TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 13.02.2001.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Samo podsećajte kraće, jer isteklo je vreme.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

U jednom od njih je objavljena priča kako šiptarski teroristi ubijaju Srbe, a "njihove glave lete u nebo kao tikve". Mi smo takve gonili, vi ste takve hvalili, borili ste se protiv nas u to vreme. To činite i sada sve izraženijom cenzurom. Danas je u Srbiji, dame i gospodo poslanici, najveći medijski mrak koji je ikada postojao, gori od Titovog režima. Vi imate sedam ili osam dnevnih novina koje apsolutno sve isto pišu. Ne morate da kupite ni jedne druge. Kupite jedne, sve ostalo je preslikano.

Da vam kažem samo još i to da mi nismo koristili u onoj meri Zakon o javnom informisanju, upravo te odredbe vi danas ukidate, ja bih, zaista sa zadovoljstvom, koristila dalje da vaša skupštinska većina neće da ukine upravo te odredbe zakona, pre svega zbog činjenice da su mnogi lokalni mediji, a naročito je to bilo izraženo u vreme kampanje za septembarske izbore...

(Predsednik: Molim vas da završite diskusiju.)

završavam, gospodine predsedniče... obilovale lažima, dezinformacijama, pa je tako postojao osnov za pokretanje prekršajnog postupka pred nadležnim organom protiv Radio televizije Kragujevac, zbog toga što je jedna gospođa iz tzv. ženske mreže u ovoj skupštini otvoreno preko tog medija pozivala na rušenje režima u Beogradu, ako treba i u krvi. Hvala.

(Narodni poslanik se javlja za reč.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Nemate pravo na repliku, apsolutno. Možete se prijaviti. Ja vas molim za malo reda u sali.
Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, a posle njega narodni poslanik Lazar Marjanski.

Dragan Čolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik SRS-a pretpostavljam da će Skupština Srbije usvojiti Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju. Iz prostog razloga, jer DOS ima većinu i može da izglasa šta god poželi. Diskutabilno je, a i za ocenu jedne vremenske distance, pa, ako hoćete i istorije, da li je prethodni Zakon o javnom informisanju bio dobar ili ne. Lično smatram da je taj zakon bio veoma dobar.
Taj zakon je u stvari imao za cilj da se spreči izdajničko delovanje mnogih medija i novinara, koje se manifestovalo u tzv. prozapadnom ili proameričkom orijentisanju. Pisanje i delovanje protiv nacionalnog interesa srpskog naroda, širenja laži i defetizma karakteristike su i obeležje perioda neposredno pred rat, za sve vreme rata, a i danas situacija u informisanju je drastično pogoršana.
Često je laž korišćena kao oružje koje se najlakše lansira, pogađa cilj i nanosi žrtvama pogubne moralne, duhovne, a i fizičke posledice. Ti tzv. nezavisni mediji, pre svega nezavisni od morala, časti, vere i poštenja lansirali su mnoge, a ja danas izdvajam samo jednu notornu i sramotnu laž, kao što je bila da je doktor Šešelj izjavio da će Crnogorci nositi žute trake. Svi građani Srbije znaju da to doktor Vojislav Šešelj nikada nije izrekao, ali je to za te novinare i za njihovu političku opciju u DOS-u osnova za političko delovanje zasnovano na neistini.
Prethodni Zakon o javnom informisanju samo je sankcionisao i ograničavao izdaju i laž, ali je to nekome smetalo. Takvi mediji i takvi novinari, koji zarad svog ličnog komoditeta i koristi, deluju pre svega protiv naroda digli su glas protiv Zakona o javnom informisanju, jer im nikako nije odgovaralo istinito i profesionalno izveštavanje.
Medijska slika pravljena na takav način imala je za cilj da na vlast u Srbiji dovede DOS, a mnogi novinari šireći laži o političkim protivnicima dali su veliki doprinos pobedi DOS-a. Pišući i lansirajući laži mnogi od novinara i medijskih kuća opravdano su došli pod udar Zakona o javnom informisanju i trebalo je da plate kazne za kršenje Zakona. Sada očekuju da im usvajanjem Predloga zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju DOS vrati uslugu za evidentnu pomoć u osvajanju vlasti. Ovo je jedini cilj i svrha posla koji danas usvajanjem ovog zakona treba da obave poslanici DOS-a. Moral, čast i poštenje biće potisnuti u stranu. Danas će poslanici DOS-a da se ponašaju po principu - treba izdržati do kraja sa osmehom stjuardese koja zna da sa avionom nešto nije u redu. Neće vam to teško pasti. Glasaćete protiv jednog dobrog zakona koji je konačno zaveo red u sferi informisanja, a vama je sve što je sa Zapada draže, draže nego interesi i zakoni naše zemlje. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski, a posle njega narodni poslanik Goran Cvetanović.

Lazar Marjanski

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedniče, Vi tražite od poslanika koji govori da se drži reda i discipline, a ja tražim od Vas da uvedete red u ovu skupštinu, da nema dobacivanja, da nema smeha i na kraju, Vi ste to dužni i po Poslovniku, zato što ste domaćin ove kuće i molim Vas ako ste sposobni da zavedete red u sali.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodine Nikoliću, molim Vas da ne ometate svog narodnog poslanika.

Lazar Marjanski

Srpska radikalna stranka
Zakasnela istina mnogo je gora od najgore laži, a to se može potvrditi i potvrdilo se nažalost u našem narodu. Setimo se samo kako je BBC izveštavao o Markalama i tada su uvedene sankcije za Jugoslaviju. Račak je bio povod za bombardovanje Jugoslavije. U tom bombardovanju postradalo je 2.500 ljudi, porušeni mostovi itd. Samo zato što je informisanje bilo izuzetno loše.
Vratimo se malo unazad. Godine 1993. za ovom govornicom izrečene su najgore reči za Srpsku radikalnu stranku. To je izgovorio SPS i niko nije bio kažnjen. Tada je došla Vlada nacionalnog jedinstva i uvela red. Onaj koji izgovori laž mora biti kažnjen i sigurno je da je to jedan od boljih zakona. Sada, ovde, u doba kada je DOS-ovska vlast može da kaže ko šta hoće, da uvredi čoveka, da mu nanese moralni bol i da uopšte ne odgovara.
Navešću samo jedan primer voditelja, mladog komuniste, onog Crkvenjakova, sa kojim ironičnim osmehom svega 20 sekundi nedeljno obaveštava šta radi Srpska radikalna stranka. To je jedan primer kako je voditelj neprofesionalan.
Šta se dešava sa lokalnim medijima? Sigurno je jedno, u predizbornoj kampanji JUL je uništavao sve lokalne medije gde je Srpska radikalna stranka imala pristup, gde su njeni članovi mogli da dođu na radio televiziju. Nažalost, danas nema takvih pritisaka, ali ni na jednu radio televizijsku stanicu srpski radikali nemaju pristup. Jednostavno, urednici ne dozvoljavaju da se išta čuje o radikalima. Opet moram pomenuti Televiziju "Santos", gde svi imaju pristupa. Poručio bi za ministra koji vodi računa o javnom informisanju, jedan ruski vojskovođa na kraju svoje karijere napisao je memoare i te memoare završava - "kada lav vodi lavove uspeh je zagarantovan, kada lav vodi magarce uspeh je polovičan, a kada magarac vodi lavove, uspeh je sigurno nezagarantovan". Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, a posle njega narodni poslanik Milan Marinković.

Goran Cvetanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o javnom informisanju je donet 20. oktobra 1998. godine, u periodu kada smo već mogli naslutiti i znati da će biti izvršena NATO agresija na našu zemlju. U tom periodu donet je taj zakon i taj zakon, pre svega, ne ukida nijednu slobodu. Zakon, pre svega, vrši sankcionisanje antidržavne inicijative.
U tom zakonu o javnom informisanju, pre svega, bilo je odgovornosti za javnu reč. Zakon o javnom informisanju nije sprečavao kritiku, umesto zabrane za vesti koje narušavaju temeljne principe informisanja, postojale su samo novčane kazne, pa i za te kazne koje su plaćali mediji, koji su kažnjeni po tom zakonu, uglavnom su donatori bili sa Zapada. Objektivno informisanje je obaveza svih medija. Zakonom se precizno definišu obaveze i prava svih koji učestvuju u protoku informacija.
U svakom slučaju, ovaj predlog zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju je u stvari cena kojom se plaća usluga tzv. nezavisnim medijima, što su pomogli da DOS dođe na vlast. Morate da se složite da nigde ne mogu novinari da pišu šta žele, a da nemaju argumenata za to. Ne može se bez kazne da se javnosti da informacija, a da nema dovoljno podataka i argumenata za sve to, pa čak i vremenski period od 24 časa je bio dovoljan da neko ko da bilo kakvu informaciju, ako ima dovoljno argumenata i dokaza, da ih prezentuje javnosti zatim. Mora, znači, u svakom slučaju da se uvek imaju dokazi da bi se bilo koja informacija objavila. Cilj Zakona o informisanju je da se afirmiše sloboda i da bude odgovornost svih medija.
Problem u Zakonu o informisanju je bio samo u jednom, što je taj zakon trebalo pre svega da važi za sve. Kada je po tom zakonu o informisanju trebalo da se kazni "Blic" ili "Glas javnosti", Zakon o javnom informisanju je bio dosledan, ali kada je SRS tužila "Politiku", kao i neke druge časopise koji su služili režimu, onda te kazne nisu bile ni na dnevnom redu suda. Zbog toga je pre svega ovaj zakon, zbog svoje nedoslednosti bio problematičan. Ono što moramo da preciziramo i sada, da je medijska slika najgora moguća od 1996. godine do danas, jednoumlje koje trenutno vlada još od Titovog vremena nije bilo ovakvo. Zbog toga što su u prošlom vremenu postojali alternativni mediji, dnevni listovi i lokalne televizije, gde se moglo nešto čuti što je protivno ideologiji vlasti. U sadašnjoj situaciji je veoma teško obezbediti medijski prostor, pošto su svi mediji u funkciji sprovođenja DOS-ovske vlasti. Zbog toga SRS izražava uverenje da je slobodno i odgovorno informisanje uslov vladavine prava i demokratije.