Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o javnom informisanju je donet 20. oktobra 1998. godine, u periodu kada smo već mogli naslutiti i znati da će biti izvršena NATO agresija na našu zemlju. U tom periodu donet je taj zakon i taj zakon, pre svega, ne ukida nijednu slobodu. Zakon, pre svega, vrši sankcionisanje antidržavne inicijative.
U tom zakonu o javnom informisanju, pre svega, bilo je odgovornosti za javnu reč. Zakon o javnom informisanju nije sprečavao kritiku, umesto zabrane za vesti koje narušavaju temeljne principe informisanja, postojale su samo novčane kazne, pa i za te kazne koje su plaćali mediji, koji su kažnjeni po tom zakonu, uglavnom su donatori bili sa Zapada. Objektivno informisanje je obaveza svih medija. Zakonom se precizno definišu obaveze i prava svih koji učestvuju u protoku informacija.
U svakom slučaju, ovaj predlog zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju je u stvari cena kojom se plaća usluga tzv. nezavisnim medijima, što su pomogli da DOS dođe na vlast. Morate da se složite da nigde ne mogu novinari da pišu šta žele, a da nemaju argumenata za to. Ne može se bez kazne da se javnosti da informacija, a da nema dovoljno podataka i argumenata za sve to, pa čak i vremenski period od 24 časa je bio dovoljan da neko ko da bilo kakvu informaciju, ako ima dovoljno argumenata i dokaza, da ih prezentuje javnosti zatim. Mora, znači, u svakom slučaju da se uvek imaju dokazi da bi se bilo koja informacija objavila. Cilj Zakona o informisanju je da se afirmiše sloboda i da bude odgovornost svih medija.
Problem u Zakonu o informisanju je bio samo u jednom, što je taj zakon trebalo pre svega da važi za sve. Kada je po tom zakonu o informisanju trebalo da se kazni "Blic" ili "Glas javnosti", Zakon o javnom informisanju je bio dosledan, ali kada je SRS tužila "Politiku", kao i neke druge časopise koji su služili režimu, onda te kazne nisu bile ni na dnevnom redu suda. Zbog toga je pre svega ovaj zakon, zbog svoje nedoslednosti bio problematičan. Ono što moramo da preciziramo i sada, da je medijska slika najgora moguća od 1996. godine do danas, jednoumlje koje trenutno vlada još od Titovog vremena nije bilo ovakvo. Zbog toga što su u prošlom vremenu postojali alternativni mediji, dnevni listovi i lokalne televizije, gde se moglo nešto čuti što je protivno ideologiji vlasti. U sadašnjoj situaciji je veoma teško obezbediti medijski prostor, pošto su svi mediji u funkciji sprovođenja DOS-ovske vlasti. Zbog toga SRS izražava uverenje da je slobodno i odgovorno informisanje uslov vladavine prava i demokratije.