Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani ministre, pošto je jedan jedini, vama se obraćam Đeliću, hoću da kažem, da sa ove pozornice uputim apel da se ne bavimo onim što ne treba, a da ostane legitimno pravo poslanika šta treba da predlože. Sa druge strane, apelovao bih na gospodina Jovanovića da se jednom mane onoga šta je bilo, i da ovu skupštinu ostavi da možemo da radimo mirno, a onaj ko je kriv, neka sa zakonom kaže i tamo mu je mesto, gde mu je mesto. Znači, da se međusobno možemo poštovati, moramo, a ja gledam Vladu Srbije kao svoju Vladu, bez obzira što sam opozicija. Hoću i da ta Vlada tretira opoziciju i poslanike u Skupštini kao svoje građane. To je preduslov da ova skupština može normalno da funkcioniše. Sada ću se vratiti, kao prosvetar, opet u jednom delu gde nisu u pitanju plate.
Smatram da je za funkcionisanje obrazovanja neophodno obezbediti i sredstva za izgradnju stanova. Kao što je poznato, nijedna stavka nije predviđena za to ni u opštinskim budžetima, niti kolektivi koji se izričito finansiraju mogu to imati, kada se radi o materijalnim troškovima sa stanovišta opštine i o platama sa pozicije Republike, što znači da taj deo problema u obrazovanju nije predviđen za rešavanje.
Obrazovanje je verovatno jedinstvena institucija, državna, a koja nije u mogućnosti da obezbedi nijedan dinar za rešavanje stambenih prilika svojih radnika. U tom smislu, imajući u vidu da se na mnogo mesta javljaju posebne namene, bilo bi dobro da u rezervi budžeta ima novaca, bez obzira ko ih osporavao, a bilo bi najčistije da je sve fiksirano i da se kaže - za to i to su sredstva, pa u tom smislu predlažem da se izdvoji 650 miliona dinara kao početak rešavanja stambenog pitanja prosvetnih radnika.
Znam da je isti problem i u kulturi, u zdravstvu. Sve to ukazuje da bi određena sredstva kao jedan početak rešavanja trebalo izdvojiti. S druge strane, predložio bih Vladi da o onih famoznih 500 miliona više ne raspravljamo u ovoj skupštini, jer je sama sebi juče oduzela dva sata vremena, umesto da ih je premestila tamo gde im je mesto. To znači, kod Ministarstva unutrašnjih poslova. Time bi uskratila mogućnost bilo kakvih diskusija, a organi koji su nadležni rešavali bi taj deo problema.
Međutim, tvrdoglavošću, odbijajući sve to, stavljajući novce ovde, pa predlažem da tamo gde ima elemenata i ukazivanje poslanika da se ta sredstva namenski prebace i da se u Skupštini dalje ne vode polemike.
