Ako se niko više ne javlja za reč po ovom amandmanu, prelazimo na glasanje.
Molim da se izjasnite o amandmanu narodnog poslanika Radojka Petrića, glasanjem.
Za 59, protiv 124, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 13, a ukupno je prisutno 196 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije usvojila ovaj amandman.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Živodarka Dacin.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici, biću ovde sasvim konkretna i obrazložiti zašto sam podnela ovaj amandman. Istini za volju, moram da kažem da je i Odbor za zdravlje  i porodicu odbio ovaj amandman, ali samo na osnovu jednog glasa. Mislim da treba posvetiti dužnu pažnju za problem koji je već aktuelan, a postoji opasnost da bude još i veći. Praktično, moj predlog jeste da se u Razdelu 4, a to su sredstva za posebne namene u oblasti zdravstva - iznos od predloženih 171 milion 800 hiljada dinara, uveća za 600 miliona, gde bi ukupan iznos bio 771 milion 800 hiljada dinara. Sigurno je da je jedan od razloga koji me je podstakao da napišem ovakav amandman i jučerašnje uvodno izlaganje našeg premijera, a i zalaganje Vlade da je jedan od osnovnih prioriteta u radu ove vlade zdravstvo, što najiskrenije pozdravljam. Zašto sam ovo ovako rekla? Zato što postoji jedan ozbiljan problem u manjim gradskim i seoskim sredinama za stručnim kadrom, i to ne samo za lekarima opšte prakse, i specijalistima, nego su sve više u pitanju i medicinski tehničari. Uostalom, to nije ništa novo, imali smo prilike neki dan da pročitamo izjavu i direktora Kliničkog centra Srbije, koji kaže da mu u ovom trenutku nedostaje 300 medicinskih sestara. Ovim  sredstvima, praktično bilo bi obezbeđeno negde oko 300 stanova, kva ature od 55 m2, po aktuelnim sadašnjim cenama, a sigurna sam da bi to bio jedan motiv više koji bi mlade ljude uputio na rad u manje gradske sredine.
Znam da će mnogi od vas ovde koji su iz univerzitetskih centara reći da čak ovog profila ima i u suficitu, ali, molim vas lepo, koji je to način da jedan mlad čovek dođe u manju sredinu, da gradi svoju budućnost, kao i svoju stručnost za koju garantujem da sigurno ima uslova, ako ne može da obezbedi onaj osnovni egzistencijalni problem, a to je stan. U ovom trenutku, ja ovo obrazlažem prvo, pošto dolazim iz Severno-banatskog okruga, iz regije kojoj nedostaje veoma veliki broj lekara, a u samoj Kikindi nedostaje 15 lekara opšte prakse. U jedno 15 zvaničnih objavljenih konkursa za popunu radnih mesta niko se nije javio, a i čudo bi bilo da jeste, kada je startna plata lekara opšte prakse u ovom trenutku 4.290,00 dinara, a medicinske sestre 2.574,00 dinara. Priznaćete da je i u uslovima kada se ima svoj krov nad glavom, mesečno preživljavanje vrlo diskutabilno, a ako neko od stručnjaka treba da dođe u drugi grad da radi i pritom 3.000,00 da plati za tuđi krov nad glavom, teško je odlučiti se za promenu sredine.
Slažem se, premijer je rekao - konkretan predlog. Jedna šala, kao čovek koji je 24 godine u zdravstvu rekla bih da se iz svakog fonda za zdrav stvo prebaci 100 miliona dinara. Nisam finansijski stručnjak. Mi imamo finansijske eksperte u Vladi, pa ako se ne nađe mogućnost za popunu ovog fonda, dala bih predlog da to bude u delu budžetskog deficita, pa da se umesto planiranih, kako u materijalu piše, ali danas čujemo da je to i više posle smanjenja akciza, 21 milijarda 769 miliona dinara ukalkuliše i da onda bude 22 milijarde 369 miliona dinara. Ako Vlada uspe da obezbedi od donatorskih sredstava ono prethodno, sigurna sam da ovih 600 miliona ne bi bio veliki problem, a mnogo bi značilo za rešavanje kadrovskih problema u zdravstvu.
Istini za volju, primećeno je da je fiktivni iznos za zdravstvo u budžetu za ovu godinu značajno uvećan, ali faktički njegovo doživljavanje će biti u zavisnosti od stvarnog reflektovanja i na naše pacijente, a svakako i na one koji su zaposleni u zdravstvu. Ujedno sam sasvim sigurna, tako je bilo, a tako će i biti - zdravstveni radnici uvek daju sve od sebe za dobrobit i kvalitetniji život pacijenta. Iskrenu želju imam da naš pacijent dobije sve, on ima pravo na kvalitetan život kao zdrav čovek.
Samo još nešto, bojim se da to sve ne obezbedimo, a da pritom ostanemo bez stručnog kadra. Hvala.

Da li još neko, izvolite gospodine Ivkoviću.

Gospodine predsedavajući, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ako išta ovom budžetu nedostaje, nedostaje mu princip solidarnosti. Molim vas da dobro odmerite kad odlučujete o ovom amandmanu koji je koleginica Dacin podnela, jer upravo o tome se radi. Radi se ne samo o solidarnosti prema onim krajevima koji su deficitarni, ne samo kada je zdravstvo u pitanju, nego kada su u pitanju kadrovi u prosveti, da ne bih dva puta izlazio sada govorim o tome, jer će biti amandman kada je u pitanju razvoj u prosveti, već i solidarnost prema mladim ljudima. Događa se u našoj zemlji ono što se u svakoj zemlji događa, a to je da mladi završe fakultete, univerzitet, oni vole i žele da ostanu. Ovakav amandman, ako bude usvojen, stvoriće mogućnost nerazvijenim područjima, područjima koja su deficitarna sa mladim ljudima, da ih dodatno motivišu i da im donesu u stvari jednu prevagu u procesu odlučivanja da odu negde i da zaista rade posao zbog koga su se školovali, da bude dobro njima, da bude dobro toj sredini i da u suštini se i oni razvijaju kao stručnjaci.
Znači, naša sugestija je ne samo u oblasti zdravstva, već i u oblasti prosvete, da se razmisli o ovom principu solidarnosti prema krajevima koji su deficitarni u kadrovima i prema tim mladim ljudima koji će, dodatno motivisani, doneti odluku da počnu da privređuju i rade. Hvala lepo.

Stav cele Vlade i Odbora za zdrav stvo prema ovom amandmanu pokazuje da Vladu Srbije jednostavno ne interesuje situacija u zdravstvu. DOS se zdravstvom bavio dok nije došao na vlast. I onda je kritikovao maksimalno, obećavao kule i gradove. DOS je na vlasti već šest meseci, situacija u zdravstvu je mnogo gora nego što je bila, a odnos prema ovom amandmanu i inače tretiranje zdravstva u predviđenom budžetu za ovu godinu pokazuje da Vlada nema ozbiljnu nameru da tamo stanje popravlja. Pogotovu nema nameru da stanje popravlja u manjim mestima, u seoskim ambulantama, malim gradovima, gde i do sada građani jednostavno nisu mogli da dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, nije bilo lekova, nema skoro nikakvih instrumenata. DOS-ovi funkcioneri su se samo jagmili oko mesta u ministarstvu i u Fondu za zdravstvo, a kada su tu zadovoljili svoje apetite, situacija ne da je loša kao što je bila, nego je mnogo lošija.

Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman narodnog poslanika Živodarke Dacin na glasanje.
Za 63, protiv 123, niko uzdržan, nije glasalo 10, ukupno je prisutno 196.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Amandman na član 6. podneli su i narodni poslanici Đura Lazić, Sreten Mitrović i Ljubiša Maravić.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pošto niste uvažili primedbu o određivanju člana 69. Ustava Republike Srbije o određivanju posebnog budžeta za Kosovo i Metohiju, imao sam potrebu da podnesem sa kolegama Mitrovićem i Maravićem ovaj amandman, koji se odnosi na član 6. razdeo V  Predloga zakona o budžetu Republike Srbije. U tom amandmanu predlažemo da se iznos koji je predviđen za AP, a taj iznos je predviđen za AP Kosovo i Metohija od 80.880.000 dinara, da se to uveća na 210.000.000. Zašto? Ovaj iznos koji je sadržan  u Predlogu zakona o budžetu je ravan prošlogodišnjem iznosu, s obzirom na dodatnu otežavajuću okolnost u kojoj se nalazi naš narod, s obzirom na činjenicu da su mnogi troškovi života porasli, s obzirom na činjenicu da je veliki broj ljudi, Srba i Crnogoraca interno raseljen na Kosovu i Metohiji, mnogima su kuće porušene do temelja, a smešteni su u susednim srpskim selima, gde ima dosta srpskih sela, a mnogi ih nazivaju enklavama.
Mnogi ljudi žive kod rođaka, kod prijatelja, a određene su parcele i napravljeni su projekti za izgradnju montažnih objekata, u cilju smeštaja, privremenog smeštaja tih ljudi, a ima veliki broj ljudi koji bi se vratili u te sredine, gde su koncentrisana srpska sela. Pa smo mišljenja da od ovih sredstava, da se preko Fonda za razvoj uđe u realizaciju tih projekata, u izgradnju tih kuća i da se pomogne rešavanju pitanja tih ljudi kojima su kuće razrušene, koji su ostali bez krova nad glavom i onih koji žele da se vrate na te prostore. Mislim da je obaveza svih nas da prihvatimo ovakav jedan gest, u cilju pomoći tim ljudima da se vrate tamo, na te prostore i da im omogućimo kakav - takav smeštaj. Pored toga što su nužno dodatna sredstva zbog poskupljenja života, treba pomoći tim ljudima koji tamo žive i koji žele da se vrate. Ovaj iznos mislim da u kontekstu ukupnog iznosa budžeta nije veliki, ali će mnogo pomoći srpskom narodu koji je na Kosovu i Metohiji i onima koji bi hteli da se vrate, ukoliko im se omogući kakav - takav krov nad glavom. Hvala vam.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?

Dame i gospodo, mi usvajamo budžet za 2001. godinu u iznosu od 127 milijardi dinara, a rečeno je da je prošlogodišnji budžet bio oko 32 milijarde, rečeno je da je on imao posebne pozicije, a te posebne pozicije su bile zakonski donete za obnovu i rekonstrukciju zemlje, skoro 20 milijardi za Kolubarski okrug od zemljotresa. Kada se sabere, sve negde oko 52 - 53 milijarde. Znači, budžet je uvećan sa 52 - 53 milijarde iz 2000. godine na 127 milijardi. Šta se događa sa pozicijom za Kosovo i Metohiju? Prvo, prvi put u istoriji ove zemlje se ne donosi budžet AP Kosovo i Metohija. Stavlja se kao jedna jedina pozicija na raspolaganju ministru finansija da predloži Vladi. Ostaje na istom finansijskom iznosu kao i prošle godine. Da li se mi to odričemo Kosova i Metohije? Da li mi želimo da stvaramo uslove da onaj narod, srpski, koji je tamo ostao, može da živi i radi? Da li mi znamo da u Leposaviću ima građana, i u Prizrenu, i u Peći, i u Podujevu i u Prištini? Da li mi znamo kako se živi u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde na silu, uz pomoć nekih naših ljudi odavde, se uspostavljaju zone poverenja, koje posle sedam dana postanu zone bez Srba. Zašto to radimo? Zašto ovde ne počnemo konačno da raspravljamo o jugu Srbije, o potezima Vlade Republike Srbije, koji nisu uopšte verifikovani u parlamentu Srbije. Molim vas, učinite bar to, uvećajte sredstva u istom iznosu u kome je procentualno povećan budžet. Recite Srbima na Kosovu i Metohiji da ova skupština misli o njima, da želi da im pomogne, i funkcionisanju njihovih lokalnih samouprava, da želi da stvori uslove za povratak srpskog i crnogorskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

Vašim restriktivnim Poslovnikom sprečili ste ostale poslanike SRS da govore po pitanju amandmana, pa pošto jedini kao šef poslaničke grupe imam to pravo, naterali ste me danas da govorim 100, 200, 300, 400 puta. Koliko imamo amandmana? 400? Pa, valjda ću uspeti 300 puta da govorim, a radije bih da to podelim sa mojim kolegama, ali takav vam je Poslovnik. Što se tiče Kosova i Metohije, govorio sam već da je krajnje pogrešno da se umesto budžeta Kosova i Metohije ostavi samo jedna pozicija u razdelu Ministarstva finansija od 80 miliona dinara, namenjena za Kosovo i Metohiju i da sam ministar odlučuje kako će to da raspoređuje. Međutim, i iznos je veoma mali. Na Kosovu i Metohiji živi sada oko 100.000 Srba, nešto Goranaca, Roma, Muslimana. (Iz sale: Albanaca.)

Tamo gde žive Albanci, tamo neko drugi pravi budžet i neko drugi to finansira. Egipćane nisam zaboravio, naravno 100 hiljada ljudi, a 80 miliona dinara. U ovim srpskim opštinama i enklavama na Kosovu i Metohiji ni jedna firma skoro ne radi. Narod nema od čega da živi osim od pomoći Vlade Srbije. Narod je ostao tamo da čuva srpska ognjišta. Dok je tih 100 hiljada Srba tamo Srbija ima ozbiljnu tapiju na Kosovo i Metohiju.

Vi ste Nebojši Čoviću predvideli 500 miliona, samo se vi smejte, zaledi se nekada taj osmeh, a za sve srpske enklave, sve srpske opštine svega 80 miliona, 6 puta manje. Kome su te pare potrebnije? Prvo, niste nas ubedili zašto Čoviću 500 miliona, nema pojedinačnih stavki. Gde će da troši te pare? Ovde ste iznos sveli ispod svakog minimuma podnošljivog i ovim pokazujete prirodu vaše vlasti, a o Čoviću ću vam govoriti i danas i sutra i koliko bude trebalo, jer je Nebojša Čović prava slika i prilika DOS-ovske vlasti, vaša legitimacija.