do nešto niže cene poslovnog prostora. Možda je tu trebalo ugraditi jednu odredbu da i zakupac, ukoliko ne iskoristi ovu mogućnost datu u zakonu, da sledeći korak bude eventualno javna licitacija, da mu ne pružimo mogućnost da u petoj godini zakupa ili u 10 godini zakupa otkupi ovaj poslovni prostor.
Što se tiče zakona o izmirenju zaostalih obaveza po osnovu dečijih dodataka i materinskih primanja, suština je u tome da na jednoj strani pravnim licima i preduzetnicima omogućavamo da ovim izdatim obveznicama izmiruju svoje dospele obaveze, nastale zaključno sa 31.3.1999. godine, a na drugoj strani da građani kojima država duguje ovaj period neisplaćenih primanja po osnovu dečjih dodataka, mogu sa izdatim obveznicama ostvariti svoja prava, praktično, kupovinu ovih nabrojanih roba i usluga, čime su i pravna lica i preduzetnici vezani. Oni koji se bave prodajom roba i usluga, a duguju određene poreske obaveze državi, su do kraja obavezni da izvrši uslugu u iznosu od 20%.
Bitno je reći još da izdavanjem obveznica, po ovom osnovu, ne stvara se inflatorni novac, zbog toga što su u budžetu Republike Srbije predviđena sredstva za isplatu dospelih obveznica, pa i kamatnih kupona svakih 6 mesci u godini.
Što se tiče izmena Zakona o akcizama i porezu na promet, konačno, Vlada je stala na put samovolji u trošenju te tzv. takse, koja nije taksa, to je dodatni porez na promet od 3%, koji plaćaju svi građani ove države koji obave kupovinu na teritoriju grada Beograda. Vlada je, odnosno ova skupština je donela odluku da ta sredstva može koristiti Skupština grada Beograda za programe u komunalnoj i železničkoj infrastrukturi, koje odobri Vlada Srbije.
Postavila su se pitanja na Odboru za finansije da li sada ova odluka zadire u nadležnost lokalne samouprave, da li je ovo ocena rada gradske vlade itd. Jasno je da se govori samo o dodatnom porezu od 3%, a da one nadležnosti lokalne samouprave, odnosno grada u oblasti komunalnih taksi ostaju na snazi kao i do sada. Pa, valjda je logično da onaj koji je omogućio korišćenje tih sredstava, ima i potpunu kontrolu nad njima. Ovaj proces je u startu trebalo da bude ovakav, da na programu Vlade, vezano za ovu oblast, može saglasnost dati i izvršni odbor. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Aleksandar Đorđević, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Milošević.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče Skupštine, poštovani članovi Vlade, danas se pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije našao paket predloga zakona koje je sačinila Vlada Republike Srbije, Vlada narodnog jedinstva Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije i Jugoslovenske levice. Paket zakona koji je pred nama predstavlja nastavak zakona koji uređuju osnovno pitanje jedne države i pravac koji je ova vlada zauzela od samog trenutka od kada je konstituisana. Usvajanje zakona o prodaji određenih nepokretnosti u državnoj svojini, da bi se izmirile obaveze Republike Srbije po osnovu devizne štednje građana i zajma za privredni razvoj Republike Srbije, predstavlja zakon koji će povratiti poverenje građana Srbije u institucije državnog sistema.
Svesni smo izuzetno teške socijalne situacije u kojoj se nalazi većina građana Srbije, Vlada Republike Srbije je ovim zakonskim projektima održala svoje obećanje da će insistirati na donošenju zakona koji će rešiti radikalno i uregntno pronalaženje finansijskih sredstava za izmirenje zaostalih davanja za dečje i materinske dodatke i zakona za vraćanje stare devizne štednje.
Zakon o staroj deviznoj štednji, ako se podsetimo, sadrži obavezu Republike Srbije da od 1. jula tekuće godine do sredine 2011. godine država treba da izmiri obaveze prema starim deviznim štedišama, tj. da obezbedi 3.610 miliona nemačkih maraka, a da će se usvajanjem ovog zakona ostvariti mogućnost da jedan od izvora za to bude od prodaje poslovnog prostora u državnom vlasništvu, gde je predlagač Vlada Republike Srbije. U svom obrazloženju zakona istakla je da se ovim zakonom stvaraju oni osnovni uslovi da se stara devizna štednja izmiri jednim delom i pre rokova dospelosti i obaveza utvrđenih odgovarajućim zakonom. Imajući u vidu sve ovo navedeno, na ovaj način dodatno Republika ne opterećuje fiskalnim obavezama preduzeća i građane, a posebno štedišama omogućava sticanje poslovnog prostora, na koji su bili zakupci, a otvara se mogućnost da do sredstava za kupovinu poslovnog prostora dođu kupovinom deviznih obveznica od štediša koji nisu zakupci poslovnog prostora, odnosno onih koji nisu platili zajam.
Vlada narodnog jedinstva uvek je isticala da država mora da se čuva zakonima koji će se donositi i sprovoditi u cilju zaštite interesa građana, koji čine državu kao osnovni nosioci njenog postojanja i razvoja. Razvojna politika Vlade narodnog jedinstva, Srpske radikalne stranke i leve koalicije, i pravci delovanja išli su uvek prema osnovnom postulatu očuvanja Srbije kao matične države i celokupnog srpskog naroda i svih građana koji žive u njoj. Osvrnuvši se na sve događaje, koji su nas pratili u proteklom periodu od 10 godina, možemo s pravom da kažemo građanima Srbije da je Vlada Srpske radikalne stranke i leve koalicije deo svog programa, kako u ekonomskoj tako i u socijalnoj sferi, ostvarila.
Narod Srbije je svestan da smo sve uradili da popravimo svaki temelj života posle prošlogodišnje agresije od strane zapadne alijanse i NATO pakta. Srpski radikali znaju da je socijalna nemaština, da penzioneri i radnici teško žive, ali činjenica da je Vlada Republike Srbije iznašla mogućnost da se isplate zaostale penzije, da će se isplatiti zaostali dečji dodaci, da je izgrađeno ono što je porušeno u agresiji NATO pakta, govori da ova vlada radi zaista u interesu celokupnog naroda. Može narod da kritije Vladu, na to ima pravo, može da ne vidi koliko je napora učinjeno, ali u ovim uslovima u kojima je ova vlada delovala može se sa pravom reći da je Vlada postigla izuzetne rezultate. I na kraju, radom i rezultatima Vlada Srpske radikalne stranke i leve koalicije pokazala je da im je očuvanje Srbije najuzvišeniji cilj. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Zoran Milošević, a neka se pripremi narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka u potpunosti podržava Predlog zakona o prodaji određenih nepokretnosi u državnoj svojini radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne štednje građana i zajma za privredni preporod Republike Srbije, kao i Predlog zakona o emitovanju državnih obveznica radi isplaćivanja obaveza po osnovu dečjih dodataka i materinskih dodataka, kao i zakon o javnim preduzećima.

Prvi Predlog zakona se odnosi na prodaju poslovnog prostora za obaveze koje država ima prema građanima po osnovu stare devizne štednje i zajma za privredni preporod Republike Srbije. Po ovom predlogu zakona svi sadašnji zakupci će imati pravo otkupa poslovnog prostora. I svi oni građani koji imaju staru deviznu štednju i potraživanja po osnovu zajma za privredni razvoj Republike Srbije, a nisu zakupci, moći će svoje obveznice i potraživanja da prodaju zakupcima radi kupovine poslovnog prostora.

Usvajanjem ovog zakona, građani koji imaju potraživanja, a nisu zakupci poslovnog prostora, dobiće svoja sredstva. Zakupci će kupiti poslovni prostor, a država će izmiriti svoja dugovanja. Što se tiče emitovanja obveznica radi isplate dečjih i materinskih dodataka, Vlada Republike Srbije je izašla sa odličnim rešenjem, koje će omogućiti građanima, kojima se ove isplate duguju, da državne obveznice iskoriste u namirivanju široke lepeze svojih potreba. Ili, s druge strane, da ih prodaju preduzećima koja mogu s njima da izmire porez u dvostrukom iznosu. Srpska radikalna stranka pozdravlja ovaj predlog Vlade Republike Srbije.

Što se tiče Predloga zakona o javnim preduzećima, ovim predlogom zakona se na jedinstven način uređuje pravna forma javnih preduzeća. Veoma se jasno i precizno uređuje kompletno osnivanje javnih preduzeća, cilj osnivanja i poslovanja, odgovornosti i obaveza u javnom preduzeću, organi javnog preduzeća, obezbeđuje se zaštita opšteg intresa, kao i svi ostali elementi koji se odnose na kasnije funkcionisanje javnih preduzeća.

Ono što bih želeo posebno da istaknem kao veoma značajno u ovom predlogu zakona, a to je pojačana kontrola poslovanja javnih preduzeća od strane nadležnih organa. Ona se posebno ogleda kroz član 21, koji propisuje odluku o raspodeli dobiti, da to donosi upravni odbor javnog preduzeća, uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Zatim, član 15, koji propisuje ovlašćenja osnivača u slučaju poremećaja u poslovanju javnog preduzeća, kao i član 34, koji propisuje da javno preduzeće sa većinskim učešćem državnog kapitala ne može da vrši isplatu sredstava za sponzorstvo, reklamu, donacije, humanitarne i sportske aktivnosti, reprezentacije itd. dok se ne pribavi saglasnost Vlade Republike Srbije. Upravo su ove stavke bile stalni izvor zloupotrebe finansijskih sredstava u javnom preduzećima. Mnoga preduzeća, koristiće svoj monopolski položaj, ostvaruju ekstra profit koji kasnije nenamenski i neracionalno troše. Ovaj predlog zakona upravo predlaže sprečavanje zloupotrebe finansijskih sredstava u javnim preduzećima. S tim u vezi, Srpska radikalna stranka u potpunosti podržava ove predloge zakona i poziva Vladu narodnog jedinstva da nastavi sa ovakim i sličnim merama u oblasti ekonomske i socijalne politike. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

 Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo patrioti, čini mi se da je izborna kampanja u Srbiji već počela. Naslušao sam se hvaljenja ovih predloga zakona, po onoj narodnoj izreci, hvalite me usta, pocepaću vas. Takođe, naslušao sam se samohvale potpredsednika Vlade o pametnim predlozima koje je on napisao. Toliko je tu pameti da sam ja kojim slučajem vrhovni komandant, ja bi na te junačke grudi zakačio neku medalju ili zakačio toliko medalja da bi na to utrošio tri pleha lima.
Gospodin potpredsednik Vlade i profesor prava je ovde rekao da je toliko pametno u tim predlozima zakona, što je on napisao, da npr. deca umesto za dečiji dodatak mogu da kupe piva iz nekoliko pivara. Ja to razumem. Od kad je gospodin Šešelj potpredsednik Vlade dečiji dodaci su toliko kasnili da su u međuvremenu deca postala punoletna. A, u članu 4. ovoga zakona o emitovanju obveznica piše da će se te obveznice, po Predlogu ovog zakona, emitovati 1. jula, dakle 12 dana pre roka.
Pametnog profesora prava treba pitati kako se zakon može primenjivati 12 dana pre njegovog usvajanja. Kada sam to pročitao, ja pomislio da je zakon napisao Milutin Mrkonjić, 12 dana pre roka, malo bolje pogledam, a ono Vojislav Šešelj koji je postao pametniji od Milutina Mrkonjića, 11 dana.
Dalje, potpredsednik Vlade je rekao da je devizna štednja nestala otcepljenjem republika koje su viškom dinara kupovale devize u Srbiji. To nije tačno. U trenutku otcepljenja tih republika naštampana je nova valuta ovde. Svi se sećamo da smo donosili lične karte, da menjamo novce za novu valutu. Tu novu valutu Topčider je štampao do besvesti, a Šešelj je tada tvrdio da treba štampati novac što više, da je to specijalna vrsta poreza i da će to stanovništvo kroz poskupljenje platiti.
Kako je nastao devizni dug?
Ako ja nekoga prevarim, recimo nekoliko ljudi za nekoliko stotina maraka, vi ćete me s pravom uhapsiti. U Srbiji zalepiš nekoliko plakata, privedu te, uzmu otiske i otvore dosije. Dafina Milanović prevarila je milione građana za hiljade miliona maraka i pet-šest godina šetala se slobodno, a na kraju se uz pasoš išetala iz ove zemlje. Da li je i to zastarelo gospodine potpredsedniče Vlade i profesore prava?
Što joj niste sudili? Što ste čekali da izađe? Da li čekate da i ovo zastari?
Kada smo već kod toga, ovaj zakon se ne odnosi na deviznu štednju u "Dafiment banci", koliko ja razumem. Da li je možda i te pare uzeo Ante Marković i otcepljene republike?
U ovom predlogu piše da se prodaja vrši u korist vraćanja zajma za privredni preporod Srbije. Da li je i te pare uzeo Ante Marković i otcepljene republike ili ova vlast?
Mi iz Koalicije Vojvodina pozdravljamo nameru Vlade i bili bismo voljni da glasamo za te dobre namere Vlade, da ojađenim štedišama vrati deviznu štednju do 2011. godine. Mi bismo stvarno za to glasali, ali sumnjamo da ćete vi imati toliko dugačak rok trajanja.
Da li je vaša namera iskrena i treba li glasati za nju? Sumnjam. Otkud ovaj zakon i ovi zakoni neposredno pred izbore? Zašto ih niste doneli malo ranije?
Drugo, ne ide sav novac od prodaje državne svojine štedišama. Vlada po ovom predlogu prvo namiruje sebe. Uzima proviziju od 20% u gotovini i to u nemačkim markama za budžet Republike Srbije. Kako tako jedna visokomoralna, visokopatriotska vlada može da uzima nemačke marke, valutu te omražene agresorske države. Ne volite ništa sa Zapada osim zapadnog novca i zapadnih automobila.
To čak nije ni ustavno. Nije ustavno naplaćivati nešto za budžet Republike Srbije u devizama.
Za finansiranje transakcija iz ovih zakona ovlastili ste Beogradsku banku AD Beograd. To je banka iz onog trija koja je dobila koncesiju na auto-put Beograd-Novi Sad. Još ni kolac nisu zakucali pored puta, a već sada ta banka naplaćuje putarinu na ovoj jednoj traci auto-puta, koju su napravili Vojvođani, pa ćete skupiti opet naš novac i našim novcima napraviti put i govoriti da je vaš.
Stalno nam na nos nabijate most u Novom Sadu. Novi Sad je imao tri divna široka mosta. Izgubio ih je zbog vaše pogrešne političke
procene. Iz ratnih rezervi sklepali ste nam jedan i to je dobro, ako je poklon. Preko prethodnih mostova mi smo mogli preterati četiri fijakera uporedo sa četiri konja debela, toliko su bili široki. Preko ovog ne može da pređe ni jedna vojvođanska svadba sa svatovima, jer toliko je širok da harmonikaš ne može da rastegne harmoniku.
Od prodaje državne svojine nije izuzeta ni ona koja je nasilnim i prisilnim zakonima oteta od prethodnih vlasnika. Odrekli ste se nasilja bivših sistema i bivšeg sistema, ali imovine stečene tim nasiljem tog sistema nemate nameru da se odreknete. Čak imate nameru da takvu imovinu sada prodajete. Jednu nepravdu prema deviznim štedišama želite da otklonite drugom nepravdom.
Profesor prava tvrdi da je povratak takve imovine nemoguć, da je to zastarelo, a to baš nije toliko tačno. Ako je bilo nemoguće, kako je onda vraćena zemlja oduzeta od 1945. do 1953, četrdeset godina posle toga, ako je zastarelo 20 godina.
Što se tiče beogradske takse 3%, ako vam je stvarno stalo do dobra Beograđana što tu taksu jednostavno ne ukinete. Ako vam je stalo do dobra građana ukinite i taksu na brojilo. Što ne ukinete odluku vaših opština po kojima protivzakonito na hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta pretvaraju protivzakonito u građevinsko, a zemljište do pete klase, po zakonu, ne može da bude pretvoreno u građevinsko.
Neka mi to objasni profesor prava - kako je to moguće?
Vlada tvrdi da opozicija hoće da proda državu. Pa, vi ovim zakonom prodajte državnu svojinu, a ko prodaje državnu svojinu on prodaje nešto što je državno, taj ustvari prodaje državu. Na kraju, da kažem da je ovaj zakon samo kozmetika i šminka pred predstojeće izbore. Namera vam je jasna, da ponovo prevarite građane. Hvala.

Replika, potpredsednik Vlade Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo izražavam žaljenje što je naša opozicija tako onemoćala i spala na vrlo ograničen broj pojedinaca i u kvantitativnom i u kvalitativnom pogledu. Pa, umesto da se argumentovano suprotstave vladinim predlozima, nastupaju s čistim nebulozama koje mogu samo da afirmišu vladine predloge.
Osvrnuo bih se samo na nekoliko čistih izmišljotina koje je ovde izneo poslanik Rističević. Prvo, što se tiče štednje u "Dafiment banci" i ona je obuhvaćena ovim zakonom, jer je obuhvaćena i saveznim Zakonom o vraćanju stare devizne štednje. Dakle, sve stare devizne štediše su ovde u istom statusu. Drugo, ostatak jugoslovenske države u vreme secesije Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije morao je povećanom emisijom novca da suzbije poplavu dinara sa slovenačkog, hrvatskog, bosansko-hercegovačkog i makedonskog tržišta. Oni pokupe sve dinare iz primarne emisije za koje je bila zadužena njihova republička narodna banka u ono vreme i tim dinarima nastoje da kupe što više roba od Srbije.
Da bi se to suzbilo moralo se ići na kontrolisanu inflaciju. tih godina, 1991, 1992. SRS se zalagala, kad se već moraju štampati dinari iz primarne emisije da bi se suzbila nastojanja otcepljenih republika onda te dinare treba investirati isključivo u javne radove.
I da je kojim srećnim slučajem prihvaćen taj naš predlog posledice hiperinflacije bi bile mnogo blaže. Umesto da je išlo sve direktno u potrošnju, da je išlo za kredite društvenim firmama, da je investirano u puteve, da je investirano u komunalnu infrastrukturu i slične objekte, posledice bi bile mnogo povoljnije.
To je samo zbog javnosti, da ne bi ova izmišljotina Rističevićeva bilo s čije strane mogla biti primljena kao istina - zdravo za gotovo.
Što se tiče novih zakona o kojima je danas reč, mi nismo te zakone pred izbore tempirali. Na tim zakonima radimo dugo. Čak smo očekivali da će i ranije biti usvojeni i otuda taj datum. To je jedini razlog.
Drugo, prošle godine smo imali rat, tromesečnu agresiju, koja je zaustavila mnogo naših dobrih inicijativa. Doneli smo zakon o izmirenju tri zaostale penzije redovnim penzionerima. Opteretili elektroprivredu. Morali smo da napravimo izvestan predah. Nismo mogli sve odjednom da uradimo. Zatim, ušli smo u akciju obnove i izgradnje Srbije posle bombardovanja.
Ogromna finansijska sredstva smo morali tamo koncentrisati i sada idemo na izmirenje dečijih dodataka, kao što smo obećali, izmirećemo sve, ali ne možemo sve odjednom, moramo postepeno, da država ne bi stradala. Nama bi bilo najlakše sve u istom trenutku, ali posledice bi onda bile katastrofalne, sa ekonomijom kakva je naša.
To je jedini razlog. Što se tiče zemljoradničkih penzija, pitanje je sada da li ćemo to uspeti pre ili posle izbora, ali i ovog trenutka treba da znaju zemljoradnici da ni oni nisu zaboravljeni, da će i oni biti izmireni na adekvatan način. I ono što je sada za nas najvažnije, kako izmirimo koju kategoriju, ne smemo da ulazimo u nova kašnjenja.
S druge strane, Ante Marković je upropastio deviznu štednju tako što je rasprodao devizne rezerve zemlje, koje su iznosile 10 milijardi dolara u vreme njegove vlade, omogućivši kupovinu deviza za dinare, novoštampane iz Narodne banke Jugoslavije. To je već istorijska činjenica. Zajam za preporod Srbije je naplaćen u određenom iznosu, ja se tačne brojke više ne mogu setiti, on je investiran. Zašto nije mogao biti ranije vraćen - tu postoji čitav niz objektivnih okolnosti: raspad zemlje, rat i sve ovo što nas je zadesilo. Ovo je dobra varijanta da se taj zajam vrati. Možda je ta varijanta, pošto sam iznos dinarskog dela zajma i nije naročito visok, posle svih tih devalvacija i pretumbacija koje smo imali, a devizni deo nije ni naplaćen u nekom velikom iznosu, možda se ova metoda mogla i ranije primeniti. Ali, da je primenjena, bila bi nauštrb nečeg drugog, jer u ekonomiji vam je sve zasnovano na principu spojenih posuda - jedan potez u jednoj sferi izaziva odmah posledice u svim drugim sferama.
Svaka ekonomska mera mora biti strogo primerena uslovima u kojima se izvodi i mora biti saobražena osnovnim ciljevima, nastojanjima i mogućnostima ekonomskih subjekata. Ovde je trebalo mnogo više vremena da se ovo sve saobrazi sa konkretnim mogućnostima naše države i našeg društva, kroz jedno sistematsko ispitivanje obaveza firmi prema državi i mogućnosti tih firmi da u određenim rokovima svojim robama izmire te obaveze, pod pretpostavkom da će im se, ako budu u tome uredne, 50% obaveza i otpisati.
Mi treba da isplatimo na ime dečijih dodataka i porodiljskih dodataka 4.260.000.000 dinara, a ove firme koje duguju državi, duguju mnogo više, i kroz to prelamanje i one će imati koristi i porodice koje će doći do novca. Primarno u svemu ovome je kupovina raznih vrsta roba. Ja sam sa spiska od 300 - 400 firmi izabrao 10-15, čija sam imena saopštio, firmi koje se bave proizvodnjom najraznovrsnijih roba. Među tim robama je i pivo. Nekad se može i pivo kupiti za taj bon, pod pretpostavkom da one pare koje su otišle za pivo, odu za dete, odu za dečije pelene, odu za dečiju obuću, odeću i tom slično. Ovde je bitno da država prema nosiocima prava izmiri svoje obaveze, a uvek nosioci prava sami odlučuju kako će taj novac upotrebiti.
I na kraju, mislim su pred novim ministrom zdravlja, gospodinom Milovanom Bojićem, sada velike obaveze i ja mislim da on mora pred Narodnom skupštinom da preuzme odgovornost da se sledeći put Marijan Rističević ne pojavljuje ovde sa dva broja većim zubima i da nas ne zasmejava, da ne zasmejava salu, da ne zasmejava narodne poslanike, nego da ga svi pažljivo slušamo, kao što sam ga ja slušao. Znate, ja sam možda oguglao na njegove zube, pa mogu da ga slušam, ali nemojte ni vi da mu se smejete, nije ni on kriv što je naše zdravstvo došlo u tešku situaciju. Sada očekujemo od novog ministra da će taj problem sanirati.

Ima reč Borislav Milačić, ministar finansija.