Sve mogu da razumem, ali da predlagač odluke, pet minuta pošto smo glasali o jednom amandmanu, izađe i govori o tom amandmanu, to zaista ne mogu da shvatim. (Čedomir Jovanović: Umorni ste.)
Nisam ja umoran, gospodine Jovanoviću, brižljivo pratim i pomno osluškujem sve što se izgovori u ovoj skupštini. Ali, ovo o tajnosti glasanja smo raščistili odavno i već glasali o tome.
Zašto, gospodine predsedniče, niste upozorili gospodina Jovanovića, da kad je izašao nešto da kaže, treba da govori o onome što je tog časa na dnevnom redu.
Drugo, tajnost glasanja nije obezbeđena, ako već govorite, gospodine Jovanoviću, o tajnosti glasanja, zato što se ti podaci o tome kako je ko glasao slivaju negde.
Ljudi nas prisluškuju, prisluškuju naše razgovore sa mobilnih telefona, tako što nam prepoznaju glas, a vi pričate da će ovde, u ovoj zgradi Skupštine, u nekom centru ostati tajna kako je ko glasao i ko je koje dugme ovde pritisnuo, a vas interesuje kako je ko glasao. Nemojte da pričate o tome. Ovo je samo jedan način na koji se i ova skupština pretvara u policijsku stanicu.
Tamo neko razgovara sa inspektorom i gleda u ogledalo, a iza ogledala četvorica gledaju, prate šta se dešava u toj prostoriji. Tako će vam biti i sa ovim tajnim glasanjem. Vi ćete šakom da zaokružite ova tri prekidača, a pritisnuti jedan, da vas niko ne vidi, a za to vreme tamo će neko ko liči na gospodina Jovanovića da kaže - o, pazi zašta ovaj glasa.