Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost ovoj raspravi ne prisustvuje ministar za poljoprivredu, a mi poslanici SPS-a i poslanici SRS-a predlažemo povećanje Agrarnog budžeta, obzirom da u potpunosti razumemo situaciju i razumemo značaj poljoprivrede za ovu zemlju. Nažalost, takođe juče je ministar za poljoprivredu rekao da je zadovoljan visinom sredstava određenih za Agrarni budžet i ne vidim razlog za njegovo zadovoljstvo. Ovaj amandman smo predložili u cilju povećanja srestava predviđenih za Agrarni budžet sa 5.100.000.000 dinara na 6.100.000.000, sa obrazloženjem da se najveći deo tih sredstava upotrebi za razvoj voćarstva. Sada  zakonska rešenja u Agrarnom budžetu i nameni tih sredstava ne predviđaju sredstva za razvoj voćarstva. Naš seljak kaže, ako razmišljaš na godinu, onda seješ žito, ako razmišljaš na deset godina, onda sadiš voće. U okviru tog voća, gospodo narodni poslanici, malina i kupina su izvozno orijentisani poljoprivredni proizvodi, a za koje postoji tržište u svetu,  odnosno pre svega u zapadnoj Evropi.
Obzirom da imamo takvu situaciju da nam izvozna privreda ne radi i da izvoznici u suštini nisu prema ovom kursu marke od 30 dinara stimulisani za izvoz, bilo bi uputno da ministar za finansije i drugi nadležni ministri razmotre mogućnost povećanja budžeta za ovu namenu. Uostalom, ako im se učini da je ovih milijardu dinara povećanja budžeta za razvoj voćarstva previše, onda ima možda drugih stavki u okviru Agrarnog budžeta koje bi takođe trebalo uvećati. Recimo, jedan od takvih primera je vodosnabdevanje, a videli smo u obrazloženju zakona o Agrarnom budžetu da se kaže da je rekonstrukcija i izgradnja vodovoda predviđena u 199 opština, a da je za tu namenu opredeljeno svega 400 miliona dinara. Gospodo narodni poslanici, nema razvoja sela bez ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju i bez stvaranja osnovnih i elementarnih uslova za život seljaka na selu.
Nema šansi da mladi ljudi ostanu na selu ukoliko im ne izgradimo puteve, domove, škole, vodovode, kanalizacije i druge komunalne objekte, koji se ovde u Agrarnom budžetu pominju u malom iznosu, sa malim sredstvima koja su za tu namenu opredeljena. Bilo bi dobro da se ta sredstva za vodosnabdevanje, između ostalog, opredele i za one opštine koje u ovom momentu mogu da ostvare povećanu poljoprivrednu proizvodnju u oblasti voćarstva, a ne samo kada je u pitanju malina i kupina, nego i kada je u pitanju šljiva. Sve vas želim da podsetim da je još u vreme Miloša Obrenovića šljiva bila jedan od atraktivnih izvoznih proizvoda koje je naša zemlja mogla da ponudi Evropi. Ne vidim razlog da se ovo ministarstvo za poljoprivredu i ova vlada ne opredele, da i dalje to bude slučaj.
U okviru tog podsticaja za voćarstvo, mogli bismo da razmilimo i o tome da je suva šljiva posebno atraktivan proizvod, kao i na inostranim tržištima, recimo u Italiji se jako traži, a i na našem domaće tržištu. Onda bismo morali kao Vlada da budemo spremni da uložimo potrebna sredstva za izgradnju sušara i odgovarajućih objekata za sušenje šljive. Sve to da bismo imali pojačan ostanak mladih ljudi na selu, da bi smo seljacima obezbedili da žive bolje nego što je sada slučaj, a da se u isto vreme kao Narodna skupština, kao Vlada i kao odgovorni ljudi odužimo seljacima za sve ono što su učinili u interesu stabilizacije zemlje u vreme najžešćih sankcija, u vreme bombardovanja i u vreme potrebe da se na taj način jedan deo tereta u većoj meri prevali na seljake, pa bismo mogli sada sredstva na neki način i da vratimo. Toliko.

Ne možete vas petoro da zamenjujete predsednika. Ne radi se ovde o poverenju, vi ste se deklarisali kao zamenik predsednika poslaničke grupe, maločas kao predstavnik poslaničke grupe. Imate dva predlagača,  a i imate predsednika i zamenika predsednika poslaničke grupe.  (Slobodan Pavlović, sa mesta: Pa zar nemate poverenja? A  samo sam Bogdanoviću hteo ono za beogradske objekte.)

Maločas je to pravo iskoristio vaš kolega. Ne radi se po amandmanima, nego po tački dnevnog reda. Vrlo rado, ali mislim da bi bilo preterano.

Da li drugi predlagač želi da se javi? (Da.)

Izvolite.

Gospodine predsedniče, mišljenja sam da je nivo izdvajanja iz Agrarnog budžeta od 5.100.000.000 zaista nizak za ono što bi trebalo u ovom trenutku da uradimo na polju razvoja poljoprivrede. Pre svega, zbog toga što se svi slažemo sa činjenocom da je agrar osnova koja nas je o žala u ovom prethodnom vrlo, vrlo teškom periodu za našu žavu. Podsetiću kolege poslanike da sve države imaju zaštitničke mere za svoju poljoprivredu, a ovakvim malim izdvajanjima za Agrarni budžet mi ćemo uraditi suprotno. Da situacija bude još gora, moram da vas podsetim da će set poreskih zakona još dodatno opteretiti poljoprivrednog proizvođača, koji će morati više da izdvaja za svoje zdravstveno i penzijsko osiguranje i da, po mom skromnom mišljenju, neće biti u situaciji da sebi obezbede upravo to. A to je penzijsko i zdravstveno osiguranje. Da bi stvar bila još gora, mere Savezne vlade koje se tiču liberalizacije uvoza i izvoza poljoprivrednih proizvoda dodatno će opteretiti poljoprivredne proizvođače izlaganjem naše poljoprivrede veoma žestokim uslovima tržišne konkurencije iz inostranstva.

To je još jedan od dokaza da se naša država ne odnosi adekvatno, ne odnosi zaštitnički prema našoj poljoprivredi, i da će naša poljoprivreda preživeti vrlo težak udar ovim setom zakona. Moram da vas podsetim da je situacija koja je stvorena pogrešnim merama uvoza veštačkih đubriva dovela neke u vrlo, vrlo teško stanje, jer su se pojedinci koji su želeli da se snabdeju veštačkim đubrivom jer su oni u inostranstvu, u drugim državama, neki od njih, vratili i bez onoga čime su otišli da to veštačko đubrivo vrate. Ostali su bez svojih automobila. Situacija je dodatno pogoršana velikim sušama koje se u prošlogodišnjem periodu javljaju. Moram da vam kažem da su već neke reke u pirotskom kraju sada već presušile, a kako će biti u letnjem periodu možemo samo da pretpostavimo. Zbog toga je pokrenuta inicijativa i na Skupštini opštine Pirot da se zatraži dodatna pomoć od Republike u vezi izgradnje sistema za navodnjavanje, a pored činjenice koje smo svi svesni da se samo 2% površina, obradivih površina u Vojvodini navodnjava.

Takođe moram da kažem da je još daleke 1996. godine napravljen plan za izgradnju sistema za navodnjavanje obradivih površina u Pirotu, ali do dana današnjeg to nije realizovano.

Na kraju, moram da vas upoznam sa činjenicom da očekivanja da će strane donacije mnogo doprineti razvoju poljoprivrede ne treba uzeti ozbiljno i da kažem primer da je G17 plus u našem kraju sprovodio jednu akciju nabavke balirane deteline i kukuruza, ali od toga nema ništa, pošto je Skupština opštine već otakazala podršku tom programu. Nije htela da bude garant za jedan takav program i od toga nema ništa. Dakle, u se i u svoje kljuse. Mislim da će minimalno povećanje Agrarnog budžeta na šest milijardi i sto miliona biti samo jedan mali pokušaj da damo podršku našoj poljoprivredi.

Izvinjavam se predsedavajućem i vama, poštovane koleginice i kolege, a inače insistiram da se poštuje Poslovnik i red na sednici. Ovo što sam hteo da kažem ide samo u podršku   amandmanima koje su predložili narodni poslanici Socijalističke partije Srbije, a odnosi se na deo Agrarnog budžeta, odnosi se na deo iz kojih se finansiraju objekti vodosnabdevanja. To ide u prilog predloga da se Agrarni budžet poveća, a konkretan povod za moje javljanje jeste nastavak izgradnje regionalnog vodovoda Makiš-Mladenovac, kao jedne od vitalnih investicija Republike Srbije i grada Beograda.
Regionalni vodovod Makiš-Mladenovac se gradi već više od deset godina. To je objekat koji treba kada bude završen da trajno reši problem vodosnabdevanja polovine Beograda, šest gradskih opština Čukarica, Voždovac, Grocka, Mladenovac, Sopot itd. U pitanju su preko 100 naseljenih mesta pod avalskog područja, pod kosmajskog područja, kao sastavni delovi grada Beograda koji su ugroženi u vodosnabdevanju, zbog čega i privredne aktivnosti ne mogu da se odvijaju, jer nema urednog vodosnabdevanja u ovim opštinama itd. U pitanju je preko pola miliona stanovnika.
Juče sam u načelnoj debati pominjao objekat od posebnog interesa za Republiku Srbiju, gde je Srbija i inače učestvovala u izgradnji. Ovo je jedan od sistema koji su predviđeni u ovom ministarstvu, kolega je malo pre pomenuo cifru, koji se inače finansira sa 50% republičkih sredstava, a 50% obezbeđuje grad i opštine o kojima je reč. Dakle, cela moja priča i moje zalaganje jeste da ovo bude posebno potencirano i da se u budžetu obezbede sredstva kako bi se nastavili radovi na ovom objektu i rešilo pitanje vodosnabdevanja, a slažem se sa kolegom koji je malo pre govorio. Dvadeseti vek, profesionalac sam u ovim poslovima trideset godina, je bio vek nafte, a dvadeset prvi vek će biti vek vode.

Da li se još neko u vezi sa ovim amandmanom javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje, amandmane narodnih poslanika Dragan a Todorovića i Jovana Todorovića.
Za 58, protiv 115, niko nije uzdržan, nije glasalo 8, ukupno prisutan 181 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. amandman je podneo Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.
Vlada i Odbor za finansije su odbili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana, predstavnik Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, želi reč? (Ne.)
Da li se neko drugi javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje. Molim vas da se izjasnimo o amandmanu Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.
Za 34, protiv 131, tri uzdržana, nije glasalo 7, ukupno prisutno 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Mucić.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Amandman je prava prilika u ovo vreme pred ručak i ovu pauzu, kao i za ovo našta se odnosi, na šta je i predložen, od čega će ovaj narod živeti nego od donacija koje ste predložili. Mogu samo jedno pitanje ovde da pokrenem, a to sam predložio i u ovom amandmanu, da se dodaju i prihodi koji su u obrazloženju deficita budžeta Republike Srbije za 2001. godinu, a to je da će se budžetski deficit u celini finansirati iz realnih izvora, projektovan da će finansiranje deficita obezbediti od prihoda privatizacije 10 milijardi dinara i stranih donacija i kredita 12 milijardi dinara.
U cilju nastavka što sam govorio zbog budžetskog deficita, predložio sam da se budžetski deficit i o budžetskom deficitu i njegovom pokriću tačno izjasni Vlada i da predloži u članu 6., i to sam predložio amandmanom, znači da se iz tih sredstava obezbedi pokriće budžetskog deficita za 2001. godinu.
Takođe, hteo bih da kažem da mi nije jasno da razdeo 14 - Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom - košta 32,9 miliona i da ono treba da pruži donacije nekome. Po ovome ispadosmo da smo zaista razvijena zemlja sa razvijenim budžetom koji će da daje nekome donacije, a ne koji će da donosi donacije i da obezbeđuje sredstva u ovaj budžet. Takođe pozicija 77, a takođe i u bilansu rashoda iskazana je stavka koja treba iz ovog budžeta da se obezbede sredstva za isplatu tih donacija. Mislim zaista malo tendenciozno i zaista neshvatljivo.
Isto tako mislim da ovo što je rečeno, da je ovo budžet za devet meseci, mislim da ima određenih problema i stavki koje u ovom trenutku ne postoje, a po zakonu treba da postoje. Ne znam šta je sa stalnom budžetskom rezervom, koja po novom Predlogu zakona iznosi 0,5%, a po zakonu je iznosila 1%. Da li izostavljanje budžetske rezerve znači da su vam do sada ostavili ona sredstva u budžetu, koja su bila po zakonu predviđena, da se budžetska stalna rezerva ne uplaćuje ukoliko se obezbedi 10% od ukupnih izvornih prihoda budžeta, što znači da jedna takva stavka ovde u budžetu ne postoji, a po bilansu prihoda to je negde oko 650 miliona dinara za ovu godinu.
Razumeo sam ovo, 20 godina sam radio i vi ćete videti da li ste razumeli ili niste, a zamolio bih vas da ne dobacujete, jer sam ja ipak bio korektan prema svima. Ako ne, malo skratite i vaše stomake, jer dosta ste vi od komunista i od centralnog komiteta i gradskih komiteta živeli i porasli vam stomaci, a ne samo nama koji nikada nismo bili članovi.
Tako da, onaj ko najviše protestuje, imao je najvećih privilegija. U tom smislu, nema potrebe da vodim polemiku. Uglavnom, za - sad mi je stomak onakav kako smatram da treba da bude, a i narod se ne žali na moj stomak. Nečije vreme je nekad bilo, kad je bilo istih stomaka. Vidimo da sada nije isto. Čiji će kakvi stomaci biti posle svega ovoga i onoga, ko preživi - preživi, neko će ostati bez stomaka, a neko ipak sa punim stomakom.
Na kraju, u cilju stvaranja obaveza Vladi, koja je i sama preduzela prilikom predlaganja svog programa, ja sam i predložio da drugi javni prihodi u budžetu, ono što ste vi najviše grdili socijaliste, to su ostali prihodi koji jasno nisu definisani, da budu tačno izraženi i da u bilans budžeta na prihodnu stranu budu stavljena sredstva od privatizacije i od stranih donacija, kako ste i napisali u obrazloženju ovoga budžeta, a ne da ta sredstva stoje u obrazloženju, a korisnici budžeta na ta sredstva neće računati. (Predsednik: vreme.)
Takođe, predlažem da bar ove donacije, koje su predviđene u rashodnom delu budžeta, u okviru Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom, kad ga već finansiramo, da te donacije izbrišemo i da se na ovaj način u ovom budžetu ne glupiramo. Ipak, budžet je spoj nauke i iskustva. Mislim da i ovo ljudi koji su predlagali ovaj budžet i u Ministarstvu finansija zaista su uložili dosta pažnje da predlože ovaj budžet. Nema velike razlike između ovog i prethodnih budžeta, izuzev onih stavki koje se do sada nisu pojavljivale i nisu imale uporište u zakonu. Znači, predlažem da ovaj amandman morate prihvatiti da bi obezbedili zakonsko finansiranje bilansa javnih prihoda u budžetu za 2001. godinu. Zahvaljujem. Neću se više javljati.

Ako se više niko ne javlja za reč po ovom amandmanu, stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim narodne poslanike da se izjasne o amandmanu narodnog poslanika Ljubomira Mucića.
Konstatujem da je za glasalo 50, protiv 113, uzdržanih nije bilo, nije glasalo sedam, ukupno 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Time završavamo prepodnevni rad.
Sednicu nastavljamo u 15,30 časova.
(Nastavak rada posle pauze - 15,35 časova)

Dame i gospodo narodni poslanici,  molim vas da postavite svoje kartice u poslaničke jedinice da utvrdimo da li imamo kvorum i da li možemo da  nastavimo sa radom.
Imamo kvorum.
Nastavljamo rad razmatranjem Zakona o budžetu u pojedinostima - na član 6.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li predlagač amandmana želi reč? (Ne.)

Da li neko  drugi  želi reč o amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 38, protiv 107, uzdržanih nema, nije glasalo 12, od ukupno prisutnih 157 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. amandman je podneo Odbor za industriju.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i Vlada.
Da li predlagač amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč o amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 32 , protiv 112 , uzdržana dva, nije glasalo 19, od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. tačka 1. Prihodi i tačka 2. Rashodi, amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li predlagač amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, ovim amandmanom koji u stvari sadrži dva amandmana, ali je jedan član zaista velik pa može da ima samo jedan amandman, hteo sam prvo da ukažem na jednu nepreciznost u zakonu, a to je, iako je izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi predviđeno da sredstva od poreza na imovinu, poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na upotrebu  i nošenje nekih dobara, pripadnu u potpunosti opštinama , ti prihodi se ubiraju i do stupanja na snagu novog zakona o lokalnoj samoupravi.
Taj zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi naći će se na dnevnom redu Skupštine, ali sigurno neće biti usvojen do 31. marta ove godine. Znači, budžet je trebalo da predvidi šta će biti sa sredstvima, sa onim iznosom iznad 25% koliko sada pripada opštinama i gradovima iz poreza na imovinu, šta će biti sa tim sredstvima do stupanja na snagu zakona po kome će sva ta sredstva pripasti opštinama.
Sadašnji zakon jasno kaže da u budžet Republike ide onih 75% od poreza na imovinu. Novi zakon predviđa da 100% poreza na imovinu ide opštinama, ali u ovom vakumu, dok ne stigne novi zakon, primenjuje se stari. Kada se primenjuje stari, u budžet Republike se slivaju sredstva od poreza na imovinu. Vlada ih nije prihodovala, nije ih prikazala u prihodu i pitanje je hoće li se pojaviti na nekom razdelu o kome Narodna skupština i oni poreski obveznici koji pune budžet ne znaju ništa.
Nisam mogao da pretpostavim kolika će cifra biti u pitanju zato što ne znam kada će biti usvojen nov zakon. Ne želim da se pravdam omaškom, jer je stavljena cifra na koju nisam mislio, ali je i nebitno na kraju krajeva zato što je bilo bitno samo da ukažem na to da bi Vlada možda mogla amandmanom da reguliše prelaznom i završnom odredbom šta će biti dok ne bude.
Istovremeno sam predložio izmenu tačke 2. to je u rashodima. Da, to je isti član. Znate zašto to, član 6 je ogroman. Jeste, isti je član i imam pravo da ga obrazložim. Predložio sam da se u tački 2. Rashodi, u Razdelu 6 - Subvencije u privredi - iznos od tri milijarde izbriše, a da se upiše iznos od 13 milijardi i 500 miliona dinara.
Vi vrlo dobro znate koliko će nam biti potrebno sredstava da obnovimo ratom razorenu privredu, i ako već planirate budžet tako da postoje neka sredstva koja će stići od donacija zašto se niste usudili da u ovom budžetu predvidite sredstva koja će stići od zemalja koje su nas razorile u agresiji.
Zašto niste, kao Vlada koja je preuzela zemlju, koju su neopravdano, .... (glasovi - tema). Sve je ovo tema, samo što si ti nepismen. Zašto niste, kao Vlada koja je preuzela zemlju koju su drugi bombardovali, predvideli koliko ćete naplatiti ratnu štetu. I, zašto tu ratnu štetu, pošto sa njima sarađujete, mi smo protiv njih ratovali, a vi sa njima sarađujete, u tome je stvar, mi smo ovu zemlju branili, a vi ste ih učili kako da bombarduju i koliko dugo da bombarduju ...